Prof. dr Nađa Marić Bojović, Psihijatar, Beograd

Oblasti medicine

Psihijatrija

Specijalizacija

Psihijatrija

Grad

Beograd

Jezici

Srpski
Engleski

Pitajte doktora

Odgovori doktora

O doktoru

Vanredni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i naučni savetnik

Doktorirala je na temu primene strukturalnog neuroimidžinga (MRI) u ispitivanju polnih razlika u shizofreniji 2003.godine.

Bavi se lečenjem psihoza i poremećaja raspoloženja (unipolarna depresija, bipolarni poremećaj). Zalaže se za uvođenje metoda ranih intervencija u psihijatriji i razvoj neuronauka.

Internacionalni projekti:

• The European Network of National Schizophrenia Networks Studying Gene-Environment Interactions (www.eu-gei.org) - rukovodilac podprojekta za Srbiju

Istraživanje koje povezuje psihijatre, psihologe, genetičare i istraživače drugih profila iz vodećih centara Holandije, Španije, Velike Britanije, Turske, Irske, Nemačke, Francuske, Grčke, Austrije, Švajcarske, Australije, Kine i Brazila u okviru do sada najvećeg ispitivanja naslednih i sredinskih faktora rizika za oboljevanje od psihoza (shizofrenija i shizofreniji slični poremećaji). U Beogradu, istraživanje se odvijalo na Klinici za psihijatriju Kliničkog centra Srbije i Medicinskog fakulteta u Beogradu, kao i u psihijatrijskoj bolnici u Kovinu.

• Pre-Clinical and Patient Studies of Affective Disorders in Serbia. National Institute of Health, USA. Funding Fogarty Program. –rukovodilac kliničkog podprojekta

• mPIVAS (https://www.psylog.eu) - mHealth psychoeducational intervention versus antipsychotic-induced side effects - rukovodilac podprojekta za Srbiju

• NEMESIS study, Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (koordinator Jim van Os).

• Schizophrenia MRI Famili Study, University Bonn, Labaratory for Psychiatric Brain Research (koordinator Peter Falkai).

• Cumulative Exposure to Estrogen as a Risk–factor for Schizophrenia, kolaborativni projekat između Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (Jim van Os) i Instituta za Psihijatriju UKC, Beograd

• Hypopituitarism following traumatic brain injury (TBI), član The Athens TBI and Hypopituitarism Study Group.

Nacionalni projekti:

• Fosforilisanost glukokortikoidnog receptora kao biomarkera poremećaja raspoloženja / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije III 41029 – rukovodilac podprojekta

• Kontrola energetske homeostaze kod čoveka u različitim patološkim stanjima / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije OI 175033 – istrazivač

• Depresija u shizofreniji, Ministarstvo za nauku tehnologiju, rukovodilac prof. dr M. Jašović Gašić.

Nagrade i priznanja:

• 2005 Okasha Award for Developing Countries, World Psychiatric Association;

• 2004 AEP Research Award for the best paper published by young psychiatrist;

• 2003 Young Investigator Award, International Congress on Schizophrenia Research;

• 1991 Prva nagrada Univerziteta u Beogradu za naučni rad studenata.

Naučni i stručni rad

Kao autor ili koautor, profesorka Nađa Marić Bojović publikovala je preko 60 radova sa SCI liste sa preko 700 citata (h-index 17).

Radno iskustvo:

Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Vanredni profesor i savetnik.

Institut za mentalno zdarvlje

Članstvo:

Upravnoi odbora Srpskog saveta za mozak

Član.

Društvo za biološku psihijatriju

Predsednik.

Savet Udruženja psihijatara Srbije

Član.

Raspored rada doktora

Najnoviji tekstovi koje je lekar objavio:

Postavite pitanje

Tekst pitanja * Da pročitate preporuku kako da efikasno postavite pitanje kliknite ovde

Kategorija pitanja *

EMAIL ADRESA*

Broj odgovorenih pitanja: 104

Lečenje depresije, crnih misli
Pitanje broj: #153962

Poštovani,

Radi se o mom suprugu. Pre par godina se lečio kod psihijatra. Koristio je lek Ksalol 0.5 i Zoloft. Zoloft je nakon par meseci izbacio i ostao na Ksalolu ali njegovo stanje od prošlog leta ja kritično. Ima crne misli, nepoverljiv je, sumnjičav, depresivan, naročito se to dešava naveče. Po celi dan provede ležeći sa slušalicama u ušima i svaki dan se žali na bolove celog tela. Ne želi da poseti lekara jer su ga navodno oni uništili i nisu mu pomogli. Želim da mu pomognem jer se njegovo nezadovoljstvo manifestuje i na mene, ali ne znam kako.

Odgovoreno: 25. 10. 2017.
- Prof. dr Nađa Marić Bojović
  
  Poštovani,
  
  Mogućnost da se dođe do pomoći ipak je povezana sa dolaskom kod lekara, pregledom i daljim planiranjem terapije. Jedina mogućnost da se izvrši prinudno lečenje je ponašanje koje ugrožava život drugih ili sopstveni život (tada se zovu policija i hitna pomoć). Vama predlažem da nastojite da motivišete supruga da se javi lekaru, ili da angažujete nekoga kome on veruje i koga će poslušati (od porodice, prijatelja...), pokušajte da mu sugerišete da je važno da se utvrde uzroci bolova, da lek, itd.
  Važno je da mu se što pre pomogne.
  
  Pozdrav

Posledice nakon korišćenja Rivotrila i Citalex-a
Pitanje broj: #153976

Poštovani,

Patio sam od anksioznosti, paničnih napada, depresije. Neuropsihijatar mi je prepisao lekove Rivotril i Citalex minimalne doze, koje sam ja koristio 3 meseca. Na svoju ruku sam prestao da pijem jer sam osećao da mogu da se izborim sa tim i bez njih. Ušao sam u 3 mesec kako ih ne pijem, ali dešavaju mi se stvari koje mi se nikada nisu dešavale. Na primer dešava mi se noću da se probudim i narednih 5 sekundi kao da nisam svestan gde sam, takođe imam i osećaj da slabije pamtim nego pre. Zanima me da li je to posledica lekova, anksioznosti ili pak neko oštećenje u predelu mozga? Hvala na odgovoru.

Odgovoreno: 25. 10. 2017.
- Prof. dr Nađa Marić Bojović
  
  Poštovani,
  
  Pojave koje opisujete mogu da prate postepeno oporavljanje posle epizoda koje ste imali.
  Što se Rivotrila tiče, odlično da ste prekinuli. S druge strane, relativno rano ste prekinuli Citalex, trebalo ga je makar koristiti 6 meseci. Ali ipak ste se većim delom stabilizovali, što je dobro.
  Ukoliko se opisane tegobe pojačaju, dolazi u obzir da se i nastavi lečenje Citalex-om, ali o tome ćete se naravno posavetovati sa Vašim lekarom. Nemojte na svoju ruku!
  
  Pozdrav

Simptomi dijagnoze f32
Pitanje broj: #154032

Poštovani,

Obratio sam se lekaru psihijatrije pre 2 meseca zbog smetnji simptoma glavobolje, bezvoljnosti, uznemirenosti, mučnine bez povraćanja, osećaja gubitka ravnoteže, gubitak apetita. Bez suicidnih ideja. Preporuka je da uradim nalaze i nakon toga mu se javim. Nalazi su dobri skoro pa idealni, kao i krvni pritisak. Uradio ultrazvuk abdomena uredan. Odredio mi je dijagnozu f32. 2 terapiju Trittico retard 150 mg 2/3 tablete, Bromazepam 1,5 mg 2x1, plus 1,5 mg po potrebi u slučaju nemira. Ovu terapiju koristim mesec dana. Imam bolje raspoloženje, mogu da obavljam dnevne aktivnosti i posao u firmi, ali imam povremeno čudan osećaj u glavi, blago zujanje prolaznog karaktera, i javlja mi se mučnina bez povraćanja, ne stalno ali javlja se i remeti apetit. Mislim da sam mozda koji kilogram oslabio. Visok sam 167 cm težina oko 73 kg. Malo mi je niži krvni pritisak, oko 110/70. Pitao sam psihijatra šta moze da uzrokuje simptome mučnine od ova dva leka koja mi je propisao, i rekao je da ne veruje da su uzroci lekovi, jer se simpotmi javljaju prve ili druge nedelje i preporuka je da nastavim sa terapijom. Da li smatrate da po siptomima odgovara šifra bolesti i da li terapija odgovara šifri i simptomima? Napomena: u prethodnih nekoliko godina u životu su mi se izdešavale veoma stresne situacije. Imate li neke savete za mene, promenu terapije ili dijagnoze?

Hvala!

Odgovoreno: 25. 10. 2017.
- Prof. dr Nađa Marić Bojović
  
  Poštovani,
  
  Terapija je dobra, Vaša reakcija na istu takođe. Slobodno nastavite sa tim i redovno idite na kontrole. Uskoro bi bilo dobro da se snižava doza bromazpama, pa i da se do kraja godine isključi. Antidepresiv možete nastaviti.
  Pozdrav

Manifestacija stresa kroz fizičku bol
Pitanje broj: #154075

Poštovani,

Da li je moguće da se stres i nervoza manifestuju fizički? Zbog problema u braku koji duže traju, osećam se iscrpljeno, bolovi u mišićima, snage nemam (uglavnom kod kuće, na poslu je ok), smetnje sa disanjem (kući loše, na poslu ok). Kada mi doktori izmere kiseonik u krvi bude 100%, naravno kada me guši odmah pomislim da imam rak pluća. U kući se jako loše osećam, a na poslu, kod roditelja, prijatelja dobro. Da li je moguće da sve svoje psihičke probleme manifestujem na fizički bol?

Odgovoreno: 25. 10. 2017.
- Prof. dr Nađa Marić Bojović
  
  Poštovana,
  
  Napetost se moze manifestovati na tri nivoa - psihološkom, kao briga, nespokoj, strah, katastrofične misli; na senzomotornom - kao slabost u rukama/nogama, trnjenje, nestabilnost, drhtanje, ili vegetativnom - kao lupanje /preskakanje srca, plitko disanje, preznojavanje, bledilo, i slično,
  Pored toga, u stanju napetosti koja traje duže, snižava se prag za bol, pa nam male senzacije koje inače ne registrujemo postaju uočljive, pa i bol jači.
  Vaša neprijatnost u telu samo u određenom okruženju upućuje da bi se moglo raditi o psihološki uslovljenim simptomima.
  
  Pozdrav

Lečenje anksioznosti i panike
Pitanje broj: #153848

Poštovani,

Duže vreme patim od anksioznog poremećaja i paničnih napada. Zanima me da li je istina da to nikad ne može proći?

Odgovoreno: 10. 10. 2017.
- Prof. dr Nađa Marić Bojović
  
  Poštovana,
  
  Istina je da se panični poremećaj, kao i anksiozni poremećaj, leče. Efekat lečenja može biti različit, kao što je to kod svih medicinskih stanja, ali sasvim je pogrešno misliti da se ansiozni i panični poremećaji ne leče, tj. da ne mogu proći.
  Oni prolaze u većini slučajeva, a najviše kada se sa lečenjem počne što pre i ukoliko se lečenje sprovodi kombinacijom psiho i farmako terapije.
  Pozdrav

Prikazano 66-70 od ukupno 104 pitanja

Prijavite se

Prof. dr Nađa Marić Bojović