Latinski naziv: Gentiana lutea
Drugi nazivi: vladisavska, gencijan, orfelin, goreč, gorčica, zvišč, zelje od srca, licijan, peteler, rafet, sviš, svišel, svišč, sviščak, cvić, košutina brada, lincura, srčanik, srčenjak, srčenjača, trava od srdobolje, raven, roven, lecijan, lincjura, sviščel, sirištara žuta; srčenica, trava od srca.
Lincura je višegodišnja zeljasta biljka, sa vrlo kratkim debelim račvastim rizomom, sa koga polaze dugi debeli korenovi. Stablo negranato, 45 - 140 cm visoko, bez dlaka, uspravno, oblo, u gornjem delu ponekad rebrasto, šuplje. Listovi naspramni, prizemni na drškama, široko eliptični do 30 cm i oko 15 cm široki, plavičastozeleni, sa pet do sedam lučno povijenih nerava, jako naborani. Listovi u donjem delu stabla na kratkim drškama, a u gornjem delu sedeći, jajasti ili široko eliptični, zašiljeni, pri osnovi srasli u kratak rukavac. Cvetovi krupni, žuti, na dugačkim drškama. Plod je kupasta čaura dugačka oko 6 cm, sa dva kapka. Cveta od juna do avgusta.
Lincura se koristi se za poboljšanje apetita, bolje lučenje žuči i varenje hrane. Najčešće se upotrebljava kao sredstvo za jačanje (glavni sastojak raznih tonika), za stomak, protiv groznice, posipanje i bezbolno proširivanje rana, koren se kuva i pije protiv kašlja. Doprinosi poboljšanju sastava krvi i povećanju crvenih i belih krvnih zrnaca pa se zbog toga koristi u lečenju malokrvnosti i bledila. Preporučuje se kod nedovoljnog stvaranja želučanog soka, slabog pražnjenja želuca, kiselog podrigivanja i gorušice, kod hronične začepljenosti, groznice, teškog disanja i astme.
Pre svega, trega znati da se lekovi od lincure smeju piti samo pre jela, a nikako za vreme ili posle obroka. Gorki sastojci lincure pojačavaju lučenje želudačnog soka, čime lincura olakšava i ubrzava varenje. Koren se najčešće stavlja u rakiju, a u apotekama se pravi ekstrakt od lincure
Drugi nazivi: vladisavska, gencijan, orfelin, goreč, gorčica, zvišč, zelje od srca, licijan, peteler, rafet, sviš, svišel, svišč, sviščak, cvić, košutina brada, lincura, srčanik, srčenjak, srčenjača, trava od srdobolje, raven, roven, lecijan, lincjura, sviščel, sirištara žuta; srčenica, trava od srca.
Lincura je višegodišnja zeljasta biljka, sa vrlo kratkim debelim račvastim rizomom, sa koga polaze dugi debeli korenovi. Stablo negranato, 45 - 140 cm visoko, bez dlaka, uspravno, oblo, u gornjem delu ponekad rebrasto, šuplje. Listovi naspramni, prizemni na drškama, široko eliptični do 30 cm i oko 15 cm široki, plavičastozeleni, sa pet do sedam lučno povijenih nerava, jako naborani. Listovi u donjem delu stabla na kratkim drškama, a u gornjem delu sedeći, jajasti ili široko eliptični, zašiljeni, pri osnovi srasli u kratak rukavac. Cvetovi krupni, žuti, na dugačkim drškama. Plod je kupasta čaura dugačka oko 6 cm, sa dva kapka. Cveta od juna do avgusta.
Lekoviti sastojci lincure
Kao lekoviti deo lincure se sakuplja i koristi koren. Sadrži glikozidne gorke materije, malo alkaloida gentianina, tanine, pektine, šećere, masno ulje i boju gentizin koja sprečava razvoj mikroorganizama.Lincura se koristi se za poboljšanje apetita, bolje lučenje žuči i varenje hrane. Najčešće se upotrebljava kao sredstvo za jačanje (glavni sastojak raznih tonika), za stomak, protiv groznice, posipanje i bezbolno proširivanje rana, koren se kuva i pije protiv kašlja. Doprinosi poboljšanju sastava krvi i povećanju crvenih i belih krvnih zrnaca pa se zbog toga koristi u lečenju malokrvnosti i bledila. Preporučuje se kod nedovoljnog stvaranja želučanog soka, slabog pražnjenja želuca, kiselog podrigivanja i gorušice, kod hronične začepljenosti, groznice, teškog disanja i astme.
Pre svega, trega znati da se lekovi od lincure smeju piti samo pre jela, a nikako za vreme ili posle obroka. Gorki sastojci lincure pojačavaju lučenje želudačnog soka, čime lincura olakšava i ubrzava varenje. Koren se najčešće stavlja u rakiju, a u apotekama se pravi ekstrakt od lincure
Povezani tekstovi:
Đumbir je tropska začinska biljka, dostiže visinu od 100 - 1...
Beli luk je lekovita biljka i začin iz porodice Alliaceae. B...
Maslačak je rod biljaka iz porodice glavočika (Asteraceae)....
Jagorčevina ima saponozida, ali količina varira u poprilično...
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde