Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460
Prof. dr Bojana Dimitrijević - Psiholog

Prof. dr Bojana Dimitrijević

Psiholog

Prof. dr Bojana Dimitrijević - Psiholog

Prof. dr Bojana Dimitrijević

Psiholog

O lekaru

Prof. dr Bojana Dimitrijević, redovni profesor Departmana za psihologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu, na predmetima kliničke orijentacije. Drži kurseve iz Uvoda u kliničku psihologiju, Psihodijagnostike, Psihodijagnostike dece, Neuropsihologije, Zaštite mentalnog zdravlja. Doktorirala je 2000.godine na Univerzitetu u Beogradu na temu „Psihodinamika agresivnosti delinkventnih narkomana“, a tematikom agresivnosti i socijalno devijantnih ponašanja bavila se kroz brojne naučne članke i dve naučne monografije. U svom  istraživačkom radu bavila se i temama primenjene psihodijagnostike, forenzičke procene, ratnim psihotraumatizmom, rizičnim ponašanjima adolescenata, kao i brojnim aspektima primene kliničke psihologije, kao i zaštite i unapređenja menatalnog zdravlja u široj društvenoj zajednici.

Kao specijalista medicinske psihologije radila je više od 25 godina u ustanovama specijalizovane psihijatrijske zaštite, na poslovima psihodijagnostičke procene pacijenata svih uzrasta i najrazličitijih psihopatoloških kategorija. Kao sudski veštak, već oko 30 godina radi na poslovima forenzičke ekspertize kao samostalni veštak, član komisija u psihijatrijskim institucijama u Nišu i Beogradu i član sudsko-psihijatrijskih odbora Medicinskih fakulteta u Nišu i Kragujevcu. Koautor je udžbenika iz oblasti sudske psihijatrije i psihologije. Mentor je specijalizantima u okviru programa specijalizacije iz medicinske psihologije na Medicinskom fakultetu u Nišu i član komisije za polaganje specijalističkog ispita.

Osnivač je i supervizor Psihološkog savetovališta za studente na Univerzitetu u Nišu koji je velika organizacija na volonterskoj bazi i koji već više od deset godina pruža savetodavnu i psihoterapijski psihološku pomoć velikom broju mladih ljudi u rešavanju raznovrsnih emotivnih, porodičnih, adaptacionih i drugih problema. Takođe je edukator u mnogim temama vezanim za probleme adolescentnog perioda i širok spektar psihopatoloških entiteta.

Od 1993. godine učesnik je, koordinator i evaluator brojnih istraživačkih i aplikativnih projekata vladinih i nevladinih organizacija, posebno usmerenih na edukaciju i pomoć posebno vulnerabilnim populacionim grupama.

O lekaru

Prof. dr Bojana Dimitrijević, redovni profesor Departmana za psihologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu, na predmetima kliničke orijentacije. Drži kurseve iz Uvoda u kliničku psihologiju, Psihodijagnostike, Psihodijagnostike dece, Neuropsihologije, Zaštite mentalnog zdravlja. Doktorirala je 2000.godine na Univerzitetu u Beogradu na temu „Psihodinamika agresivnosti delinkventnih narkomana“, a tematikom agresivnosti i socijalno devijantnih ponašanja bavila se kroz brojne naučne članke i dve naučne monografije. U svom  istraživačkom radu bavila se i temama primenjene psihodijagnostike, forenzičke procene, ratnim psihotraumatizmom, rizičnim ponašanjima adolescenata, kao i brojnim aspektima primene kliničke psihologije, kao i zaštite i unapređenja menatalnog zdravlja u široj društvenoj zajednici.

Kao specijalista medicinske psihologije radila je više od 25 godina u ustanovama specijalizovane psihijatrijske zaštite, na poslovima psihodijagnostičke procene pacijenata svih uzrasta i najrazličitijih psihopatoloških kategorija. Kao sudski veštak, već oko 30 godina radi na poslovima forenzičke ekspertize kao samostalni veštak, član komisija u psihijatrijskim institucijama u Nišu i Beogradu i član sudsko-psihijatrijskih odbora Medicinskih fakulteta u Nišu i Kragujevcu. Koautor je udžbenika iz oblasti sudske psihijatrije i psihologije. Mentor je specijalizantima u okviru programa specijalizacije iz medicinske psihologije na Medicinskom fakultetu u Nišu i član komisije za polaganje specijalističkog ispita.

Osnivač je i supervizor Psihološkog savetovališta za studente na Univerzitetu u Nišu koji je velika organizacija na volonterskoj bazi i koji već više od deset godina pruža savetodavnu i psihoterapijski psihološku pomoć velikom broju mladih ljudi u rešavanju raznovrsnih emotivnih, porodičnih, adaptacionih i drugih problema. Takođe je edukator u mnogim temama vezanim za probleme adolescentnog perioda i širok spektar psihopatoloških entiteta.

Od 1993. godine učesnik je, koordinator i evaluator brojnih istraživačkih i aplikativnih projekata vladinih i nevladinih organizacija, posebno usmerenih na edukaciju i pomoć posebno vulnerabilnim populacionim grupama.

Više informacija

Oblasti Medicine

Psihijatrija

Grad

Niš

Jezici

  • Srpski

  • Engleski

Pitajte doktora ili Stetoskop

Broj odgovorenih pitanja: 91

  1. Problem prerane ejakulacije
    Pitanje broj: #2320

    Imam jedan veliki problem, a to je prerana ejakulacija. Imam 17 godina (uskoro 18). Već nekoliko puta sam pokušao da imam seks sa devojkom. Međutim, već posle kratke predigre, taman kad treba da to obavimo, ja ejakuliram već posle par ulaza. U čemu je moj problem? Inače, sportista sam i ne bolujem ni od kakvih bolesti.

    Odgovoreno: 11. 01. 2008.
    • Prof. dr Bojana Dimitrijević

      Vaš problem verovatno nije tako ozbijan kako Vam se čini, jer Vas verovatno i nedovoljno seskualno iskustvo čini napetijim i nervoznijim nego što ćete biti kada ga u narednim godinama steknete. Prevelika seksulana želja i posebno želja za konkretnom partnerkom mogu biti razlog prerane ejakulacije, koja Vas dovodi do neprijatnosti, stida i straha od sledećeg neuspeha. Ukoliko nastojite da prilikom vođenja ljubavi misli fokusirate na neku neutralnu temu koja bi donekle smanjila nivo Vašeg seksualnog uzbuđenja, mogli biste produžiti seksualni odnos. Takođe, ukoliko imate često i snažno izraženu seksualnu potrebu, masturbacija kraće vreme pre očekivanog seksualnog odnosa smanjila bi napetost i potrebu za brzim i snažnim seksualnim pražnjenjem, a Vas bi poštedela neprijatnosti i daljih dilema. Pretpostavljam da Vaša dobra sportska kondicija upravo pretpostavlja i visok energetski nivo pa i povišene seksualne potrebe, a da je ovakav problem samo posledica velikih seksualnih potencijala, a da ćete na ovaj način bar delimično rešiti postojeći problem bar dok ne uspostavite ritam redovnih seksualnih odnosa koji će pomoći u boljoj kontroli seksualne želje i realizacije odnosa. 

  1. Javila sam Vam se pre nekih 15-ak dana i zatražila pomoć oko pisanja nacrta hipotetičkog istraživanja iz oblasti neuropsihologije, a koji predstavlja neophodan uslov za izlazak na ispit iz ovog predmeta na postdiplomskim studijama FASPER-a u Beogradu. Vodeći se Vašim sugestijama, pokušala  sam da napravim skicu eventualnog istraživanja na temu: "Uticaj mentalnih sposobnosti na pojavu disgrafije". Nemam utisak da sam se najbolje snašla jer sam pisala jezikom koji meni nije blizak (u terminološkom smislu). Ne dokučivši konačno principe metodološkog istraživanja, čitaocu tog rada može se opravdano učiniti da je u svakom smislu nedograđen. Poslaću Vam nacrt mog rada na Vašu e-mail adresu i molim Vas za eventualne dalje smernice i  sugestije. 

    Odgovoreno: 08. 01. 2008.
    • Prof. dr Bojana Dimitrijević

      Što se naslova Vašeg rada tiče, bolje je da ne bude "uticaj" jer je metodološki neispravno razmatrati pitanje kauzalnosti na malim uzorcima (koji su obično neminovnost u praktičnim radovima), već "Povezanost mentalnih sposobnosti i disgrafije", što zvuči umerenije i istinitije. Smatram da je izabrana tema već mnogo, mnogo prizemnija i da ima veoma dobrih mogućnosti da se napravi jasan i metodološki čist nacrt, i kao što sam već ponudila pomoći ću Vam u tome kada mi budete poslali globalni predlog nacrta. To nije dug posao i nemojte toliko brinuti oko nemogućnosti ovladavanja problemom. 

  1. Noćna mora
    Pitanje broj: #2261

    U toku noći imao sam noćnu moru i ustao sam iz kreveta obzirom da sam sanjao da me napadaju, ja sam se tukao u snu. Tom prilikom sam se povredio i jako sam vrištao čudnim glasom koji me zastrašuje. U toj sobi se nalazila i moja devojka koju sam mnogo uplašio, ali fizički nisam povredio. Želeo bih da mi Vi kažete, kao stručnjak, da li treba da posetim psihologa i da li imate predstavu o kakvom problemu se radi? Imam 25 godina i nije mi se to ranije dešavalo. 

    Odgovoreno: 08. 01. 2008.
    • Prof. dr Bojana Dimitrijević

      Jedna ovakva epizoda ne treba da za Vas predstavlja poseban izvor straha. Navjeći broj ljudi tokom života iskusi neprijatnost zvanu - noćna mora. Verovatno je u prethodnim danima bilo nekih većih opterećenja ili iz Vašeg okruženja, ili dilema i pojačanog nemira u Vama, pa je zastrašujuci doživljaj samo posledica Vaše unutrašnje obrade. Ona nekada ne mora da bude isprovocirana doživljajem koji možete jasno da vežete za neku posebnu spoljašnju/unutrašnju teškoću, pa biste morali da se pozabavite analizom svojih razmišljanja i doživljavanja tog ili tih dana. To nije razlog da odmah tražite razgovor sa psihologom, osim ako ne postoji i nešto drugo što Vas pishički opterećuje. Ljudi obično imaju učestalije noćne more kada postoje uznemiravajuća dešavanja, najčešće u njima samima, kada se suočavaju sa životnim dilemima i neminovnošću donošenja važnih životnih odluka, snažnim pritiscima okoline, poniženošću ili odbačenošću što rezultira teskobom ili drugim negativnim osećanjima. Obično se povod za noćne more očiglednije nametne ukoliko se ponavljaju pa ih možemo lakše povezati sa nekim događajem ili doživljajem. Pomoći ćete sebi ako uspete da napravite takvu analizu vezanu za period kada se Vaš neprijatni san i neuobičajeno ponašanje javilo. Možda postoje opterećenja koja ni sebi niste priznali, ali se manifestuju na ovaj način. Ukoliko se noćne more budu ponavljale, možda biste mogli da potražite konsultaciju sa psihologom koji bi Vam mogao pomoći da doprete do korena svojih opterećenja, da biste lakše mogli da se suočite sa njima,ali za sada nemate razloga za pridavanje većeg značaja ovom događaju. 

  1. kako se osloboditi psiholoske vezanosti.  Nakon porodicne trageduje usvojila me je zena koja sada ne zeli da me  ostavi da zivim svoj zivot. Ima i svog sina koji zivi van zemlje a ja iako  imam 39 god. (neudata sam, sa zavrsenim fakultetom ali trenutno bez posla)  potpadam pod njene uticaje,pod nekim neobjasnjivim pritiskom razmisljam o  svemu sto kaze (iako tako ne postupam i trudim se svojski da budem svoja)  i uopste tesko donosim sopstvene odluke. kao da ne raspolazem svojim  zivotom. Pokusavala sam da razgovaram sa njom o tome, da se distanciram  ali nista ne pomaze. Ona me ne cuje, nastavlja po starom, dolazi bez  najave, insistira da se brine o meni. U tom odnosu potom ubrzo prelazi na  omalovazavanje, potcenjivanje, izazivanje osecanja krivice i indirektno  poredjenje sa njenim sinom i drugim uspesnim ljudima. Sve sto ja radim ili  mislim se nekako ponistava. Najgore je sto se osecam toliko iscrpljeno i  ponekad depresivno da mi je tesko da komuniciram sa ostatkom sveta. Ona  nema nameru da odustane od svog ponasanja be!  z obzira na molbe, razgovore i sl. Ne verujem ni da bi psiholog ili  psihijatar pomogao posebno sto ona ima prijatelje psihijatre ali je osoba  koju uopste ne zanima sta `drugi` misle ukoliko njoj licno ne preti neka  neprijatnost. A ovo sa mnom kao da je samo zabavlja, ma koliko ja bila  nesrecna ili neprijatna prilikom razgovora sa njom. Trenutno nemam novca  za psihoterapiju a u lekove za smirenje bez razgovora ne verujem.Mogu li  sama sebi da pomognem? Imate li neki savet?  Hvala unapred

    Odgovoreno: 26. 12. 2007.
    • Prof. dr Bojana Dimitrijević
      Vas problem je mogao biti slican i sa bioloskom majkom, nezavisno od toga sto ste kao usvojeno dete u ipak specificnom polozaju i mozda sa izrazenijom potrebom da iskazujete vise strpljenja i razumevanja prema osobi koja Vas je vec jednom "spasila" iz nezavidne porodicne situacije. U pravu ste, za resavanje ovog ni malo jednostavnog problema, trebalo bi obuhvatiti i vasu usvojiteljku, kako biste kompromisima i obostranim korigovanjem ponasanja dosle do boljeg razumevanja. Kako je to u najmanju ruku tesko izvodljivo, znacajno je da se upitate sta Vama nedostaje da biste mogli da se izborite za svoju nezavisnost i samostalnost. Sta je sa Vasim samopouzdanjem? Koliko ste u stanju da realno procenite svoje vrednosti i dosadasnja postignuca? Zbog cega potpadate pod uticaj njenih kritika i uporedjivanja ako znate koliko vredite i koliko ste se trudili da postanete ono sto danas jeste? Vas veliki problem jeste samopouzdanje, koje se gubi u nedovoljnoj separaciji i nejasno izgradjenom identitetu. To jesu tacke sa kojima moze uspesno da se radi u psihoterapiji. Da biste dobili pomoc psihoterapeuta (psihologa ili psihijatra) nije neophodno da placate privatne usluge buduci da strucnu pomoc mozete dobiti u drzavnim ustanovama na osnovu uputa za psihologa ili psihijatra koji cete dobiti u ambulanti ili Domu zdravlja jer se verovatno vodite kao nezaposleno lice i imate zdravstvenu knjizicu. Problem o kome govorite za pocetak bi trebalo da resavate uz strucnu pomoc, a u tom procesu ojacacete i nauciti kako da se naknadno sa mnogim problemima nosite i sami. Nije cilj da Vasu usvojiteljku uvredite i time odbijete od sebe jer njena zelja da brine o Vama, iako neprikladno manifestovana, ipak u sebi sadrzi i pozitivne motive. Naucicete da bar sa svoje strane postavite granice svog prostora u koje ona sada uporno i bezobzirno zadire, utoliko vise sto se Vi tome prepustate i dozvoljavate takvo ponasanje. Kada budete ucvstili svoje samopostovanje preko boljeg upoznavanja sebe, bice Vam lakse da na prikladan nacin, bez svadje i grubosti i bez licnog iscrpljivanja izborite svoje mesto. Toplo savetujem da ne bezite od takvog psihoterapijskog rada navodeci kao razlog nedostatak novca, dovoljno je da imate zdravstveno osiguranje da se javite na Kliniku za zastitu mentalnog zdravlja i da zapocnete najpre rad na sebi i iznesete problem interpersonalnih odnosa. Ovakvo trpljenje koje opisujete samo ce vas jos vise oslabljivati i ciniti jos depresivnijom. Ucinite nesto za sebe i iznenadicete se kako su vasi odnosi jos mnogo ranije mogli da budu mnogo drugacije vec samim Vasim drugacijim postavljanjem u komunikaciji sa ljudima. Mnogo pozdrava, Prof.dr Bojana Dimitrijevic spec.med.psihologije
  1. Postovana doktorko Dimitrijevic.  Iz samog naslova poruke shavatate u cemu je moj (veliki) problem. Zanima  me procedura lecenja, gde prvo se obratim i kome(studiram u Novom Sadu,i  veoma mi je vazno da li je taj doktor priznati strucnjak za ovu  temu).Procitao sam da to moze i lekovima i jos nekim raznim metodama da se  leci. Zanima me procenat izlecenja i za koliko moze da se produzi odnos  posle terapije?  Hvala vam u napred...

    Odgovoreno: 23. 12. 2007.
    • Prof. dr Bojana Dimitrijević
      Postovani , Vas problem Vas sigurno u velikoj meri brine, ali niste napomenuli da li ste se do sada ikome obracali u cilju lecenja, otkada je prisutan i da li ste od pocetka aktivnog seksualnog zivota imali drugaciji nacin funkcionisanja. Moram da priznam da ne znam ko se time u N.Sadu bavi kao uzom specijalnoscu, u Nisu je to prof.Jezdimir Zdravkovic. Moracete ipak da se raspitate kod lokalnih strucnjaka o tome, pa ocekujem da Vas bilo ko od psihijatara usmeri ka onome ko se time narocito bavi. Izlecenje je moguce, a efekti su individualni i samo produzenje seksualnog odnosa kao i brzina izlecenja zavisi od mnogih okolnosti, velikim delom i od vase motivisanosti za terapiju i spremnosti da pratite terapijsku proceduru. Dr Bojana Dimitrujevic specijalista med.psihologije

Prikazano 51-55 od ukupno 91 pitanja

ZAKAZIVANJE 063/687-460