Strah i anksioznost predstavljaju sastavni deo života i iako su to neprijatne emocije, ona su često i korisne - omogućavaju nam bržu procenu situacije opasnosti u kojoj se nalazimo i pripremaju nas za brzu reakciju "bori se ili beži".
Povremeno osećanje anksioznosti kao reakcije na različite situacije, kao što su razgovori za posao, polaganje ispita, iščekivanje rezultata, nova iskustva i slično, normalna je reakcija i sa njom se svi susrećemo. Međutim, kada osoba oseća anksioznost koja je toliko učestala i/ili intenzivna da je remeti u svakodnevnom funkcionisanju, tada je u pitanju patološka anksioznost, odnosno mentalni poremećaj koji potrebno lečiti.
Šta je anksioznost | Zašto nastaje | Simptomi | Dijagnoza | Lečenje | Šta možete sami
Šta je anksioznost?
Anksioznost se najčešće definiše kao nedefinisani strah ili strepnja. Međutim, za razliku od straha koji se uglavnom odnosi na očiglednu pretnju, anksioznost se odnosi na anticipaciju pretnje, odnosno "osećaj da će se nešto loše desiti". Zato se ona često naziva i slobodno lebdeći strah. Kada je anksioznost iracionalna ili patološka, odnosno kada se javi anksiozni poremećaj, tada ne postoji racionalan izvor straha ili izvor postoji, ali je anksiozna reakcija intenzivnija i učestalija u odnosnu na ono što je uobičajeno.
Anksiozni poremećaj dovodi do toga da osoba počinje da izbegava određena mesta, situacije ili entitete (osobe, životinje, predmete) ili da u njihovom prisustvu oseća ekstreman nivo neprijatnosti ili uznemirenosti. Zbog toga, ovaj poremećaj remeti osobu da normalno funkcioniše i može značajno ugroziti kvalitet života.
Anksioznost je najčešći mentalni poremećaj i može pogoditi osobu bilo kog uzrasnog doba, a procenjuje se da 30% osoba pati od anksioznog poremećaja u nekom trenutku života. Ovaj poremećaj se češće javlja kod žena.
Zašto nastaje anksioznost?
Kao i u slučaju većine drugih mentalnih poremećaja, i u slučaju anksioznosti ne postoji jedinstven uzrok, već je reč o kombinovanom uticaju genetskih faktora i faktora sredine. To znači da postoje osobe koje se rađaju sa osetljivijim nervnim sistemom, što se može uočiti već kod beba koje su reaktivne, često plaču, lako se uznemire i slično, ali pojava anksioznog poremećaja će u velikoj meri zavisiti od iskustva osobe, pa je bolje govoriti o mogućim okidačima anksioznosti.
Anksioznost se može javiti kao reakcija na intenzivan stres ili opasnost ili pak može biti posledica dugotrajnog akumuliranja stresa manjeg intenziteta.
Faktori rizika za pojavu anksioznosti
- Trauma. Deca i odrasli koji su doživeli neku traumu (zlostavljanje, nasilje, saobraćajna nesreća, smrt bliske osobe itd) ili su prisustvovali traumatskom događaju, u većem su riziku da razviju anksiozni poremećaj u nekom trenutku života.
- Stres izazvan bolešću. Osobe koje su teško bolesne mogu razviti anksioznost kao rezultat brige o mogućim komplikacijama i ishodu lečenja.
- Ličnost osobe. Određeni tipovi i crte ličnosti, koje se razlikuju od osobe do osobe, kao što su recimo neuroticizam i osetljivost povezane su sa većom sklonošću anksioznim reakcijama.
- Drugi mentalni poremećaji. Anksioznost se često javlja u sklopu drugih mentalnih poremećaja, kao što je recimo depresija.
- Anksioznost u porodici. Osobe koje imaju članove porodice ili rodbine koji pate od anksioznog poremećaja i sami češće razviju ovaj poremećaj.
- Droga i alkohol. Zloupotreba droge i alkohola može izazvati ili pogoršati anksioznost, a anksioznost je i čest pratilac apstinencijalne krize.
Aktuelna istraživanja se bave i utvrđivanjem veze između anksioznosti i određenih delova mozga čiji poremećen rad može biti uzrok ovog poremećaja kod nekih osoba.
Simptomi anksioznosti
- Generalizovani anksiozni poremećaj
- Socijalna anksioznost/fobija
- Fobije
- Panični poremećaj
- Agorafobija
- Anksioznost izazvana medicinskim stanjem
- Anksioznost izazvana zloupotrebom supstance
Glavno obeležje anksioznosti su strah i prekomerna briga. Osim toga, najčešći simptomi anksioznih poremećaja su:
- Osećaj nervoze, nemira i tenzije
- Doživljaj nadolazeće opasnosti
- Osećaj slabosti i umora
- Teškoće u koncentraciji
- Poremećen san
- Nemogućnost kontrole brige
- Izbegavanje određenih mesta i situacija
- Doživljaj krivice
- Doživljaj neadekvatnosti
Osim navedenih simptoma, za anksioznost su karakteristični i telesni simptomi:
- lupanje srca
- napetost mišića
- znojenje
- kratak dah
- vlažni i hladni dlanovi
- pritisak u glavi
- glavobolja
- vrtoglavica
- doživljaj gušenja
- bol u grudima
Postavljanje dijagnoze anksioznosti
Dijagnoza anksioznog poremećaja se ne može dati na osnovu jednog testa. Da bi se postavila dijagnoza anksioznosti, potrebno je:
1. Isključiti druga medicinska oboljenja. Ukoliko imate fizičke simptome anksioznosti, lekar treba da Vas uputi na određene testove i analize kako bi isključio mogućnost postojanja neke druge, medicinske bolest koja izaziva ove simptome.
Ukoliko niije u pitanju somatska bolest, tačnu dijagnozu mentalnog poremećaja može utvrditi psihijatar ili psiholog i to na osnovu:
2. Intervjua i opservacije. Pod time se podrazumeva razgovor sa psihijatrom ili psihologom o Vašim osećanjima, mislima i ponašanjima, u svrhe preciznijeg uvida u vrstu problema.
3. Psiholoških upitnika i testova. Postoje određeni upitnici koji na sličan način kao i intervju ispituju osećanja i misli i pomažu psihijatru/psihologu u određivanju konačne dijagnoze.
Na kraju psihijatar ili psiholog donosi zaključak na osnovu svih ovih pristupa i predlaže određeni oblik lečenja.
Lečenje anksioznosti
Nakon što je utvrđeno da trenutno patite od nekog oblika anksioznosti, možete razmotriti nekoliko opcija koje su vam na raspolaganju:
1. Promena životnih navika. Veliki broj ljudi ima blaži oblik anksioznosti i za redukciju takvih, blažih simptoma, često je dovoljno promeniti određene životne navike (što može preporučiti lekar, a možete pokušati i sami - u sledećem odeljku su konkretni saveti).
2. Psihoterapija. Kada su u pitanju teži simptomi, koji više remete osobu u njenom funkcionisanju i koje ona teže kontroliše, psihoterapija može pomoći. Terapija anksioznosti podrazumeva raznovrsan rad osobe sa psihoterapeutom na jačanju samopouzdanja, usvajanju strategija za prevladavanje anksioznosti, rešavanju problema i slično.
3. Lekovi. Kod osoba kojima je veoma teško da se izbore sa svojim simptomima, psihijatar može preporučiti psihofarmake. Oni mogu uključivati različite anksiolotike, antidepresive i/ili sedative. Cilj ove terapije je da reguliše ozbiljne simptome anksioznosti putem regulisanja hemijskih procesa u mozgu.
Čak i kada je osobi preporučena terapija lekovima, oni će najbolji efekat imati u kombinaciji sa psihoterapijom i promenom životnih navika. Lekovi služe samo tome da umire one najjače simptome, kako bi osoba mogla da radi na sebi i opasno je zloupotrebljavati ih.
Saznajte o štetnim efektima prekomerne upotrebe lekova za anksioznost>>>>>
Kako pomoći sebi?
Promena životnih navika može biti efikasan način redukovanja negativnih simptoma stresa i anksioznosti. Evo šta možete sami:
- Budite fizički aktivni. Vežbanje je veoma moćan način da se redukuju stres i loše raspoloženje. Ono ne pomaže samo fizičkom, već i mentalnom zdravlju. Postepeno u rutinu uvodite fizičku aktivnost koja vam prija.
- Izbegavajte alkohol i rekreativne droge. Iako ove supstance ljudima često služe za trenutno redukovanje anksioznosti, na dugoročnom planu, one pogoršavaju simptome.
- Prestanite da pušite i smanjite unos kofeina. I nikotin i kofein su supstance koje dovode do povećanja simptoma anksioznosti.
- Hranite se zdravo. Potrebna su dalja istraživanja kada je u pitanju ishrana, ali dosadašnja ukazuju na to da zdrava ishrana, kao što su voće, povrće, žitarice od celog zrna i riba, smanjuju anksioznost.
- Spavajte dovoljno. Održavajte redovan ritam spavanja, sa dovoljno sati sna. Nedovoljan san intenzivira anksioznost. Ukoliko imate problema sa snom, posetite lekara.
- Koristite relaksacione tehnike i tehnike prevladavanja stresa. Pronađite aktivnosti koje vas smiruju (neke od njih možete naučiti i na psihoterapiji). To može biti meditacija, joga, vežbe disanja, vežbe relaksacije mišića, mindbifulness tehnike ili bilo šta drugo što vas vraća u sadašnji trenutak, umesto u brlog neprestane brige.
Ukoliko želite da popričate sa stručnom osobom možete zakazati kod:
- dr Slavica Đukić Dejanović
- dr Vesna Lalić
- dr Boško Stokin
- dr Borjanka Batinić
- dr Dejan Stevanović - dečiji psihijatar
- dr Tijana Antin Pavlović - dečiji psihijatar
- dr Melina Bojković
- Irena Werner - psiholog
- Tamara Klikovac - psiholog
Pregled možete zakazati pozivom na broj 063/687-460
Dao mi doktor tablete Amyzol i Rivotril imam strahove i povremene napade panike, uznemiren i nervozan često ali naučija sam to nekako kontrolirat. Doma je to sve pod kontrolom ali kad pođem vani često ili uvijek me hvata nervoza ili nemir. Zbog loše kvalitete života tj. uvijek gledan kako i gdje ću pazim na ovo i ono uglavnom mislim se da li da počnem sa ovom terapijom. Strah me.
Imala sam panične napade i depresiju pre 7 godina kad mi je majka postala invalid, to je trajalo dve godine. Piča sam Ksalol i Ciprelex i vremenom je nestalo! Nisam mogla da verujem, počela sam opet da živim punim plućima, bez straha! Taj period je trajalo dve godine, a onda sam izgubila oca zbog raka.., a onda i ostatak familije. Korona došla pa sam izgubila firmu, prijatelje itd. i napadi panike opet počeli i još teža aniksioznost. Nekada sam bila ektrovertna osoba, uvek pozitivna, i sad sam uvek nasmejana pa ljudi ne znaju da kad dođem kući sama u četiri zida, zatvaram se u sebe i imam veoma jaku aniksioznost, a najviše me plaši što ponekad mislim da ću skroz poludeti jer su mi misli jako negativne, pijem Flunisan i Ksalol vrlo retko, imam dobar posao, ali izgubila sam želju za životom. Uvek sam umorna kad dođem sa posla, a kad imam vremena, odlučujem se da ostanem sama u kući... Borim se da budem što sam nekada bila, sportista, aktivna, najveselija u društvu, organizatir svega... Ali evo već 3 godina, kao da živim u nekom mehuru, hodam a spavam, nemam kontrolu and emocijama itd. itd. i onda krivim sebe što sam depresivna i lenja, što nisam dovoljno jaka. Ne znam šta više uraditi jer ovo nije život, ovo je mučenje.
Imam strah posle gubitka bliskih osoba i životnih problema, tek sam počeo da pijem Zolof i Ksalol. Imam osećaj nemoći, kao da cu stalno pasti i u glavi i u nogama, nemam volje i bojim se kako da se vratim u normalne tokove života.
U poslednjih par meseci imam problem da budem u zatvorenom prostoru, često osecam pritisak u grudima i strah, brinem o svemu bitnom i nebitnom, jako sam razdražljiva i tužna, nedavno sam bila na kompletnom kardiološkom pregledu gde je ustanovljeno da je sve u redu ali ja stalno osećam taj pritisak i nelagodu u grudima. Popijem bromazepam, neko vreme prestane ali se i ponavlja i loše spavam.
Ja imam anksioznost. Ja imam strah da se ne ugušim, da ne prestanem da dišem. Uhvati me neka nelagodnost u stomaku, mišići kao da mi se zatežu, grče, knedla u grlu. Ubrzano disanje, nekad taj plitak dah. Ne smem sama na ulicu da izađem. Ne mogu da se skoncentrisem na posao.
Ne znam da li je anksioznost ili depresija! Imam simptome gušenja, nespavanja, imala sam karcinom grlića materice i sada sam u veštačkom klimaksu. Imam gušenja, ne mogu da spavam čak i kada popijem lekove. Osećaj je ravna linija. Ne znam šta da radim . Nisam išla kod psihijatra, psihologa ili phioterapeuta. Ima li neko neki predlog kome je najbolje da se javim ili šta da radim? Hvala unapred
Da li neko moze da mi pomogne, imam uvek misli koje stvaraju paniku kako ce se nesto zavrsiti i uglavnom mislim negativno, kada legnem tnene mi teme preznojavam se a kada zaklop oci kao neka vrtoglavica, ako neko moze neka odgovori, hvala i pozdrav
Patim od anksioznosti godinama. Pokušala sam razne antidepresive ali se još gore osećam. Trenutno pijem SEROXSAT I RIVOTRIL. Išla sam i na psihoterapije i na kraju se svede menjaj način života. Kako?
Prvi simptomi su se javili u vidu gutanja , teško sam mogla i pljuvacku da progutam , imala sam osecaj kao da ću da se udavim , onda sam počela da nosim flasicu vode sa sobom , ali uvek , ni dva koraka bez nje , to mi je mnogo pomoglo , i verujte mi , nije mi se više nikada desilo tako nešto , da sam dobila napad otezanog gutanja ili panike … drugi slučaj se desio na spavanju , mislila sam da će duša da mi izadje , nisam znala da li je srce ili neki vid anksioznosti … otišla sam kod dr i dobila alprazolam 0.25 mg .. nisam htela da ga koristim , nisam htela da postanem zavisna , jer imam slučaj prijateljice koja je počela sa malom dozom , i sada je u vrlo teškom psihičkom stanju .. ja sam odlucila isto tako da nosim u novčaniku , ako idem da šetam onda u džepu , znaci uvek sam nosila tabletu za svaki slučaj , ne daj bože da zatreba , i nikad mi nije zatrebala .. desi mi se ponekad nelagoda u grudima , ali kažem sebi “ imam tabletu ako se pogorša “ , i ta tableta kao i flasica vode su mi pomogli mentalno , imala sam prvu pomoć pri sebi , to mi je dalo neku sigurnost …. Sve je na psihi , zato mozda nekome pomogne ovo , mozda ne može svako e , ali ipak pomogne .. želim vam svima svako dobro .. izbegavajte da koristite lekove , ako je moguće , u suprotnom morate sebi pomoći i naći najbolji način u dogovoru sa doktorom ❤️
Mislim da anksioznost ne može da se izleči ili tkz tenziona glavobolja možda jedino što nisam probao zivot na vodi i parcetu hleba to cu jos da probam ako uspem sve ostalo nema efekta
Поздрав, искрено да вам кажем, ни једној анксиозној особи нећете помоћи тако што јој говорите промени свој живот, ради нешто и слично. Лично ја, имам анксиозне епизоде често у последње време и просто ми је мука када ми неко каже промени живот, тренирај и слично, чак шта више чини ме више анксиозном. Психолози молим вас да порадите на томе.
Postovanje!! Molim za pomoc iz Ch.. Mislim da Ankcioznos me prati poslednje 5 g. Dali je klimaks ucinio svoje.. Pijem tab. za pritisak, gastritis imam... Kako sam dobila prvu unuku ja nesmem sa je vozim u autu, drugu.... i nikako da se oslobodim i sve me vise hvata strah, niti nocu da se vracam kasno, kod zubara bila usta mi se osusila....... uzas..... hvala za pomoc..
Najbolji lek je proucavanje Novog i Stativ Zaveta, tj. Svetog Pisma ili Biblije
Meni je hitno potrebna pomoc.Patim od anksioznosti.Jako se lose osecam.Majka sam,zaposlena zena,zivim u porodicnoj zajednici.Hvala unapred.Volela bih da mi se javite sto pre.
Postovanje...kako pomoci devojci koja ima anksioznost zbog porodicnih problema ...majka joj je operisala kancer i od tada dete se promenilo...brine za majku vise nego za sebe...tuga je gledati je takvu
Patim od depresije i anksioznosti. Po prirodi sam mnogo emotivan. Po nekom " srpsko- mačo " ubedjenju krenuo sam da svoj problem koji imam lečim alkoholom. Taj "sistem lečenja " me je još više upropastio i uništio , i to tako da su mi problemi sada milion puta veći. Sada krećem iz početka i shvatio sam sve greške koje sam pravio i katastrofalne navike i poroke koje su me dodatno bacile na dno. Zahvaljujući ovom tekstu sada znam šta treba da radim . Patim od depresije i anksioznosti. Po prirodi sam mnogo emotivan. Po nekom " srpsko- mačo " ubedjenju krenuo sam da svoj problem koji imam lečim alkoholom. Taj "sistem lečenja " me je još više upropastio i uništio , i to tako da su mi problemi sada milion puta veći. Sada krećem iz početka i shvatio sam sve greške koje sam pravio i katastrofalne navike i poroke koje sam primenjivao a sve verujući da će pomoći a u stvari su me dodatno bacile na dno. Zahvaljujući ovom tekstu sada znam šta mi je činiti . Biće jako teško , ali sad bar po prvi put ZNAM ŠTA TREBA DA RADIM.
Molim za savet! Ne mogu da se setim šta sanjam,jako me to uznemiri i stvara mi paniku,šta bi to moglo biti? Hvala unapred!
Anksioznost je djavo , i na milon fizckih i psihickih simptoma se manifestuje
Lekar je mojoj sestri prepisao Lorazepan od 2,5 mg.Medjutim ona nocima ne spava ima jak svrab po citavom telu.Kako i na koji nacin da se izborimo sa njenom bolescu.Hvala Vam unapred.
Kako pomoći partneru koji ima anksioznost? Da li utiče na vezu? Trenutno pije rivotril,seroksat i ksalol
dali zbog anksioznos boli zeludac i glava
Uglavnom je najbolje piti rivotril i seroksat uni dobro deluju
Moj muž ima anksioznost i depresiju. Pije zoloft, eglonyl već mesec dana. Ništa bolje od njih, on je skroz malaksao i iscrpljen. Bukvalno nadrogiran i pored toga kakav je uključili su mu još jedan antidepresiv. Pošto je mnogo malaksao prepisali su mu infuziju vitamine B, vitamin C i glukozu. Šta da radimo? On od lekova samo spava.
Prepisan mi je lek za depresiju i anksioznost Amyzol.koristim ga mesec dana i dalje sam nervozan i uznemiren.najviše me zanima dali je to dobar lek i koliko je štetan.jel ima alternativu.hvala unapred
Na metadonskom programu sam vec 8 god.Pre oko pola godine sam pocela da placem na bukvalno svaku sitnicu (o ozbiljnim stvarima da ne pricam)!Dobila sam lek Taita od svog psihijatra jer smatra da sam anksiozna.Moji ukucani su primetili promene raspolozenja kod mene koje su svakodnevne.Brinem naravno, takodje sam se odlucila na stacionarno lecenje skidanja metadonske terapije.
Sjajan tekst. Lepo napisano, jasno i za neuke, ubedljivo i vrlo, vrlo poucno. Bravo!
Osjecam cesto nemir i strah. Ne mogu da se opustim i uzivam. Imao sam uzbudenje na poslu brzinu rada pod strahom. Imao gastritis. Trosio sam bosnil 3 mjeseca i bilo mi bolje i opet se pojavilo. Trosim i dalhe citrales. Molim savijet
Vec 3 godine muci muku sa tim bolovi u ramenima u misicima nadut stomak vrtoglavica sve sam zivo pretrazio kod doktora deca mi kazu tata Sta je tebi nisi onaj isti jednostavno nemam volju ni za cim od te nervoze dobio sam i gastritis mozete da mi date savet kako da se izvucem iz ovog zacaranog kruga
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde
Psihologija
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke