Postovani,  mozda sve ovo sto cu Vam izneti i nije problem, mozda se samo ja kao  majka  ne snalazim u celoj prici.  Imam sina starog 8 godina. Veoma je osetljiv i nenormalno meni privrzen.  Sa njegove nepune tri godine razvela sam se od njegovog oca zbog njegove  bolesti i dijagnoze paranodina shizofrenia. Tada, a i sada smatram da je  tako najbolje za dete i za mene. U medjuvremenu otac mu se lecio na  klinici  u Palmoticevoj i ja svim snagama guram da se taj odnos koliko toliko  realizuje u sto je moguce normalnijim i korektnim odnosima. Dete vikendom  odlazi kod oca i bude zadovoljan provedenim vremenom. S druge strane,  neposredno nakon razvoda moj sin se fiksirao i ulogu oca zamenio mojim  bratom. No, kako zivot pise romane, moj brat je morao da nas napusti i  ode  u  inostranstvo gde je zapoceo svoj zivot. Od tada dete pati za ujakom, a  kada  ujak dodje postavlja kriterijume i zahteve sve u cilju da se sestric ne  razmazi... hmmm meni je to malo cinicno sa strane mog brata... no...  fiksirala bih se na problem. Sve ove okolnosti koje okruzuje moje dete  dovode do njegovog aktivnog odbijanja da uci!  i izvrsava svoje obaveze. I samoj mi nije jasno kako donosi i ove  ocene.  Povlaci se svaki put kada mu nesto nije dovoljno jasno, domaci zadatak je  nocna mora, a s druge strane, zeli, jezivo zeli uspeh i s druge strane  strah  od neuspeha. Kako uliti samopouzdanje i bez vike naterati dete i ubediti  ga  da on moze sve to da uradi bez muke i da ce postici dobre rezultate i  biti  najbolji djak.  S druge strane, ne dozvoljava mi da sama idem bilo gde. Ni kod  drugarice,  ni kod lekara, zubara... a o neutralnim izlascima da i ne govoroim. Svuda  mora on sa mnom. Kako ga na najbolji nacin ubediti da je normalno da imam  bar delic samo svog zivota?  Unapred zahvalna

Imam 18.god.173cm,62kg, idem 4.razred gimnazije i osjećam se  mrttvoooo...Kad sam bila 8.r težila sam 85kg, dijetama sam skinula  kilažu  najčešće gladovanjima,a kad su roditelji skužili da gladujem i  natjerivali me da jedem stvar se izmakla kontroli pa i  povraćanjem...mada  svi govore da super izgledam,zanimam mnoge momke,neki čak misle da moram  se malo i popraviti na kilaži ja ni sada nisam zadovoljna sobom,zaškolu  i  učenje rijetko da imam volju i koncentraciju,jutrim se teško adaptiram  bez kave se nesmijem ni usudit u školu otići.Moram napomenuti da imam  nizak tlak obično 90/60 nekad zna pasti čak niže,i tad ne mogu s  mjesta...Bojim se da je sve to posljedica mog nezrelog  ponašanja...Popustila sam u školi,kući se stalno svađam jer mi sve  smeta,  preživčana sam,prekinula sam i s dečkom...ma... POMAGAjtee što da radim?  Razmišljala sam da počnem trošiti neke tablete da mi podigne  raspoloženje, al neznam što...ne mogu se obratiti svom doktoru nemojte!  to tražiti od mene molim vas ptreban mi je bilo kakav drugi savjet... S  POŠTOVANJEM; UNAPRIJED ZAHVALNA;

Poštovani doktore Stankoviću, Obraćam Vam se sa molbom za stručnu pomoć.  Imam sina starog dve godine i 8 meseci. Interesuje me, s obzirom da sam u  fazi razvoda braka, a suprug ga viđa jednom ili dva puta nedeljno tokom  celog dana od izjutra do uveče, i funkcionišemo sasvim dobro što se tiče  komunikacije zbog i oko deteta. Suprug je zainteresovan da dete po nekad  respava kod njega , ali ja mislim da još uvek nije vreme za to, da je još  mali i nije se razdvajao od mene. I kada mi je bio problem zbog čuvanja,  nikada ga nisam ostavila bez mene ni kod roditelja. Moje mišljenje kao  majke  je da bi to tek mogli ostvariti za godinu dana, obzirom da imam ćerku  stariju koja ima 14 godina, pa prema iskustvu i majčinskom osećaju. Ne  želim  da budem posesivna majka zato Vas molim za savet kako bi dete  psiho-fizički  zdravo raslo bez obzira na na našu situaciju. Unapred se zahvaljujem! S  poštovanjem,

Postovani doktore molila vas bih za savjet moj sin ima jedanaest godina   ide u peti razred.Po onome sto sam na ovom sajtu citala za hiper aktivnu   djecu on u mnogo cemu lici na takvo dijete.Ima relativno slab skoro jako   slab uspjeh u skoli (a izuzetno je inteligentan)nije otvoreno nasilnicki   raspolozen ali u momentu reaguje skoro histericno na neke bezazlene stvari   nema drugova nema interesovanja za nista a i ako projavi interes za nesto   gubi ga brze nego sto ga je dobio,nista ne zavrsava do kraja i jako je   konfuzan.U snu hoda i govori i nedavno je izvrsio nuzdu nocu.A svemu tome   treba dodati i nistagmus na lijevom oku,strebizam i miopiju .Mi smo u   stvari   za svo njegovo ponasanje krivili oko medjutim bojim se da nije tako.Mi   zivimo u malom gradu i nemamo neku odgovarajucu ustanovu gdje bi smo se   mogli obratiti zato vas molim za savjet kako bih probala da sa njim nesto   uradim sama.Pri tom mislim na postavljanje nekih normi u kuci skoli uopste   u   okolini jar ga vise ne mogu gle!   dati kako se vuce iz sobe u sobu bezvoljan i apatican i totalno   nezainteresovan za okolinu.Bar takav utisak ostavlja.Ja i suprug smo   probali   sve sto znamo bodrili ga ohrabrivali grdili ama bas nikave promjene nije   bilo.Unaprijed zahvaljujem na savjetu

mislim da imam bulimiju! imam 16 god i opterecena sam kilogramima!toliko   da vec mnogo puta po nedelju dana nisam jela nista,smrsala bih ali i odmah   sam imala sam ogroman apetit i sve kg bih vratila! sada vise ne mogu da   se   obuzdam i stalno mnogo jedem!ne umijem da pomognem sebi ,a ne mogu vise   ovako da nastavim! STA da radim?molim vas pomozite mi!u mom gradu ne mogu   naci adekvatnu pomoc!