Poštovani doktore Stankoviću, Obraćam Vam se sa molbom za stručnu pomoć. Imam sina starog dve godine i 8 meseci. Interesuje me, s obzirom da sam u fazi razvoda braka, a suprug ga viđa jednom ili dva puta nedeljno tokom celog dana od izjutra do uveče, i funkcionišemo sasvim dobro što se tiče komunikacije zbog i oko deteta. Suprug je zainteresovan da dete po nekad respava kod njega , ali ja mislim da još uvek nije vreme za to, da je još mali i nije se razdvajao od mene. I kada mi je bio problem zbog čuvanja, nikada ga nisam ostavila bez mene ni kod roditelja. Moje mišljenje kao majke je da bi to tek mogli ostvariti za godinu dana, obzirom da imam ćerku stariju koja ima 14 godina, pa prema iskustvu i majčinskom osećaju. Ne želim da budem posesivna majka zato Vas molim za savet kako bi dete psiho-fizički zdravo raslo bez obzira na na našu situaciju. Unapred se zahvaljujem! S poštovanjem,
zlatno pravilo harmoničnog razvoja deteta je da onu veštinu (u smislu osamostaljivanja motornog, emocionalnog, intelektualnog) kojom dete ovlada treba podsticati da dalje usavrši. Sve ostalo je zaustavljanje ili sputavanja koje će dete vratiti na prethodnu razvojnu fazu. Drugim rečima, treba pomagati detetu da se osamostaljuje shodno njegovim sposobnostima, snagama, a ne praćenjem sopstvenog (roditeljskog) kalendara izbaždarenog knigama ili prethodnim detetom. Sa druge strane, treba voditi računa i da dete na tako malom uzrastu ima veoma ranjivu ličnost jer je zavisno umnogome od spoljašnje podrške i nege i da je osim ljubavi detetu potrebna sigurnost, jednostavnost, predvidivost i doslednost. Ti faktori treba da podstaknu roditelje (oba) da pažljivo planiraju svoje postupke prema detetu i da u detetovom životu nema dramatičnih obrta i nejasnoća. Dakle, red u vidjanju i redosledu dogadjanja (predvidljivost) je potreban i odraslima, a da ne govorim o deci, koja verbalno ne mogu izkazati nezadovoljstvo.
Pitanje broj: #2088
Poštovani doktore Stankoviću, Obraćam Vam se sa molbom za stručnu pomoć. Imam sina starog dve godine i 8 meseci. Interesuje me, s obzirom da sam u fazi razvoda braka, a suprug ga viđa jednom ili dva puta nedeljno tokom celog dana od izjutra do uveče, i funkcionišemo sasvim dobro što se tiče komunikacije zbog i oko deteta. Suprug je zainteresovan da dete po nekad respava kod njega , ali ja mislim da još uvek nije vreme za to, da je još mali i nije se razdvajao od mene. I kada mi je bio problem zbog čuvanja, nikada ga nisam ostavila bez mene ni kod roditelja. Moje mišljenje kao majke je da bi to tek mogli ostvariti za godinu dana, obzirom da imam ćerku stariju koja ima 14 godina, pa prema iskustvu i majčinskom osećaju. Ne želim da budem posesivna majka zato Vas molim za savet kako bi dete psiho-fizički zdravo raslo bez obzira na na našu situaciju. Unapred se zahvaljujem! S poštovanjem,
Odgovoreno: 23. 12. 2007.zlatno pravilo harmoničnog razvoja deteta je da onu veštinu (u smislu osamostaljivanja motornog, emocionalnog, intelektualnog) kojom dete ovlada treba podsticati da dalje usavrši. Sve ostalo je zaustavljanje ili sputavanja koje će dete vratiti na prethodnu razvojnu fazu. Drugim rečima, treba pomagati detetu da se osamostaljuje shodno njegovim sposobnostima, snagama, a ne praćenjem sopstvenog (roditeljskog) kalendara izbaždarenog knigama ili prethodnim detetom. Sa druge strane, treba voditi računa i da dete na tako malom uzrastu ima veoma ranjivu ličnost jer je zavisno umnogome od spoljašnje podrške i nege i da je osim ljubavi detetu potrebna sigurnost, jednostavnost, predvidivost i doslednost. Ti faktori treba da podstaknu roditelje (oba) da pažljivo planiraju svoje postupke prema detetu i da u detetovom životu nema dramatičnih obrta i nejasnoća. Dakle, red u vidjanju i redosledu dogadjanja (predvidljivost) je potreban i odraslima, a da ne govorim o deci, koja verbalno ne mogu izkazati nezadovoljstvo.
Pregledajte odgovore po oblastima