Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460

Mina Kerekeš iz Subotice: Umirila sam misli zbog stomaka


Mina Kerekeš ima 25 godina, vaspitačica je u Subotici, a prve simptome ulceroznog kolitisa je osetila još u srednjoj školi. Kao i kod većine zapaljenskih bolesti creva, simptomi su najpre ukazivali na stomačni virus. Kako naša sagovornica kaže, na početku je sve delovalo naivno. „Stomačni virus“ ju je doveo do stanja u kojem ima više desetina stolica dnevno i krv u stolici, a upravo to su bili jasni znaci da je vreme za posetu lekaru. Međutim, tada nije dobila dijagnozu, već objašnjenje – dijareja je pripisana stomačnom virusu, a krvave stolice hemoroidima. Tada je dobila lekove za učvršćivanje stolice koji nisu delovali i onda započinje njeno putovanje po različitim odeljenjima. Iako je nakon mesec dana dobila dijagnozu ulceroznog kolitisa, ove godine joj je postavljena preciznija dijagnoza, te sada zna da ima pancolitis ulcerosa, što znači da je zahvaćeno celo debelo crevo. Mina nam je ispričala svoju IBD priču od prvih simptoma ulceroznog kolitisa, preko tri relapsa, pa sve do sadašnje remisije.

Dijagnostikovanje i prva dva relapsa

Stomačni virus je bio objašnjenje za Minino stanje koje ju je pratilo već mesec dana. Simptomi su bili uobičajeni – telo teško zadržava i hranu i vodu. Osim što je to naporno po fiziološkim parametrima, remeti i socijalne potrebe zbog stalnog straha od neprijatnih situacija – za mladu devojku je ovakvo stanje izuzetno naporno i teško. Naime, česte stolice nisu jedini problem, veći problem je opšta malaksalost.

Naša sagovornica kaže: „Snaga mi je bila nula bodova. Gvožđe dvojka, krvna slika ni da ne pričam... Izgledalo je da sve ide samo na gore, nikako da se bar neki parametar umiri.“

Posle nekog vremena, Mina odlazi kod gastroenterologa gde joj pokojni doktor Varga nakon kolonoskopije i 17 uzoraka creva dijagnostikuje ulcerozni kolitis. Zatim dobija terapiju Mesalazinom i uvodi se u kliničku remisiju, što je, kako Mina kaže „bila renesansa“ - osećala se kao da se iznova rodila. Remisija je bila dugotrajna, te je tokom prve remisije Mina maturirala, završila fakultet i živela život kao i svi njeni vršnjaci.

Drugi relaps se dogodio početkom 2021. godine. Simptomi su bili isti kao i ranije – krvave dijareje, grčevi u stomaku i oslabljena kontrola fecesa. Poznato je da relaps kod zapaljenskih bolesti creva može izazvati stresni period u životu. Upravo to je bio slučaj kod Mine, smatra da je organizam tako reagovao na stresan period u životu. Subotička bolnica je bila Minina prva stanica, a u tamo ju je sačekao dr Stojan Trkulja, o kome ima samo reči hvale.

Proces lečenja tokom drugog relapsa je na Minu ostavio snažan utisak jer je, osim renoviranog Kliničkog centra, upoznala dva sjajna lekara koja je želela da spomene: dr Tatjanu Jocić i dr Dimitrija Damjanova.

"Pored pomenutih lekara dr Trkulje, dr Jocić i dr Dimitrija Damjanova, želim da se zahvalim i svim ostalim članovima tima sa odeljenja gastroenterologije - medicinskim sestrama, kao i pomoćnom osoblju, jer su brinuli o meni u svakom trenutku" poručuje Mina.

Treći relaps

Minin treći i najteži relaps se dogodio u aprilu ove godine. Naša sagovornica navodi da ju je upravo dr Trkulja motivisao i navodio da pređe u Novi Sad i detaljnije ispituje i leči ulcerozni kolitis. Takođe, navodi da je doktor svojim pacijentima uvek bio dostupan za hitna stanja. Tokom trećeg relapsa, Mina počinje terapiju kortikosteroidima i imunosupresivima. Koritokosteroidi su dobro delovali samo u izuzetno jakim dozama, a na male doze je reagovala pogoršanjem simptoma. Imuran je uticao drugačije – povraćanje, malaksalost i opšte loše zdravstveno stanje su bili jasni pokazatelji da telo nije prihvatilo lek. Takođe, sve se ovo odrazilo i na druge parametre: kalprotektin je bio izuzetno visok – preko 2000, a gvožđe je bilo jedan.

Terapija

Mina oslikava svoje fizičko stanje tih dana, te kaže da je bila toliko slaba i malaksala da nije mogla ni da izgovori svoje ime. Infuzije je u Subotici primala nekih nedelju dana, a onda je stanje počelo da se poboljšava. Međutim, stomak je i dalje bio loše. Bilo je jasno da je sledeći korak biološka terapija. Za tu terapiju su rađene brojne i detaljne analize –  na tuberkulozu, salmonelu, nasledne bolesti u porodici... Jedini problem u analizama je bilo prisustvo citomegalovirusne infekcije. Ova situacija je odložila uvođenje biološke terapije, te je pila antivirotik Ganciklovir 21 dan, intravenski, a tek nakon što je zalečila infekciju, dobila je biološku terapiju koju je telo dobro prihvatilo. U bolnici su ovu terapiju nazvali „terapija spasa“.  Iako je terapija prijala, nakon par dana su uočeni povišeni enzimi jetre.

„Znala sam da je ulcerozni kolitis bolest savremenog doba s kojim se i te kako može živeti. Takođe, ukoliko se uvede u kliničku remisiju, kvalitet života može biti zaista dobar“ govori Mina.

Trenutno uzima samo biološku terapiju Remicade na svake četiri nedelje u Kliničkom centru Vojvodine. Međutim, Mina je i dalje u fazi tzv, "optimizacije" doze leka jer je sklona oscilaciji u telesnoj težini.

Boravak u bolnici

„Nakon što sam u međuvremenu primila i drugu turu biološke terapije, sve je dobro proteklo. Jedino što me je ometalo jesu negativne misli u toku svega toga. Do poslednjeg dana nisam bila sigurna kada ću izaći... Sve te komplikacije su me plašile. Iako sam poslednje dve nedelje pred izlazak iz bolnice mogla da u potpunosti samostalno funkcionišem, imala sam jednu-dve stolice i sve ostalo sam radila bez poteškoća. Nakon boravka u bolnici, povratak kući je u meni probudio neki neopisiv osećaj. Koliko te neke male stvari koje podrazumevamo imaju veliki značaj. Recimo, meni danas prija da odem do prodavnice, odem na posao, prošetam krug-dva oko zgrade i da se ujutru našminkam i sredim" objašnjava naša sagovornica.

Tokom razgovora sa Minom, zaključujemo da je boravak u bolnici za nju značio promena perspektive. Takođe, naša sagovornica naglašava da joj je najviše nedostajao rad na mentalnoj higijeni, šetnja i kafe sa drugaricama. Iako je u bolnici imala dobre knjige i druge izvore zabave – bolnica je bolnica. Kako Mina kaže: „Metod je uvek isti.“

Mina nam objašnjava kako izgledaju simptomi ovog stanja – stomak postaje centar energije. Grčevi u stomaku grče celo telo, jer onda kada nas boli stomak, celi smo paralisani. Stručnjaci su joj objašnjavali da je njen stomak kao tempirana bomba koja može da eksplodira ako ne čuvaš dovoljno dobro svoje zdravlje. Mina nam je posebno naglasila rečenicu jedne medicinske sestre, koja je i dalje vodi: „Moraš biti mirna zbog stomaka.“

Ishrana

Ulcerozni kolitis je stanje koje pacijente nauči da slušaju svoje telo. Upravo osluškivanje stomaka može dovesti do ublažavanja simptoma. Hrana koja je začinjena, slana, kisela i koja je pržena u dubokom ulju može imali loše posledice po stomak osobe sa ulceroznim kolitisom ili Kronovom bolešću. Mina danas povremeno koristi ulje, a kako i sama kaže, hrana je za nju „zaseban i šarenolik segment“. Kako sama navodi, nema sklonosti ka alkolohu i cigaretama, te joj je jedini porok bila ljuta i začinjena hrana. Pre poslednjeg relapsa, Minina hrana je upravo tako i bila začinjena – brdo soli uz ljutu kobasicu, ljuti ajvar, sve je ljuto, slano i masno. Iako to voli, dosta toga je prestala da jede jer joj smeta. Na pitanje da li joj je pre dijagnostike smetala ovakva hrana, naša sagovornica odgovara da nekada jeste smetalo, a nekada nije. Dakle, kao što svima nama određena hrana nekada prija, a nekada ne, tako je bilo i Mini, te možemo zaključiti da osoba ne može ni u jednom trenutku života zaključiti da neće imati blizak susret sa ulceroznim kolitisom ili Kronovom bolešću.

Nažalost, simptomi se samo razviju – često ne upozoravaju i nemaju uzročnika, već se samo dese. Mina danas više ne jede ovakvu hranu, već poštuje biološku terapiju i smatra da je to mala cena koju treba platiti zarad dobra koju donosi biološka terapija. Takođe, Mina navodi i da je veliki ljubitelj voća, a problem je to što voće često izaziva dijareju, te ga treba jesti u najbezbednijem obliku za stomak – kuvano. Takođe, Mina se našalila i pričala nam o tome da je tokom hospitovanja sanjala mlečni sladoled!

Za Stetoskop.info, Mina je izdvojila svoja tri omiljena jela koja prijaju njenom stomaku: bezglutenske viršle, pileća pašteta i bolonjeze sos. Kako kaže, plašljivo je uvodila novu hranu, ali je uz razmenjivanje iskustava sa drugim pacijentima došla do rešenja i ishrane koja najviše prija njenom stomaku.

Poruka pacijentima

„Lukavost ove bolesti je to što vas zavara kada uđete u remisiju. Tada se osećate dobro i mislite da vam terapija ne treba, a nikako ne smemo dopustiti da nas to prevari. Već na samom početku i ja sam se na isti način prevarila. Međutim, uz iscrpne razgovore sa majkom i stručnjacima, nastavila sam da pijem i to je bio jedini ispravan korak. Poručila bih čitaocima da ovo nije nikakva presuda. Može normalno da se živi ali je najvažnije da slušamo savete lekara i svoje telo. Važno je redovno odlaziti na kontrole i ozbiljno shvatiti terapiju. Ja sam danas mirna u glavi zbog stomaka. Moj stomak je miran samo onda kada su mi i misli mirne.“


Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde


ZAKAZIVANJE 063/687-460