Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460
Mr sci. med. dr Miodrag Stanković - Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković - Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

O lekaru

Dr Miodrag Stanković je specijalista dečije i adolescentne psihijatrije i porodični psihoterapeut. 

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu Klinike za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba Kliničkog centra u Nišu. 

Medicinski fakultet je završio u Nišu 1998. godine, a specijalizirao na temu dečije i adolescentne psihijatrije 2006. godine. 

Završio bazičnu edukaciju iz bihejvioralno-kognitivne terapije. Kao edukator pod supervizijom uključen je edukaciju iz sistemske porodične psihoterapije pod okriljem Asocijacije porodičnih terapeuta, a istovremeno je predavač i na četvorogodišnjoj edukaciji iz bihejvioralno-kognitivne terapije u okviru Srpske asocijacije bihejvioralnih i kognitivnih terapeuta u oblasti bihejvioralno-kognitivne terapije dece i adolescenata.

Član je redakcije naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”

Kod dr Miodraga Stankovića možete zakazati pozivom na broj 063/687-460 ili putem našeg sajta Stetoskop.info.

Popunite Formular za Zakazivanje:

Unesite sve potrebne informacije o pacijentu i odaberite željeni termin pregleda.

Potvrdite i Primite SMS Potvrdu:

Nakon popunjene forme, dobićete SMS poruku sa potvrdom termina i svim potrebnim detaljima o pregledu.

Cenovnik usluga

Naziv usluge Cena
Pregled psihijatra

4,500 RSD


*Cene su podložne promenama bez prethodne najave. Trudimo se da sve informacije budu tačne, ali mogućnost greške postoji, pogotovo usled promene kursa ili iz tehničkih razloga. Ukoliko se desi da cena usluge nije ista kao kao ona na sajtu u trenutku rezervacije, obavestićemo Vas telefonom ili putem emaila o ispravnoj ceni i ponuditi Vam da je prihvatite ili odustanete od rezervacije.

O lekaru

Dr Miodrag Stanković je specijalista dečije i adolescentne psihijatrije i porodični psihoterapeut. 

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu Klinike za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba Kliničkog centra u Nišu. 

Medicinski fakultet je završio u Nišu 1998. godine, a specijalizirao na temu dečije i adolescentne psihijatrije 2006. godine. 

Završio bazičnu edukaciju iz bihejvioralno-kognitivne terapije. Kao edukator pod supervizijom uključen je edukaciju iz sistemske porodične psihoterapije pod okriljem Asocijacije porodičnih terapeuta, a istovremeno je predavač i na četvorogodišnjoj edukaciji iz bihejvioralno-kognitivne terapije u okviru Srpske asocijacije bihejvioralnih i kognitivnih terapeuta u oblasti bihejvioralno-kognitivne terapije dece i adolescenata.

Član je redakcije naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”

Kod dr Miodraga Stankovića možete zakazati pozivom na broj 063/687-460 ili putem našeg sajta Stetoskop.info.

Više informacija

Obrazovanje

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Osnovne studije.

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Specijalizacija iz dečije i adolescentne psihijatrije.

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Magistrirao psihijatriju u oblasti adolescentne seksualnosti.

Radno Iskustvo

Klinički centar u Nišu, Klinika za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu.

Srpska asocijacija bihejvioralnih i kognitivnih terapeuta

Predavač na četvorogodišnjoj edukaciji iz bihejvioralno-kognitivne terapije.

Članstvo

Redakcija naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”

Član.

Oblasti Medicine

Psihijatrija

Dečija psihijatrija

Specijalizacija

Psihijatrija

Ustanove u Kojima Radi

Life Impuls

Varnava Neuro

S-Medic 018

Grad

Niš

Jezici

  • Srpski

  • Engleski

Pitajte doktora ili Stetoskop

Broj odgovorenih pitanja: 668

  1. Devojcica,Masa 9,5god.treci razred.Odlican uspeh u skoli.Omiljena od   strane vaspitaca,ucitelja,uopste starijih.Prosle skolske godine na testu o   drugarstvu   nalazi se medju omiljenim drugarima.Savesana,odgovorna,vredna,zrela.U   odeljenju postoji devojcica "vodja",u daljem tekstu Milica, Problem   pocinje   verovatno jos u prvom razredu. U drugom se komplikuje.Pokusavamo da na   problem gledamo kao na prolaznu fazu ali ne ignorisemo ga,razgovaramo o   tome   i cinilo nam se da je Masa uspela da prevazidje problem.Problem nastaje   neslaganjem,tj.potrebom Milice da dominira.Istina da su nacini kojima se   devojcica po nekad sluzi izvan ocekivanja za dete tog uzrasta, ali mi kao   roditelji ne zelimo da problem baziramo na Milici, jer ce u zivotu uvek   biti   neka Milica.Ove godine problem postaje jos veci tako sto Masina najbolja   drugarica sa kojom   je jako bliska jos iz vrtica,prilazi Milici i intezivno sa njom provodi   vreme.Masa pocinje da se povlaci,da ne izlazi na odmore,ili igra fudbal sa   decacima,mada je to po nekad i ranije radila, mislim na druzenje sa   decacima.Ima osecaj da je odbacena.Na pitanje da li postoji jos neka   drugarica sa kojom bi mogla da se druzi,ona odgovara da nema jer sve   "lete"   oko Milice.Mozda sve ovo ne bi bilo toliko znacajno da ona ne pati.Cesto   je   neraspolozena,placljiva,nervozna i sve vise neprijateljski raspolozena   prema   mladjem bratu.I ako razlozi za neslaganje sa bratom postoje,sve cesce je   njeno reagovanje neprimereno situacijama sto dodatno komplikuje   stvar.Pokusao sam da budem objektivan u opisivanju problema kako bih mogao   da dobijem najbolji savet.Ako je potrebno da imate jos neku informaciju   rado cu Vam odgovoriti na pitanje.Do tad srdacan pozdrav.

    Odgovoreno: 04. 12. 2007.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Najkorisnija dodatna informacija bi mi bila šta želite da ja učinim za vas?  Zar to nije čudno da devojčica "...Odlična, omiljena od strane vaspitača,  učitelja, uopšte starijih, na testu o drugarstvu nalazi se medju omiljenim  drugarima, savesna, odgovorna, vredna, zrela..." bude predmet konsultacije  oca sa dečjim psihijatrom? Na koju vrstu komentara ja treba da se oslonim,  da je devojčica omiljena ili odbačena, zrela ili plačljiva i neprijateljski  raspoložena?  Koliko je zaista Milica postala Mašin problem, a koliko vaš? Jedno je  sigurno, a to je da vi ne ignorišete problem. Ukoliko ne uspevate da joj  pomognete, rizikujete da svojom umešanošću upravo pomažete da problem odnosa  Maše i Milice postane kućni problem, jer se prenosi i na odnos Maše i brata.  Često deca nađu način da sarađuju i sama reše konflikte, ali je isto tako  često da roditelji reaguju na takav način da deca ne mogu da izađu na kraj  sa roditeljskim rešenjima za njihove probleme nego sa samim problemom. Možda  je došao trenutak da počnete da ignorišete Mašin odnos sa Milicom i  posmatrate kako se to odražava na odnos sa bratom i vama.
  1. Molim vas da nam pomognete u sledecem: treba da upoznamo sedmogodisnjeg   decaka koga bi trebalo da usvojimo a do sada nismo mogli dobiti previse   informacija o njemu, osim sledeceg: sa dveipo godine oduzet je od majke   koja   ga je zapostavljala i kojoj je on trece od osmoro dece sa pet ili sest   partnera, i svu decu je bezuslovno predala na usvajanje. Otac je nepoznat.   Decak je proveo 6 meseci u Zvecanskoj pa je potom smesten u seosku   hraniteljsku porodicu u selu u kome postoji centar za porodicni smestaj i   mnoga domacinstva se time bave, i tamo je kao jedino smesteno dete pored   dvoje njihove dece evo cetiri godine. Kazu da treba da mu se usade   higijenske navike, da ima enurezu, da je `lepljiv`(?), da je vrlo ziv i   brz   i aktivan, da je dominantan (?), da je `zapustene` inteligencije i da   sjajno   boksuje i igra fudbal. Da je pripreman do nedavno da ce njegova majka doci   po njega, pa mu je sada receno da to vise ne vazi, nego ce doci neki cika   i   teta...koji ce mu biti mama i tata. D!   a se on jaako leepo adaptirao na tu hraniteljsku porodicu i da ih zove   majka, tata, brat, sestra i da mu se ne ide odande, da ima tamo puno   zivotinja, puno druge dece, sirinu... Kod nas je to potpuno drugacije,   dece   druge nema na puskomet, zivotinja nema, mi zivimo u vikend zoni 35km od   grada, skola je na 4km bez trotoara, sigurno ce mu biti i dosadno. Imace   potpunu promenu miljea, on obozava Grand Paradu a mi inace gledamo TV samo   probrano,...shvatate sta hocu da kazem. Brinu me mnoge cinjenice,   izostavljam sada sve ono sto me raduje i cemu se lepom nadam, i pitam vas:   na sta treba da obratimo paznju i na koji nacin. Imali smo medju   prijateljima jednu neuspelu adaptaciju, i osvedocili se koliko je slaba i   nikakva sistemska podrska za usvojitelje i usvojenike. Unapred hvala

    Odgovoreno: 04. 12. 2007.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Čitajući vaše pitanje čudio sam se sopstvenoj smelosti da pokušavam da  odgovorim na pitanje o ponašanju dečaka koga ne samo da ja nikada nisam  video, nego nisu ni oni koji mi postavljaju pitanje u vezi tog dečaka. Kao i  vi, i ja se pitam šta bih trebao da imam na umu pre nego vam odgovorim? Dete  koje ste opisali okusilo je sve forme zastite koju omogućava socijalni  sistem. Od institucije, preko hraniteljstva, pa sve do usvojenja koje  najbliže odgovara uobičajenoj porodičnoj organizaciji. Prva dva oblika  zaštite nose svoje rizike za razvoj psihopatoloških i sociopatoloških  ispoljavanja. Najveći rizik nosi boravak u institucijama, najmanji u  usvojiteljskoj porodici. Prednost života u hraniteljskoj porodici u kakvoj  živi "vaš" dečak u odnosu na život u institucijma je što ima stalne figure  roditelja, manje je dece što omogućava bolju kontrolu ponašanja, manja je  razlika u godinama među decom, bolja polna balansiranost (muška-ženska  deca), individualna a ne grupna nega, bolja fizička nega, manja izolovanost  od spoljašnjeg sveta, bolje i stalnije vršnjačke relacije. Pormena sredine  boravka i startelja, svakako lakše emocionalno podnosi sedmogodišnjak nego  četrnaestogodišnjak.Ono što će dečak dobiti usvojenjem mnogo veća  fokusiranost na njegove individualne fiziološke, emocionalne, umne potrebe  kao i na bolju kontrolu ponašanja. Ne treba da se obeshrabrite promenom koju  ćete doneti dečaku, jer mu predstoji mnogo učenja novih ponašanja i  pobeđivanja zapuštenosti, kako u kući tako i u školi, a kako ćemu promena  prijati zavisiće i od vas. Deca idu na usvajanje da bi im usvojitelji  pružili zaštitu, negu i pomogli im da se osamostale, a ne da ih zabavljaju i  zapuštaju inteligenciju i higijenske navike. Predlažem da od samog starta  napravite mrežu pomoći tako što ćete potražiti dečjeg psihijatra u najblžem  mestu sa kojim ćete se konsultovati oko ravojnih smetnji koje dečak već  pokazuje (noćno mokrenje, vrlo brz i aktivan itd.). Psihijatra ćete povezati  sa nadležnim iz Centra za socijalni rad, kao i sa stručnim timom škole  (učitelj, psiholog, pedagog), čime ćete mrežom pomagača u znatnoj meri Vi  pomoći dečaku da se adaptira na novi, ali uobičajeni način života  sedmogodišnjaka koji žive u porodici sa jednim detetom. Strpljivo i hrabro.  Srećno
  1. Postovani, moj sin ima 3,5 godine. Krenuo je u obdaniste pre tri meseci.   Na pocetku je to dobro prihfatio, ali imao je 2 prekida zbog prehlade I   ostao kod bake, I onda su poceli problemi.   Ali razlog kome vam se obracam za pomoc je veliki strah koji oseca   zadnjih   mesec dana. Naime, vracajuci se sa obdanista sa mojom majkom neka deca iz   susedstva su bacilli petardu. Sada ne zeli prolaziti iza zgrade, ne zeli   ici   do kola (parking je iza zgrade), bilo je dan dva na pocetku kad nije hteo   izaci iz stana. Pokusavam razgovarajuci non stop da mu pomognem, ne   nastojavam ici iza zgrade jer tada pocinje panicno plakati, ali puno, puno   pricam kako je sve u redu, kako je u redu da se dete ponekad uplasi.   On I u stanu ne zeli ici u deo sobe koji gleda na mestu gde se to   dogodilo, a u vrticu isto je uplasen I ne zeli spavati.   Najteze mu je ujutro cim ustane, placljiv je, ne zeli biti sam u sobi.   Onda tokom dana je opet veseo, pricljiv.   Je li nam potrebna strucna pomoc I koliko moze sve ovo da potraje.   Unapred sam vam zahvalna na pomoci I oprostite na moj sprski (pamtim ga   jos od skolskih dana!).

    Odgovoreno: 04. 12. 2007.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Poštovana, vaš sin i vi pokazujete znake naučenog straha. On od od jakog  zvuka i svih objekata koje je povezao sa neprijatnošću, a vi od njegove  strašljive reakcije, tako da on sve čini da izbegne suočavanje sa objektima  koji ga podsećaju na traumatski događaj, a vi pokušavate da svoj strah  umirite umirivanjem njega pričajući mu "non'stop". Njegov problem neće  nestati pričom jer nije ni naučen pričanjem, već izlaganjem neprijatnosti,  pa tako jedino može i nestati. Vaš strah hoće nestati informacijama (u šta  se ja uzdam), jer je i naučen uverenjem da detetu treba pričati da se ne bi  plašilo. Srećom deca su kreativna, pa se uz malu pomoć odlučuju da pobede  strah, jer je potreba za igrom često jača od straha. Jedina prepreka može  biti vaš strah koji ga dodatno senzibiliše, jer ga pokušavate umiriti pričom  onda kada je potrebno da izdrži blagu neprijatnost izlaganjm. Princip je da  se postepeno (po 45 minuta) izlaže doziranom strahu (sve bliže i bliže mestu  koje izaziva najveći strah ), tako što ćete se igrati sa njim prvo na mestu  na kome nema nikakvog straha i to tokom dana kada je inače veseo i pričljiv,  a svakoga dana ćete se blago pomerati prema mestu kojeg se najviše boji. Na  kraju igre ćete ga pohvaliti za druženje, ali i za pokazanu hrabrost. Naglo  i kratkotrajno izlaganje neće biti od pomoći, naprotiv, još više i trajnije  može učvrstiti strah, te otuda su moguće reakcije generalno povišene  strašljivosti i budnosti. Srećom, kako se gasi generator straha, tako opada  i nivo opšte uplašenosti i budnosti. Dakle, manje priče, a više akcije kroz  igru i taktiku.
  1. Vec godinu i po dana osecam nesnosiv umor.On se manifestuje u vidu   stalnog   umora,u popodnevnim casovima mi se zamracuje pogled,nisam u stanju ni da   citam ni da pamtim,poremecen mi je san.Jedno vreme sam pio Zoloft i   Larazepam 1mg,ali nikakvog efekta nema.To me veoma zabrinjava jer imam 22   godine,student sam i fakultet mi vec uveliko trpi zbog toga.   Ako mozete,odgovorite mi na mail.   Unapred zahvalan

    Odgovoreno: 25. 11. 2007.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Godinu i po dana je zaista dug period za loše psihofizičko i socijalno  funkcionisanje. Zbog simptoma koje ste opisali verujem da trpe i drugi  segmenti vašeg života, osim akademskog uspeha. Zbog lekova koje ste naveli,  pretpostavljam da ste zatražili pomoć psihijatra koji je, opet  pretpostavljam, te lekove propisao zbog depresivnog raspoloženja i sindroma  hroničnog zamora koji podrazumeva opisanu slabost, zamorljivost i  zabrinutost zbog smanjenja mentalnih i telesnih sposobnosti. Medjutim, nemam  informaciju da li ste obavili i dodatne labratorijske analize i  konsultativne preglede interniste i neurologa. Ukoliko su ti nalazi uredni,  osim vidjenja sa psihijatrom, korišćenja lekova, svakako je potrebno  napraviti i neke izmene u načinu življenja, da bi i efekti lekova i  razgovora zaista bili delotovorni i lekoviti.
  1. Postovani,   moja unuka ima 2.6 godina. Po prirodi je vesela, radoznala i zaista   pamenta devojcica. Od pre 3 nedelje krenula je u obdaniste. Od polaska,   sklona je cestom plakanju, zapravo skoro non-stop place, odbija hranu i   izmislja razne price.   U vrticu je nedrustvena, vreme provodi sama, place, nece da spava da jede   itd.   Pocinje da se krije iza kreveta i da cupka zid.   Molim Vas mozete li me uputiti, kome da se obratimo i sta treba   preduzeti?   Inace zivimo u Beogradu.     Unapred zahvalna

    Odgovoreno: 25. 11. 2007.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Poštovana, obzirom da pitate stručnu preporuku, savetujem da se roditelji  (sa vama) obrate prvo psihologu ustanove u kojoj vaša unuka boravi. Stručnu  pomoć dečjeg psihijatra možete potražiti u nekoliko ustanova u Beogradu. Za  uzrast u kome je vaša unuka, posebno preporučujem Dr Nenada Rudića koji radi  u Institutu za mentalno zdravlje u Palmotićevoj 37.

Prikazano 626-630 od ukupno 668 pitanja

Zakažite pregled kod Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

ZAKAZIVANJE 063/687-460