molim vas ako je ikako moguce da mi ovim putem odgovorite na jedno moje  pitanje.imam sincica od 16 meseci koji na svaki negativan odgovor ...npr  nediraj to..ostavi to..bezi odatle...itd.ili mu nesto  neodgovara.manifestuje udaranjem glavom o krevetac ,zid ,frizider, patos  ili se ujeda za prste.da li je to normalno u njegovom uzrastu i ako nije  kome da se obratim.zaista sam uplasena i molim vas da mi  pomognete.unapred zahvalna majka.

Postovani dr Stankovic,  imam decaka od 15 meseci,sve je krenulo oko 6.meseca,poceo je da se  budi svakih sat vremena,tokom noci,dok ga ne stavim na grudi ne moze da  se umiri.Ne verujem da se radi o gladi jer lepo jede,jos uvek ga dojim i  cini mi se da grudi dozivljava kao cuclu varalicu.Ne zeli da prihvati  flasicu niti bilo koje mleko.  Znam da nije jedino dete koje ima ovakav ritam,ali problem je u tome sto  sam ja zbog umora i nespavanja dobila bolove u rukama,nogama,celom telu  (radila sam sva moguca ispitivanja i svi rezultati su dobri).  Pomozite mi nekim savetom,znam da je vreme da prestanem da ga dojim,ali  jednostavno nemam srca slusati ga kako place.  Iskreno hvala.

Postovani Gosp. Stankovicu,   Sestra mi je umrla od raka 8 augusta ove godine,  iza sebe ostavila je 2 sina od 12 i 9 godina kao i cerkicu od 3 godine.   Moje pitanje glasi. Sta reci deci a posebno maloj devojcici, jer decaci  malo vise su svesni i razumeju da im je majka umrla ( mada za mladeg  sina  milsim da ni on nije bas toliko/potpuno svestan sta se desilo, mozda je  to normalno za decaka od 9 godina !!!)   Znaci devojcica od tada trazi majku, ja joj kazem da ja majka u bolnici  i  da ce se vratiti ( ne znam da li je ovo pravilno, zato vam i pisem kako  biste me savetovali).   Jos nesto, posle nepuna 3 meseca muz moje preminule sestre se ozenio, i  jednog dana djevojcica mi rece da njen otac joj je rekao za njenu macehu  da joj je ona majka i rekao joj je da je njena (rodena) majka umrla.   Da li je ovo skodljivo za dete ili je bolje suoqiti je sa realnoscu?! (  Nikako se ne slazem da se kaze detetu da joj je maceha majka, jer niko  nikad ne moze da joj ipsere mozak i da je natera da zaboravi svoju  majku,  jer je to nemoguce, to znam iako nisam psihijatar!!)   Unapred vam se zahvaljujem na odgovoru, veoma mi je vazna.   Sa Postovanjem,  Zabrinuta Tetka

Moj stariji sin je ove godine jos gori.Napravio je toliko izostanaka da  se nalazi pred iskljuce-  njem iz skole.Ocene -skoro sve jedinice.Sada je  odlucio da se ispise i da nastavi vanredno.Inace  moram da dodam da imamo problem sa ocem koji je  leceni alkoholicar koji ponovo pije,svadja se sa  sinom i samnom ,nekoliko puta ga je cak i tukao,  a nedavno ga je izbacio iz kuce.Suprug mi zamera  sto ga ne podrzavam u njegovim "vaspitnim meto-  dama".Sin je prespavao kod moje majke i sutradan se vratio kuci i od  tada njih dvojica ne komuni-ciraju.

Postovani dr. Stankovicu,   Nas sin ima 11 godina i u septembru je krenuo u peti razred Osnovne  skole. Do sada je bio vrlo dobar djak, ali i do sada (kod uciteljice  koja  je inace, veoma energicna, ambiciozna i ima visoke kriterijume) je to  bilo malo na misice. Ponadali smo se da ce promenom sredine, krenuvsi u  peti razred malo lakse savladavati zadatke, jer ako je imao problem u  odnosu sa uciteljicom (sa kojom smo mi imali uvek srdacan odnos), tj.  ako  mu nije odgovarao taj ambiciozni pristup, racunali smo, u petom razredu  ce mozda imati problem kod jednog, dva nastavnika, ali zaboga, ne moze  imati problem sa svima. Medjutim, prica se izgleda nastavlja i on sa  velikom teskocom i puno truda dobija uglavnom lose ocene (od jedinice do  trojke). Isli smo kod vrsnog decijeg psihologa koja nam je rekla da je  dete izvanredno inteligentno, veoma osetljivo i da imamo  nekonvencionalno  dete koje ide u veoma konvencionalnu skolu. On, po nama, ima jedan  veliki  problem - samopouzdanje. Inace, van skole nemamo nikakav !  problem u odnosu sa njim. On je zreo, duhovit, voli porodicu, ima dobar  odnos sa mladjom sestrom (7 godina, upravo krenula u prvi razred),  drugari ga vole, mada se po meni nedovoljno druze medjusobno. Njegov  problem se najbolje ogleda u tome sto recimo, vezba, uci i sprema se za  test, preslisamo ga, pristojno zna gradivo i na testu obavezno dobije  jedinicu. Uzeli smo mu privatnu nastavnicu matematike, kojoj takodje  nije  jasno kako da kod kuce zna gradivo, a u skoli pokazuje tako lose  rezultate na testovima. Izuzetno lose prolazi na testu, na usmenom, kao  malo bolje. Da se razumemo - njegovo znanje nije mozda za peticu, ali  sigurno nije za jedinicu ( u najvecem broju predmeta). Ne znamo vise,  kako da se ponasamo u odnosu sa njim, ponekad se dok ga preslisavamo  iskljuci i kada mi podviknemo, on se toliko isprepada, da ne zna i ono  sto je znao. Kada ga umirujemo i govorimo mu da ce se stvari srediti, da  je on dovoljno pametan, da samo treba da se malo vise ukljuci dok uci,  on  !  se onda opusti i prakticno, nista ne dobijemo ni kada pokusamo!  da ga p  odrzimo. Molimo vas da nam pomognete nekim savetom, ako je moguce - kako  podici samopouzdanje jednom izuzetno inteligentom detetu koje konstantno  redja lose ocene? U cemu je nasa greska? Sta bi upalilo kod njega?  Inace,  i muz i ja zivimo tipican zivot danasnjice, dolazimo kuci u pola 6, te  mu  citav dan nismo na raspolaganju. Kada dodjemo kuci, mi smo vec  iscrpljeni  i verovatno nemamo dovoljno strpljenja da radimo sa njim (a bez rada sa  njim bi tek bio haos...). Imamo i mladje dete, koje je prosto prepusteno  samo sebi jer mi stalno trazimo mehanizme da pomognemo sinu, a ona jadna  sama prolazi kroz prvi razred ( i to bez po muke!). Unapred neizmerno  zahvalni za svaki savet, pomalo izgubljeni roditelji!