Prof. dr Bojana Dimitrijević

Psiholog

Prof. dr Bojana Dimitrijević

Psiholog

O lekaru

Prof. dr Bojana Dimitrijević, redovni profesor Departmana za psihologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu, na predmetima kliničke orijentacije. Drži kurseve iz Uvoda u kliničku psihologiju, Psihodijagnostike, Psihodijagnostike dece, Neuropsihologije, Zaštite mentalnog zdravlja. Doktorirala je 2000.godine na Univerzitetu u Beogradu na temu „Psihodinamika agresivnosti delinkventnih narkomana“, a tematikom agresivnosti i socijalno devijantnih ponašanja bavila se kroz brojne naučne članke i dve naučne monografije. U svom istraživačkom radu bavila se i temama primenjene psihodijagnostike, forenzičke procene, ratnim psihotraumatizmom, rizičnim ponašanjima adolescenata, kao i brojnim aspektima primene kliničke psihologije, kao i zaštite i unapređenja menatalnog zdravlja u široj društvenoj zajednici.

Kao specijalista medicinske psihologije radila je više od 25 godina u ustanovama specijalizovane psihijatrijske zaštite, na poslovima psihodijagnostičke procene pacijenata svih uzrasta i najrazličitijih psihopatoloških kategorija. Kao sudski veštak, već oko 30 godina radi na poslovima forenzičke ekspertize kao samostalni veštak, član komisija u psihijatrijskim institucijama u Nišu i Beogradu i član sudsko-psihijatrijskih odbora Medicinskih fakulteta u Nišu i Kragujevcu. Koautor je udžbenika iz oblasti sudske psihijatrije i psihologije. Mentor je specijalizantima u okviru programa specijalizacije iz medicinske psihologije na Medicinskom fakultetu u Nišu i član komisije za polaganje specijalističkog ispita.

Osnivač je i supervizor Psihološkog savetovališta za studente na Univerzitetu u Nišu koji je velika organizacija na volonterskoj bazi i koji već više od deset godina pruža savetodavnu i psihoterapijski psihološku pomoć velikom broju mladih ljudi u rešavanju raznovrsnih emotivnih, porodičnih, adaptacionih i drugih problema. Takođe je edukator u mnogim temama vezanim za probleme adolescentnog perioda i širok spektar psihopatoloških entiteta.

Od 1993. godine učesnik je, koordinator i evaluator brojnih istraživačkih i aplikativnih projekata vladinih i nevladinih organizacija, posebno usmerenih na edukaciju i pomoć posebno vulnerabilnim populacionim grupama.

ZAKAZIVANJE 063/687-460

O lekaru

Više informacija

Oblasti Medicine

Psihijatrija

Grad

Niš

Jezici

Srpski
Engleski

Pitajte doktora ili Stetoskop

Da pročitate preporuku kako da efikasno postavite pitanje kliknite ovde.

Broj odgovorenih pitanja: 91

Sestra zavisna od alkohola
Pitanje broj: #1095

Moja sestra (doktor prava i ekonomije) gotovo trideset godina zavisi od alkohola. Briljantnog uma, mnogo godina je to vrlo uspešno krila, ali posledice su dolazile polako i neminovno: razoren brak, dete ostalo uz oca, drugi brak, krah na poslu. U poslednje vreme, mada mi neka saznanja govore da se to dešavalo i puno ranije, počinju da se ispoljavaju neki simptomi koji daleko prevazilaze ponašanje običnog zavisnika: sve ono što se dešava njoj radi neko drugi: pije njen muž, dete, sesta, zet, prijatelji, nikako ne ona. Otkaz je dobio svako sem nje - ostala je bez posla pre dve godine; znači svoje ponašanje pripisuje drugima, najčešće najbližima. Posledice takvog ponašanja su za najbliže neizdržive. Nažalost, moje mogućnosti da joj pomognem su minimalne obzirom da živi u Americi, ali sam u toku sa njenim ponašanjem jer na relaciji USA-Srbija telefonski provodi šest do deset sati - zove sve koga stigne, priča istu priču, ali svakom deo priče koji je za njega opredeljen. Molila bi Vas da mi, ako iz ovih nekoliko reči imate predstavu o njenoj bolesti naznačite kako se bolest zove i da me uputite na neku literaturu kako bih stekla neka šira znanja o tom i sličnim problemima.

Odgovoreno: 02. 09. 2007.
- Prof. dr Bojana Dimitrijević
  
  Problem koji ste opisali uklapa se u poptunosti u posledice dugogodišnjeg alkoholizma, tako da ne morate tražiti drugo ime za njenu bolest da biste je bolje razumeli. Nepriznavanje alkoholizma i pripisivanje krivice svim drugima osim sebi, karakteristično je za one koji alkohol koriste često kao anksiolitik ili sredstvo koje za njih nekada početno ima funkciju olakšavanja funkcionisanja ili opuštanje, a posle postaje potreba za sebe i krug se zatvara. Nekritičnost, kao odbrana od ružne slike o sebi, ide po pravilu uz ovakvo ponašanje. Naravno, posledice dugogodišnjeg akloholizma mogu biti i ozbiljne psihotične manifestacije, koje spadaju u kategoriju najozbiljnijih psihijatrijskih poremećaja, tako da je medicinska pomoć neophodna. Čak i ako Vaša sestra želi da prekine uzimanje aklohola, to se mora obavljati pod medicinskim nadzorom jer je moguće i čak verovatno da su njene telesne funkcije značajno korumpirane pomenutim načinom života, pa bi apstinencija mogla privremeno izazvati i burne telesne promene, a ne samo psihički problem. Dakle, medicinska, a možda i hospitalna nega su neophodne za rešavanje njenog problema. Nažalost, da bi se uopšte započelo sa tim, potreban je uticaj bliske osobe koja bi joj pružala podršku iz blizine. Rešavanje problema zavisnosti realizuje se uz porodičnu podršku jer ona tokom rada sa zavisnikom predstavlja veoma bitnu, čak ključnu kariku. Pošto ste Vi već hiljadama kilometara daleko od nje, možda postoji neka osoba u njenom neposrednom okruženju koja može predstavljati takav oslonac i pre svega, neko ko će je motivisati na lečenje, što nije lak zadatak. Na daljinu ćete, uprkos svojoj ljubavi i zabrinutosti, teško uspeti da na nju delujete u tom pravcu. Bilo bi dobro da razmotrite moguće alternative, ukoliko je moguće da odete kod nje i provedete neko vreme za koje ćete uspeti da učinite da Vas sasluša i shvati dubinu problema i sve komplikacije koje iz njega proizilaze. Imajte na umu da je ovo ozbiljan zadatak koji zahteva dosta truda i požrtvovanja od strane porodice, da bi zavisnik započeo, a još više od svega, istrajao na putu lečenja.

Pogledajte celo pitanje: #1094

Poštovana,

Za mesec dana bih trebala da se udam za coveka koga volim i sa kojim cekam dete. Ono sto me brine je što je naš sexualni život vrlo neaktivan. Ja sam vrlo otvorena osoba i u više navrata dala do znanja da nesto nije u redu, uvek je imao neki izgovor. U početku je to bilo zbog kondiloma(taj problem je rešen), onda je bio umoran, pod stresom...itd. Inače problem traje vec više od godinu i po dana. Kada je potrošio sve izgovore, uspeo je da prevali preko usta da ima problem. Nije mogao da predpostavi odakle potice problem, samim tim ni da predlozi resenje. Ono što je mene u celoj toj priči jako povredilo je što je za vreme ili potpunog odsustva ili veoma retkih polnih odnosa (zivimo zajedno) on kupovao porno filmove i bez ikakvog uzdrzavanja se okretao za ženama na ulici. Postala sam jako ljubomorna, nekad mi je teško da mu verujem. Naravno uvek mi govori da sam ja jedina i da kad pomisli na sex on pomisli na mene. Na moje insistiranje je pobacao sve porno filmove! i složio se da krenemo na terapiju za parove. Ne sumnjam da mu je stalo do mene ali mi uopste nije jasno o kakvom se problemu radi? Molim Vas da mi preporucite nekog terapeuta.
Hvala u napred! Milica (28)

Odgovoreno: 02. 09. 2007.
- Prof. dr Bojana Dimitrijević
  
  Postovana,
  
  Vas partnerski odnos svakako zahteva ozbiljno razmatranje i konsultovanje sa profesionalcem, buduci da govorite o buducem ocu svog deteta i coveku sa kojim planirate da zasnujete bracnu zajednicu. Postoje specificnosti u seksualnom funkcionisanju, koje odstupaju od onoga sto smatramo "prosecnim" koje su cesto vazane za faktore iz ranog razvoja, a kojih sam pojedinac ne moze da se seti i da utice na njihovu neutralizaciju. Pretpostavljam da Vas partner stvarno ne ume da identifikuje faktore koji su uticali na njegov problem, ali je za sada dovoljno da pokazuje spremnost da problem resi. Pitanjima seksualnih disfunkcija vec dugo i uspesno se bavi prof.Jezdimir Zdravkovic, neuropsihijatar. Probleimima partnerskih odnosa, bracnog i porodicnog funkcionisanja na Klinici za zastitu mentalnog zdravlja bavi se dr Olivera Skakic.
  
  S postovanjem. Dr Bojana Dimitrijevic spec.med.psihologije

Pogledajte celo pitanje: #1093

Pozdrav,

imam jedan jako veliki problem, rec je o tome da su mi roditelji imali nesredjen zivot, prakticki ni sada ne zive zajedno iako se nikada nisu razveli. Majka je uvek pokusavala da preko mene dopre do oca i uvek su postojale recenice, "kad bi se ti malo vise potrudila..bilo bi bolje tata i ja bi ziveli bolje" i tome slicno, sve vreme trazim odgovor na pitanje ko je kriv. Naime isla sam psihologu uputio me dalje i sad pijem lekove bensedin 5mg i karbapin 200mg, i kao malo mi je bolje,ali ono sto je lose jeste da sam saznala da ta dva leka ne bitrebala da se kombinuju pa me interesuje da li cu jaikada moci da prestanem da pijem te lekove, zelim da budem normalna osoba. Ne znam da li mi Vi mozete pomoci i dati bilo kakav odgovor, ali vredi pokusati.
S postovanjem,

Odgovoreno: 02. 09. 2007.
- Prof. dr Bojana Dimitrijević
  
  Postovanja Adrijana,
  
  cest je slucaj da roditelji za svoj nesredjen brak krive decu i njima manipulisu, "pomerajuci" problem sa sebe na one koji su u njihovom okruzenju. Postoji cak i termin "identifikovani pacijent" koji opisuje osobu koja se kao "zrtveni jarac" vodi lekaru i paznja se fokusira na njega kako bi se pomerila sa osnovnog partnerskog problema, jer kada postoji neki drugi problem u porodici, osnovni problem se moze ostaviti po strani. Takodje u takvim situacijama partneri odrzavaku kvazi-komunikaciju preko dece, koja su izmanipulisana, a nisu u stanju da izbegnu tu nezahvalnu poziciju u porodici. Iz takvih slozenih okolnosti, cesto izlaze sa sopstvenim psihickim opterecenjima a ne mogu da shvate odakle tacno poticu i koje su sve posledice porodicnih trauma u ranom detinjstvu. Za pitanje kombinacije lekova preporucujem da se obratite psihijatru koji ce Vam protumaciti da li treba da ih kombinujete ili ne, jer je pre svega pitanje kad ste se zadnji put javili specijalisti i koliko je preporucljivo dugo piti neke lekove, buduci da sedativi posle duzeg kontinuiranog uzimanja prave zavisnost koja onda predstavlja problem za sebe. Vas problem se moze resiti svakako, ali podrazumeva kontinuirani rad sa psihologom dok ne steknete odredjene uvide u poreklo svojih problema i steknete mehanizme da ih prevazidjete. Ukoliko se resenje problema bazira samo na uzimanju bilo kojih lekova, pristup nije kompletan. Odaberite svog terapeuta i ne ustrucavajte se da se javite za pomoc, jer Vas problem verovatno ima brojne posledice u zivotu i njegovo resavanje ce osloboditi veliku kolicinu energije koju cete upotrebiti za efikasno svakodnevno funkcionisanje.
  
  S postovanjem dr Bojana Dimitrijevic spec.med.psihologije

Pogledajte celo pitanje: #1092

draga doktorka

odgovorite mi od koje bolesti moj muz bojuje zato sto je stalno razdrazljiv u svakom momentu je spreman da se svadja, nikad nije zadovoljan uvek mu nesto smeta sa svima u okolini i familiji se posvadjao meni brani da idem kod majke jer pati od toga da ga svi ogovaraju i da uticu lose na mene .Agresivan je . Skoro je gadjao metalnom sipkom starijeg sina. I sreca sto ga nije pogodio inace bo ga ubio na mesto. Posle toga se kajao sto ga nije pogodio i poslao mu poruku telefonom da ce ga ubiti. A sve to se desilo sto je otiso u crkvu sa komsijom skojim ne govori.Mene je nekad fizicki maltretirao a sada me psihicki ubija. Sam sebi salje poruke a onda mene optuzuje da ja stojim iza toga. U tim porukama su stvari koje su iz nase kuce i desavanja i koje ja nikom nisam pricala. tako sam zakljucila da je on sam sebi poslao. Nedaje mi sa nikim da se druzim niti nam ko dolazi u kucu. Kad podjem negde sama on me prati. Postao mi je opsesija da se samo okrecem na ulici d! > a li cu da ga vidim negde. Za njega vazi da je andjeo na ulici adjavo u kuci. Ranije je mnogo pio a sada vise ne. Da li ima posledice od toga. Kad je bio mali bio je stalno bolestan sa visokom temperaturom. Neznam da li sam vam nekako objasnila njegovo ponasanje samo znam da nije normalan. Ume da bude i fin i da se pretvara pred ljudima. Ponekad se ponasa kao da nije dorastao svojim godinama a ima 47 godina stariji sin koga je gadjao 24 god . Da bi se sin malo udaljio od njega preso je da zivi na donjem spratu kod babe i dede. U svem tome majka i otac i pored svega sto vide stite ga kao da je on zrtva i nece mada i ne mogu da uticu na njega jer on ne prihvata njegove greske.Puno pozdrava i molim vas da mi odgovorite jer dosada se nisam nikome obracala.

Odgovoreno: 02. 09. 2007.
- Prof. dr Bojana Dimitrijević
  
  Postovana Violeta,
  
  problem koji opisujete ozbiljan je vec samim tim sto predstavlja potencijalnu opasnost i za clanove Vase porodice. Rekla bih da se radi o poremecaju licnosti koji Vas suprug pokazuje, a koji, nazalost, nije podlozan lecenju, jer predstavlja specificnu karakternu strukturu, koja se formirala u ranom detinjstvu i mladosti. Agresivno ponasanje koje pokazuje u sklopu je ovog problema, jer on nema dovoljno dobru kontrolu impulsa, pa ne uspeva da se uzdrzi i iskontrolise kao sto bi trebalo. Alkohol samo potencira njegove osnovne karakteristike. Ne zna kojiko je dugo uyimao alkohol da bih Vam rekla da li je to ostavilo posledice, ali duza kontinuirana zloupotreba aklohola svakako moze ostaviti znacajne posledice na telesno i psihicko stanje. Njegova sumnjicavost, i optuzivanje Vas za poruke koje, kako kazete, sam salje, mogu biti u okviru vec opisanog poremecaja licnosti, ali mogu ukazivati i na dodatne komplikacije koje se mogu ublaziti pravovremenim obracanjem neuropsihijatru. Kako ne verujem da ce Vas suprug dobrovoljno pristati da se javi lekaru,za pocetak se Vi javite nekome od neuropsihijatara sa kojima cete porazgovarati o nacinima da se Vas suprug motivise na javljanje lekaru. Ono sto mozete postici je da se, ukoliko pristane na lecenje, donekle snizi nivo njegove napetosti a time i agresivnog ponasanja, i da se eventualno postojanje nekog drugog poremecaja zbrine lekovima. Nazalost, ponasanje koje opisujete velikim delom je do te mere utkano u njegovu licnost da se ne ocekuju velike promene u sklopu terapije. Obicno se u zrelijim godinama, posle cetrdesete, smanjuje burnost ispoljavanja kod osoba koje imaju poremecaje licnosti, odnosno, problematicno ponasanje se donekle ublazava.
  
  S postovanjem, Dr Bojana Dimitrijevic spec.med.psihologije

Otežana i bolna penetracija
Pitanje broj: #1091

Pokušavala sam više puta da imam sa dečkom seksualne odnose, međutim penetracija je jako otežana i koliko god ja želela da se opustim i koncentrišem na to, u meni kao da postoji zid. Kada krene da prođe kroz njega, osetim užasnu paniku i jak nadolazeći bol. Znam da je to psihološke prirode, čitala sam i na ovom sajtu o tom problemu, pa me zanima Vaše mišljenje kako se izlečiti? Pročitala sam i da postoje posebne terapije kod psihoterapeuta i slično i da je potrebno izvesno vreme. Ovo mi stvarno predstavlja problem, u depresiji sam zbog toga.

Odgovoreno: 02. 09. 2007.
- Prof. dr Bojana Dimitrijević
  
  Za rešavanje problema uputno je da se javite psihoterapeutu koji se specifično bavi seksualnom problematikom i disfunkcijama. Kod nas je veoma uspešno sa tim radio neuropsihijatar prof. dr Jezdimir Zdravković na Klinici za zaštitu mentalnog zdravlja u Nišu, koji je terapeut evropskih razmera. Nažalost, pre nekoliko godina je u otišao u penziju i ja ne znam da li i gde privatno radi, ali verujem da se o tome možete raspitati. Nemojte se obeshrabrivati i odustajati od sebe, problem je rešiv iako verujem da za Vas sada predstavlja noćnu moru.

Prikazano 71-75 od ukupno 91 pitanja

ZAKAZIVANJE 063/687-460

Prof. dr Bojana Dimitrijević

Prof. dr Bojana Dimitrijević

O lekaru

O lekaru