Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460
Prof. dr Nađa Marić Bojović - Psihijatar

Prof. dr Nađa Marić Bojović

Psihijatar

Prof. dr Nađa Marić Bojović - Psihijatar

Prof. dr Nađa Marić Bojović

Psihijatar

O lekaru

Vanredni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i naučni savetnik

Doktorirala je na temu primene strukturalnog neuroimidžinga (MRI) u ispitivanju polnih razlika u shizofreniji 2003.godine.

Bavi se lečenjem psihoza i poremećaja raspoloženja (unipolarna depresija, bipolarni poremećaj). Zalaže se za uvođenje metoda ranih intervencija u psihijatriji i razvoj neuronauka.

Internacionalni projekti:

• The European Network of National Schizophrenia Networks Studying Gene-Environment Interactions (www.eu-gei.org) - rukovodilac podprojekta za Srbiju

Istraživanje koje povezuje psihijatre, psihologe, genetičare i istraživače drugih profila iz vodećih centara Holandije, Španije, Velike Britanije, Turske, Irske, Nemačke, Francuske, Grčke, Austrije, Švajcarske, Australije, Kine i Brazila u okviru do sada najvećeg ispitivanja naslednih i sredinskih faktora rizika za oboljevanje od psihoza (shizofrenija i shizofreniji slični poremećaji). U Beogradu, istraživanje se odvijalo na Klinici za psihijatriju Kliničkog centra Srbije i Medicinskog fakulteta u Beogradu, kao i u psihijatrijskoj bolnici u Kovinu.

• Pre-Clinical and Patient Studies of Affective Disorders in Serbia. National Institute of Health, USA. Funding Fogarty Program. –rukovodilac kliničkog podprojekta

• mPIVAS (https://www.psylog.eu) - mHealth psychoeducational intervention versus antipsychotic-induced side effects - rukovodilac podprojekta za Srbiju

• NEMESIS study, Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (koordinator Jim van Os).

• Schizophrenia MRI Famili Study, University Bonn, Labaratory for Psychiatric Brain Research (koordinator Peter Falkai).

• Cumulative Exposure to Estrogen as a Risk–factor for Schizophrenia, kolaborativni projekat između Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (Jim van Os) i Instituta za Psihijatriju UKC, Beograd

• Hypopituitarism following traumatic brain injury (TBI), član The Athens TBI and Hypopituitarism Study Group.

Nacionalni projekti:

• Fosforilisanost glukokortikoidnog receptora kao biomarkera poremećaja raspoloženja / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije III 41029 – rukovodilac podprojekta

• Kontrola energetske homeostaze kod čoveka u različitim patološkim stanjima / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije OI 175033 – istrazivač

• Depresija u shizofreniji, Ministarstvo za nauku tehnologiju, rukovodilac prof. dr M. Jašović Gašić.

Nagrade i priznanja:

• 2005 Okasha Award for Developing Countries, World Psychiatric Association;

• 2004 AEP Research Award for the best paper published by young psychiatrist;

• 2003 Young Investigator Award, International Congress on Schizophrenia Research;

• 1991 Prva nagrada Univerziteta u Beogradu za naučni rad studenata.

Naučni i stručni rad

Kao autor ili koautor, profesorka Nađa Marić Bojović publikovala je preko 60 radova sa SCI liste sa preko 700 citata (h-index 17).

O lekaru

Vanredni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i naučni savetnik

Doktorirala je na temu primene strukturalnog neuroimidžinga (MRI) u ispitivanju polnih razlika u shizofreniji 2003.godine.

Bavi se lečenjem psihoza i poremećaja raspoloženja (unipolarna depresija, bipolarni poremećaj). Zalaže se za uvođenje metoda ranih intervencija u psihijatriji i razvoj neuronauka.

Internacionalni projekti:

• The European Network of National Schizophrenia Networks Studying Gene-Environment Interactions (www.eu-gei.org) - rukovodilac podprojekta za Srbiju

Istraživanje koje povezuje psihijatre, psihologe, genetičare i istraživače drugih profila iz vodećih centara Holandije, Španije, Velike Britanije, Turske, Irske, Nemačke, Francuske, Grčke, Austrije, Švajcarske, Australije, Kine i Brazila u okviru do sada najvećeg ispitivanja naslednih i sredinskih faktora rizika za oboljevanje od psihoza (shizofrenija i shizofreniji slični poremećaji). U Beogradu, istraživanje se odvijalo na Klinici za psihijatriju Kliničkog centra Srbije i Medicinskog fakulteta u Beogradu, kao i u psihijatrijskoj bolnici u Kovinu.

• Pre-Clinical and Patient Studies of Affective Disorders in Serbia. National Institute of Health, USA. Funding Fogarty Program. –rukovodilac kliničkog podprojekta

• mPIVAS (https://www.psylog.eu) - mHealth psychoeducational intervention versus antipsychotic-induced side effects - rukovodilac podprojekta za Srbiju

• NEMESIS study, Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (koordinator Jim van Os).

• Schizophrenia MRI Famili Study, University Bonn, Labaratory for Psychiatric Brain Research (koordinator Peter Falkai).

• Cumulative Exposure to Estrogen as a Risk–factor for Schizophrenia, kolaborativni projekat između Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (Jim van Os) i Instituta za Psihijatriju UKC, Beograd

• Hypopituitarism following traumatic brain injury (TBI), član The Athens TBI and Hypopituitarism Study Group.

Nacionalni projekti:

• Fosforilisanost glukokortikoidnog receptora kao biomarkera poremećaja raspoloženja / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije III 41029 – rukovodilac podprojekta

• Kontrola energetske homeostaze kod čoveka u različitim patološkim stanjima / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije OI 175033 – istrazivač

• Depresija u shizofreniji, Ministarstvo za nauku tehnologiju, rukovodilac prof. dr M. Jašović Gašić.

Nagrade i priznanja:

• 2005 Okasha Award for Developing Countries, World Psychiatric Association;

• 2004 AEP Research Award for the best paper published by young psychiatrist;

• 2003 Young Investigator Award, International Congress on Schizophrenia Research;

• 1991 Prva nagrada Univerziteta u Beogradu za naučni rad studenata.

Naučni i stručni rad

Kao autor ili koautor, profesorka Nađa Marić Bojović publikovala je preko 60 radova sa SCI liste sa preko 700 citata (h-index 17).

Više informacija

Radno Iskustvo

Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Vanredni profesor i savetnik.

Institut za mentalno zdarvlje

Članstvo

Upravnoi odbora Srpskog saveta za mozak

Član.

Društvo za biološku psihijatriju

Predsednik.

Savet Udruženja psihijatara Srbije

Član.

Oblasti Medicine

Psihijatrija

Specijalizacija

Psihijatrija

Grad

Beograd

Jezici

  • Srpski

  • Engleski

Pitajte doktora ili Stetoskop

Broj odgovorenih pitanja: 104

  1. Lečenje postraumatskog poremećaja
    Pitanje broj: #153917

    Poštovana, 

    Pre 19 godina bila sam na sahrani samoubice i to je bio moj prvi susret sa sahranama. Njega nisam poznavala. Već 19 godina od tada imam okp i javljaju mi se suicidne misli kao i napadi panike i straha. U poslednjih godinu dana pijem Flunisan ujutru, Onzapin popodne, a uveče Tritico i Rivotril. Kako da se izlečim? Moja dijagnoza je postraumatski poremećaj. Hvala unapred

    Odgovoreno: 10. 10. 2017.
    • Prof. dr Nađa Marić Bojović
      Poštovana,

      Iz Vašeg pisma ne bi se moglo odgovoriti na pitanje kako da se izlečite.

      Pozdrav
  1. Lečenje nesanice
    Pitanje broj: #153806

    Poštovani,

    Počela sam sa terapijom Zolaft, Rivotril, Sanval (po potrebi) zbog dijagnostikovane nesanice (insomnie). Nesanica traje više od 6 meseci i izazivala mi je nervozu preko dana, nespavanje dan-noc, napade panike, dekoncentrisanost, zaboravljanje stvari, obaveza. Po preporuci psihijatra pijem Zolaft i cetvrtinu Rivotrila ujutru, a uveče ceo Rivotril, ponekad i Sanval. Ovu terapiju koristim više od 30 dana. Bila sam na kontroli i lekar mi je produžio terapiju još mesec dana. U početku je bilo teško dok sam se navikla na lekove ali vremenom sam se uhodala u tu terapiju i navikla se. Međutim, u poslednje vreme noćima se opet budim i prekida mi se san često, danju sam nervozna, povučena, ravnodušna, i imam opet napade panike (manje nego ranije). Imam kontrolu za desetak dana, ali htela bih da čujem i Vaše mišljenje. 

    Hvala unapred! Pozdrav!

    Odgovoreno: 02. 10. 2017.
    • Prof. dr Nađa Marić Bojović
      Poštovana,

      Vaša farmakoterapija je dobra, s tim da bi polako trebalo ukidati lek Rivotril, a Sanval prekinuti u potpunosti. Javite se na kontrolu i razgovarajte o tome sa lekarom.

      Pozdrav
  1. Trnci u glavi
    Pitanje broj: #153756

    Pozdrav,
     
    Već 2 mjeseca imam trnce u glavi i lijevoj strani lica. U glavi ponekad, ali u licu stalno. Zbog čega se to javlja? Anksiozna sam i imam napade panike, preskakanje, lupanje srca, troje male djece, stres, užurbanost. Bebu dojim, pa sam non stop u nekom neprirodnom položaju. Pogotovo po noći, jer se on budi non stop i doji. Ne spavam. Vrat me boli pa sam čitala da može i od toga. Zanima me ako možete dati Vaše mišljenje na osnovu svega navedenog. Znam da bez pregleda nema dobre dijagnoze ali mišljenje bar. 

    Hvala

    Odgovoreno: 27. 09. 2017.
    • Prof. dr Nađa Marić Bojović
      Poštovana,

      Bilo bi dobro da se uradi pregled neurologa, jer bez toga je teško oceniti poreklo tegoba koje opisujete. Ujedno, niste naveli da li se i lečite zbog anksioznosti i napada panike, sto je takođe važno da se obavi kod nadležnog psihijatra.
      Tek nakon pregleda neruloga, psihijatra ili neuropsihijatra može se preciznije proceniti stanje.

      Pozdrav
  1. Pozdrav,

    Zbog anksioznosti sam pre 20-ak godina počeo da pijem Ksalol 0. 5 x2 i nisam prestajao. Pre nekih 4 meseci opet su se javile vrtoglavice i uznemirenost. Doktorka na kcs mi je ostavila Ksalol i pored njega dodala Latu. Stanje se stabilizovalo nakon 24h. Jos sam na terapiji (Ksalol+Lata) i sve je ok. Ima li šanse da se posle 20 godina uzimanja Ksalola skinem sa njega? Latu ne osećam ali Ksalol me kao alarm zove da ga uzmem. +- 10 minuta od vremena kad ga uzimam osetiv nesigurnost, blagu vrtoglavicu i ako ga ne uzmem simptomi prođu.

    Odgovoreno: 26. 09. 2017.
    • Prof. dr Nađa Marić Bojović
      Poštovani,

      Verovatno bi išlo jako teško da se ukine Xalol nakon 20 godina koriščćenja.
      U svakom slučaju na sledećoj kontroli razgovarajte o tome sa doktorkom kojoj ste se javili pre 4 meseca i razmotrite eventualnu shemu postepenog smanjivanja do ukidanja.

      Pozdrav
  1. Posledice umora
    Pitanje broj: #153692

    Poštovani, 

    Pre pet meseci sam se porodila, i unazad u roku od dva meseca, tri puta prilikom buđenja u toku noći, na par sekundi vidim pauka (odnosno, kao krake pauka koji brzo nestaju). To mi se samo još jednom desilo pre dve godine posle dugog i napornog puta autobusom za Tursku. Ima li to veze sa umorom ili treba da se obratim lekaru? Molim Vas za odgovor, jako sam uplašena šta bi to moglo biti! 

    Hvala unapred!

    Odgovoreno: 23. 09. 2017.
    • Prof. dr Nađa Marić Bojović
      Poštovana,

      Da, to može imati veze sa psihofizičkom iscrpljenošću, te će se najverovatnije povući kada budete uspostavili malo manje naporan tempo i stabilizovali san, kao i post-porođajni status psihoneuroendokrinog sistema. Promene opažanja neposredno nakon buđenja ili tokom uspavljivanja (kratkotrajne) nisu znak poremećaja zbog koga se treba javljati lekaru.

      Pozdrav

Prikazano 71-75 od ukupno 104 pitanja

ZAKAZIVANJE 063/687-460