Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460
Mr sci. med. dr Miodrag Stanković - Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković - Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

O lekaru

Dr Miodrag Stanković je specijalista dečije i adolescentne psihijatrije i porodični psihoterapeut. 

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu Klinike za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba Kliničkog centra u Nišu. 

Medicinski fakultet je završio u Nišu 1998. godine, a specijalizirao na temu dečije i adolescentne psihijatrije 2006. godine. 

Završio bazičnu edukaciju iz bihejvioralno-kognitivne terapije. Kao edukator pod supervizijom uključen je edukaciju iz sistemske porodične psihoterapije pod okriljem Asocijacije porodičnih terapeuta, a istovremeno je predavač i na četvorogodišnjoj edukaciji iz bihejvioralno-kognitivne terapije u okviru Srpske asocijacije bihejvioralnih i kognitivnih terapeuta u oblasti bihejvioralno-kognitivne terapije dece i adolescenata.

Član je redakcije naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”

Kod dr Miodraga Stankovića možete zakazati pozivom na broj 063/687-460 ili putem našeg sajta Stetoskop.info.

Popunite Formular za Zakazivanje:

Unesite sve potrebne informacije o pacijentu i odaberite željeni termin pregleda.

Potvrdite i Primite SMS Potvrdu:

Nakon popunjene forme, dobićete SMS poruku sa potvrdom termina i svim potrebnim detaljima o pregledu.

Cenovnik usluga

Naziv usluge Cena
Pregled psihijatra

4,500 RSD


*Cene su podložne promenama bez prethodne najave. Trudimo se da sve informacije budu tačne, ali mogućnost greške postoji, pogotovo usled promene kursa ili iz tehničkih razloga. Ukoliko se desi da cena usluge nije ista kao kao ona na sajtu u trenutku rezervacije, obavestićemo Vas telefonom ili putem emaila o ispravnoj ceni i ponuditi Vam da je prihvatite ili odustanete od rezervacije.

O lekaru

Dr Miodrag Stanković je specijalista dečije i adolescentne psihijatrije i porodični psihoterapeut. 

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu Klinike za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba Kliničkog centra u Nišu. 

Medicinski fakultet je završio u Nišu 1998. godine, a specijalizirao na temu dečije i adolescentne psihijatrije 2006. godine. 

Završio bazičnu edukaciju iz bihejvioralno-kognitivne terapije. Kao edukator pod supervizijom uključen je edukaciju iz sistemske porodične psihoterapije pod okriljem Asocijacije porodičnih terapeuta, a istovremeno je predavač i na četvorogodišnjoj edukaciji iz bihejvioralno-kognitivne terapije u okviru Srpske asocijacije bihejvioralnih i kognitivnih terapeuta u oblasti bihejvioralno-kognitivne terapije dece i adolescenata.

Član je redakcije naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”

Kod dr Miodraga Stankovića možete zakazati pozivom na broj 063/687-460 ili putem našeg sajta Stetoskop.info.

Više informacija

Obrazovanje

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Osnovne studije.

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Specijalizacija iz dečije i adolescentne psihijatrije.

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Magistrirao psihijatriju u oblasti adolescentne seksualnosti.

Radno Iskustvo

Klinički centar u Nišu, Klinika za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu.

Srpska asocijacija bihejvioralnih i kognitivnih terapeuta

Predavač na četvorogodišnjoj edukaciji iz bihejvioralno-kognitivne terapije.

Članstvo

Redakcija naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”

Član.

Oblasti Medicine

Psihijatrija

Dečija psihijatrija

Specijalizacija

Psihijatrija

Ustanove u Kojima Radi

Life Impuls

Varnava Neuro

S-Medic 018

Grad

Niš

Jezici

  • Srpski

  • Engleski

Pitajte doktora ili Stetoskop

Broj odgovorenih pitanja: 668

  1. Postovani,  mozda sve ovo sto cu Vam izneti i nije problem, mozda se samo ja kao  majka  ne snalazim u celoj prici.  Imam sina starog 8 godina. Veoma je osetljiv i nenormalno meni privrzen.  Sa njegove nepune tri godine razvela sam se od njegovog oca zbog njegove  bolesti i dijagnoze paranodina shizofrenia. Tada, a i sada smatram da je  tako najbolje za dete i za mene. U medjuvremenu otac mu se lecio na  klinici  u Palmoticevoj i ja svim snagama guram da se taj odnos koliko toliko  realizuje u sto je moguce normalnijim i korektnim odnosima. Dete vikendom  odlazi kod oca i bude zadovoljan provedenim vremenom. S druge strane,  neposredno nakon razvoda moj sin se fiksirao i ulogu oca zamenio mojim  bratom. No, kako zivot pise romane, moj brat je morao da nas napusti i  ode  u  inostranstvo gde je zapoceo svoj zivot. Od tada dete pati za ujakom, a  kada  ujak dodje postavlja kriterijume i zahteve sve u cilju da se sestric ne  razmazi... hmmm meni je to malo cinicno sa strane mog brata... no...  fiksirala bih se na problem. Sve ove okolnosti koje okruzuje moje dete  dovode do njegovog aktivnog odbijanja da uci!  i izvrsava svoje obaveze. I samoj mi nije jasno kako donosi i ove  ocene.  Povlaci se svaki put kada mu nesto nije dovoljno jasno, domaci zadatak je  nocna mora, a s druge strane, zeli, jezivo zeli uspeh i s druge strane  strah  od neuspeha. Kako uliti samopouzdanje i bez vike naterati dete i ubediti  ga  da on moze sve to da uradi bez muke i da ce postici dobre rezultate i  biti  najbolji djak.  S druge strane, ne dozvoljava mi da sama idem bilo gde. Ni kod  drugarice,  ni kod lekara, zubara... a o neutralnim izlascima da i ne govoroim. Svuda  mora on sa mnom. Kako ga na najbolji nacin ubediti da je normalno da imam  bar delic samo svog zivota?  Unapred zahvalna

    Odgovoreno: 23. 12. 2007.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Poštovana, sve što ste mi opisali iz porodičnog života vas i deteta svakom  čoveku može stvoriti dovoljno konfuzije da makar na trenutak izgubi  sopstveni identitet i GRANICE u odnosima. Tako je sa odraslima, a šta onda  reći za decu koja posmatraju odrasle učeći od njih gde su granice i ko  donosi pravila i ko ima kakvu ulogu u njihovom životu. Nakon razvod,  ženama  je u proseku potrebno 2-3 godine, pogotovo ako su samohrane majke, da  povrate psihološku stabilnost i redefinišu svoj život. Kod vas je to ova  godina. To je i vaš brat izgleda primećivao i davao vam podršku u  postavljanju granica u ponašanju deteta ("da se ne razmazi"). Medjutim,  ujak  nije roditelj i ne treba da ulazi u nadmetanje sa roditeljem. U pravu ste  za viku. Ona ne uliva samopouzdanje, već ga oduzima. Ubedjivanje je  neefikasno, ukoliko nema motivacije i iščekivanje nagrade. Olako dobijene  nagrade gase motivaciju i ne uče decu da se bore za cilj. Zato napravite  jasan dogovor (GRANICE), oko toga šta ko želi i kako se do toga dolazi, a  kako se stvari mogu i izgubiti. Kako ubediti, pa kako ubediti? Sa  osmogodišnjakom se ne ubeđuje, jer ako roditelj saopštava detetu da želi  delić vremena samo za sebe onda ne treba sa detetom da raspravlja da li je  to istina ili ne. Ali ako želite da se vaše dete ne ponaša kao vaš  kontrolor, onda se vi potrudite najbolje što možete da nauči drugačije  ponašanje. Prvo ga motivište kvalitetno provedenim zajedničkim vremenom  (da  vas se raželi), bez kupovine igračaka, onda mu saopštite i učinite to što  želite samo za sebe, a njega onda nagradite za razumevanje kada pokaže  pozeljno ponašanje.
  1. Imam 18.god.173cm,62kg, idem 4.razred gimnazije i osjećam se  mrttvoooo...Kad sam bila 8.r težila sam 85kg, dijetama sam skinula  kilažu  najčešće gladovanjima,a kad su roditelji skužili da gladujem i  natjerivali me da jedem stvar se izmakla kontroli pa i  povraćanjem...mada  svi govore da super izgledam,zanimam mnoge momke,neki čak misle da moram  se malo i popraviti na kilaži ja ni sada nisam zadovoljna sobom,zaškolu  i  učenje rijetko da imam volju i koncentraciju,jutrim se teško adaptiram  bez kave se nesmijem ni usudit u školu otići.Moram napomenuti da imam  nizak tlak obično 90/60 nekad zna pasti čak niže,i tad ne mogu s  mjesta...Bojim se da je sve to posljedica mog nezrelog  ponašanja...Popustila sam u školi,kući se stalno svađam jer mi sve  smeta,  preživčana sam,prekinula sam i s dečkom...ma... POMAGAjtee što da radim?  Razmišljala sam da počnem trošiti neke tablete da mi podigne  raspoloženje, al neznam što...ne mogu se obratiti svom doktoru nemojte!  to tražiti od mene molim vas ptreban mi je bilo kakav drugi savjet... S  POŠTOVANJEM; UNAPRIJED ZAHVALNA;

    Odgovoreno: 23. 12. 2007.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      nemam ja moć da spašavam mlade duše. Kada bismo ovim  indirektnim putem ili bilo kojim putem imali tu moć, ko bi uopšte  tražio neki drugi oblik pomoći ili išao lekaru. Pomoći tebi zavisi od  tvog pristanka na pomoć, a to sada izgleda nemoguće jer tražiš pomoć a ne  bi  da menjaš pravila u ponašanju. Ili makar doktora. Bez tvoje pomoći onome  ko  ti pomaže, nije logično da pomoć stigne. Otuda me čudi što  odbijaš i pomisao da se javiš lekaru. Od toliko lekara da li je baš tvoj  neizbežan? I ne moraš ako imaš nekoga drugog kome bi mogla da pomogneš da  ti  pomogne. Medjutim, tvoje eksperimentisanje hranom i izazivanje  intervencije  roditelja zaslužuje pomoć od edukovane osobe, jer ovo što mi pišeš liči na  jedan začarani krug koji izgleda ovako: nisam zadovoljna sobom, osećam se  mrtvooo -- držim dijetu -- nateraju me da jedem (ili se sama prejedeš) --  krivica, nezadovoljstvo sobom (zbog gubitka kontrole) -- držim dijetu --.  Stvari može iskomplikovati i nizak pritisak koji izgleda pojačava osećaj  obamrlosti i mrtvila koji bez kafe ne prolazi. To su razlozi ZA u korist  konsultacije sa psihijatrom za adolescente. Razlozi PROTIV su svi ostali  koje si navela jer manje više spadaju u očekivanu adolescentnu dinamiku  zbivanja.
  1. Poštovani doktore Stankoviću, Obraćam Vam se sa molbom za stručnu pomoć.  Imam sina starog dve godine i 8 meseci. Interesuje me, s obzirom da sam u  fazi razvoda braka, a suprug ga viđa jednom ili dva puta nedeljno tokom  celog dana od izjutra do uveče, i funkcionišemo sasvim dobro što se tiče  komunikacije zbog i oko deteta. Suprug je zainteresovan da dete po nekad  respava kod njega , ali ja mislim da još uvek nije vreme za to, da je još  mali i nije se razdvajao od mene. I kada mi je bio problem zbog čuvanja,  nikada ga nisam ostavila bez mene ni kod roditelja. Moje mišljenje kao  majke  je da bi to tek mogli ostvariti za godinu dana, obzirom da imam ćerku  stariju koja ima 14 godina, pa prema iskustvu i majčinskom osećaju. Ne  želim  da budem posesivna majka zato Vas molim za savet kako bi dete  psiho-fizički  zdravo raslo bez obzira na na našu situaciju. Unapred se zahvaljujem! S  poštovanjem,

    Odgovoreno: 23. 12. 2007.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      zlatno pravilo harmoničnog razvoja deteta je da onu  veštinu (u smislu osamostaljivanja motornog, emocionalnog, intelektualnog)  kojom dete ovlada treba podsticati da dalje usavrši. Sve ostalo je  zaustavljanje ili sputavanja koje će dete vratiti na prethodnu razvojnu  fazu. Drugim rečima, treba pomagati detetu da se osamostaljuje shodno  njegovim sposobnostima, snagama, a ne praćenjem sopstvenog (roditeljskog)  kalendara izbaždarenog knigama ili prethodnim detetom. Sa druge strane,  treba voditi računa i da dete na tako malom uzrastu ima veoma ranjivu  ličnost jer je zavisno umnogome od spoljašnje podrške i nege i da je osim  ljubavi detetu potrebna sigurnost, jednostavnost, predvidivost i  doslednost. Ti  faktori treba da podstaknu roditelje (oba) da pažljivo planiraju svoje  postupke prema detetu i da u detetovom životu nema dramatičnih obrta i  nejasnoća. Dakle, red u vidjanju i redosledu dogadjanja (predvidljivost)  je  potreban i odraslima, a da ne govorim o deci, koja verbalno ne mogu  izkazati  nezadovoljstvo.
  1. Postovani doktore molila vas bih za savjet moj sin ima jedanaest godina   ide u peti razred.Po onome sto sam na ovom sajtu citala za hiper aktivnu   djecu on u mnogo cemu lici na takvo dijete.Ima relativno slab skoro jako   slab uspjeh u skoli (a izuzetno je inteligentan)nije otvoreno nasilnicki   raspolozen ali u momentu reaguje skoro histericno na neke bezazlene stvari   nema drugova nema interesovanja za nista a i ako projavi interes za nesto   gubi ga brze nego sto ga je dobio,nista ne zavrsava do kraja i jako je   konfuzan.U snu hoda i govori i nedavno je izvrsio nuzdu nocu.A svemu tome   treba dodati i nistagmus na lijevom oku,strebizam i miopiju .Mi smo u   stvari   za svo njegovo ponasanje krivili oko medjutim bojim se da nije tako.Mi   zivimo u malom gradu i nemamo neku odgovarajucu ustanovu gdje bi smo se   mogli obratiti zato vas molim za savjet kako bih probala da sa njim nesto   uradim sama.Pri tom mislim na postavljanje nekih normi u kuci skoli uopste   u   okolini jar ga vise ne mogu gle!   dati kako se vuce iz sobe u sobu bezvoljan i apatican i totalno   nezainteresovan za okolinu.Bar takav utisak ostavlja.Ja i suprug smo   probali   sve sto znamo bodrili ga ohrabrivali grdili ama bas nikave promjene nije   bilo.Unaprijed zahvaljujem na savjetu

    Odgovoreno: 11. 12. 2007.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Kako ste mi napisali, izgleda da ponašanje vašeg sina deluje na vas tako da  vi probate sve i svašta a neistrajete, niti imate uspeha ("jako slab uspeh,  a izuzetno inteligentan (inteligentni)". Pitam se ko je usvojio čije  ponašanje? Do sada ste za sve krivili oko (njegovo), i verujem da ste se u  skaldu sa tim uverenjem i ponašali (pretpostavljam sa premnogo razumevanja,  a malo granica), a sada se bojim da ćete možda preći na mesto u kome nije  dostupna dečja psihijatrijska služba i psihološko savetovanje i nastaviti  sa razumevanjem, ovogo puta sebe, jer nemate mogućnosti da pomognete.  Međutim, primećujem da ste upotrebili stručne oftalmološke termine što mi  daje nadu da vam je medicinska i psihološka pomoć ipak dostupna, možda u  okolini. Zbog multiplih problema sa kojim se suočava vaš sin (i danju i  noću), ali i članovi porodice (koji ne mogu da ga gledaju kako se vuče po  kući i zbog toga traže pomoć i za njega, a verujem i sebe), predlažem da se  prvo posavetujete sa školskim psihologom, a zatim i decjim psihijatrom koji  će proceniti može li neko istovremno biti hiperaktivan i bezvoljan, apatičan  i toitalno nezainteresovan za okolinu i da li je to ADHD ili neki drugi  razvojni poremećaj ili je potreban neki drugi vid pristupa koji zahteva  drugačije ponašanje drugih članova porodice, ali ovog puta bez odustajanja,  konfuzije. Srdačan pozdrav
  1. mislim da imam bulimiju! imam 16 god i opterecena sam kilogramima!toliko   da vec mnogo puta po nedelju dana nisam jela nista,smrsala bih ali i odmah   sam imala sam ogroman apetit i sve kg bih vratila! sada vise ne mogu da   se   obuzdam i stalno mnogo jedem!ne umijem da pomognem sebi ,a ne mogu vise   ovako da nastavim! STA da radim?molim vas pomozite mi!u mom gradu ne mogu   naci adekvatnu pomoc!

    Odgovoreno: 06. 12. 2007.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Teško je reći da li imaš ili nemaš bulimiju, ali svakako da si opisala  ponašanje koje veoma na to podseća. Uopšte svi poremećaji ishrane imaju više  zajedničkih karakteristika a jedna od njih je pridavanje preteranog značaja  i sopstveno vrednovanje kroz fizički izgled i telesnu težinu. U tu svrhu  hrana postaje instrument i koristi se u svrhe za koje nije namenjena, a  ponašanje se održava i pored štetnog uticaja na zdravlje i moućnost pojave  ozbiljnih medicinskih komplikacija. Hrana se može koristiti u smanjenju  neprijatnosti i to predstavlja najvažniji način da se nauči zloupotreba  hrane i održavanje problema ishrane. Kratkotrajno osećanje krivice i  samoprekorevanje zbog gubitka kontrole samo dodatno pojačava nezadovoljstvo  sobom koje ponovo rezultuje smirivanjem kroz ishranu. I tako u krug.  Okolina, porodica, ukoliko zna šta se događa ima značajnog uticaja u  nastanku i održavanju problema jer se pokazalo da bulimija nastaje u  konfliktnim porodicima, što ne mora da važi za tvoju porodicu, a da bulimija  nekako pomaže članovima porodice da se ne bave rešavanjem svojih problema  nego bulimijom. Naravno bezuspešno. E sad, ti tražiš pomoć. Držanje dijete  i pomoć ne idu zajedno. Dijeta podstiče prejedanje, jer bulimične  adolescentkinje zadaju sebi striktne dijetalne zadatke koje je nemoguće  ispuniti, pogotovo pod stresom ili nezadovoljstvom, kao i ti sedmodnevnim  izgladnjivanjem. Dakle, nema dijete i lečenja bulimije. Potrebno je da  odložiš planiranje idealne težine dok ne povratiš normalne obrasce ishrane  (tri prosečna obroka dnevno). A o bulimiji potraži literaturu preko  interneta. Ima dovoljno sajtova i na srpskom i na hrvatskom jeziku koji ti  mogu pomoći da proceniš da li je potrebna dalja konsultacija.

Prikazano 621-625 od ukupno 668 pitanja

Zakažite pregled kod Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

ZAKAZIVANJE 063/687-460