Zloupotreba droge je osobito karakteristična za moderno društvo. Droga se vise ne događa n...
Prof. dr Bojana Dimitrijević, redovni profesor Departmana za psihologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu, na predmetima kliničke orijentacije. Drži kurseve iz Uvoda u kliničku psihologiju, Psihodijagnostike, Psihodijagnostike dece, Neuropsihologije, Zaštite mentalnog zdravlja. Doktorirala je 2000.godine na Univerzitetu u Beogradu na temu „Psihodinamika agresivnosti delinkventnih narkomana“, a tematikom agresivnosti i socijalno devijantnih ponašanja bavila se kroz brojne naučne članke i dve naučne monografije. U svom istraživačkom radu bavila se i temama primenjene psihodijagnostike, forenzičke procene, ratnim psihotraumatizmom, rizičnim ponašanjima adolescenata, kao i brojnim aspektima primene kliničke psihologije, kao i zaštite i unapređenja menatalnog zdravlja u široj društvenoj zajednici.
Kao specijalista medicinske psihologije radila je više od 25 godina u ustanovama specijalizovane psihijatrijske zaštite, na poslovima psihodijagnostičke procene pacijenata svih uzrasta i najrazličitijih psihopatoloških kategorija. Kao sudski veštak, već oko 30 godina radi na poslovima forenzičke ekspertize kao samostalni veštak, član komisija u psihijatrijskim institucijama u Nišu i Beogradu i član sudsko-psihijatrijskih odbora Medicinskih fakulteta u Nišu i Kragujevcu. Koautor je udžbenika iz oblasti sudske psihijatrije i psihologije. Mentor je specijalizantima u okviru programa specijalizacije iz medicinske psihologije na Medicinskom fakultetu u Nišu i član komisije za polaganje specijalističkog ispita.
Osnivač je i supervizor Psihološkog savetovališta za studente na Univerzitetu u Nišu koji je velika organizacija na volonterskoj bazi i koji već više od deset godina pruža savetodavnu i psihoterapijski psihološku pomoć velikom broju mladih ljudi u rešavanju raznovrsnih emotivnih, porodičnih, adaptacionih i drugih problema. Takođe je edukator u mnogim temama vezanim za probleme adolescentnog perioda i širok spektar psihopatoloških entiteta.
Od 1993. godine učesnik je, koordinator i evaluator brojnih istraživačkih i aplikativnih projekata vladinih i nevladinih organizacija, posebno usmerenih na edukaciju i pomoć posebno vulnerabilnim populacionim grupama.
U borbi protiv stresa i anksioznosti imam problem da pobegnem od crnih misli, odnosno da promenim tok misli koji pojačava anksioznost, koja opet šalje crne misli i tako u začarani krug. Molim Vas da mi preporučite neku tehniku skretanja pažnje i kontrole misli koja mi može pomoći. Drugo pitanje je vezano za fizičku aktivnost. Da li fizička aktivnost može da pojača otpornost na stres - naravno u dužem vremenskom periodu? I da li je pri akutnom stresu u poslednjoj fazi stresa - iscrpljenosti preporučljiva pojačana fizička aktivnost koja ubrzava metabolizam? Ili je preporučljivo mirovanje, tečnost, posebna ishrana?
Niste mi naznačili o kakvom se stresu radi, odnosno od čega to nastojite da se odbranite, ali simptomi o kojima govorite ukazuju pre svega na depresivnost. Ukoliko samo nastojite da "skrenete pažnju" od bolne teme, bojim se da to neće trajnije da reši Vaš problem, jer će on ostati nerešen, a same tehnike skretanja misli će ga privremeno potisnuti, što ne znači da on vremenom neće postati još ozbiljniji i teže rešiv. Ne predlažem "tehnike za skretanje pažnje" već manje ili više konkretno bavljenje problemom koji Vas muči, što biste, ukoliko smatrate da ne možete sami, uspešno mogli da izvedete u saradnji sa psihologom, koji bi Vam pomogao u sagledavanju, analizi i drugačijem pristupu problemu ukoliko on sam po sebi nije lako rešiv. Za savladavanje bihevioralnih tehnika nije moguće dati instant savet ovim putem, već je za to potreban koliko-toliko kontinuiran rad sa terapeutom. Kada je prisutan stres ili krizno stanje, fizička kondicija je izuzetno važna, pa ukoliko je imate, lakše ćete prebroditi postojeće probleme. Umereno fizičko vežbanje - rekreativnosti preporučuju se uvek, naravno, u skladu sa trenutnim fizičkim mogućnostima onoga koji problem ima, ali se lagane i postepeno intenzivnije fizičke aktvnosti preporučuju u terapijske svrhe čak i kako bi se iscrpljenost prevazišla. Na primer, desetominutna lagana šetnja verovatno će biti prihvatljiva i osobi koja je fizički dosta slaba i iscrpljenja, ali je deo uvodne aktivnosti koja će se kroz, recimo, nedelju dana, produžiti za još pet minuta, da bi se postepeno kroz više nedelja ustalila kao neopterećujuća i organizmu potrebna aktivnost koja je blagotvorna i na psihološkom planu.