Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460
Prof. dr Nađa Marić Bojović - Psihijatar

Prof. dr Nađa Marić Bojović

Psihijatar

Prof. dr Nađa Marić Bojović - Psihijatar

Prof. dr Nađa Marić Bojović

Psihijatar

O lekaru

Vanredni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i naučni savetnik

Doktorirala je na temu primene strukturalnog neuroimidžinga (MRI) u ispitivanju polnih razlika u shizofreniji 2003.godine.

Bavi se lečenjem psihoza i poremećaja raspoloženja (unipolarna depresija, bipolarni poremećaj). Zalaže se za uvođenje metoda ranih intervencija u psihijatriji i razvoj neuronauka.

Internacionalni projekti:

• The European Network of National Schizophrenia Networks Studying Gene-Environment Interactions (www.eu-gei.org) - rukovodilac podprojekta za Srbiju

Istraživanje koje povezuje psihijatre, psihologe, genetičare i istraživače drugih profila iz vodećih centara Holandije, Španije, Velike Britanije, Turske, Irske, Nemačke, Francuske, Grčke, Austrije, Švajcarske, Australije, Kine i Brazila u okviru do sada najvećeg ispitivanja naslednih i sredinskih faktora rizika za oboljevanje od psihoza (shizofrenija i shizofreniji slični poremećaji). U Beogradu, istraživanje se odvijalo na Klinici za psihijatriju Kliničkog centra Srbije i Medicinskog fakulteta u Beogradu, kao i u psihijatrijskoj bolnici u Kovinu.

• Pre-Clinical and Patient Studies of Affective Disorders in Serbia. National Institute of Health, USA. Funding Fogarty Program. –rukovodilac kliničkog podprojekta

• mPIVAS (https://www.psylog.eu) - mHealth psychoeducational intervention versus antipsychotic-induced side effects - rukovodilac podprojekta za Srbiju

• NEMESIS study, Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (koordinator Jim van Os).

• Schizophrenia MRI Famili Study, University Bonn, Labaratory for Psychiatric Brain Research (koordinator Peter Falkai).

• Cumulative Exposure to Estrogen as a Risk–factor for Schizophrenia, kolaborativni projekat između Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (Jim van Os) i Instituta za Psihijatriju UKC, Beograd

• Hypopituitarism following traumatic brain injury (TBI), član The Athens TBI and Hypopituitarism Study Group.

Nacionalni projekti:

• Fosforilisanost glukokortikoidnog receptora kao biomarkera poremećaja raspoloženja / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije III 41029 – rukovodilac podprojekta

• Kontrola energetske homeostaze kod čoveka u različitim patološkim stanjima / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije OI 175033 – istrazivač

• Depresija u shizofreniji, Ministarstvo za nauku tehnologiju, rukovodilac prof. dr M. Jašović Gašić.

Nagrade i priznanja:

• 2005 Okasha Award for Developing Countries, World Psychiatric Association;

• 2004 AEP Research Award for the best paper published by young psychiatrist;

• 2003 Young Investigator Award, International Congress on Schizophrenia Research;

• 1991 Prva nagrada Univerziteta u Beogradu za naučni rad studenata.

Naučni i stručni rad

Kao autor ili koautor, profesorka Nađa Marić Bojović publikovala je preko 60 radova sa SCI liste sa preko 700 citata (h-index 17).

O lekaru

Vanredni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i naučni savetnik

Doktorirala je na temu primene strukturalnog neuroimidžinga (MRI) u ispitivanju polnih razlika u shizofreniji 2003.godine.

Bavi se lečenjem psihoza i poremećaja raspoloženja (unipolarna depresija, bipolarni poremećaj). Zalaže se za uvođenje metoda ranih intervencija u psihijatriji i razvoj neuronauka.

Internacionalni projekti:

• The European Network of National Schizophrenia Networks Studying Gene-Environment Interactions (www.eu-gei.org) - rukovodilac podprojekta za Srbiju

Istraživanje koje povezuje psihijatre, psihologe, genetičare i istraživače drugih profila iz vodećih centara Holandije, Španije, Velike Britanije, Turske, Irske, Nemačke, Francuske, Grčke, Austrije, Švajcarske, Australije, Kine i Brazila u okviru do sada najvećeg ispitivanja naslednih i sredinskih faktora rizika za oboljevanje od psihoza (shizofrenija i shizofreniji slični poremećaji). U Beogradu, istraživanje se odvijalo na Klinici za psihijatriju Kliničkog centra Srbije i Medicinskog fakulteta u Beogradu, kao i u psihijatrijskoj bolnici u Kovinu.

• Pre-Clinical and Patient Studies of Affective Disorders in Serbia. National Institute of Health, USA. Funding Fogarty Program. –rukovodilac kliničkog podprojekta

• mPIVAS (https://www.psylog.eu) - mHealth psychoeducational intervention versus antipsychotic-induced side effects - rukovodilac podprojekta za Srbiju

• NEMESIS study, Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (koordinator Jim van Os).

• Schizophrenia MRI Famili Study, University Bonn, Labaratory for Psychiatric Brain Research (koordinator Peter Falkai).

• Cumulative Exposure to Estrogen as a Risk–factor for Schizophrenia, kolaborativni projekat između Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (Jim van Os) i Instituta za Psihijatriju UKC, Beograd

• Hypopituitarism following traumatic brain injury (TBI), član The Athens TBI and Hypopituitarism Study Group.

Nacionalni projekti:

• Fosforilisanost glukokortikoidnog receptora kao biomarkera poremećaja raspoloženja / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije III 41029 – rukovodilac podprojekta

• Kontrola energetske homeostaze kod čoveka u različitim patološkim stanjima / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije OI 175033 – istrazivač

• Depresija u shizofreniji, Ministarstvo za nauku tehnologiju, rukovodilac prof. dr M. Jašović Gašić.

Nagrade i priznanja:

• 2005 Okasha Award for Developing Countries, World Psychiatric Association;

• 2004 AEP Research Award for the best paper published by young psychiatrist;

• 2003 Young Investigator Award, International Congress on Schizophrenia Research;

• 1991 Prva nagrada Univerziteta u Beogradu za naučni rad studenata.

Naučni i stručni rad

Kao autor ili koautor, profesorka Nađa Marić Bojović publikovala je preko 60 radova sa SCI liste sa preko 700 citata (h-index 17).

Više informacija

Radno Iskustvo

Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Vanredni profesor i savetnik.

Institut za mentalno zdarvlje

Članstvo

Upravnoi odbora Srpskog saveta za mozak

Član.

Društvo za biološku psihijatriju

Predsednik.

Savet Udruženja psihijatara Srbije

Član.

Oblasti Medicine

Psihijatrija

Specijalizacija

Psihijatrija

Grad

Beograd

Jezici

  • Srpski

  • Engleski

Pitajte doktora ili Stetoskop

Broj odgovorenih pitanja: 104

  1. Nasilje u porodici nakon prevare
    Pitanje broj: #158877

    Poštovani, opisaću vam par dogadjaja i ponašanja mog supruga pa vas molim za savet iako mi je jasno da se moramo obratiti psihijatru. 
    Pre 5 godina došlo je do prevare u našem braku koju sam načinila ja iz čiste nesreće, jel sam bila neprimetna za mog supruga. Imamo dvoje predivne dece u braku smo 13 godina i dobro se poznajemo. 
    Uz dogovore i stalne razgovore pokušali smo da prevaziđemo krizu, ali je on počeo da u svojoj glavi umišlja razne loše filmove o meni onda je počeo da me kontroliše i sputava moju slobodu raznim ružnim ponašanjima čak je i ispoljio agresiju. 
    Posle 5 godina truda i rada na spašavanju braka, on je u mraku sačekao čoveka sa kojim sam bila i udario ga po glavi. 
    Sa tim čovekom nisam imala nikakvog kontakta godinama i trudila sam se da vratim izgubljeno poverenje, sigurnost i mir. Sada sam zabrinuta za svoju decu i strahujem za sigurnost. Kada sam pitala supruga zašto je to uradio, rekao mi je da mu je pala roletna. A pala mu je zbog stalnog umisljanja kako ga taj čovek prati i kako mu smešta. Bilo bi ovde mnogo da se kaže. Ja sam se sa decom sklonila od supruga, zbog svoje sigurnosti. Dogovor je da ode kod psihologa, psihijatra, i započne lečenje. Ja sam rada da se uključim!

    Odgovoreno: 27. 08. 2018.
    • Prof. dr Nađa Marić Bojović
      Poštovana,

      Vaš suprug bi trebalo da se javi na pregled, na tome bi se moralo insistirati. Ono sto je vazno je da, ako se ponovi situacija da fizički napadne bilo koga, ili pokuša da ugrozi sebe, postoji mogućnost i da bude prisilno hospitalizovan (pozivaju se policija i hitna pomoć). Nadam se da to toga nece doći, a način da se to spreči je da sam ode kod lekara, najpre u Dom zdravlja, a onda po preporuci lekara dalje. Najbolje je da skupa odete na preglede, počev od prvog pa na dalje, ili da potražite pomoć nekoga iz porodice ili od prijatelja u kog vaš suprug ima poverenja, da učnite sve što možete kako bi ga motivisali da potraži pomoć.

      Pozdrav
  1. Upotreba leka Wellbutrin
    Pitanje broj: #158006

    Poštovani, 

    Zamolio bih Vas da mi odgovorite na pitanje u vezi lijeka Wellbutrin 150mg. Naime navedeni lijek koristim 2 godine, i prvenstveno ga koristim za pobudu sexualnih faza. Nedavno sam pokušao da se skinem sa lijeka, međutim javio mi se osjećaj u zadnjem dijelu glave, potiljku, kao da imam strano tijelo, i čujem nekakvo pištanje u glavi. Nedugo nakon toga došlo je do upale i uvećanja štitne žlijezde, da bih ja bio primoran da opet koristim navedeni lijek. Čim sam počeo opet piti, štitna žlijezda se vratila u normalno stanje i nestao je osjećaj stranog tijela u zadnjem dijelu glave, međutim pistanje u glavi još ne prestaje. Budući da se ova tableta ne može poloviti, zanima me da li je potrebno preći na drugi lijek, pa preko toga postepeno smanjivati? Liječnik mi ništa u vezi ovoga ne govori, zamoliti ću Vas da mi odgovorite. 

    Odgovoreno: 03. 07. 2018.
    • Prof. dr Nađa Marić Bojović
      Poštovani,

      Ipak bi sa Vašim lekarom o ovome morali da porazgovarate. Lekar koji propisuje lek dužan je da čuje i o željenim, kao i o neželjenim pojavama i da Vam pojasni koliko dugo treba da uzimate lek, kojim metodama da postepeno ukidate dozu ako za to ima opravdalja, itd.

      Pozdrav
  1. Poštovani,

    Imam sina koji je doktor ekonomije. Od 2013. godine bio je 10 dana na psihijatriji gde mu je rečeno da ima psihički problem. Lečen je sa Rispiridone od 2 mil kao i sa Delorazepanom. U 2016. godini ukinuta mu je sva terapija međutim posle par meseci ponovo je upao u stanje kao prvi put. Ponovo su počeli da mi daju Rispiridone ali samo uveče. Do pre 20 dana kada je imao napad kamena u bubregu u bolnici su mu dali kao prvo morfina 3mg i posle dva sata još jednom 3 mg kao i Ketorolac 30mg metociloprsmide od 10mg. Nama je odmah bilo sumnjivo što je dobio morfina dva puta i posle par dana dete se promenilo na gore, izraz lica mu se promenio, dolazili su mu razne misli itd. Bojimo se da nije depresivno stanje u pitanju jer niko nam ne kaže o čemu se radi. Kada je dobro stanje ukinu medicinu kada nije kao ovaj put povećaju dozu. Možete mi pomoći, o čemu se radi i da li se ovakvo stanje može popraviti? Napominjem da je samo uveče pio Rispiridone od 2 mg, išao je na posao bez problema. Sada su mu dali ujutru 1mg Rispiridone i dodali su mu da pije i Delorazepan od 1mg. 

    Odgovoreno: 03. 07. 2018.
    • Prof. dr Nađa Marić Bojović
      Poštovani,

      Nije moguće reći o čemu se radi na ovaj nacin, ali Vi svakako treba da pitate lekare koji ga leče, i to u susretu koji ćete planirati sa sinom, a ne na svoju ruku. Ukoliko on nije za to da odete kod lekara po objašnjenja, Vi zamolite sina da Vam prenese šta su mu lekari rekli.
      U svakom slučaju, ovde nedostaje bolja kominikacija između Vas dvoje, otvorenost i zajednička borba protiv njegovih tegoba, što je i Vama i Vašem sinu od velike važnosti da bi se stanje poboljšalo.

      Pozdrav
  1. Osećaj umora i anksioznosti
    Pitanje broj: #158050

    Poštovani,

    Imam problem jer jedan član porodice je teško bolestan i na samrti je. Godinu dana se borimo sa tom bešću i sad ja osećam prevelik umor. I posle dugog spavanja se budim još umorniji, čak i najmanji zadatak mi postaje mučenje. Imam i konstantan bol u nogama, a sada je počela i anksioznost i depresija. Imate li neki savet?

    Odgovoreno: 03. 07. 2018.
    • Prof. dr Nađa Marić Bojović
      Poštovani,

      Simptome koje opisujete često imaju osobe koje se u dužem periodu nalaze u situaciji koju je teško, zapravo nemoguće kontrolisati i jasno je da na ishod ne možete imati uticaja. To je sindrom sagorevanja negovatelja, stanje koje s jedne strane jako iscrpljuje, ali s druge strane ne ostavlja dublje posledice jer činite vrlo plemenitu stvar i efekti po Vas, dugoročno, neće biti loši, naprotiv. U svakom slučaju ne treba ići ka potpunom iscroljenju, jer onda niste korisni ni osobi koju negujete, ni sebi. Pokušajte da makar na dan-dva nedeljno, svake nedelje, nađete zamenu i da vreme providite u fizičkoj aktivnosti i aktivnostima koje Vas umiruju.

      Pozdrav
  1. Poštovani,

    Imam sina. Koristio je marihuanu. Duže vreme. Unazad godinu dana povremeno koristi. Ali smo primetili da se promenio. Povukao se u sebe nigde ne izlazi. Vrlo često pominje boga i susret sa njim. Nešto nije u redu. Osećam. Kako da mu pomognem? Ja sam majka a doktoru neće da ide. 

    Odgovoreno: 24. 06. 2018.
    • Prof. dr Nađa Marić Bojović
      Poštovana,

      Korišćenje marihuane može da pokrene određene ideje i uverenja koji su iracionalni. Ako to duže traje i utiče na mladu osobu da sve teže postize ono što bi trebalo i da se udaljava od bližnjih, bilo bi važno da se što pre obrati lekaru i da se zaustavi dalje povlačenje i disfunkcija. Bez javljanja lekaru nema mogućnosti da se proceni koliko su promene jake i kako delovati.

      Pozdrav

Prikazano 1-5 od ukupno 104 pitanja

ZAKAZIVANJE 063/687-460