Prof. dr Nađa Marić Bojović

Psihijatar

Prof. dr Nađa Marić Bojović

Psihijatar

O lekaru

Vanredni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i naučni savetnik

Doktorirala je na temu primene strukturalnog neuroimidžinga (MRI) u ispitivanju polnih razlika u shizofreniji 2003.godine.

Bavi se lečenjem psihoza i poremećaja raspoloženja (unipolarna depresija, bipolarni poremećaj). Zalaže se za uvođenje metoda ranih intervencija u psihijatriji i razvoj neuronauka.

Internacionalni projekti:

• The European Network of National Schizophrenia Networks Studying Gene-Environment Interactions (www.eu-gei.org) - rukovodilac podprojekta za Srbiju

Istraživanje koje povezuje psihijatre, psihologe, genetičare i istraživače drugih profila iz vodećih centara Holandije, Španije, Velike Britanije, Turske, Irske, Nemačke, Francuske, Grčke, Austrije, Švajcarske, Australije, Kine i Brazila u okviru do sada najvećeg ispitivanja naslednih i sredinskih faktora rizika za oboljevanje od psihoza (shizofrenija i shizofreniji slični poremećaji). U Beogradu, istraživanje se odvijalo na Klinici za psihijatriju Kliničkog centra Srbije i Medicinskog fakulteta u Beogradu, kao i u psihijatrijskoj bolnici u Kovinu.

• Pre-Clinical and Patient Studies of Affective Disorders in Serbia. National Institute of Health, USA. Funding Fogarty Program. –rukovodilac kliničkog podprojekta

• mPIVAS (https://www.psylog.eu) - mHealth psychoeducational intervention versus antipsychotic-induced side effects - rukovodilac podprojekta za Srbiju

• NEMESIS study, Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (koordinator Jim van Os).

• Schizophrenia MRI Famili Study, University Bonn, Labaratory for Psychiatric Brain Research (koordinator Peter Falkai).

• Cumulative Exposure to Estrogen as a Risk–factor for Schizophrenia, kolaborativni projekat između Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (Jim van Os) i Instituta za Psihijatriju UKC, Beograd

• Hypopituitarism following traumatic brain injury (TBI), član The Athens TBI and Hypopituitarism Study Group.

Nacionalni projekti:

• Fosforilisanost glukokortikoidnog receptora kao biomarkera poremećaja raspoloženja / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije III 41029 – rukovodilac podprojekta

• Kontrola energetske homeostaze kod čoveka u različitim patološkim stanjima / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije OI 175033 – istrazivač

• Depresija u shizofreniji, Ministarstvo za nauku tehnologiju, rukovodilac prof. dr M. Jašović Gašić.

Nagrade i priznanja:

• 2005 Okasha Award for Developing Countries, World Psychiatric Association;

• 2004 AEP Research Award for the best paper published by young psychiatrist;

• 2003 Young Investigator Award, International Congress on Schizophrenia Research;

• 1991 Prva nagrada Univerziteta u Beogradu za naučni rad studenata.

Naučni i stručni rad

Kao autor ili koautor, profesorka Nađa Marić Bojović publikovala je preko 60 radova sa SCI liste sa preko 700 citata (h-index 17).

O lekaru

Vanredni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i naučni savetnik

Doktorirala je na temu primene strukturalnog neuroimidžinga (MRI) u ispitivanju polnih razlika u shizofreniji 2003.godine.

Bavi se lečenjem psihoza i poremećaja raspoloženja (unipolarna depresija, bipolarni poremećaj). Zalaže se za uvođenje metoda ranih intervencija u psihijatriji i razvoj neuronauka.

Internacionalni projekti:

• The European Network of National Schizophrenia Networks Studying Gene-Environment Interactions (www.eu-gei.org) - rukovodilac podprojekta za Srbiju

• Pre-Clinical and Patient Studies of Affective Disorders in Serbia. National Institute of Health, USA. Funding Fogarty Program. –rukovodilac kliničkog podprojekta

• mPIVAS (https://www.psylog.eu) - mHealth psychoeducational intervention versus antipsychotic-induced side effects - rukovodilac podprojekta za Srbiju

• NEMESIS study, Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (koordinator Jim van Os).

• Schizophrenia MRI Famili Study, University Bonn, Labaratory for Psychiatric Brain Research (koordinator Peter Falkai).

• Hypopituitarism following traumatic brain injury (TBI), član The Athens TBI and Hypopituitarism Study Group.

Nacionalni projekti:

• Fosforilisanost glukokortikoidnog receptora kao biomarkera poremećaja raspoloženja / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije III 41029 – rukovodilac podprojekta

• Kontrola energetske homeostaze kod čoveka u različitim patološkim stanjima / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije OI 175033 – istrazivač

• Depresija u shizofreniji, Ministarstvo za nauku tehnologiju, rukovodilac prof. dr M. Jašović Gašić.

Nagrade i priznanja:

• 2005 Okasha Award for Developing Countries, World Psychiatric Association;

• 2004 AEP Research Award for the best paper published by young psychiatrist;

• 2003 Young Investigator Award, International Congress on Schizophrenia Research;

• 1991 Prva nagrada Univerziteta u Beogradu za naučni rad studenata.

Naučni i stručni rad

Kao autor ili koautor, profesorka Nađa Marić Bojović publikovala je preko 60 radova sa SCI liste sa preko 700 citata (h-index 17).

Više informacija

Radno Iskustvo

Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Vanredni profesor i savetnik.

Institut za mentalno zdarvlje

Članstvo

Upravnoi odbora Srpskog saveta za mozak

Član.

Društvo za biološku psihijatriju

Predsednik.

Savet Udruženja psihijatara Srbije

Član.

Oblasti Medicine

Psihijatrija

Specijalizacija

Psihijatrija

Grad

Beograd

Jezici

Srpski
Engleski

Pitajte doktora ili Stetoskop

Da pročitate preporuku kako da efikasno postavite pitanje kliknite ovde.

Broj odgovorenih pitanja: 104

Lečenje nemira u sebi
Pitanje broj: #153647

Poštovani,

Psihijatriji sam bolesnik. Prošle subote sam osjetio jak nemir u sebi, slabo sam spavao preko vikenda. Nisam bio u stanju ni da ležim, ni da sjedim ni da hodam. Taj nemir sam pokušao da dovedemo u redu, čitajući knjige, ali ništa. Redovna terapija mi je: q-pin 100mg 1/2 ujutru i popodne, i 1 uveče; Depakine cromo 300 ujutro i popodne po jedna, a uvečer 2, a Risedon 2mg jedna uvečer. U subotu sam pio umereno alkohol. Mislim da mi je od toga nastao unutrašnji nemir. Jedva sam dočekao da odem kod psihijatra na kontrolu i nisam mu spominjao alkohol, samo nemir. Prepisao mi je na te lijekove i Lexilium 3 mg po jednu ujutru i popodne, a Depakine cromo 300 mi je smanjila uvečer jednu, a q-pin povećala na dvije tablete na večer. Počeo sam odmah konzumirati kombinaciju lijekova, a djelovanje je tako da ujutro do nekih 14-15 sati budem kao zombi, a do kraja večeri budem normalan. Molim Vas pomozite mi i kakva mi se reakcija desila u organizmu?

Odgovoreno: 19. 09. 2017.
- Prof. dr Nađa Marić Bojović
  
  Poštovani,
  
  U svakom slučaju javite se na kontrolu i opišite svom lekaru kako se osećate. Nemojte skrivati okolnosti koje su prethodile promeni (alkohol). Lekar zbog te informacije neće da Vas krivi, već će samo dobiti bolji uvid u novonastalo duševno i telesno stanje i veću šansu da Vam pomogne.
  
  Pozdrav

Početni simptomi psihičkog oboljenja
Pitanje broj: #153575

Poštovani,

Imam 23 godine, majka sam dvoje dece. Pre 7 meseci dobila sam bebu pa možda negde moje psihičke fenomene pripisujem posleporođajnoj depresiji. U mojoj bližoj i daljoj familiji ne postoji anamneza o mentalnim poremećajima. Pre 6 meseci doživela sam jedan fizički simptom poput nekontrolisanog podrhtavanja, naglog znojenja, nešto poput povisene temperature. Pored toga, i jedan uznemirujući osećaj straha, panike koji se javio ničim prethodno izazvan. Tokom sledećih noći imala sam poremećaj sna i iznenadne zvukove poput eksplozije, pa čak i do glasova u momentima kada pokušavam da zaspim. Naglašavam da su se takvi neki zvuci događali samo u momentima kada pokušavam da zaspim. Takvo stanje me podstaklo da pretražujem na različitim internet stranicama kao odgovor na moje stanje. Jedan odgovor je bio shizofrenija. Od tog momenta ja sam zapala u depresivno stanje od kog sam se počela trzati na svaki zvuk, ili svakom zvuku pridodavati značaj kao halucinaciju. Nekontrolisano višesatno i svakodnevno čitanje o toj bolesti me je naveo da svaki odsjaj ili senku sam počinjala tumačiti kao vidnu halucinaciju. Ubrzo sam postala dosta razdražljivija, u svakom momentu sam mogla zaplkati. Tu su bili i ti neki simptomi s kojima sam se bila poistovećivala poput toga da nešto stoji iza mene. Takav neki osećaj je trajao par dana, zatim sam kroz razna čitanja prošla i kroz border line simptom kao derelizaciju, ali i to je trajalo 1 dan. Sada je sve to delimično prošlo, međutim sada mi se javio novi simptom koji više ne izaziva strah u meni, iz razloga što sam negde počela da se privikavam na ovakvo stanje jer sve ovo doživljavam kao hipohondricnost. Sada postoji taj neki simptom koji kada zamislim nešto npr. neku osobu imam utisak da kao, kroz halucinaciju ako mogu tako da je nazovem, mogu da vidim obris te osobe koja traje od 1 do 5 sekundi. Nekada mi misli ne kontrolisanom brzinom cirkulišu kroz glavu. Moje pitanje je da li to može biti početni simptom nekog od psihičkih oboljenja? Bila sam kod psihologa na razgovoru on je pronašao kao dijagnozu panično fobični poremećaj, a psihijatar anksiozno-depresivni poremećaj. Ovo je nova pojava koju im nisam saopštila iz razloga sto je počelo od pre 2 dana. Zato bih volela da čujem Vaše mišljenje.

Odgovoreno: 19. 09. 2017.
- Prof. dr Nađa Marić Bojović
  
  Poštovana,
  
  Stanje koje opisujete odgovara dijagnozama koje su postavljene i koje spadaju u lakše i prolazne psihičke probleme, verovatno pojačane zbog post-partalnih promena u organizmu. Poremećaj koji dodatno opisujete unutar 2 poslednja dana nije dokaz shizofrenije. Na stetoskopu mozete uraditi i samo-testiranje koje ne služi da sami dokažete da li imate psihozu ili ne, ali može Vam pomoći da se početno orijentisete.
  
  Pozdrav

Problem adaptacije na situaciju
Pitanje broj: #153654

Poštovani,

Imam 49 godina i u menopauzi sam. Imala sam dosta valunga, povremeno menjanje raspoloženja, nervozu. U međuvremenu mi se suprug teško razboleo. Dijagnostikovan mu je rak pluća. Od dana kada sam saznala (jul) ja osećam bol, više se ne smejem, stalno sam uznemirena, tužna, odsutna, ne čujem decu kad me nešto pitaju, svakodnevno plačem. Spavam loše, oko 3- 4 sata samo. Da li će ovo stanje proći vremenom ili mi treba stručna pomoć? Hronično sam umorna.

Odgovoreno: 19. 09. 2017.
- Prof. dr Nađa Marić Bojović
  
  Poštovana,
  
  Vi imate teškoće adaptacije koje su dvostruke, prvo adaptacija organizma na perimenopauzalne biološke, prirodne promene, a zatim i na psihološke okolnosti koje su uznemirujuće i pojačavaju osećaj bespomoćnosti, brige i nemira. Akutna reakcija još uvek traje, potrebno je više mesec, 3-6 meseci, da bi se psihičke snage stabilizovale i vratio kakav-takav osećaj kontrole nad situacijom. Ukoliko se nesanica, potištenost i nemir ne povlače, već ostaju ili se čak i produbljuju u narednih 2-3 meseca, svakako se javite stručnjaku.
  
  Pozdrav

Metoda za ukidanje Ksalola
Pitanje broj: #153669

Poštovani,

Početkom 2012-te godine mi je par puta pozlilo pa sam se obratio kardilogu koji mi je dao dijagnozu prolaps mitralnog zaliska koji je i potvrđen ultrazvučnim pregledom, prolaps je +1. Terapija koja mi tada prepisana je bila: Corvitol 50 mg ½ ujutru i ¼ uveče, magnezijum 300-400 mg, Ksalol 0, 25 mg 1 ujutru i 1 uveče. napominjem da Ksalol uveče nikad nisam uzimao jer nisam osećao potrebu. Ako sam psihički bio sav naopako to je bilo ujutru. Ksalol uzimam između 7 i 8 sati ujutru, najranije u 7 a najkasnije u 8. Išao sam na redovne šestomesečne kontrole i 2016-te godine mi je promenjena terapija: Binevol 5 mg ¼ uveče, magnezijum 300-400 mg, Ksalol 0, 25 mg 1 ujutru i 1 uveče. Pri kontrolnim pregledima ja sam svom kardilogu rekao da Ksalol nikad ne uzimam uveče i da bih hteo da prekinem sa pijenjem ovog leka jer se psiho-fizički osećam mnogo bolje ali on mi je uvek rekao da nastavim sa uzimanjem. Ja bih stvarno hteo da prekinem sa uzimanjem Ksalola jer nekako osećam da ga nepotrebno pijem (ne znam možda grešim zato i tražim savet), ali bojim se da prekinem sa naglim neuzimanjem 0, 25 mg svako jutro posle 5 godina. Moje je pitanje koja je metoda, način odvikavanja od ovoga leka bez velikih posledica ili da nastavim dalje da uzimam jer me on drži stabilnim i bez simptoma koji proplas mitrlanog zaliska prouzrokuje?

Odgovoreno: 19. 09. 2017.
- Prof. dr Nađa Marić Bojović
  
  Poštovani,
  
  Preporuka za koriscenje lekova iz grupe bezodiazepina je do 4 nedelje. Posle toga lek treba postepeno ukidati. Doze koje koristite su male, prestanak uzimanja ne bi trebalo da Vas na bilo koji način poremeti, ali relativno dugouzimanje zahteva lagani prekid. Shema bi bila sledeća:
  3 meseca uzimajte 1/2 tablete od 0. 25mg svaki dan
  3 meseca uzimajte 1/2 tablete od 0. 25mg svaki ii dan
  3 meseca uzimajte 1/2 tablete od 0. 25mg svaki iii dan, zatim potpuno prekinite.
  
  Pozdrav

Lečenje anksioznosti i derealizacije
Pitanje broj: #153432

Poštovani,

Imam 23 god i jako stresan život, i sa dečkom kao i česte svađe u kući. Još od mojih tinejdzerskih dana imam, da tako kažem, neke simptome anksioznosti. Nekako sam se saživela sa tim i nije mi mnogo smetalo, sve do pre neku godinu kada mi se prvi put ozbiljno javila i derealizacija (totalno nisam znala za sebe, jako sam se uplašila i počela da plačem, to je bilo strašno i trajalo je čitava dva dana). To je tada prošlo, nije ga bilo par godina, da bi mi se sada, pre dva-tri dana opet pojavila derealizacija. Po preporuci ljudi sa sličnim problemom popila sam Bromzepam 3mg i bilo mi je koliko toliko dobro, lepo sam se smirila i normalizovala. Sutradan sam počela da pijem 2x1, 5mg i mogu da kažem mogu normalno da funkcionišem (idem u prodavnicu, čuvam preko dana sestričinu), ali sam i dalje u grču i strahu da će mi se to strašno stanje vratiti, i ne mogu da se opustim kao pre. Šta da radim, šta se dešava sa mnom? Da li je okej da nastavim ovako da pijem Bromazepam (iako moram da priznam da mi 3mg mnogo olaksava stanje i maltene normalno živim)? Inače, i moja majka je u mladosti bila u teškoj depresiji i pila dosta jake lekove.

Pozdrav

Odgovoreno: 04. 09. 2017.
- Prof. dr Nađa Marić Bojović
  
  Poštovana,
  
  Bromazepam je trenutno bio koristan, ali dejstvo ne traje dugo i ovim lekom se ne rešava mnogo, može se čak i stvoriti potreba za većom dozom, a zatim ni ta doza ne bude dovoljna, itd. Bromazepam i slični lekovi smeju da se uzimaju do 4 nedelje, ne više od toga i ne bi trebalo da ih koristite samoinicijativno.
  Ako već pominjete ops-komp. poremećaj, bilo bi dobro da imate terapiju za taj poremećaj (najcesce lekovi iz grupe ssri ili snri), a za epizode depersonalizacije i derealizacije konsultaciju sa lekarom koji Vas već vodi oko toga šta ih je uzrokovalo i koje su odgovarajuće mere da se to leči (eventualno i dodatna dijagnostika).
  Ako se do sada niste javljali, bilo bi dobro da se uradi najpre dijagnostika i stručno odredi terapija.
  
  Pozdrav

Prikazano 76-80 od ukupno 104 pitanja

ZAKAZIVANJE 063/687-460

Prof. dr Nađa Marić Bojović

Prof. dr Nađa Marić Bojović

O lekaru

O lekaru