Moj suprug i ja smo u braku 6 godina, pre toga smo bili u vezi 4 godine. Dakle, evo decenija je kako smo posvećeni jedno drugom i kako sam pomislila već da je naš život bajkovit. Imamo dve prelepe kćerkice, naša porodična kuća je uvek puna smeha radosti i zajedničke brige o svemu. U naš život je ušetala njegova devojka iz mladosti. Ona živi na drugom kontinentu i nije fizička opasnost trenutno, sem što može doći u posetu u Beograd.. Počela je da mu šalje mail-ove pune emocija, kako je pogrešila što ga nije zadržala i da je to shvatila sada kada je raskinula svoju devetogodišnju vezu. Prvi put sam se osećala jako loše kad sam otkrila sve mail-ove koje su oni razmenili. Onda je on rekao da neće više da kontaktira sa njom, ali sam nakon sedam dana otkrila novu e-mail adresu sa koje joj piše. Nakon što sam mu zapretila razvodom, plakao je i rekao da je završio s njom i preda mnom bacio vizit kartu sa njenim telefonom. Nastavili smo dalje isto kao pre, srećni i zadovoljni i, što je najžalosnije, svi nam zavide na našoj ljubavi. Sad za Uskrs sam pronašla njenu čestitku u njegovom telefonu i njegov odgovor, pomalo dečački provokativan. To nije bio običan otpozdrav, nego zadirkivanje, nešto što ne liči na poruke dve osobe koje su raskrstile. U jednom od njenih mailova ona je rekla da je svesna da on voli svoju ženu, ali ona želi da nastavi s njim prepisku pošto je svesna da između njih postoji nešto i da je “on bio njen match". Ja sam suprugu objasnila da mi jako smeta da on bude u bilo kakvoj prepisci s njom, posebno sada kad sam shvatila da je to emocionalan odnos. Počela sam da proveravam sve njegove mail adrese i telefone. S druge strane, on kaže da je raskrstio s njom i da su ostali u prijateljskim odnosima u šta ja ne verujem. Čak mislim da nikakvo prijateljstvo nije moguće, niti je potrebno. Ma koliko da iniciram razgovor, on se svaki put drži svoje priče da samo mene želi i zdravu porodicu kakvu imamo i kaže da ja preterujem i da ga već opterećujem. Ja svakih 7 dana otkrivam neke detalje prepiske između njega i njegove bivše. Čemu ovo vodi? Da li ja preterujem sa “špijuniranjem”? Da li je ovo početak kraja nečega što ja ne želim ili postoji način da spasemo naš brak? 

Postoji li u Srbiji dečija psihijatrijska ustanova, gde mogu da se obratim za pomoć deci sa posttraumatskim stresom?

Kojom metodom se leče deca obolela od posttraumatskog stresa?

Kako da odviknem sina od 3 godine da spava u bračnom krevetu sa mnom?

Imam 17 godina i juče je trebalo da imam odnos sa devojkom kojoj je isto prvi put. Skinuli smo se i tada je nastala nervoza kod mene, ona je takođe bila jako nervozna. Kada sam krenuo da je probijem nastao je problem. Moj penis se odjednom opustio i nije mogao da uđe. Da li nervoza može da dovede do toga ili je nešto drugo? Devojka misli da nisam ja kriv, nego da je ona preuska pošto je nevina.

Muž je ostavio mene i dva maloletna muška deteta zbog druge i planira da podnese zahtev za razvod braka. Iz mnogobrojnih razloga ne bih da mu dam razvod braka. Da li je to moguće i na koji način?