Zloupotreba droge je osobito karakteristična za moderno društvo. Droga se vise ne događa n...
Prof. dr Bojana Dimitrijević, redovni profesor Departmana za psihologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu, na predmetima kliničke orijentacije. Drži kurseve iz Uvoda u kliničku psihologiju, Psihodijagnostike, Psihodijagnostike dece, Neuropsihologije, Zaštite mentalnog zdravlja. Doktorirala je 2000.godine na Univerzitetu u Beogradu na temu „Psihodinamika agresivnosti delinkventnih narkomana“, a tematikom agresivnosti i socijalno devijantnih ponašanja bavila se kroz brojne naučne članke i dve naučne monografije. U svom istraživačkom radu bavila se i temama primenjene psihodijagnostike, forenzičke procene, ratnim psihotraumatizmom, rizičnim ponašanjima adolescenata, kao i brojnim aspektima primene kliničke psihologije, kao i zaštite i unapređenja menatalnog zdravlja u široj društvenoj zajednici.
Kao specijalista medicinske psihologije radila je više od 25 godina u ustanovama specijalizovane psihijatrijske zaštite, na poslovima psihodijagnostičke procene pacijenata svih uzrasta i najrazličitijih psihopatoloških kategorija. Kao sudski veštak, već oko 30 godina radi na poslovima forenzičke ekspertize kao samostalni veštak, član komisija u psihijatrijskim institucijama u Nišu i Beogradu i član sudsko-psihijatrijskih odbora Medicinskih fakulteta u Nišu i Kragujevcu. Koautor je udžbenika iz oblasti sudske psihijatrije i psihologije. Mentor je specijalizantima u okviru programa specijalizacije iz medicinske psihologije na Medicinskom fakultetu u Nišu i član komisije za polaganje specijalističkog ispita.
Osnivač je i supervizor Psihološkog savetovališta za studente na Univerzitetu u Nišu koji je velika organizacija na volonterskoj bazi i koji već više od deset godina pruža savetodavnu i psihoterapijski psihološku pomoć velikom broju mladih ljudi u rešavanju raznovrsnih emotivnih, porodičnih, adaptacionih i drugih problema. Takođe je edukator u mnogim temama vezanim za probleme adolescentnog perioda i širok spektar psihopatoloških entiteta.
Od 1993. godine učesnik je, koordinator i evaluator brojnih istraživačkih i aplikativnih projekata vladinih i nevladinih organizacija, posebno usmerenih na edukaciju i pomoć posebno vulnerabilnim populacionim grupama.
Moja sestra (doktor prava i ekonomije) gotovo trideset godina zavisi od alkohola. Briljantnog uma, mnogo godina je to vrlo uspešno krila, ali posledice su dolazile polako i neminovno: razoren brak, dete ostalo uz oca, drugi brak, krah na poslu. U poslednje vreme, mada mi neka saznanja govore da se to dešavalo i puno ranije, počinju da se ispoljavaju neki simptomi koji daleko prevazilaze ponašanje običnog zavisnika: sve ono što se dešava njoj radi neko drugi: pije njen muž, dete, sesta, zet, prijatelji, nikako ne ona. Otkaz je dobio svako sem nje - ostala je bez posla pre dve godine; znači svoje ponašanje pripisuje drugima, najčešće najbližima. Posledice takvog ponašanja su za najbliže neizdržive. Nažalost, moje mogućnosti da joj pomognem su minimalne obzirom da živi u Americi, ali sam u toku sa njenim ponašanjem jer na relaciji USA-Srbija telefonski provodi šest do deset sati - zove sve koga stigne, priča istu priču, ali svakom deo priče koji je za njega opredeljen. Molila bi Vas da mi, ako iz ovih nekoliko reči imate predstavu o njenoj bolesti naznačite kako se bolest zove i da me uputite na neku literaturu kako bih stekla neka šira znanja o tom i sličnim problemima.