Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460
Mr sci. med. dr Miodrag Stanković - Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković - Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

O lekaru

Dr Miodrag Stanković je specijalista dečije i adolescentne psihijatrije i porodični psihoterapeut. 

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu Klinike za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba Kliničkog centra u Nišu. 

Medicinski fakultet je završio u Nišu 1998. godine, a specijalizirao na temu dečije i adolescentne psihijatrije 2006. godine. 

Završio bazičnu edukaciju iz bihejvioralno-kognitivne terapije. Kao edukator pod supervizijom uključen je edukaciju iz sistemske porodične psihoterapije pod okriljem Asocijacije porodičnih terapeuta, a istovremeno je predavač i na četvorogodišnjoj edukaciji iz bihejvioralno-kognitivne terapije u okviru Srpske asocijacije bihejvioralnih i kognitivnih terapeuta u oblasti bihejvioralno-kognitivne terapije dece i adolescenata.

Član je redakcije naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”

Kod dr Miodraga Stankovića možete zakazati pozivom na broj 063/687-460 ili putem našeg sajta Stetoskop.info.

Popunite Formular za Zakazivanje:

Unesite sve potrebne informacije o pacijentu i odaberite željeni termin pregleda.

Potvrdite i Primite SMS Potvrdu:

Nakon popunjene forme, dobićete SMS poruku sa potvrdom termina i svim potrebnim detaljima o pregledu.

Cenovnik usluga

Naziv usluge Cena
Pregled psihijatra

4,500 RSD


*Cene su podložne promenama bez prethodne najave. Trudimo se da sve informacije budu tačne, ali mogućnost greške postoji, pogotovo usled promene kursa ili iz tehničkih razloga. Ukoliko se desi da cena usluge nije ista kao kao ona na sajtu u trenutku rezervacije, obavestićemo Vas telefonom ili putem emaila o ispravnoj ceni i ponuditi Vam da je prihvatite ili odustanete od rezervacije.

O lekaru

Dr Miodrag Stanković je specijalista dečije i adolescentne psihijatrije i porodični psihoterapeut. 

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu Klinike za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba Kliničkog centra u Nišu. 

Medicinski fakultet je završio u Nišu 1998. godine, a specijalizirao na temu dečije i adolescentne psihijatrije 2006. godine. 

Završio bazičnu edukaciju iz bihejvioralno-kognitivne terapije. Kao edukator pod supervizijom uključen je edukaciju iz sistemske porodične psihoterapije pod okriljem Asocijacije porodičnih terapeuta, a istovremeno je predavač i na četvorogodišnjoj edukaciji iz bihejvioralno-kognitivne terapije u okviru Srpske asocijacije bihejvioralnih i kognitivnih terapeuta u oblasti bihejvioralno-kognitivne terapije dece i adolescenata.

Član je redakcije naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”

Kod dr Miodraga Stankovića možete zakazati pozivom na broj 063/687-460 ili putem našeg sajta Stetoskop.info.

Više informacija

Obrazovanje

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Osnovne studije.

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Specijalizacija iz dečije i adolescentne psihijatrije.

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Magistrirao psihijatriju u oblasti adolescentne seksualnosti.

Radno Iskustvo

Klinički centar u Nišu, Klinika za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu.

Srpska asocijacija bihejvioralnih i kognitivnih terapeuta

Predavač na četvorogodišnjoj edukaciji iz bihejvioralno-kognitivne terapije.

Članstvo

Redakcija naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”

Član.

Oblasti Medicine

Psihijatrija

Dečija psihijatrija

Specijalizacija

Psihijatrija

Ustanove u Kojima Radi

Life Impuls

Varnava Neuro

S-Medic 018

Grad

Niš

Jezici

  • Srpski

  • Engleski

Pitajte doktora ili Stetoskop

Broj odgovorenih pitanja: 668

  1. molim vas ako je ikako moguce da mi ovim putem odgovorite na jedno moje  pitanje.imam sincica od 16 meseci koji na svaki negativan odgovor ...npr  nediraj to..ostavi to..bezi odatle...itd.ili mu nesto  neodgovara.manifestuje udaranjem glavom o krevetac ,zid ,frizider, patos  ili se ujeda za prste.da li je to normalno u njegovom uzrastu i ako nije  kome da se obratim.zaista sam uplasena i molim vas da mi  pomognete.unapred zahvalna majka.

    Odgovoreno: 15. 01. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

      U sagledavanju ponašanja deteta, dobar princip je sagledati 4 komponente. A) šta prethodi određenom ponašanju deteta (koje ponašanje okoline, najčešće roditelja) B) opis nepoželjnog ponašanja deteta C) rekacija roditelja i D) šta je prekinulo nepoželjno ponačanje. Na iznenađenje mnogih, pre svih roditelja, često se dešava da su emocionalne rekacije dece upravo isprovocirane nepažljivim ponašanjem roditelja. Kao da roditelji očekuju da dete intuitivno ZNA(?) šta treba i sme da radi, a da su oni tu da ga nauče šta NE SME da radi, pa tako zaboravljaju da ukažu detetu šta SME da radi i da se sa njim i poigraju i oduševljeno mu pokažu da to sme i da to DOBRO radi. Tako deca imaju skučen izbor reakcija i što je najgore ispadne da šta god urade to ne valja, jer im se retko govori da nešto treba, valja i da je dobro. Ukoliko dete živi i u proširenoj porodici, gde važne osobe daju različite poruke (majka jednu, tata drugu, baka i deka treću, ili jedni druge poništavaju), zbunjenost dece može biti značajna, a reakcije protesta sličene opisanim. Starija deca čak imaju i mogućnost da voljno izaberu između dva zla, da budu "nevaljala" ali da roditelji obrate pažnju na njih, što je uvek bolje nego da budu usamljena i depresivna. Ovim odgovorom, nisam pokušavao da direktno ukažem na mogući problem u relaciji vas sa vašim detetom, već na neke od uticaja koji se često previde, a još češće su prisutni u porodicama. Moj savet je da probate da sinčiću više ne govorite šta ne treba, već šta treba, a da kad čini ono što ne treba, samo kratko kažete "(ime deteta) ne to..." i da ga fizički blagim pokretima odvojite od te aktivnosti, predložite mu neku interesantniju ("vidi ovo, gde je ono, ajdemo tamo..itd.") i pohvalite ga za drugačiji izbor (maženjem, tapšanjem itd.). Ponavljanje će ga svakako naučiti da ste odlučni da ga naučite šta se sme a šta ne sme na način koji mu neće izazivati loše raspoloženje.

  1. Postovani dr Stankovic,  imam decaka od 15 meseci,sve je krenulo oko 6.meseca,poceo je da se  budi svakih sat vremena,tokom noci,dok ga ne stavim na grudi ne moze da  se umiri.Ne verujem da se radi o gladi jer lepo jede,jos uvek ga dojim i  cini mi se da grudi dozivljava kao cuclu varalicu.Ne zeli da prihvati  flasicu niti bilo koje mleko.  Znam da nije jedino dete koje ima ovakav ritam,ali problem je u tome sto  sam ja zbog umora i nespavanja dobila bolove u rukama,nogama,celom telu  (radila sam sva moguca ispitivanja i svi rezultati su dobri).  Pomozite mi nekim savetom,znam da je vreme da prestanem da ga dojim,ali  jednostavno nemam srca slusati ga kako place.  Iskreno hvala.

    Odgovoreno: 08. 01. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Poštovana, bilo je još pitanja sličnih vašem, pri čemu sam dao veoma  iscrpan odgovor, te vas molim da u odeljku "odgovori na pitanja" - dečja  psihijatrija, stranica 5 pogledate pitanje "neispavane mame". Srdačan  pozdrav
  1. Postovani Gosp. Stankovicu,   Sestra mi je umrla od raka 8 augusta ove godine,  iza sebe ostavila je 2 sina od 12 i 9 godina kao i cerkicu od 3 godine.   Moje pitanje glasi. Sta reci deci a posebno maloj devojcici, jer decaci  malo vise su svesni i razumeju da im je majka umrla ( mada za mladeg  sina  milsim da ni on nije bas toliko/potpuno svestan sta se desilo, mozda je  to normalno za decaka od 9 godina !!!)   Znaci devojcica od tada trazi majku, ja joj kazem da ja majka u bolnici  i  da ce se vratiti ( ne znam da li je ovo pravilno, zato vam i pisem kako  biste me savetovali).   Jos nesto, posle nepuna 3 meseca muz moje preminule sestre se ozenio, i  jednog dana djevojcica mi rece da njen otac joj je rekao za njenu macehu  da joj je ona majka i rekao joj je da je njena (rodena) majka umrla.   Da li je ovo skodljivo za dete ili je bolje suoqiti je sa realnoscu?! (  Nikako se ne slazem da se kaze detetu da joj je maceha majka, jer niko  nikad ne moze da joj ipsere mozak i da je natera da zaboravi svoju  majku,  jer je to nemoguce, to znam iako nisam psihijatar!!)   Unapred vam se zahvaljujem na odgovoru, veoma mi je vazna.   Sa Postovanjem,  Zabrinuta Tetka

    Odgovoreno: 03. 01. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Saučešće pre svega! Gubitak jednog roditelja je jedan od najznačajnijih  razvojnih događaja u sa kojim se dete može suočiti. Taj događaj nikada ne  može ostaviti mali uticaj ukoliko je dete živelo sa roditeljem. Međutim,  uticaj i reakcije se razlikuju zavisno od uzrasta deteta, umne  razvijenosati, prethodne privrženosti deteta tom roditelju i značaja  gubitka za porodicu, kao i od načina na koji je došlo do gubitka roditelja  (iznenadan, neočekivan, užasavajući ili u sklopu prolongirane bolesti,  očekivano, bez fizičke traumatizacije). Prema istrađivanjima, čak 1,5  -4% dece u zapadnim zemljama izgubi roditelja tokom detinjstva. Zbog  ratova  kod nas je taj procenat i veći. Što je mlađi uzrast deteta, smrt roditelja  (majke prvenstveno) ima veći biološki uticaj (na telesnom nivou se mogu  očekivati reakcije deteta), dok što je deteta starije reakcije tuge imaju  postaju sliče onima kao i kod  odraslih. Činjenica da je vaša sestra umrla od hronične iscrpljujuće  bolesti, da smrt nije bila iznenadna i neočekivana, to umanjuje šanse za  pojavu patoloških reakcija žalosti (krivica, preokupiranost mislima o  smrti  i beznadežnosti, preimetnim smanjenjem interesovanja, pokretljivosti i  funkcionalnost do pojave iluzija i  halucinacija), iako deca nikada ne mogu biti dovoljno propremljena za smrt  roditelja. Kod mlađe dece reakcije žalovanja obično bivaju iskazane kroz  poremećaj telesnih funkcija i one mogu biti zakasnele zbog limitirane  mogućnosti  shvatanja, prećutkivanja istine, odsustva drstičnih promena u njihovim  životima (prisustvo baka, tetki, drugog roditelja, koji pokušavaju da  umanje  prazninu nastalu gubitkom majke). Tako, deca na mlađem uzrastu prvo osete  konsekvence  smanjenja kvaliteta brige o njima, pre nego žalost zbog gubitka roditelja.  Ukoliko je razvoj inteligencije normalan, deca imaju sposobnost da sa 5  godina razumeju koncept smrti i razliku "biti živ" i "biti mrtav". Deca  mlađa od 5 godina generalno to nisu u stanju ni verbalno ni crtežom. Vaša  sestričina zato i dalje traži i pita gde joj je mama i pored očevog  pokušaja  da je suoči sa surovom realnošću. Može se čak desiti da vam kaže da  idete u bolnicu da bi videla mamu. U različitim stručnim knjigama i  časopisima možete naći različita tumačenja i preprouke šta činiti i šta  reći  deci i pomoći im da započnu normalan proces žalovanja koji je bitan za  njihov normalan razvoj.Deca sa 3 godine su sposobna da prepoznaju osećanje  tuge i istraživanja su pokazala da ukoliko je ta sposobnost izražena deca  kasnije imaju manje šansi da ispolje neki psihijatrijski poremećaj  (najčešće  hipohondijazu ili psihosomatski poremećaj). Iako smrt roditelja nosi rizik  za razvoj mentalnih problema, kod najvećeg broja dece se to ne desi, niti  saopštavanje i sučoavanje dece sa bolnom istinom zahteva kasniji  psihijatrijski tretman, pogotovo kada unutar familije postoji podrška i  razumevanje za ispoljavanje tuge zbog gubitka!! Šta reći i učiniti? Možda  je  bolje pitanje šta ne činiti i ne govoriti. 1) Ne sprečavati započinjanje  žalovanja (ne sakrivati istinu od deteta, ne izbegavati razgovor o mrtvom  roditelju, ne izbegavati mesta koja bi detet podsetila na mrtvog  roditelja).  Decu ne treba prisiljavati da idu na sahranu ili važne obeležnice, ali to  svakako ne treba izbegavati 2) pomoći detetu da razume razliku između biti  živ i biti mrtav (ne govoriti detetu da je mama na nebu, u bolnici, da je  zaspala, jer će dete očekivati da se mama vrati i da ponovo budu zajedno,  što dete remeti i emocionalno i suprotno je sa zdravom logikom. 3) pomoći  ocu (čak i psihološkim savetovanjem) da pomogne deci da razumeju šta se  dogodilo sa mamom i pomoći i njemu (kroz sprovođenje rituala obeležavanja  smrti) da podeli žalost sa drugima (donošenje odluke za ponovnim  sklapanjem  braka se može posmatrati kao pokušaj samozaštite od preplavljivanja tugom  i  zaštita dece od gubitka majke zbog čega svoju novu ženu i predstavlja kao  "novu" mamu). Ovo jeste pogrešno jer u oba slučaja ometa NORMALAN proces  žalovanja, pogotovo kod dece, jer ometanje ili sprečavanje pre može  dovesti  do poremećaja (straho od bolesti, smrti, razvoj psihosomatskih smetnji).  kao  i hendikepiranja u učenju kako žaliti i odžaliti gubitak. 4) Deci,  pogotovo  mlađoj treba  ukazati da nisu ona kriva zbog toga što se dogodilo (deca imaju konkretno  i  "egocentrino" mišljenje i sve događaje dovode u vezu sa sobom), kako bi se  izbeglo da uz žaljenje deca osećaju krivicu i ličnu odgovornost. Naravno,  o  procesi prolaska kroz teške gubitke i žaljenja može se mnogo toga reći,  stoga ne oklevajte da iznesete svoje dileme i pitanja, kao i da u mestu  stanovanja potražite savetodavnu pomoć stručnjaka. Srdačan pozdrav
  1. Moj stariji sin je ove godine jos gori.Napravio je toliko izostanaka da  se nalazi pred iskljuce-  njem iz skole.Ocene -skoro sve jedinice.Sada je  odlucio da se ispise i da nastavi vanredno.Inace  moram da dodam da imamo problem sa ocem koji je  leceni alkoholicar koji ponovo pije,svadja se sa  sinom i samnom ,nekoliko puta ga je cak i tukao,  a nedavno ga je izbacio iz kuce.Suprug mi zamera  sto ga ne podrzavam u njegovim "vaspitnim meto-  dama".Sin je prespavao kod moje majke i sutradan se vratio kuci i od  tada njih dvojica ne komuni-ciraju.

    Odgovoreno: 28. 12. 2007.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Poštovana "očajna mama u totalnom haosu". Stvar je hitna. Atmosfera u  porodici gde otac pije i bije, a majka je u depresiji nije atmosfera gde  bi se treći član porodice osećao sigurnim, zaštićenim, prihvaćenim i  podržanim. Naprotiv, mnogi bi odatle potražili izlaz. Kako deca ne mogu da  biraju gde će se roditi i ko će im biti roditelji, prinuđena su i da uče  kako da se ponašaju od onih koje svakodnevno posmatraju. Često jedan  roditelj biva razočaran kada dete ispolji njegove ili negativne osibine  drugog roditelja. Na žalost, mnogo česšće se dešava da dete i iskombinuje  najupadljivija ponašanja oba roditelja. Neko bi čak mogao da spekuliše da  je njegovo ponašanje izraz uvažavanja roditelja, jer se ne ponaša mnogo  različitije od njih. Čak deca umeju da prenaglase ponašanje roditelja u  svom ponašanju. Stoga je za njih zbunjujuće što se roditelji zbog toga  ljute. Stoga, ukoliko želite da se ponašanje deteta promeni, potrebno je  da se promene ponašanja onih na koje se dete ugleda. Ukoliko je suprug  lečen od alkoholizma, a bolest se ponovo pojavila, to je prioritet.  Bolestan član ima prednost nad onim koji to još uvek nisu. Očajanje, haos,  alkoholiyam muža i briga oko školovanja sina koji su Vas uzeli pod svoje  imaju takođe prioritet nad izostancima i vandrednim školovanjem sina.  Veoma sam radoznao da saznam kako će vaš sin reagovati kada iz kuće  nestanu alkoholizam, nasilje, očajanje i haos i kako će to uticati na  njegove odluke i ponašanje prema obaveyama u kući i školi. Srdačan pozdrav
  1. Postovani dr. Stankovicu,   Nas sin ima 11 godina i u septembru je krenuo u peti razred Osnovne  skole. Do sada je bio vrlo dobar djak, ali i do sada (kod uciteljice  koja  je inace, veoma energicna, ambiciozna i ima visoke kriterijume) je to  bilo malo na misice. Ponadali smo se da ce promenom sredine, krenuvsi u  peti razred malo lakse savladavati zadatke, jer ako je imao problem u  odnosu sa uciteljicom (sa kojom smo mi imali uvek srdacan odnos), tj.  ako  mu nije odgovarao taj ambiciozni pristup, racunali smo, u petom razredu  ce mozda imati problem kod jednog, dva nastavnika, ali zaboga, ne moze  imati problem sa svima. Medjutim, prica se izgleda nastavlja i on sa  velikom teskocom i puno truda dobija uglavnom lose ocene (od jedinice do  trojke). Isli smo kod vrsnog decijeg psihologa koja nam je rekla da je  dete izvanredno inteligentno, veoma osetljivo i da imamo  nekonvencionalno  dete koje ide u veoma konvencionalnu skolu. On, po nama, ima jedan  veliki  problem - samopouzdanje. Inace, van skole nemamo nikakav !  problem u odnosu sa njim. On je zreo, duhovit, voli porodicu, ima dobar  odnos sa mladjom sestrom (7 godina, upravo krenula u prvi razred),  drugari ga vole, mada se po meni nedovoljno druze medjusobno. Njegov  problem se najbolje ogleda u tome sto recimo, vezba, uci i sprema se za  test, preslisamo ga, pristojno zna gradivo i na testu obavezno dobije  jedinicu. Uzeli smo mu privatnu nastavnicu matematike, kojoj takodje  nije  jasno kako da kod kuce zna gradivo, a u skoli pokazuje tako lose  rezultate na testovima. Izuzetno lose prolazi na testu, na usmenom, kao  malo bolje. Da se razumemo - njegovo znanje nije mozda za peticu, ali  sigurno nije za jedinicu ( u najvecem broju predmeta). Ne znamo vise,  kako da se ponasamo u odnosu sa njim, ponekad se dok ga preslisavamo  iskljuci i kada mi podviknemo, on se toliko isprepada, da ne zna i ono  sto je znao. Kada ga umirujemo i govorimo mu da ce se stvari srediti, da  je on dovoljno pametan, da samo treba da se malo vise ukljuci dok uci,  on  !  se onda opusti i prakticno, nista ne dobijemo ni kada pokusamo!  da ga p  odrzimo. Molimo vas da nam pomognete nekim savetom, ako je moguce - kako  podici samopouzdanje jednom izuzetno inteligentom detetu koje konstantno  redja lose ocene? U cemu je nasa greska? Sta bi upalilo kod njega?  Inace,  i muz i ja zivimo tipican zivot danasnjice, dolazimo kuci u pola 6, te  mu  citav dan nismo na raspolaganju. Kada dodjemo kuci, mi smo vec  iscrpljeni  i verovatno nemamo dovoljno strpljenja da radimo sa njim (a bez rada sa  njim bi tek bio haos...). Imamo i mladje dete, koje je prosto prepusteno  samo sebi jer mi stalno trazimo mehanizme da pomognemo sinu, a ona jadna  sama prolazi kroz prvi razred ( i to bez po muke!). Unapred neizmerno  zahvalni za svaki savet, pomalo izgubljeni roditelji!

    Odgovoreno: 23. 12. 2007.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Poštovani, predlažem da još jednom pročitate sopstveno pismo meni. Ono je  fantastičan primer kako vam savetnik uopšte nije potreban, jer se u pisu  opisuju proble, dileme i rešenje. Vi imate dva deteta i dva različita  rešenja. Kod starijeg primenjujete ono koje ne funkcioniše. Ne savetujem  da  probate isto sa mlađom ćerkom jer rezultat vremenom može biti sličan kao  kod  sina. I ja se čudim kako ljudi često zanemaruju jednostavnu filosofiju da  nijedna taktika nije uspešnija od uspešne taktike. Osećam slobodu da vam  sve  ovo napišem jer je decji psiholog, a vi naglašavate da je u pitanju vrsni  psiholog, isključio umnu zaostalost i izmenjen razvoj (samo opisao  nekonvecionalnost, ma šta to značilo). Osim inteligencije, a tu ste  potpuno  u pravu potrebno je i samopouzdanje, a ono se stiče prihvatanjem njegove  nekovencionalnosti bez okrivljivanja što nije ono što vi želite da on  bude,

Prikazano 616-620 od ukupno 668 pitanja

Zakažite pregled kod Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

ZAKAZIVANJE 063/687-460