Maslačak

Latinski naziv: Tarxacum officinale

Maslačak je rod biljaka iz porodice glavočika (Asteraceae). Maslačak je trajna zeljasta biljka. Iz njegovoga korena koji je pod zemljom blago razgranat, na površini izbija lišće koje odmah poleže po zemlji. Cveta od marta do maja jarko žutim cvetovima. Listovi maslačka su jake zelene boje i nazubljeni. Stabljika i listovi kada se prelome suze tečnošću. Cvetna drška kod maslačka je šuplja iznutra i izdiže se vertikalno. Na njenom vrhu se razvija žuti cvet, koji ima glavičasti oblik. Posle sazrevanja cvetovi daju lagano, karakteristično seme bele boje. Maslačak uspešno raste na svim zemljištima, ali mu najviše odgovaraju vlažne livade. Nalazi se na livadama i travnjacima, po pustim mestima i napuštenim njivama, pored puteva i oko naselja.

Maslačak od lekovitih materija sadrži gorke materije, mnogo kalijuma, smole, eterično ulje, 40% inulina (u korenu). Listovi sadrže 16 – 18 % vitamina C, gvožđa oko 3%.

Lekovita svojstva maslačka

Maslačak pomaže kod raznih oboljenja, popravlja krvnu sliku, čisti organizam, protiv gihta, ekcema, ublažava reumu, leči jetru, pomaže lučenje žuči. Pomaže za slabe stomake, diuretik je - sadrži dosta kalijuma, kombinuje se za plućne bolesti. Koristi se i za jelo, kao salata, turšija, čorba, varivo, zamena za kafu, za spremanje travarice, lekovit med, koristi se kao tinktura, sušen, cedi se medicinski sok.

Veoma blagotvorno deluje na stomačne probleme, a odličan je za žuč i jetru. Pošto je dobar diuretik, pomaže da bolje radi žučna bešika, da se bolje steže i luči više žuči u crevo, poboljšavajući njihov rad. Pogodan za ljude sa peskom i kamenom u mokraćnim kanalima.