Zloupotreba droge je osobito karakteristična za moderno društvo. Droga se vise ne događa n...
Prof. dr Bojana Dimitrijević, redovni profesor Departmana za psihologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu, na predmetima kliničke orijentacije. Drži kurseve iz Uvoda u kliničku psihologiju, Psihodijagnostike, Psihodijagnostike dece, Neuropsihologije, Zaštite mentalnog zdravlja. Doktorirala je 2000.godine na Univerzitetu u Beogradu na temu „Psihodinamika agresivnosti delinkventnih narkomana“, a tematikom agresivnosti i socijalno devijantnih ponašanja bavila se kroz brojne naučne članke i dve naučne monografije. U svom istraživačkom radu bavila se i temama primenjene psihodijagnostike, forenzičke procene, ratnim psihotraumatizmom, rizičnim ponašanjima adolescenata, kao i brojnim aspektima primene kliničke psihologije, kao i zaštite i unapređenja menatalnog zdravlja u široj društvenoj zajednici.
Kao specijalista medicinske psihologije radila je više od 25 godina u ustanovama specijalizovane psihijatrijske zaštite, na poslovima psihodijagnostičke procene pacijenata svih uzrasta i najrazličitijih psihopatoloških kategorija. Kao sudski veštak, već oko 30 godina radi na poslovima forenzičke ekspertize kao samostalni veštak, član komisija u psihijatrijskim institucijama u Nišu i Beogradu i član sudsko-psihijatrijskih odbora Medicinskih fakulteta u Nišu i Kragujevcu. Koautor je udžbenika iz oblasti sudske psihijatrije i psihologije. Mentor je specijalizantima u okviru programa specijalizacije iz medicinske psihologije na Medicinskom fakultetu u Nišu i član komisije za polaganje specijalističkog ispita.
Osnivač je i supervizor Psihološkog savetovališta za studente na Univerzitetu u Nišu koji je velika organizacija na volonterskoj bazi i koji već više od deset godina pruža savetodavnu i psihoterapijski psihološku pomoć velikom broju mladih ljudi u rešavanju raznovrsnih emotivnih, porodičnih, adaptacionih i drugih problema. Takođe je edukator u mnogim temama vezanim za probleme adolescentnog perioda i širok spektar psihopatoloških entiteta.
Od 1993. godine učesnik je, koordinator i evaluator brojnih istraživačkih i aplikativnih projekata vladinih i nevladinih organizacija, posebno usmerenih na edukaciju i pomoć posebno vulnerabilnim populacionim grupama.
Postovana Dr Dimitrijevic!
Verovatno iz naslova zakljucujete zbog kog vam se problema obracam. Otkad znam za sebe, ja sam povucena i stidna osoba. Zaista ne znam da li je to posledica nekog kompleksa, dogadjaja iz detinjstva... Inace sam gojazna osoba, pa mozda stid ima veze sa tim. Priroda mog posla je takva da cesto moram da se srecem sa ljudima i da javno nastupam i to je za mene,u zargonu receno, smrt! Citao sam na ovom sajtu clanak o socijalnoj fobiji i neku knjizicu o tome. Postoje neki simptomi i kod mene koji se tamo opisuju, medjutim ja nemam onako jake napade . I ja u kriticnoj situaciji dozivljavam da mi srce jako lupa, gubim dah (sto je strasno kada morate da pricate pred drugima i kada to oni primete), ali cini mi se ipak da mi napadi nisu toliko jaki kao oni koji su opisani kod recimo agorafobije. Mozda je i kod mene prisutna socijalna fobija, ali u manjem intenzitetu. Evo jos nekih simptoma: nije mi prijatno da izlazim iz kuce, najprijatnije se osecam kada sam sam u svojoj sobi, neprijatno mi je upoznavanje sa novim osobama, neprijatno mi je da izadjem i recimo pozdravim goste koji su dosli u kucu, izbegavam javno nastupanje, sto veoma steti mom poslu, jer se tada osecam veoma neprijatno i tada imam napade lupanja srca i gusenja (ali ne u tolikom intenzitetu da bih se potpuno izgubio). Najsigurnije se osecam kada sam sam i u uskom krugu svojih bliskih prijatelja. Sve ovo mi veoma tesko pada jer sam osoba koja je zeljna novih prijateljstava i druzenja. Kako mogu da se oslobodim svih ovih ogranicenja? Ako vas interesuju jos neki moji simptomi, slobodno pitajte, a ja cu vam odgovoriti u sledecoj poruci. Unapred Vam hvala i zahvalan sam sto postoji ovakav jedan sajt!
Postovani,
I sami znate da ima mnogo ljudi koji su gojazni ili imaju neki drugi problem u izgledu, ali zbog toga se ne povlace vec kao i da ga ne primeciju. Ili tako bar izgleda onima koji su sa strane. Stav prema sebi i sopstvenom izgledu kljucan je, a ne sam izgled. Vasa stidljivost ocigledno datira od najranijih dana i verovatno su na njeno formiranje uticali mnogi faktori vezani za porodicu i rani razvoj. Prosto, takvi ste! Utoliko mi je cudnije sto ste se opredelili za posao koji podrazumeva javne nastupe, koji su u neskladu sa Vasom prirodom. Bilo bi pogodnije da ste na poslu koji ne provocira toliko Vasu nelagodnost - ima mnogo poslova koji ne podrazumevaju javno eksponiranje. Posto ne znam da li uopste postoji mogucnost da se preusmerite na neki manje, za Vas, stresan posao ili neko drugo usmerenje, ne mogu da komentarisem o tome, ali vredi razmisliti i o mogucnosti promene, ako ona postoji. Kada je generalno u pitanju socijalna fobija, ukoliko je ona u bilo kom stepenu kod Vas zastupljena, postoji mogucnost psiholoskog rada na njenom ublazavanju i savladavanju "socijalnih vestina" koje bi Vam olaksale svakodnevni zivot. Iako raspolazete informacijama, to nije dovoljno da se resite sami svog porblema, pa najtoplije preporucujem da se bez straha i ustezanja javite psihologu sa kojim biste uzivo razresili probleme koji su Vam sada velika prepreka, a postoji vise nacina za njihovo prevazilazenje. Jedna od kljucnih stvari je sto uvidjate i zelite da resite svoj problem, a to je vec odlicna polazna osnova za peohoterapijski rad.
S postovanjem,
Prof.dr Bojana Dimitrijevic
spec.med.psihologije