Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460
Mr sci. med. dr Miodrag Stanković - Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković - Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

O lekaru

Dr Miodrag Stanković je specijalista dečije i adolescentne psihijatrije i porodični psihoterapeut. 

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu Klinike za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba Kliničkog centra u Nišu. 

Medicinski fakultet je završio u Nišu 1998. godine, a specijalizirao na temu dečije i adolescentne psihijatrije 2006. godine. 

Završio bazičnu edukaciju iz bihejvioralno-kognitivne terapije. Kao edukator pod supervizijom uključen je edukaciju iz sistemske porodične psihoterapije pod okriljem Asocijacije porodičnih terapeuta, a istovremeno je predavač i na četvorogodišnjoj edukaciji iz bihejvioralno-kognitivne terapije u okviru Srpske asocijacije bihejvioralnih i kognitivnih terapeuta u oblasti bihejvioralno-kognitivne terapije dece i adolescenata.

Član je redakcije naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”

Kod dr Miodraga Stankovića možete zakazati pozivom na broj 063/687-460 ili putem našeg sajta Stetoskop.info.

Popunite Formular za Zakazivanje:

Unesite sve potrebne informacije o pacijentu i odaberite željeni termin pregleda.

Potvrdite i Primite SMS Potvrdu:

Nakon popunjene forme, dobićete SMS poruku sa potvrdom termina i svim potrebnim detaljima o pregledu.

Cenovnik usluga

Naziv usluge Cena
Pregled psihijatra

4,500 RSD


*Cene su podložne promenama bez prethodne najave. Trudimo se da sve informacije budu tačne, ali mogućnost greške postoji, pogotovo usled promene kursa ili iz tehničkih razloga. Ukoliko se desi da cena usluge nije ista kao kao ona na sajtu u trenutku rezervacije, obavestićemo Vas telefonom ili putem emaila o ispravnoj ceni i ponuditi Vam da je prihvatite ili odustanete od rezervacije.

O lekaru

Dr Miodrag Stanković je specijalista dečije i adolescentne psihijatrije i porodični psihoterapeut. 

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu Klinike za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba Kliničkog centra u Nišu. 

Medicinski fakultet je završio u Nišu 1998. godine, a specijalizirao na temu dečije i adolescentne psihijatrije 2006. godine. 

Završio bazičnu edukaciju iz bihejvioralno-kognitivne terapije. Kao edukator pod supervizijom uključen je edukaciju iz sistemske porodične psihoterapije pod okriljem Asocijacije porodičnih terapeuta, a istovremeno je predavač i na četvorogodišnjoj edukaciji iz bihejvioralno-kognitivne terapije u okviru Srpske asocijacije bihejvioralnih i kognitivnih terapeuta u oblasti bihejvioralno-kognitivne terapije dece i adolescenata.

Član je redakcije naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”

Kod dr Miodraga Stankovića možete zakazati pozivom na broj 063/687-460 ili putem našeg sajta Stetoskop.info.

Više informacija

Obrazovanje

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Osnovne studije.

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Specijalizacija iz dečije i adolescentne psihijatrije.

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Magistrirao psihijatriju u oblasti adolescentne seksualnosti.

Radno Iskustvo

Klinički centar u Nišu, Klinika za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu.

Srpska asocijacija bihejvioralnih i kognitivnih terapeuta

Predavač na četvorogodišnjoj edukaciji iz bihejvioralno-kognitivne terapije.

Članstvo

Redakcija naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”

Član.

Oblasti Medicine

Psihijatrija

Dečija psihijatrija

Specijalizacija

Psihijatrija

Ustanove u Kojima Radi

Life Impuls

Varnava Neuro

S-Medic 018

Grad

Niš

Jezici

  • Srpski

  • Engleski

Pitajte doktora ili Stetoskop

Broj odgovorenih pitanja: 668

  1. postovani doktore imam 22 godine i hocu da me posavetujete ja sam napisao jedan roman za film ali nemam veze za dramaturgiju ili sa knjizarstvo kako mogu da licensiram svoj roman posto nisam ni pisac ni dramaturg dali imam uopste prava da licensiram roman i recite mi kako ide proces i dali mogu prodati moj roman nekom americkom filmskom producentu recite mi opsirnije koja prava treba da ispunjavam da bi licensirao roman Poštovani, čestitam na odvažnosti da napišete roman, kao i za VELIKE planove u vezi toga.

    Odgovoreno: 16. 03. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

      Na žalost kao dečji i adolescentni psihijatar, mogu vam pomoći samo u domenu čestitanja, uz predlog da se u vezi vaših pitanja obratite za to kompetentnoj osobi, što psihijatar sigurno nije sve dok se ne utvrdi suprotno

  1. Postovani dr.Stankovic, lutajuci, u krajnjem ocaju, po internetu, ne bih li resila problem, naisla sam na Vas, te bih Vas, najlepse zamolila da mi pomognete pri resavanju moje situacije!? Dakle, imam devojcicu, koja ce uskoro napuniti dve godine, vrlo zivahnu, zdravu, veselu, interesantnu, druzeljubivu, emotivnu...ali, nas problem pocinje od njenih godinu dana, pa na dalje...nocu, obicno oko dva sata pocinje prvo da bunca,pa da place, pa se sve to pretvori u jednu nepodnosljivu vrisku, koja traje blizu dva sata...niko od nas ne moze da dopre do nje! Ne zeli moj dodir, kada je uzmem u narucje, prosto iskoci iz njega, ne reaguje ni kada upalim lampu, niti televizor, bunca...I tako to traje, te se najednom smiri i pocnemo sasvim normalno da komuniciramo kao da se nista nije dogodilo!!! napominjem da imamo ustaljene rituale, pre i po-podne provodimo vreme u prirodi, od crtanih filmova voli da gleda Winnie-a the Pooh-a,neki put vreme provedemo uz klasicnu muziku,...Dakle, ne zna, iz mog ugla, ne vidim sta nju toliko ozbudi da ne moze da spava..za svih godinu dana, mozda je taj period nocnih strahova prestao na kojih 20-30 dana...izuzetno sam umorna, a veoma zeljna da pomognem svom anedjelu!!! Unapred, Hvala.

    Odgovoreno: 13. 03. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

      Poštovana , kada su u pitanju noćni strahovi, od koristi je surfovati po internetu, ali je još korisnije javiti se dečjem psihijatru ili neurolog i konsultovati se koje rutinske medicinske procedure treba učiniti da bi se napravila tačnija procena o čemu se radi. Prvenstveno treba uradiditi elektroencefalografski smimak (EEG) u budnom stanju, a pogotovo tokom spavanja. Sa druge strane, bitno je i prikupiti dovoljno informacija o dinamici javljanja epizoda noćnog straha i eventualno sličnim fenomenima u detinstvu roditelja, jer se često dolazi do podatka da je jedan ili čak oba roditelja imalo slične epizode koje su iščezle tokom razvoja. Dakle, prvo treba klinički jasno postaviti dijagnozu i isključiti druge probleme koji se mogu ispoljiti na sličan način, a onda i što pre predložiti specifičnu terapiju.

  1. Postovani, imamo sina 3 godine i 7 meseci i jos uvek ne prica. Trudnoca i sam porodjaj su tekli bez ikakvih problema i stresova. Celokupan njegov razvoj je tekao normalno uz puno igre,srece i ljubavi.Sve je radio sto i druga deca,brbljanje pa slaganje slogova npr. ba-ba, ma-ma, ta-ta.Sve je islo normalno i opusteno dok nije napunio 3 godine i dok stvarno nismo uvideli da to vise nije lenjost i decija faza nego stvaran problem. Zivimo u Australiji i suocen je sa dva jezika. Posetili smo pedijatra i receno nam je da se skoncentrisemo samo na engleski jezik,posecujemo speach patologist i receno je da se skoncentrisemo na srpski. Sada nas salju decijem psihologu. Uradili smo test za sluh i sve je uredu. Cinjenica je da je nas engleski jako siromasan i nepravilan. Sin ide u obdaniste 3 puta nedeljno po 6h dnevno. Vaspitacice kazu da se ponasa kao i sva ostala deca,kuci se igra sa decom kao i u parku,obozava zivotinje,dinosaurose puno trci,pun je energije ali nikako da pocne prica! ti. Govori 30-tak reci sklopi prostu recenicu koja se zargonski upotrebljava npr. -kako si- sta radis-gde je konj- i sve na engleskom. Mi neznamo na koji nacin da mu se obracamo,kojim jezikom da pricamo, jednostavno neznamo sta da radimo i da pomognemo nasem detetu. Trenutno prolazimo kroz jako tezak period a neznamo ni sami kako i na koji nacin da komuniciramo sa rodjenim detetom. Unapred zahvalni roditelji jednog divnog decaka

    Odgovoreno: 10. 03. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

      Poštovani roditelji dečaka, velika je razlika između "još uvek ne priča...nikako da počne da priča" i "govori 30-tak reči i sklopi prostu rečenicu". Svakako Lazarov razvoj govora nije očekivan za uzrast u kome bi stalno trebao da postavlja pitanja, opisuje radnje koje vidi oko sebe ili na slikama razumljivim govorom. Zbog toga mu je potreban stimulativni tretman (speech therapy), ali pre toga je potrebno da ga pregleda dečji psihijatar (ne pedijatar). Dečji psiholog i logoped su važni i njihova procena je dragocena, ali je najvažnije da proces terapije nadgleda i lekar, dečji psihijatar. Osim pregleda sluha (od strane otorinolaringologa-audiologa), dečji psihijatar će indikovati i druge medicinske procedure prvenstveno snimanje EEG-a, a sa druge strane proceniti da li postoje znaci neke druge razvojne smetnje.Vaš razlog za zabrinutost je opravdan, ali ne zbog učenja više jezika, već zbog globalnog kašnjenja u razvoju govora koji ne zavise bitno od broja jezika koje dete uči. Kod bilingvalnog učenja jezika (učenja dva jezika) očekuje se nešto sporije napredovanje razvoja govora za razliku od monolingvalnog. Takodje, napredovanje u savladavanju oba jezika je neujednačeno. Razdvajanje dva jezika se obično očekuje oko četvrte godine, a kod usporenog razvoja govora kasnije. Vi trebate vašem detetom da omogućite da uči čistu formu SRPSKOG jezika, dok će u kontaktu sa okolinom (uključujući i logopeda) dobijati čistu formu drugog (sekundarnog, engleskog) jezika. Tako se i mozgu olakšava da pravi selekciju u formiranju odvojenih jezičkih zona. Prilikom odlaska logopedu, potrebno je da prisustvujete radu i da vežbe koje logoped primenjuje vi sprovodite kod kuće na srpskom i na engleskom jeziku, odvojeno, u različitim vremenskim intervalima. Veliki pozdrav za zemljake u Australiji

  1. Postovani doktore Imam sina starog 22 meseca koji je krenuo u vrtic pre dve nedelje. Par dana nije plakao prilikom odlazenja u vrtic, medjutim kako vreme prolazi sve je gori na prilikom odlaska, a bolji prilikom boravka u vrticu. Znam da skoro sva deca placu kada ih roditelji vode u vrtic, ono sto me je nateralo da Vam se obratim je to sto moj sin reaguje tako sto mu se stegne vilica i pokusava da mi nesto kaze, ali nemoze. Jedino sto uspe da izgovori je "mam, mam, ...". Imam utisak da je to za njega prveliki stres. Da li mu nase insistiranje na odlsku u vrtic moze naskoditi. On se u vrticu smiri i polako pocinje da ucestvuje u aktivnostima, ali je po povratku kuci sasvim drugacije dete od noga joje je bilo re upisa u vrtic. Voleo je da seta i da odlazi kod rugih ljudi u drustvu svoje bake, kume i drugih iz okruzenja. Sada nece da napusta kucu, a ja nesmem da mu se izgubim iz vidika. Ali ni u mom drustvu nije smiren, sitnica je dovoljna da se uznemiri i da pocne da vristi i valja se po podu.! Moram da naglasim da ima ko da ga cuva i kod kuce i da nam je cilj upisa u vrtic bio da se druzi sa svojim vrsnjacima, a ne bakam i da se uci redu i obavezama. S postovanjem,

    Odgovoreno: 10. 03. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

      učenje redu se uči pre svega kući. Davno je prošlo vreme kada su roditelji čekali da dete krene u vrtić da bi naučilo da se vrištanjem i valjanjem po podu ne dobija ništa ili da sin ode u vojsku da bi naučio da namešta krevet i sređuje odeću. Svakako da ne treba izgubiti uz vida se radi ipak o detetu od 22 meseca. U tom uzrastu razvijenost motornih, perceptivinih i intelektualnih sposobnosti omogućava deci da borave u vrtiću bez ozbiljnijih smetnji. Problem nastaje kada razvijenost govora, emocija i socijalnih veština odudara od onih koja su za uzrast očekivana. Sa 22 meseca dete obično zna nekoliko fraza i pokušava ili sklapa rečenici od po tri reči. Ukoliko govor nije razvijen, emocionalne reakcije mogu biti preterane. Sa druge strane, to je i period kada se strah od odvajanja još uvek nije izgubio (obično se graničnim smatra 24. mesec), pa se može umesto ublažavati, neočekivano pojačati ukoliko je dete dodatno uplašeno. U ovim trenucima su od presudne važnosti ne reakcije deteta, već ukućana. Ukoliko se dete vremenom privikne na red i pravila u obdaništu, pretereno zapitkivanje, uljuljkivanje i udovoljavanje u kući mu može stvoriti određenu nesigurnost koja se može odraziti potrebom da kontroliše kretanje majke ili izlivima besa (temper tantrumi) prilikom neudovoljavanja njegovim potrebama, što opet u vrtiću nije moguće. Ukoliko su razlike prevelike u onome što se događa u kući i vrtiću, stres zaista može biti veliki. S poštovanjem, dr Miša

  1. Postovani gospodine, iznecu Vam ukratko svoj problem. Nalazim se u duzoj vezi, koju ne mogu lako da prekinem. U pitanju je moj momak koji mi svaki put preti samoubistvom. Njegovo ponasanje je zaista labilno, ali mi se ponekad ucini da to koristi kao ucenu. Interesuje me nacin na koji bih raskinula najbezbolnije, a da pri tom ne aktiviram njegovo agresivno i manipulativno ponasanje. Inace, oboje imamo po 20 godina i mislim da je prerano za trajno vezivanje. Znam da je vasa strucnost decja psihijatrija, ali unapred sam Vam zahvalna na odgovoru i eventualnom upucivanju na pomoc.

    Odgovoreno: 07. 03. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

      Draga T., opšte je poznato u psihologiji da oklevanje pred agresivcem i manipulatorom samo izaziva još agresivnije i manipulativnije ponašanje. Sa druge strane, tvoje popuštanje (žrtvovanje) pred pretnjama samoubistvom kod tebe može izazvati doživljaj moći (spašavanje nečijeg života) što sve zajedno postaje opasna igra gde bezbolan kraj često nije izgledan. U praksi, čuo sam puno efikasnih taktika tvojih vršnjaha, ali koje se grubo mogu grupisati u dve grupe. Prva grupa je tzv. "hladan tuš", kada se naprosto podvuče crta i redukuju svi kontakti i uz pomoć prijatelja prebrodi krizan period, a u slučaju i pretnji nasiljem zatraži pomoć roditelja i policije. Druga grupa je tzv. "topao tuš", inače ređe primenjivan jer zahteva više strpljenja i vremena, ali efikasniji. Taktika podrazumeva primenu ponašanje koja nerviraju partnera u što većoj meri, dok on sam ne predloži kraj. Još bezbolnija varijanta je primenjivati ona ponašanje koja do tada nisu nervirala partnera, ali kada se enormno uvećaju ona postaju nesnosna. Dobar primer je ponašanje prema gostu koji posle iskazanog gostoprimstva i posvećenog vremena ne shvata da je došlo vreme rastanka. E, onda domaćin počinje da nutka sok (domaći) po 10 puta (iako gost pije samo kaficu ili rakijicu npr.), da se nutka jelom iako je tek jeo, da mu se po ko zna koji put pokaže kako je neko cveće procvetalo, pesma koja je fascinantna da se čuje opet iznova, dok dosadni gost na kraju i sam ne pobegne glavom bez obzira. Profesionalno, ako postoje partnerski problemi uvek predlažem da je potrebno potražiti trening asertivnog ponašanja, odnosno trening komunikacionih veština kojim osoba uči odbranu sopstvenih i neugrožavanje tuđih ljudskih prava. Pozdrav

Prikazano 596-600 od ukupno 668 pitanja

Zakažite pregled kod Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

ZAKAZIVANJE 063/687-460