Postovani, 3. Sam godina gimnazije, i sve vise razmisljam o izboru fakulteta i shvatam da nemam pojma sta bih upisala. Znam da to nije toliko neobicno, ali za mene je jako stresno. Oduvek sam bila jedan od najboljih djaka u celoj skoli, u osnovnoj sam cak bila djak generacije. Slicno sam pocela i u srednjoj, medjutim, otprilike pre 2 godine postala sam jako lenja i sve sto radim radim jedva, kao da sam izgubila volju. Ranije sam bila jako ambiciozna, i jos uvek sam ali izgubila sam samopouzdanje koje sam imala i pocela sam da se plasim buducnosti i izbora koje cu morati da napravim. Otac mi je automehanicar a majka domacica i oni ne razumeju moje ambicije i teznje da u zivotu uradim nesto veliko, predlazu mi da upisem nesto lako i da ostanem u malom gradu u kojem sam odrasla, sto im takodje odgovara jer finansijski ne stoje dobro. Inace, stalno se svadjamo, svi smo zivcani i samo urlamo jedni na druge, skoro da uopste normalno ne komuniciramo. Otkako znam za sebe slusam njihove probleme i svadje. . . Takodje, imam problema sa viskom kilograma, mnogo sam se ugojila i samo jedem, kao da sam zavisna od hrane, ne mogu da prestanem. Depresivna sam, imam napade besa i agresivnosti i sve me nervira, takodje povremeno osetim nalete straha. Zivot mi je u haosu. Sta da preduzmem i kako? Unapred hvala.
Poštovana, Ukoliko u vašoj gimnaziji postoji školski psiholog savetujem da mu se obratiš sa ovim problemima oko dilema za izbor fakulteta. Međutim situacija u kući i porodici kao i stalne svađe roditelja i napetost u kući dosta utiču na tebe i tvoje samopouzdanje u osetljivom periodu razvoja ličnosti i adolescencije u kojoj se nalaziš. Stoga se i javljaju depresivne reakcije, napadi besa, agresivnost, pretreano hranjenje i sl. Ukoloko ikako možeš sebi da priuštiš razgovor sa nekom psihoterapeutom bilo bi veoma korisno za tebe. U svakom slučaju, ne odustaj od svojih želje i namera da uspeš u životu i da se što pre osamostališ jer ćeš se na taj način odvojiti i od roditelja kako u materijalnom tako i u psihičkom smislu što je jedan od osnovnih preduslova zrelosti.
U emotivnoj vezi sam dozivela psiholosko i fizicko nasilje od strane patoloski ljubomornog partnera. Posle takvih pojava, usledio je rastanak. Zasto posle svega imam manjak samopouzdanja, ceste napade placa i osecaj tuge i bezvoljnosti? Molim odgovor.
Poštovana, Vi ste doživeli emotivni i fizički stres pa je ovo što sada doživljavate kao manjak samopouzdanja normalna posledica toga. Potrebno je vreme de se te psihičke traume zaleče. Isto tako, moguće i vrlo verovatno da je psihička struktura vaše ličnosti takva da ste skloni psihološkoj zavisnosti od ljubavi pa su ovi simptomi na neki način odraz krize u kojoj se sada nalazite jer niste u vezi. Dobro je i želim da pohvalim vašu hrabrost da takvu neadekvatnu vezu raskinete. Takođe, nužno bi bilo da radite na podizanju svog samopoštovanja i vere u sebe, a u tome vam može pomoći i stručan psihoterapeut.
Imam 30 godina udata sam i imam dva sina. Stariji sin mi ima 10 a mladji 3 godine. Pre nekoliko godina imala sam napade gusenja i lupanja srca kad su doktori obavili sve preglede i analize ustanovili su da imam tahikardiju ali da je sve to u stvari na nervnoj bazidobila sam lek propranolol pola ujutro i pola uvece sa po jednim bensedinom od 5mg ja sam tu terapiju uzimala ali bez obzira na to cesto sam imala gusenja i drhtavice. Inace sam u poslednje vreme histericna do skandala a inace dugi niz godina sam maltretirana na sve nacine iako su mi predlagali psihologa nisam nikad otisla a cesto imam misli o smrti i strah od toga velik sta da radim?
Poštovana, To što do sada niste ortišli kod psihologa ili psihoterapeuta govori o tome da je vaš strah od kontakta sa samom sobom zaista veliki i da vam je lakše da uz pomoć lekova rešavate problem. Međutim, problem se tako ne rešava nego se samo umiruje nervni sistem. Žarište u vašoj psihi i nerešeni strahovi i dalje ostaju i predstavljaju stalni izvor novih unutrašnjih konflikata i nezadovoljstava. Stoga, sada je krajnje vreme da ozbiljno uzmete svoj život i zdravlje u svoje ruke i obratite se psihoterapeutu za pomoć.
Poštovani, veoma sam uznemiren i anksiozan, neretko se budim i ležem sa opsesivnim mislima koje se kose sa realnošću u kojoj živim. Na preporuku psihijatra, počeo sam postepeno da koristim lorazepam, u manjim dozama. Pomaže, ali m oram da napomenem da je jedan od razloga strah od zavisnosti, pored straha od bolesti i prekora. Tako da svaki lek na mene deluje i obrnuto na neki način. Naime, želeo bih i imam volje da se borim, ali ne sa invazivnom terapijom. Zanima me da li je poželjno uzimati persen ili nesšto slično, pokušati sa nečim što me neće opterećivati. Nisam u mogućnosti da na ovu temu pričam sa svojim psihoterapeutom. On je neko blizak i imam problem u razgovoru na ovu temu. Hvala.
Poštovani, Opsesivne misli i opsesivno - kompulzivni poremećaj nije tako retka pojava pogotovo u današnje vreme. Mislim da bi trebalo da se javite psihoterapeutu koji vam nje poznanik ili rođak da biste otvoreno i skreno mogli da iznesete sve ono što vas muči, a u osnovo ovog psihočkog poremećja leže neki potisnuti strahovi. Možete se javiti na razgovor i u dz " jedro" gde radim kao geštalt psihterapeut i psiholog.
Ukoliko u vašoj gimnaziji postoji školski psiholog savetujem da mu se obratiš sa ovim problemima oko dilema za izbor fakulteta. Međutim situacija u kući i porodici kao i stalne svađe roditelja i napetost u kući dosta utiču na tebe i tvoje samopouzdanje u osetljivom periodu razvoja ličnosti i adolescencije u kojoj se nalaziš. Stoga se i javljaju depresivne reakcije, napadi besa, agresivnost, pretreano hranjenje i sl. Ukoloko ikako možeš sebi da priuštiš razgovor sa nekom psihoterapeutom bilo bi veoma korisno za tebe. U svakom slučaju, ne odustaj od svojih želje i namera da uspeš u životu i da se što pre osamostališ jer ćeš se na taj način odvojiti i od roditelja kako u materijalnom tako i u psihičkom smislu što je jedan od osnovnih preduslova zrelosti.
aida zonjić
psiholog
Pozdrav
Vi ste doživeli emotivni i fizički stres pa je ovo što sada doživljavate kao manjak samopouzdanja normalna posledica toga. Potrebno je vreme de se te psihičke traume zaleče. Isto tako, moguće i vrlo verovatno da je psihička struktura vaše ličnosti takva da ste skloni psihološkoj zavisnosti od ljubavi pa su ovi simptomi na neki način odraz krize u kojoj se sada nalazite jer niste u vezi. Dobro je i želim da pohvalim vašu hrabrost da takvu neadekvatnu vezu raskinete. Takođe, nužno bi bilo da radite na podizanju svog samopoštovanja i vere u sebe, a u tome vam može pomoći i stručan psihoterapeut.
aida zonjić
psiholog
Pozdrav
To što do sada niste ortišli kod psihologa ili psihoterapeuta govori o tome da je vaš strah od kontakta sa samom sobom zaista veliki i da vam je lakše da uz pomoć lekova rešavate problem. Međutim, problem se tako ne rešava nego se samo umiruje nervni sistem. Žarište u vašoj psihi i nerešeni strahovi i dalje ostaju i predstavljaju stalni izvor novih unutrašnjih konflikata i nezadovoljstava. Stoga, sada je krajnje vreme da ozbiljno uzmete svoj život i zdravlje u svoje ruke i obratite se psihoterapeutu za pomoć.
aida zonjić
psiholog
Pozdrav
Opsesivne misli i opsesivno - kompulzivni poremećaj nije tako retka pojava pogotovo u današnje vreme. Mislim da bi trebalo da se javite psihoterapeutu koji vam nje poznanik ili rođak da biste otvoreno i skreno mogli da iznesete sve ono što vas muči, a u osnovo ovog psihočkog poremećja leže neki potisnuti strahovi. Možete se javiti na razgovor i u dz " jedro" gde radim kao geštalt psihterapeut i psiholog.
aida zonjić
psiholog
Pozdrav
Prikazano 431-435 od ukupno 2336 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke