Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460
Mr sci. med. dr Miodrag Stanković - Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković - Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

O lekaru

Dr Miodrag Stanković je specijalista dečije i adolescentne psihijatrije i porodični psihoterapeut. 

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu Klinike za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba Kliničkog centra u Nišu. 

Medicinski fakultet je završio u Nišu 1998. godine, a specijalizirao na temu dečije i adolescentne psihijatrije 2006. godine. 

Završio bazičnu edukaciju iz bihejvioralno-kognitivne terapije. Kao edukator pod supervizijom uključen je edukaciju iz sistemske porodične psihoterapije pod okriljem Asocijacije porodičnih terapeuta, a istovremeno je predavač i na četvorogodišnjoj edukaciji iz bihejvioralno-kognitivne terapije u okviru Srpske asocijacije bihejvioralnih i kognitivnih terapeuta u oblasti bihejvioralno-kognitivne terapije dece i adolescenata.

Član je redakcije naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”

Kod dr Miodraga Stankovića možete zakazati pozivom na broj 063/687-460 ili putem našeg sajta Stetoskop.info.

Popunite Formular za Zakazivanje:

Unesite sve potrebne informacije o pacijentu i odaberite željeni termin pregleda.

Potvrdite i Primite SMS Potvrdu:

Nakon popunjene forme, dobićete SMS poruku sa potvrdom termina i svim potrebnim detaljima o pregledu.

Cenovnik usluga

Naziv usluge Cena
Pregled psihijatra

4,500 RSD


*Cene su podložne promenama bez prethodne najave. Trudimo se da sve informacije budu tačne, ali mogućnost greške postoji, pogotovo usled promene kursa ili iz tehničkih razloga. Ukoliko se desi da cena usluge nije ista kao kao ona na sajtu u trenutku rezervacije, obavestićemo Vas telefonom ili putem emaila o ispravnoj ceni i ponuditi Vam da je prihvatite ili odustanete od rezervacije.

O lekaru

Dr Miodrag Stanković je specijalista dečije i adolescentne psihijatrije i porodični psihoterapeut. 

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu Klinike za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba Kliničkog centra u Nišu. 

Medicinski fakultet je završio u Nišu 1998. godine, a specijalizirao na temu dečije i adolescentne psihijatrije 2006. godine. 

Završio bazičnu edukaciju iz bihejvioralno-kognitivne terapije. Kao edukator pod supervizijom uključen je edukaciju iz sistemske porodične psihoterapije pod okriljem Asocijacije porodičnih terapeuta, a istovremeno je predavač i na četvorogodišnjoj edukaciji iz bihejvioralno-kognitivne terapije u okviru Srpske asocijacije bihejvioralnih i kognitivnih terapeuta u oblasti bihejvioralno-kognitivne terapije dece i adolescenata.

Član je redakcije naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”

Kod dr Miodraga Stankovića možete zakazati pozivom na broj 063/687-460 ili putem našeg sajta Stetoskop.info.

Više informacija

Obrazovanje

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Osnovne studije.

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Specijalizacija iz dečije i adolescentne psihijatrije.

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Magistrirao psihijatriju u oblasti adolescentne seksualnosti.

Radno Iskustvo

Klinički centar u Nišu, Klinika za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu.

Srpska asocijacija bihejvioralnih i kognitivnih terapeuta

Predavač na četvorogodišnjoj edukaciji iz bihejvioralno-kognitivne terapije.

Članstvo

Redakcija naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”

Član.

Oblasti Medicine

Psihijatrija

Dečija psihijatrija

Specijalizacija

Psihijatrija

Ustanove u Kojima Radi

Life Impuls

Varnava Neuro

S-Medic 018

Grad

Niš

Jezici

  • Srpski

  • Engleski

Pitajte doktora ili Stetoskop

Broj odgovorenih pitanja: 668

  1. postovanje kako se naziva dom koji cuva decu siroceta bez roditelje dali se moze da se usvoji dete iz tog doma dali moze da usvoji muskarac bez supruge i dali se moze da se usvoji iz doma iz druge drzave hvala vam

    Odgovoreno: 26. 03. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

      Poštovani, pitanje koje ste mi postavili izlazi iz domena medicine i psihijatrije i spada u oblast socijalnih pitanja. U načpj državi zu tom pogledu postoje dva odvojena resorna ministarstva )zdravlja i socijalnih pitanja). Ono što znam je da se u Nišu to Dom za decu bez roditeljskog staranja, a u Beogradu dom u Zvečanskoj ulici. Sva ostala pitanja možete postaviti u vačem Centru za socijalni rad gde sam siguran da ćete dobiti adekvatne odgovore. Srdačno

  1. Poštovani doktore Stanković, ujna sam jednom predivnom dečaku koji ima 20,5 meseci koji je u svemu veoma napredan, ali uopšte ne priča. Jedina reč koju izgovara je "mama". Sve ostalo "objašnjava" mumlanjem iz kog se ne može ni nagovestiti prava reč. Veoma je društven, stalno nasmejan, voli da oponaša postupke ljudi iz okoline. Njegovi roditelji očigledno ni najmanje nisu zabrinuti zbog toga što on ne priča, i po onome što sam mogla da vidim, ne stimulišu ga previše da nauči da izgovori bilo koju reč. Interesuje me do kog uzrasta se "nepričanje" smatra normalnim.

    Odgovoreno: 26. 03. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

      Poštovana ujna, razvoj govora, grubo rečeno, ima 3 komponente: ekspresivnu (izgovaranje reči) receptivnu (razumevanje reči koje prati izvršavanje jednostavnih naloga) i adekvatna upotreba govora (pragmatika, pogotovo u socijalnom kontekstu). Granica kada se može reći da je razvoj govora poremećen je 18,5 meseci. Sa 20,5 meseci se očekuje da dete zna više fraza od dve reči tipa imenica, da prepoznaje desetak do petnaest slika (da ih imenuje) i da izvršava najjednostavnije naloge (uzmi, daj itd) uz tendenciju izvršavanja i dvosložnih naloga (odnesi, zatvori, donesi). I pored ovih kategorijalnih odrednica, ne sme se izgubiti iz vida da normalan (očekivan) razvoj govora ima i komponentu koja se naziva individualnost, a po najviše je zavistan od spoljašnje stimulacije i očuvanosti slušnog i govornog aparata. Jedan kontrolni logopedski pregled bi najverovatnije otklonio sve dileme u pogledu razvoja govora vašeg sestrića.

  1. Pocetkom decembra meseca 2007.god. nasem mladjem sinu, koji ima nepunih 9 godina, pojavili su se tikovi. U pocetku je samo zmirkao, a kasnije je uz zmirkanje dodao I zabacivanje glavom, levo-desno, kao da zabacijue kosu. U prvo vreme tikove glavom imao je nekoliko puta dnevno, ali su oni vremenom intenzivirani tako da su pocetkom januara meseca 2008.god. bili veoma ucestali i energicni, vise od deset puta u minutu. Dana 7. januara bili smo kod decijeg psihijatra koji mu je odredio terapiju ukljucivanja tableta Persen ( jedna tableta od 50 mg dnevno, u vecernjim casovima) i psihoreeduktivan i relaksacioni tretman kod logopeda. Nekoliko dana nakon ukljucivanja pomenute terapije tikovi su se skroz izgubili. To je trajalo oko mesec i po dana, a krajem februara meseca 2008.god. tikovi su se vratili, ponovo sa vrlo izrazenim zmirkanjem uz drmusanje glavom levo-desno. Ovog puta ti tikovi nisu dostigli intenzitet kao u prvom slucaju, ali su opet bili i energicni i ucestali i jos uve! k traju, s tim da nam se cini da su iz dana u dan sve slabiji. Terapiju nismo prekidali. Dana 16.03.2008.god. otisli smo kod istog lekara na kontrolu koji je umesto Persena preporucio koriscenje sirupa Eglonyl 2x 1 kafenu kasiku ( dete je tesko 22 kg) i nastavak sa vezbama reedukacije psihomotorike i relaksacije. Posto smo saznali da je sirup Eglonyl vrlo ozbiljan lek jer se koristi izmedju ostalog i za lecenje sizofrenije, interesuje nas da li postoje neke nus pojave koje bi mu mogle ugroziti zdravlje u nekom drugom smislu-stvaranje zavisnosti, pad koncentracije u ucenju, usporenost u kretanju ( trenira kosarku 3 x nedeljno) i dr. Mislimo da pravi uzrok zbog koga su nastali tikovi jos uvek nije pronadjen.

    Odgovoreno: 26. 03. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

      Poštovani, obzirom da je dečak uključen u terapijsko praćenje kod dečjeg psihijatra i defektološki tretman, pokušati ću da informacijama premostim period do sledećeg susreta, kada ćete pomenute strzčnjake otvoreno pitati u vezi svih dilema koje imate o lečenju vašeg sina. Najustaljenija osobina tikaova je da se periodično pojačavaju i slabe sa i bez terapije. Uključivanje lekova ima za cilj da produži vreme do eventualne ponovne pojave tikova ili da umanji njihovo ispoljavanje kada se pojave. Mehanizam delovanja je unutrašnji (preko centara za kontrolu pokreta u mozgu) i spoljašnji (smanjivanjem tenzije u odnosima sa roditeljima koji obično vrše nekontrolisani pritisak da dete kontroliše pokrete, što najčešće samo trenutno otklanja tikove, a generalno ih još više pogoršava). Ono što ja savetujem roditeljima je da u svakom slučaju odustanu od zahteva da dete ne ispoljava tikove, jer taj zahtev uz nailazeću potrebu da to čine, stvara veliku unutrašnju napetost deteta. Posebno je važno da roditelji obrate pažnju kako se ponašaju u periodu kada dete ne ispoljava tikove (prema njemu ili jedno prema drugom). Sa druge strane, sa detetom koje ima 9 godina, mnogo toga se može raditi i individualno (elementi "HRT" programa). Svakako je od koristi reedukacija psihomotorike, pogotovo kod dece sa nezrelom motorikom i izmenjenom kontrolom pokreta. Zbog podataka koje ste vi napisali (iznenadni početak (da li posle nekog stanja sa povišenom temperaturom??), energičnost u ispoljavanju), predložio bih da se dečaku uradi bris grla i nosa i određivanje antistreptolizinskog titra (ASTO) zbog eventualno imunološke pozadine pojave tikova. Upotreba neuroleptika (ili antipsihotika, što je veoma nesrećan naziv za ovu grupu lekova jer se ne upotrebljavaju samo za psihoze i shizofrenjiju) je uobičajena praksa i u svetu, ali su doze koje se prepisuju u lečenju tikova značajno niže od onih koje se propisuju za shizofreniju i imaju za cilj da pomognu u kontroli pokreta, što je u lečenju shizofrenije nus pojava. Eglonil (sulpirid) spada u grupu veoma pouzdanih lekova koji se široko upotrebljavaju i u psihijatriji (dečjoj i adultnoj), pa i pedijatriji u lečenju različitih gastrointestinalnih smetnji. Srdačno

  1. Postovani doktore, nas sin je pre par meseci napunio sest godina i ima problem sa kakenjem. On jednostavno moze da zadrzava stolicu i po nekoliko dana. Za to vreme se vise puta desi da uprlja ves i kada dodje iz vrtica ili spolja, trazi da ga okupam i presvucem i objasnjava da je morao da "trpi" jer se divno igrao i sl. Onda mu predlozimo da ode u toalet sto on obicno odbije "jer mu se vise ne kaki", a i ako pristane obicno nista ne uradi. Kada kod kuce primetimo da mu se kaki i podsetimo ga da ode u toalet on negira, ili kaze da je hteo da odgleda nesto i sve tako u krug. Citajuci Vas odgovor u vezi sa slicnim problemom, shvatam da sam nesto propustila u obuci, odnosno da nisam uspela, jer on ovaj problem ima od samog pocetka odvikavanja od pelena (kada je imao 2-2,5 god.). Sa piskenjem je bilo lako, odmah je prihvatio nosu i ubrzo se nocu budio kada mu se piski, ali je zato dugo posle prestanka koriscenja pelena kada vise ne moze da izdrzi i mora da kaki, trazio da mu stavimo pelenu. Jedno vreme (pre oko dve godine) je poceo nocu da piski u krevet, i to kada je moj muz zbog posla nekoliko meseci bio u drugom gradu. Kada se tata vratio, to je prestalo u roku od par nedelja. Ne kaznjavamo ga kada "trpi" (ali se ljutimo sto je isto neka kazna za njega), niti ga nagradjujemo kada kaki( samo smo zadovoljni), nego mu objasnjavamo da je to nesto normalno. On kaze da ga nista ne boli i da ne zna zasto to radi i mi mu verujemo. Vrlo je intelgentno,vedro dete, radoznalo i drustveno. U porodici nemamo problema, osim sto ponekad muz i ja imamo razlicit stav u pogledu odgajanja dece od njegovih roditelja sa kojima zivimo u zajednici. Mogla bih jos toga da napisem ali mislim da ste shvatili nas problem. Molim Vas da odgovorite na pitanje kako treba da se postavimo, sta mozemo i treba da uradimo ili moramo da potrazimo strucnu pomoc? Unapred hvala.

    Odgovoreno: 16. 03. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

      U stručnoj literaturi, problem koji ste opisali naziva se enkompreza (encompresis). Dakle preko interneta možete tražiti tekstove ukucavajući tu ključnu reč. Stičem utisak da se ne radi o organskom poremećaju, niti o disregulaciji prepoznavanja signala i organizovanja pražnjenja creva. Mislim da ste u pravu kada kažete da je najverovatnije u pitanju obuka, odnosno da vaš sin nije naučio samostalnu regulaciju pražnjenja creva. Dakle, potrebno je učenje, motivisanje da uspe (nagrada za učenje novog ponašanja, a ne za "kakanje") i konsekvence ukoliko u tome ne uspe (ukidanje privilegija i preuzimanje obaveza čišćenja). Obuka je jednostavna i sastoji se u davanju informacija šta se od njega očekuje, šta dobija i šta će mu biti ukinuto ukoliko ta očekivanja i obaveze ne ispuni. Refleks za pražnjenjem (gastrokolični refleks) se javlja nakon obroka i tada treba ukazati i dečaku da pokuša sa pražnjenjem, bez obzira da li mi se tada to radi ili ne. Motivacija se sastoji u pravljenju spiska njemu potrebnih stvari (u skladu sa njegovim uzrastom zbog učenja novog ponašanja), od kojih će dobiti prvu na listi ukoliko bude naučio šta se od njega očekuje (i to održao u budućnosti). Na kraju, mora znati i čega se sve mora odreći ukoliko se ne potrudi. Naravno, da bi ovaj metod uspeo, potrebna je apsolutna saglasnost i pomoć bez sabotiranja od strane svih ukućana, što može biti problem, ako granice uticaja roditelja i baka i deka nisu regulisane. U slučaju da se ne regulisanost dalje održava neophodno je potražiti savet stručnjaka koji bi eventualno sagledao i druge medicinske okolnosti koje mogu komplikovati usvajanje ove razvojne veštine. Srdačno

  1. Postovani. Volela bih da mi date odgovor na pitanje zasto moj sin koji sada ima pet godina u nekim trenucima ima vrlo agresivno ponasanje na taj nacin sto nasrce na mene da me udara,bacaka se po krevetu,trci po sobama. Takav je prema meni i svekrvi dok je sasvim drigaciji u odnosu prema ocu koji je prema njemu dosta stroziji,Napominjem i to da sam ja veoma slaba prema njemu i da mu od samog pocetka i svemu popustam. Recite mi koji je razlog takvog njegovog ponasanja i sta treba da ucinim da se malo promeni, inace veoma je pametan i inteligentan.

    Odgovoreno: 16. 03. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

      Poštovana, u vešem pismu ima dovoljno odgovora, da i nije potrebno da nešto posebno ja odgovoram. Međutim, da vi viditie te odogovore ne biste mi pisali pitanje. Šta vi i vaša svekrva činite za njega, sebe, supruga i porodicu ukoliko Vi nemate granice u ponašanju prema dečaku? Da li je takvo vaše ponašaanje amortizacija očeve strogosti i nedostatka bliskosti sa detetom, ili se vi možda bojite timkog rada sa ocem koji je i prema vama možda strog ili je on strog jer smatra da vi nemate autoritet nad detetom...? To vi bolje znate. U svakom slučaju, da bi dete povratilo ili steklo kontrolu nad svojim emocijama i ponašanjem ( i pored pameti), potrebno je da oba roditelje imaju bliskost sa detetetom, ali i neophodan autoritet. Roditeljski zadatak je da pomognu detetu da ovlada veštinama kontrole agresivnosti (na nenasilan način), jer će u suprotnom to učiniti škola i društvo, ali po znatno skupljoj ceni. Ako znate da dete ima pokvaren zub, bolestan organ, da li ćete dozvoliti da dete od pet godina odlučuje kada će se lečiti i da li će mu biti od pomoći da se u lečenju npr. karijesa prištedi. Vi mu najviše možete pomoći u motivisanju da reakcije ne bi bile burne, ali ne i poštedom od učenja kontrolisanog ponašanja, u čemu će umesto svekrve mnogo više pomoći otac u timskom radu sa vama. Uputstva o postupanju moćete naći na sajtu Stetoskop u meniju "moje zdravlje-zdravlje dece". Srdačan pozdrav

Prikazano 591-595 od ukupno 668 pitanja

Zakažite pregled kod Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

ZAKAZIVANJE 063/687-460