Jagorčevina

Latinski naziv: primula officinalis

Drugi nazivi: jaglac, galcina, jaglac rani, jaglika, krstata jaglika i lestegin, bela bukvica, vesna čak, gajčin, galčina, grmuljica, jaglica, jagorčina, jagotac, jagu dac, krstato iglice, krstato jagliče, krstato jegliče, kunjavac, lestedaj, petoprs, piskalica, pramaliće, prvi cvit, sunašce, cvićac.

Višegodišnja zeljasta biljka sa kratkim valjkastim korenom. Nadzemni delovi biljke pokriveni su višećelijskim i žlezdanim dlakama sa crvenim glavicama. Listovi su u prizemnim rozetama, većinom jajasti, postepeno ili naglo prelaze u lisnu dršku, na naličju dlakavi, pa zato beličasti. Cvetovi u štitastoj cvasti na vrhu stabljike. Čašica je petorežnjevita, široko zvonasta. Krunica je levkasta. Grade je pet listića koji su srasli u kruničnu cev. Plod je ovalna čaura, 6 -10 mm dugačka. Cveta u aprilu i maju.Jagorčevina ima saponozida, ali količina varira u popriličnoj meri jer zavisi od vrste i podvrste jagorčevine i doba godine kad se analizira.
Ukoliko je koren lošije sušen i duže čuvan, utoliko postaje manje lekovit. U cvetu ima i flavonoida. U svim organima ima mnogo vitamina C (askorbinske kiseline), a najviše u listu i cvetu. U listu ima karotena.

Koristi se kao čaj  ili u sirup za iskašljavanje. Odlično deluje na kašalj, bronhitis, nazeb i uopšte kod nagomilavanja sluzi u organima za disanje.

Dobar je lek i za lečenje nesvestice i lupanja srca, nesanice, migrene i neuredne menstruacije.

Pospešuje cirkulaciju krvi. Pored svega, koristi se za lečenje bolesnih bubrega, reumatizma.

Velike doze korena mogu da izazovu povraćanje i proliv. Kod nekih osoba javlja se preosetljivost na prah koji prekriva list i cvet jagorčevine; najčešće se ta preosetljivost manifestuje osipom na koži.