Tea Kulić ima 30 godina i živi u Novom Sadu, a Kronovu bolest ima od 2022. godine, dok je prve simptome osetila još pre par godina, dok je bila stjuardesa. Par godina pre postavljanja zvanične dijagnoze je bila sigurna u to da nešto nije u redu sa crevima, ali nije imala konkretno objašnjenje, te je creva umirivala probioticima. Pre postavljanja dijagnoze je bila upućena u to da postoji Kronova bolest koja spada u zapaljenske bolesti creva, čak je sumnjala da ima Krona, ali je uporno završavala na pogrešnim analizama, sve dok nije došla kod dr Aleksandra Kneževića koji je preuzeo Teino lečenje i postavio joj preciznu dijagnozu. Tea je uz dr Kneževića naučila kako da kontroliše Kronovu bolest i živi s njom, a sa Stetoskopom je podelila svoje iskustvo i kako danas, pored insulinske rezistencije i bolova u leđima, Kronovu bolest drži pod kontrolom.
Prve simptome je osetila u Dubaiju
Tea se priseća da je prve simptome osetila dok je radila kao stjuardesa u Dubaiju, a simptomi su bili česti bolovi u stomaku, gasovi i dijareje. Međutim, nije imala tipičan simptom za zapaljenske bolesti creva – krv u stolici.
Naša sagovornica nije bila jedina stjuardesa koju je mučio stomak. Kako su i mnoge njene koleginice imale slične simptome zbog letenja (konstantno širenje i skupljenje organa prilikom poletanja i sletanja), Tea je pratila savete da svoje tegobe smiruje probioticima posle obroka.
Loša hrana utiče na naše zdravlje, bez obzira na to da li imamo zapaljensku bolest creva
Kada kažemo loša hrana, ne mislimo samo na brzu hranu, već i na voće i povrće koje nije uzgojeno na prirodan način. Takođe, voda u kojoj se hrana kuva može da utiče na kvalitet obroka. Naša sagovornica navodi da nije zadovoljna kvalitetom vode i hrane u Dubaiju u kojem je provela 5 godina, naročito jer se svo povrće sadi u veštačkim uslovima jer zemljište nije dovoljno plodno. Jedini dostupan izvor prave zdrave hrane je voće koje se uvozi iz Afrike i Evrope.
Na različite načine su pokušavale da dođu do zdrave hrane, te nam Tea objašnjava: „U Srbiji možeš da odeš na pijacu i kupiš paradajz koji je rastao u Gospođincima, a to u Dubaiju ne možeš jer oni nemaju ništa svoje. Nikada se ne bih opredelila da kupim papriku koja je rasla u Dubaiju. Postojali su određeni marketi gde smo mogli da kupimo srpske proizvode, kao na primer krompir, i ja sam uvek to birala, ali je problem to što su retko dostupni. Na sreću, često smo leteli za Evropu, te sam u koferima donosila sve što smatram da je bolje u Evropi – od omekšivača do mesa i povrća.“
Relaps je bio put do dijagnostike
„Simptome sam objašnjavala na 1.000 načina, ali nikada konkretno Kronom ili ulceroznim kolitisom. Kada si mlada osoba i imaš 22-23 godine, bolesti su poslednje u mislima. Uvek sam nekako mislila da će se sve srediti kada prestanem da letim. Međutim, tek kada sam prestala da letim, počela sam da se bavim svojim zdravljem i konkretnim problemima koji su vremenom postajali sve izraženiji“, objašnjava Tea.
Počela je sve češće da pije probiotik, a delotvornost se polako gubila i probiotik više nije bio dovoljan da smiri sve simptome.
Krv u stolici je prvi put primetila 2022. godine. U to vreme je radila u kancelariji i ustala je sa stolice da uhvati registrator, a kada se okrenula, stolica je bila krvava. Tog dana nije osetila nikakve stomačne tegobe, te je prva pomisao bila da je to samo novi menstrualni ciklus. Kolege su je odmah poslale kući, što se pokazalo kao dobra odluka jer je ubrzo dobila strahovite grčeve. Kako navodi, njena stolica nije bila dijareja, već samo krv. Prvi put se susreće sa krvavom stolicom i ne zna zašto se to dešava, ali ostaje pribrana i zove kliniku. Hirurg joj je objasnio da je napuklo debelo crevo i da zato krvari, kao i da on trenutno ne može ništa da uradi po tom pitanju jer su creva upaljena. Doktor zaključuje da su se rane stvorile zbog ozbiljnog isušivanja debelog creva, što je specifičan simptom za zapaljenske bolesti creva. Nakon ove situacije je koristila čepiće i kremu da bi rana dovoljno zarasla kako bi mogla da se odradi kolonoskopija i utvrdi stanje creva, a jela je samo supe kako stolicom ne bi inficirala ranu. Analize su bile izuzetno loše, kalprotektin je ljudima do 40, a Tei je u tom trenutku bio oko 1.000 i kako kaže: „Sva zvona zvone da je Kron“.
Odnos sa lekarima
Tea navodi da je išla kod lekara i u Dubaiju, ali navodi da sa njima ima neutralna iskustva – niti loša, niti dobra, ali sigurno ne dovoljno dobra da joj postave dijagnozu. Stekla je utisak da se nisu detaljno bavili tegobama koje pacijent ima. Međutim, Tea je kasnije imala sličan problem i sa lekarima u Srbiji. Navodi da u Srbiji nije odlazila na pregled kod lekara zbog stomaka jer je bila sigurna da je u pitanju intolerancija na hranu. Takođe, radila je analize na alergije i prvi na spisku su bili šećer i brašno, a ovakvi rezultati su joj samo potvrdili teoriju da je stomak muči zbog intolerancije. Ovo tumačenje je dodatno potkrepilo činjenicu da kada je izbegavala hranu sa spiska alergija, stomak je zaista bio u boljem stanju, jer su u tom periodu još uvek jedini simptomi bili grčevi u stomaku posle obroka.
Kada je tokom relapsa otišla kod gastroenterologa kako bi dobila zvaničnu dijagnozu, doktorka joj najpre prepisuje antibiotike kako bi izbegli infekciju. Međutim, veliko je pitanje da li antibiotici smeju da se piju dok se neko hrani isključivo supama. Takođe, naša sagovornica komentariše atmosferu tih dana: „Svi smo čekali tu čuvenu kolonoskopiju na kojoj ćemo saznati dijagnozu, barem smo se tako nadali...“
Nalaz kolonoskopije nekada nije u skladu sa stanjem
Posebnu pažnju posvećujemo kolonoskopiji, o kojoj je Tea ovako govorila: „Kada sam zakazivala kolonoskopiju, naglasila sam da hoću da radim i biopsiju, a i pre nego što su me uspavali više puta sam ih podsetila na biopsiju... Sve je bilo u redu dok nisam čula mamu kako se raspravlja dok sam se budila iz anestezije. Ulazi mama i kaže mi da su creva dobro, ali da nisu uradili biopsiju jer je doktorka smatrala da nema potrebe da potrošimo bespotrebno još par hiljada dinara. Dakle, doktorka je sama otkazala biopsiju, nije mi dala nikakvo objašnjenje zašto imam tegobe ako su creva u redu, nije mi dala terapiju, a zakazala mi je kontrolni pregled na koji ja nikada nisam otišla. Čim sam otišla kući, razmišljala sam kada sledeći put mogu da zakažem kolonoskopiju i uradim biopsiju, jer nam doktorka nije dala odgovor ni na jedno pitanje.“
Platili su, otišli kući i svi su pomalo počeli da veruju u to da možda stvarno nije ništa. Takođe, svi u porodici su bili ljuti jer nisu dobili papir koji je dokaz da Teinim crevima nije ništa. Priseća se da je imala sve intenzivnije bolove i nije smela da koristi toalet papir već se stalno tuširala, a probiotik u ovom trenutku više uopšte nije funkcionisao. Najbolje se osećala kada apsolutno ništa ne jede.
Dijagnostika
Naša sagovornica nakon neprijatnog iskustva sa doktorkom zakazuje pregled kod gastroenterologa dr Aleksandra Kneževića koji je već na ultrazvuku posumnjao na Kronovu bolest, ali su odradili i biopsiju koja je to potvrdila. Na tom prvom pregledu kod dr Kneževića je počelo da se odmotava klupko svega onoga što je prethodno pošlo po zlu, najpre jer na toliko visoki kalprotektin ne smete raditi kolonoskopiju jer može da bude štetno po pacijenta. Tada počinje sa terapijom kortikosteroidima, colosalom i probioticima. Creva jesu bila bolje od terapije, ali je Tea loše reagovala na koristikosteride: „Ugojila sam se oko 15 kilograma za par meseci, a nisam se prejedala. Bila sam otečena i nervozna, rasejana. Tek kada sam prestala da koristim kortikosteroide shvatila sam koliko sam bila loše u tom periodu. Međutim, doktor mi je objasnio da moramo da uspavamo bolest, a kortikosteroidi su jedini put, te sam u zalog za bolju budućnost na njih pristala.“
Tea je znala za Kronovu bolest, ali nije bila upućena u detalje ove bolesti, te navodi kako su ljudi u njenom okruženju govorili o ovoj bolesti: „Svi poznaju nekoga ko ima Kronovu bolest, ali ti ljudi su u teškim stanjima, u bolnicama, operisani i doživotno na venskim terapijama, a ja nisam u tom stanju i pitam se da li moram da dođem do tog stanja. Putujem, treniram i krećem se normalno, ali uz povremene bolove. Ubrzo sam shvatila da ne moraju svi da budu operisani, iako su to operacije spasa, ja sam svoje stanje primirila uz svog lekara i sada umem da lepo živim sa ovom bolešću. Slušam svoje telo svakoga dana. Trudim se da „budem dobra“ i da pazim na ishranu jer se tada najbolje osećam.“
Ishrana i zapaljenske bolesti creva
Naša sagovornica navodi da se njena mama od malena trudila da se u njihovoj porodici jedu što zdraviji obroci, te su Tea i njena sestra imale dobru podlogu za odnos prema hrani. Međutim, Kron je sa sobom morao da povuče i neke dodatne promene u ishrani. Tea navodi da je izbacila sve što ima „opnicu“ i ljušti voće. Ne jede grožđe i ništa što ima sitne semenkice i opnice, a od mesa jede samo ono meso koje joj prija. Takođe, bez tegoba može da jede bareno i grilovano povrće, salate i voće.
Ulje je gotovo izbacila iz upotrebe, a kada ga koristi, koristi samo maslinovo ulje ili ulje od tartufa. Govorila nam je i o tome da je brinula o svojoj ishrani i pre nego što je saznala da boluje od Kronove bolesti, priseća se da je sa sestrom otkrila „superfood“ 21. veka i mnoge zdrave voćke i namirnice, kao što su asai bobice, avokado, tartufi, čia i laneno seme... Takođe, tada se upoznala i sa ovsenom kašom. Vremenom je naučila da sluša svoje telo i daje mu isključivo hranu koja u tom trenutku prija.
Trening utiče na naše telo
Naša sagovornica navodi da kada ne trenira i kada je u fazi bolova, naročito zbog bolova u leđima, ima još izraženije simptome Kronove bolesti: „Trčanje mi je lek za sve u životu, ja kada treniram, 50% bolova i napetosti mi samo nestane.“ Međutim, ne prija joj svaka vrsta treninga, a najlepše promene primeti nakon trčanja i kardio treninga, a smatra da se to desi jer se mišići učvrste i sve se u telu lepo posloži. Pored benefita za Kronovu bolest, fizička aktivnost čini čuda svima nama – kroz znoj izbacujemo toksine i na taj način čistimo svoj organizam.
„Meni sve to prija jer ja primećujem da odem na trening naduvana, a kada istreniram, nakon toga stomak bude potpuno uvučen i slepljen. Mogu ja najzdravije na svetu da se hranim, ali ako nisam aktivna, to neće sve da reši. Isto tako, ako si samo aktivan ali jedeš brzu hranu, to jednostavno nije dovoljno i mora da postoji balans i međusobna usaglašenost između ishrane i aktivnosti“, objašnjava Tea.
Insulinska rezistencija i Kronova bolest
Pre par meseci je potvrdila da ima insulinsku rezistenciju. Tada dobija terapiju koja nekada može da smeta Kronu, te sada ide na redovne kontrole kod endokrinologa i gastroenterologa kako bi zajedničkim snagama i timski pronašli terapiju koja Tei prija i pomaže joj da umiri insulin i digestivni trakt. Oseća se bolje i nema više paniku kada je gladna, a nema ni naglu žudnju za slatkišima.
Poruka pacijentima
„Osluškujte svoje telo i kada primetite neke simptome, nemojte da mozgate i čekate, već odmah idite kod lekara – to može da bude intolerancija i alergija, ali bolje je da znate šta se dešava nego da dođe do nekog teškog stanja. Važno je da zagledate sebe, meni je mnogo toga o stanju hormona reklo to što pratim rast kose - pratila sam koliko se često šišam. Kada krenu bubuljice, to može da bude zagađenost vazduha, ali i nešto drugo... Telo je moj hram i ja moram sa sobom da živim do kraja svog života, i zašto da ne znam šta se dešava u mojoj kući? Ti si sebi jedina i najvažnija kuća i to treba da ti bude prioritet. Recimo, ja ponekad sama sa sobom prelistam svoj dan, pitam samu sebe kako sam, kakav mi je bio dan, šta sutra mogu drugačije... Ako živiš mehanički iz dana u dan i sebe zanemaruješ, proći će ti neke stvari ispod radara. Znam da ljudi rade, imaju decu, imaju razne probleme, ali mislim da svako ima pet minuta dnevno da se pre tuširanja zatvori i zagleda se – žene, pregledajte grudi, pratite nokte i kosu, tih pet minuta može da vas uputi na najvažniji pregled. Brinite o sebi, to je najiskrenije što mogu da poručim na kraju ovog razgovora.“
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde