Opsesivno kompulzivni poremećaj

Osoba koja pati od OKP-a oseća da su te opsesije i kompulzije potpuno nehotične. To je kao da se one prisilno pojave i preuzmu kontrolu. Pojedini lekari kompulzivno ponašanje pojednostavljeno opisuju kao posledicu "kratkog spoja u mozgu" pri kojem se čulne informacije ne registriraju, pa se "program uvek iznova ponavlja".

Šta uzrokuje tu petlju? Niko tačno ne zna. Izgleda da u tome učestvuje neurotransmiter serotonin, ali razmatraju se i neke druge moždane funkcije. Neki kažu da OKP (opsesivno-kompulzivni poremećaj) mogu izazvati iskustva iz detinjstva, možda u kombinaciji s genetskom predispozicijom. Ali bez obzira na uzrok, jedna stvar je jasna: nema koristi jednostavno reći osobama koje pate od OKP-a da prestanu nešto prati ili da prestanu nešto proveravati. Ne radi se tu samo o snazi volje. Pokazalo se da mnogima koriste lekovi. Jedan drugi pristup sastoji se u tome da se pacijent dovede u situaciju od koje strahuje te da se zatim spreči uobičajena reakcija. Na primer, osobu koju muči navika pranja, prisilila bi se da drži u rukama nešto prljavo, a zatim joj se ne bi dalo da to opere. Naravno, takvom se metodom niko ne može izlečiti preko noći. Ali, neki smatraju da ona, propraćena upornošću, može doneti olakšanje.

Stručnjaci su takođe istraživali mogućnost da, barem u nekim slučajevima, OKP vuče korene iz iskustava iz detinjstva. Zapaženo je da mnoga zlostavljana deca odrastaju s duboko usađenim osećajem bezvrednosti ili nečistoće, a kod neke od te dece kasnije su se javile kompulzivne navike pranja.

Strah od ludila

Ukoliko bolujete od OKP-a, nemojte misliti da ste drugačiji od drugih ili da možda gubite zdrav razum. "Izuzmu li se njihovi specifični strahovi", piše dr. Lee Baer, "ljudi koji boluju od OKP-a i dalje imaju vezu sa stvarnošću u svim drugim aspektima svog života".

Strah od Božje kazne

OKP nije znak moralne slabosti niti duhovnog propusta – religiozni pacijenti ponekad poremećaj poistovećuju s nekom vrstom opsednutosti! U slučaju OKP-a uvredljive misli raspiruju osećaj krivice, a osećaj krivice može raspiriti još uvredljivije misli. Neki dodatno otežavaju stanje jer misle da su njihove misli ravne neoprostivom grehu! Međutim, ako promislite razumno jasno je da se primera radi, Isusove primedbe u vezi s neoprostivim grehom, grehom protiv Božjeg svetog duha, nisu odnosile na nepromišljene, opsesivne misli. Pacijenti vernici trebaju razmisliti da Bog zna do koje mere na misli i porive utiče poremećaj nad kojim osoba ima ograničenu kontrolu. Oboleli od OKP-a koji to shvati može se onda suzdržavati od mučenja samog sebe neprimerenim osećajem krivice. Umesto da frustracije okrenete prema sebi ili drugima, bolje je preduzeti praktične mere kako bi ste ublažili svoje tegobe.