Na žalost kao dečji i adolescentni psihijatar, mogu vam pomoći samo u domenu čestitanja, uz predlog da se u vezi vaših pitanja obratite za to kompetentnoj osobi, što psihijatar sigurno nije sve dok se ne utvrdi suprotno

Poštovana , kada su u pitanju noćni strahovi, od koristi je surfovati po internetu, ali je još korisnije javiti se dečjem psihijatru ili neurolog i konsultovati se koje rutinske medicinske procedure treba učiniti da bi se napravila tačnija procena o čemu se radi. Prvenstveno treba uradiditi elektroencefalografski smimak (EEG) u budnom stanju, a pogotovo tokom spavanja. Sa druge strane, bitno je i prikupiti dovoljno informacija o dinamici javljanja epizoda noćnog straha i eventualno sličnim fenomenima u detinstvu roditelja, jer se često dolazi do podatka da je jedan ili čak oba roditelja imalo slične epizode koje su iščezle tokom razvoja. Dakle, prvo treba klinički jasno postaviti dijagnozu i isključiti druge probleme koji se mogu ispoljiti na sličan način, a onda i što pre predložiti specifičnu terapiju.

Poštovani roditelji dečaka, velika je razlika između "još uvek ne priča...nikako da počne da priča" i "govori 30-tak reči i sklopi prostu rečenicu". Svakako Lazarov razvoj govora nije očekivan za uzrast u kome bi stalno trebao da postavlja pitanja, opisuje radnje koje vidi oko sebe ili na slikama razumljivim govorom. Zbog toga mu je potreban stimulativni tretman (speech therapy), ali pre toga je potrebno da ga pregleda dečji psihijatar (ne pedijatar). Dečji psiholog i logoped su važni i njihova procena je dragocena, ali je najvažnije da proces terapije nadgleda i lekar, dečji psihijatar. Osim pregleda sluha (od strane otorinolaringologa-audiologa), dečji psihijatar će indikovati i druge medicinske procedure prvenstveno snimanje EEG-a, a sa druge strane proceniti da li postoje znaci neke druge razvojne smetnje.Vaš razlog za zabrinutost je opravdan, ali ne zbog učenja više jezika, već zbog globalnog kašnjenja u razvoju govora koji ne zavise bitno od broja jezika koje dete uči. Kod bilingvalnog učenja jezika (učenja dva jezika) očekuje se nešto sporije napredovanje razvoja govora za razliku od monolingvalnog. Takodje, napredovanje u savladavanju oba jezika je neujednačeno. Razdvajanje dva jezika se obično očekuje oko četvrte godine, a kod usporenog razvoja govora kasnije. Vi trebate vašem detetom da omogućite da uči čistu formu SRPSKOG jezika, dok će u kontaktu sa okolinom (uključujući i logopeda) dobijati čistu formu drugog (sekundarnog, engleskog) jezika. Tako se i mozgu olakšava da pravi selekciju u formiranju odvojenih jezičkih zona. Prilikom odlaska logopedu, potrebno je da prisustvujete radu i da vežbe koje logoped primenjuje vi sprovodite kod kuće na srpskom i na engleskom jeziku, odvojeno, u različitim vremenskim intervalima. Veliki pozdrav za zemljake u Australiji

učenje redu se uči pre svega kući. Davno je prošlo vreme kada su roditelji čekali da dete krene u vrtić da bi naučilo da se vrištanjem i valjanjem po podu ne dobija ništa ili da sin ode u vojsku da bi naučio da namešta krevet i sređuje odeću. Svakako da ne treba izgubiti uz vida se radi ipak o detetu od 22 meseca. U tom uzrastu razvijenost motornih, perceptivinih i intelektualnih sposobnosti omogućava deci da borave u vrtiću bez ozbiljnijih smetnji. Problem nastaje kada razvijenost govora, emocija i socijalnih veština odudara od onih koja su za uzrast očekivana. Sa 22 meseca dete obično zna nekoliko fraza i pokušava ili sklapa rečenici od po tri reči. Ukoliko govor nije razvijen, emocionalne reakcije mogu biti preterane. Sa druge strane, to je i period kada se strah od odvajanja još uvek nije izgubio (obično se graničnim smatra 24. mesec), pa se može umesto ublažavati, neočekivano pojačati ukoliko je dete dodatno uplašeno. U ovim trenucima su od presudne važnosti ne reakcije deteta, već ukućana. Ukoliko se dete vremenom privikne na red i pravila u obdaništu, pretereno zapitkivanje, uljuljkivanje i udovoljavanje u kući mu može stvoriti određenu nesigurnost koja se može odraziti potrebom da kontroliše kretanje majke ili izlivima besa (temper tantrumi) prilikom neudovoljavanja njegovim potrebama, što opet u vrtiću nije moguće. Ukoliko su razlike prevelike u onome što se događa u kući i vrtiću, stres zaista može biti veliki. S poštovanjem, dr Miša

Draga T., opšte je poznato u psihologiji da oklevanje pred agresivcem i manipulatorom samo izaziva još agresivnije i manipulativnije ponašanje. Sa druge strane, tvoje popuštanje (žrtvovanje) pred pretnjama samoubistvom kod tebe može izazvati doživljaj moći (spašavanje nečijeg života) što sve zajedno postaje opasna igra gde bezbolan kraj često nije izgledan. U praksi, čuo sam puno efikasnih taktika tvojih vršnjaha, ali koje se grubo mogu grupisati u dve grupe. Prva grupa je tzv. "hladan tuš", kada se naprosto podvuče crta i redukuju svi kontakti i uz pomoć prijatelja prebrodi krizan period, a u slučaju i pretnji nasiljem zatraži pomoć roditelja i policije. Druga grupa je tzv. "topao tuš", inače ređe primenjivan jer zahteva više strpljenja i vremena, ali efikasniji. Taktika podrazumeva primenu ponašanje koja nerviraju partnera u što većoj meri, dok on sam ne predloži kraj. Još bezbolnija varijanta je primenjivati ona ponašanje koja do tada nisu nervirala partnera, ali kada se enormno uvećaju ona postaju nesnosna. Dobar primer je ponašanje prema gostu koji posle iskazanog gostoprimstva i posvećenog vremena ne shvata da je došlo vreme rastanka. E, onda domaćin počinje da nutka sok (domaći) po 10 puta (iako gost pije samo kaficu ili rakijicu npr.), da se nutka jelom iako je tek jeo, da mu se po ko zna koji put pokaže kako je neko cveće procvetalo, pesma koja je fascinantna da se čuje opet iznova, dok dosadni gost na kraju i sam ne pobegne glavom bez obzira. Profesionalno, ako postoje partnerski problemi uvek predlažem da je potrebno potražiti trening asertivnog ponašanja, odnosno trening komunikacionih veština kojim osoba uči odbranu sopstvenih i neugrožavanje tuđih ljudskih prava. Pozdrav