Postovani doktore
Imam sina starog 22 meseca koji je krenuo u vrtic pre dve nedelje. Par
dana nije plakao prilikom odlazenja u vrtic, medjutim kako vreme prolazi
sve je gori na prilikom odlaska, a bolji prilikom boravka u vrticu. Znam
da skoro sva deca placu kada ih roditelji vode u vrtic, ono sto me je
nateralo da Vam se obratim je to sto moj sin reaguje tako sto mu se
stegne vilica i pokusava da mi nesto kaze, ali nemoze. Jedino sto uspe
da
izgovori je "mam, mam, ...". Imam utisak da je to za njega prveliki
stres. Da li mu nase insistiranje na odlsku u vrtic moze naskoditi. On
se
u vrticu smiri i polako pocinje da ucestvuje u aktivnostima, ali je po
povratku kuci sasvim drugacije dete od noga joje je bilo re upisa u
vrtic. Voleo je da seta i da odlazi kod rugih ljudi u drustvu svoje
bake,
kume i drugih iz okruzenja. Sada nece da napusta kucu, a ja nesmem da mu
se izgubim iz vidika. Ali ni u mom drustvu nije smiren, sitnica je
dovoljna da se uznemiri i da pocne da vristi i valja se po podu.!
Moram da naglasim da ima ko da ga cuva i kod kuce i da nam je cilj
upisa
u vrtic bio da se druzi sa svojim vrsnjacima, a ne bakam i da se uci
redu
i obavezama.
S postovanjem,
učenje redu se uči pre svega kući. Davno je prošlo vreme
kada su roditelji čekali da dete krene u vrtić da bi naučilo da se
vrištanjem i valjanjem po podu ne dobija ništa ili da sin ode u vojsku da
bi
naučio da namešta krevet i sređuje odeću. Svakako da ne treba izgubiti uz
vida se radi ipak o detetu od 22 meseca. U tom uzrastu razvijenost
motornih, perceptivinih i intelektualnih sposobnosti omogućava deci da
borave u vrtiću bez ozbiljnijih smetnji. Problem nastaje kada razvijenost
govora, emocija i socijalnih veština odudara od onih koja su za uzrast
očekivana. Sa 22 meseca dete obično zna nekoliko fraza i pokušava ili
sklapa rečenici od po tri reči. Ukoliko govor nije razvijen, emocionalne
reakcije mogu biti preterane. Sa druge strane, to je i period kada se
strah od odvajanja još uvek nije izgubio (obično se graničnim smatra 24.
mesec), pa se može umesto ublažavati, neočekivano pojačati ukoliko je dete
dodatno uplašeno. U ovim trenucima su od presudne važnosti ne reakcije
deteta, već ukućana. Ukoliko se dete vremenom privikne na red i pravila u
obdaništu, pretereno zapitkivanje, uljuljkivanje i udovoljavanje u kući
mu može stvoriti određenu nesigurnost koja se može odraziti potrebom da
kontroliše kretanje majke ili izlivima besa (temper tantrumi) prilikom
neudovoljavanja njegovim potrebama, što opet u vrtiću nije moguće. Ukoliko
su razlike prevelike u onome što se događa u kući i vrtiću, stres zaista
može biti veliki. S poštovanjem, dr Miša
Pitanje broj: #3713
Postovani doktore Imam sina starog 22 meseca koji je krenuo u vrtic pre dve nedelje. Par dana nije plakao prilikom odlazenja u vrtic, medjutim kako vreme prolazi sve je gori na prilikom odlaska, a bolji prilikom boravka u vrticu. Znam da skoro sva deca placu kada ih roditelji vode u vrtic, ono sto me je nateralo da Vam se obratim je to sto moj sin reaguje tako sto mu se stegne vilica i pokusava da mi nesto kaze, ali nemoze. Jedino sto uspe da izgovori je "mam, mam, ...". Imam utisak da je to za njega prveliki stres. Da li mu nase insistiranje na odlsku u vrtic moze naskoditi. On se u vrticu smiri i polako pocinje da ucestvuje u aktivnostima, ali je po povratku kuci sasvim drugacije dete od noga joje je bilo re upisa u vrtic. Voleo je da seta i da odlazi kod rugih ljudi u drustvu svoje bake, kume i drugih iz okruzenja. Sada nece da napusta kucu, a ja nesmem da mu se izgubim iz vidika. Ali ni u mom drustvu nije smiren, sitnica je dovoljna da se uznemiri i da pocne da vristi i valja se po podu.! Moram da naglasim da ima ko da ga cuva i kod kuce i da nam je cilj upisa u vrtic bio da se druzi sa svojim vrsnjacima, a ne bakam i da se uci redu i obavezama. S postovanjem,
Odgovoreno: 10. 03. 2008.učenje redu se uči pre svega kući. Davno je prošlo vreme kada su roditelji čekali da dete krene u vrtić da bi naučilo da se vrištanjem i valjanjem po podu ne dobija ništa ili da sin ode u vojsku da bi naučio da namešta krevet i sređuje odeću. Svakako da ne treba izgubiti uz vida se radi ipak o detetu od 22 meseca. U tom uzrastu razvijenost motornih, perceptivinih i intelektualnih sposobnosti omogućava deci da borave u vrtiću bez ozbiljnijih smetnji. Problem nastaje kada razvijenost govora, emocija i socijalnih veština odudara od onih koja su za uzrast očekivana. Sa 22 meseca dete obično zna nekoliko fraza i pokušava ili sklapa rečenici od po tri reči. Ukoliko govor nije razvijen, emocionalne reakcije mogu biti preterane. Sa druge strane, to je i period kada se strah od odvajanja još uvek nije izgubio (obično se graničnim smatra 24. mesec), pa se može umesto ublažavati, neočekivano pojačati ukoliko je dete dodatno uplašeno. U ovim trenucima su od presudne važnosti ne reakcije deteta, već ukućana. Ukoliko se dete vremenom privikne na red i pravila u obdaništu, pretereno zapitkivanje, uljuljkivanje i udovoljavanje u kući mu može stvoriti određenu nesigurnost koja se može odraziti potrebom da kontroliše kretanje majke ili izlivima besa (temper tantrumi) prilikom neudovoljavanja njegovim potrebama, što opet u vrtiću nije moguće. Ukoliko su razlike prevelike u onome što se događa u kući i vrtiću, stres zaista može biti veliki. S poštovanjem, dr Miša
Pregledajte odgovore po oblastima