Devojcica,Masa 9,5god.treci razred.Odlican uspeh u skoli.Omiljena od   strane vaspitaca,ucitelja,uopste starijih.Prosle skolske godine na testu o   drugarstvu   nalazi se medju omiljenim drugarima.Savesana,odgovorna,vredna,zrela.U   odeljenju postoji devojcica "vodja",u daljem tekstu Milica, Problem   pocinje   verovatno jos u prvom razredu. U drugom se komplikuje.Pokusavamo da na   problem gledamo kao na prolaznu fazu ali ne ignorisemo ga,razgovaramo o   tome   i cinilo nam se da je Masa uspela da prevazidje problem.Problem nastaje   neslaganjem,tj.potrebom Milice da dominira.Istina da su nacini kojima se   devojcica po nekad sluzi izvan ocekivanja za dete tog uzrasta, ali mi kao   roditelji ne zelimo da problem baziramo na Milici, jer ce u zivotu uvek   biti   neka Milica.Ove godine problem postaje jos veci tako sto Masina najbolja   drugarica sa kojom   je jako bliska jos iz vrtica,prilazi Milici i intezivno sa njom provodi   vreme.Masa pocinje da se povlaci,da ne izlazi na odmore,ili igra fudbal sa   decacima,mada je to po nekad i ranije radila, mislim na druzenje sa   decacima.Ima osecaj da je odbacena.Na pitanje da li postoji jos neka   drugarica sa kojom bi mogla da se druzi,ona odgovara da nema jer sve   "lete"   oko Milice.Mozda sve ovo ne bi bilo toliko znacajno da ona ne pati.Cesto   je   neraspolozena,placljiva,nervozna i sve vise neprijateljski raspolozena   prema   mladjem bratu.I ako razlozi za neslaganje sa bratom postoje,sve cesce je   njeno reagovanje neprimereno situacijama sto dodatno komplikuje   stvar.Pokusao sam da budem objektivan u opisivanju problema kako bih mogao   da dobijem najbolji savet.Ako je potrebno da imate jos neku informaciju   rado cu Vam odgovoriti na pitanje.Do tad srdacan pozdrav.

Molim vas da nam pomognete u sledecem: treba da upoznamo sedmogodisnjeg   decaka koga bi trebalo da usvojimo a do sada nismo mogli dobiti previse   informacija o njemu, osim sledeceg: sa dveipo godine oduzet je od majke   koja   ga je zapostavljala i kojoj je on trece od osmoro dece sa pet ili sest   partnera, i svu decu je bezuslovno predala na usvajanje. Otac je nepoznat.   Decak je proveo 6 meseci u Zvecanskoj pa je potom smesten u seosku   hraniteljsku porodicu u selu u kome postoji centar za porodicni smestaj i   mnoga domacinstva se time bave, i tamo je kao jedino smesteno dete pored   dvoje njihove dece evo cetiri godine. Kazu da treba da mu se usade   higijenske navike, da ima enurezu, da je `lepljiv`(?), da je vrlo ziv i   brz   i aktivan, da je dominantan (?), da je `zapustene` inteligencije i da   sjajno   boksuje i igra fudbal. Da je pripreman do nedavno da ce njegova majka doci   po njega, pa mu je sada receno da to vise ne vazi, nego ce doci neki cika   i   teta...koji ce mu biti mama i tata. D!   a se on jaako leepo adaptirao na tu hraniteljsku porodicu i da ih zove   majka, tata, brat, sestra i da mu se ne ide odande, da ima tamo puno   zivotinja, puno druge dece, sirinu... Kod nas je to potpuno drugacije,   dece   druge nema na puskomet, zivotinja nema, mi zivimo u vikend zoni 35km od   grada, skola je na 4km bez trotoara, sigurno ce mu biti i dosadno. Imace   potpunu promenu miljea, on obozava Grand Paradu a mi inace gledamo TV samo   probrano,...shvatate sta hocu da kazem. Brinu me mnoge cinjenice,   izostavljam sada sve ono sto me raduje i cemu se lepom nadam, i pitam vas:   na sta treba da obratimo paznju i na koji nacin. Imali smo medju   prijateljima jednu neuspelu adaptaciju, i osvedocili se koliko je slaba i   nikakva sistemska podrska za usvojitelje i usvojenike. Unapred hvala

Postovani, moj sin ima 3,5 godine. Krenuo je u obdaniste pre tri meseci.   Na pocetku je to dobro prihfatio, ali imao je 2 prekida zbog prehlade I   ostao kod bake, I onda su poceli problemi.   Ali razlog kome vam se obracam za pomoc je veliki strah koji oseca   zadnjih   mesec dana. Naime, vracajuci se sa obdanista sa mojom majkom neka deca iz   susedstva su bacilli petardu. Sada ne zeli prolaziti iza zgrade, ne zeli   ici   do kola (parking je iza zgrade), bilo je dan dva na pocetku kad nije hteo   izaci iz stana. Pokusavam razgovarajuci non stop da mu pomognem, ne   nastojavam ici iza zgrade jer tada pocinje panicno plakati, ali puno, puno   pricam kako je sve u redu, kako je u redu da se dete ponekad uplasi.   On I u stanu ne zeli ici u deo sobe koji gleda na mestu gde se to   dogodilo, a u vrticu isto je uplasen I ne zeli spavati.   Najteze mu je ujutro cim ustane, placljiv je, ne zeli biti sam u sobi.   Onda tokom dana je opet veseo, pricljiv.   Je li nam potrebna strucna pomoc I koliko moze sve ovo da potraje.   Unapred sam vam zahvalna na pomoci I oprostite na moj sprski (pamtim ga   jos od skolskih dana!).

Vec godinu i po dana osecam nesnosiv umor.On se manifestuje u vidu   stalnog   umora,u popodnevnim casovima mi se zamracuje pogled,nisam u stanju ni da   citam ni da pamtim,poremecen mi je san.Jedno vreme sam pio Zoloft i   Larazepam 1mg,ali nikakvog efekta nema.To me veoma zabrinjava jer imam 22   godine,student sam i fakultet mi vec uveliko trpi zbog toga.   Ako mozete,odgovorite mi na mail.   Unapred zahvalan

Postovani,   moja unuka ima 2.6 godina. Po prirodi je vesela, radoznala i zaista   pamenta devojcica. Od pre 3 nedelje krenula je u obdaniste. Od polaska,   sklona je cestom plakanju, zapravo skoro non-stop place, odbija hranu i   izmislja razne price.   U vrticu je nedrustvena, vreme provodi sama, place, nece da spava da jede   itd.   Pocinje da se krije iza kreveta i da cupka zid.   Molim Vas mozete li me uputiti, kome da se obratimo i sta treba   preduzeti?   Inace zivimo u Beogradu.     Unapred zahvalna