Poštovanje, potreban mi je savet. . . . Kao prvo da kažem, udata sam godinu dana i sa izabranikom živim već četiri godine. Brak nam je divan i čuva me kako bi se reklo kao malo vode na dlanu. Sve je sa te strane divno, uopšte se ne svadjamo, što je i čudno u vezi ali moj suprug ne voli rasprave. Domaćica sam i nemam dece. Dešavalo mi se ponekad da kada legnem da spavam da od razmišljanja da moram rano da ustanem, onda ne mogu da zaspim. Iako mi je mozak premoren, to razmisljanje iako uporno pokušavam da izbegnem, ne dozvoljava mi da zaspim. Nisam pridavala toliko tome značaju jer dešavalo mi se to godinama u nazad. Pre tri dana, desilo mi se da nisam mogla da zaspim od 1 ujutru do 7 sam bila budna. Prevrtala sam se po krevetu i nisam mogla da zaspim. Pre dva dana kada sam legla oko pola 1 i trebala ustati u pet ujutru, desilo mi se da sam imala napad panike. Situacija je takva da dešavalo mi se da kako bi rekla počnu oči da mi igraju pre nego sto bi i zaspala, i kada počnem sebi da govorim da mi je igraju oči, tada oči sve brze i brze krenu da idu levo desno. . . Onda krene lupanje srca i nervoza. . Ustala sam i otrčala do toaleta, i tada sam imala napad panike. . . Uplašila sam se i strahujem da mi nije neki psihički poremecaj. . Imam osećaj da strajujem da legnem da spavam da mi se ne ponovi. . . To veče sam popila na kraju i ksalol ali mi nije pomoglo. . . Molim vas za savet. . . Ne znam šta da radim. . Unapred zahvalna danijela. . .

U braku sam 5 meseci. O svom partneru sam imala skroz drugačiju sliku, a bili smo u vezi godinu dana. Problem je njegova, rekla bih, "pomalo bolesna" vezanost za majku. Ona je udovica i živimo sa njom. Za svaku sitnicu njemu je potrebna konsultacija, a sa druge strane jako se često svadjaju. Ono sto me je najviše uznemirilo je to da je u mom odsustvu od 4 dana, on spavao sa njom u krevetu. Da li ja možda preterujem ili ovakve stvari stvarno nisu normalne, za ozbiljnog čoveka od 35 godina, kome je dete na putu? 

Od nedavno se lečim od anksioznosti, prisutni su razni strahovi, imam prisilne misli, šta god pomislim - nešto bez veze mi prodje kroz glavu. Najveći mi problem stvaraju misli, odnosno nikako nisam siguran da li su to prisilne misli ili u stvari to ja pomislim. Imam 26 godina, oženjen sam i imam dece. Od nedavno sam sebi "ubacio u glavu" sumnju da sam možda gej. Nemam toliko prisilnih misli u vezi toga ali se stalno preispitujem. Pre neki dan sam po prvi put u životu pustio gej porno film, ne zato što sam voleo već da bih sebe preispitao i na neki način razuverio da nisam gej. Oduvek su me zanimale naravno samo žene, prema ženama sam uvek osećao privlačnost. Sada sam počeo da obraćam pažnju i na druge stvari, kada gledam tv i vidim nekog muškarca, preispitujem se, da li mi se svidja itd., u tom trenutku tumačim reakcije tela, recimo, prošla me "jeza", žmarci, a sve to verovatno može da bude i pogrešno protumačeno. Molim Vas mi dajte neko objašnjenje u vezi ovoga što sam umislio?

Već par godina se borim sa osjećajem sumnje, tačnije opterećena sam, svaki dan mislim da će neko čuti nešto o meni, šta god radim - sumnjam, dan mi tako prodje, stalni pritisak. Tablete ne pijem. Ovo više nije normalno. Smršala sam od tih misli, ništa ne radim. Šta da radim?

Imam 19 godina i još uvek sisam palac. Kada sam napolju zaboravim na to, ali dok sam kod kuće u stanju sam da radim to ceo dan, dok učim, gledam film, slušam muziku itd. Ne mogu da zamislim da zaspim bez svoje jastučnice i svog palca. Sada kada imam stalnog dečka shvatila sam da to radim iz nedostatka ljubavi ili čega već, jer kada sam sa njim, zaspim kao bebica i bez sisanja palca u stanju sam da po ceo dan i celu noć ne pomislim na to. Mnogo puta sam i kod kuće pokušala da se odviknem od toga, ali ne mogu, jače je od mene, plačem kada mi mama uzme jastučnicu i nosi je na pranje. Kako rešiti sve to?