Ass. dr sci. med. Olivera Žikić

Poštovana,

Za Vašu bolest se moze primeniti i psihoterapija a posebno je korisna u depresivnoj fazi bipolarnog poremećaja. Psihoterapija izbora je kognitivno bihejvioralna terapija. Medjutim, Vaš poremećaj se dominantno leči lekovima, dok je psihoterapija dodatna metoda u tretmanu ove bolesti. Psihoterapija se primenjuje i u državnim i u privatnim ustanovama. Veoma često medikamentoznu terapiju (terapija lekovima) vodi jedan lekar a psihoterapijski tretman izvodi drugi lekar ili psiholog, tako da je moguće da ne menjate lekara u koga imate poverenje i da, u isto vreme, budete u na psihoterapijskom tretmanu kod drugog.

Moj savet je uvek - javite se lekaru koji ce odrediti (nakon adekvatnog pregleda) da li Vam i ovaj put treba ukljuciti Zoloft ili nesto drugo, u kojoj dozi i koliko dugo. Ako ste vec jednom pozitivno odreagovali na Zoloft, verovatno ce Vam pomoci i ovaj put. Medjutim, zaista je neophodna procena lekara da li bas taj ili drugi lek. Takodje, nisam u stanju da Vam dam savet koliku dozu leka treba da uzimate jer, recimo, najmanja terapijska doza je 100 mg, ali ako ste preosetljivi, onda se mora ici sa manjim dozama i na drugaciji nacin. Lek se uzima najmanje godinu dana, ako je druga epizoda onda i duze.

Sve zavisi od aktuelnog stepena izraženosti Vaših tegoba. Bromazepam najčešće nije u mogućnosti da razreši do kraja ovu vrstu tegoba i postoji opasnost, obzirom da je potrebno da se duže uzima, od zavisnosti. Terapija izbora za anksiozne poremećaje je antidepresiv iz grupe selektivnih serotonergičkih reuptake inhibitora i/ili bihejvioralno kognitivna psihoterapija. Bromazepam se eventualno uključuje u početku i veoma brzo, nakon što počne da deluje antidepresiv, se postepeno izbacuje iz dalje terapije. Anksiozni poremećaji se danas veoma uspešno leče i u značajnom broju slučajeva tegobe se povuku u potpunosti. Malo je teže jedino sa opsesivno kompulzivnim pormećajem. Takodje, treba znati da kod osoba koje su već imale anksioznu epizodu, postoji verovatnoća da se tegobe posle izvesnog vremena vrate, ali to nije uvek pravilo. Ako se to dogodi, važno je samo da se pacijent što pre javi psihijatru i spreči razvoj teže kliničke slike. Što se više ispoštuju bazični principi tretmana anksioznog poremećaja, šansa za nastanak nove epizode je manja.

Kada neko ima toliko dugo bolest povezanu sa ishranom, potrebna je intenzivnija terapija. Veoma često su problem odredjene karakteristike ličnosti koje “smetaju” osobi da krene dalje. Ponekad je to veoma loša porodična ili neka druga socijalna situacija, što takodje održava tegobe. Ono što je svakako potrebno je da uzimate lekove u kombinaciji sa psihoterapijom. Na osnovu kliničkog iskustva, ukoliko nema i nekih drugih stanja koja bi predstavljala kontraindikaciju, u Vašem slučaju se očekuje pozitivno dejstvo sertralina (sam ili u kombinaciji sa drugim lekovima).

Poptovana,

Naravno da ovakve tegobe mogu biti i psihogenog karaktera. Medjutim, veoma je važno, pre nego što nešto proglasimo psihogeno, da uradimo sva moguća ispitivanja koja će isključiti eventualni organski uzrok ovim tegobama. U Vašem slučaju potrebno je uraditi laboratoriju, osnovne vitalne funkcije poput krvnog pritiska, kontrola neurologa i otorinolaringologa, kao i infektologa. Potrebno je proveriti da li postoji spondiloza i kakvo je stanje cirkulacije. Ukoliko je sve u redu, potrebno je da se javite psihiajatru koji će dalje proceniti o čemu se radi. U Vašem slučaju najpre treba razmišljati o anksioznom poremećaju i somatoformnom poremećaju, mada se ne mogu isključiti i neka druga oboljenja.