Prof. dr sci. med. Olivera Žikić

Interesuje me u cemu se sastoji kognitivno-bihervijoralna metoda lecenja anksioznosti.Veoma sam zainteresovan za njeno primenjivanje na sebi zato što sam se lecio od anksioznosti i mislim da nisam još uvek do kraja izlecen.Terapija lekovima je završena ali nisam imao nikakvu psiho terapiju pa sam još uvek anksiozan u nekim situacijama, za razliku kada sam bio mnogo više anksiozan, pa bih vas molio da mi odgovorite u čemu se sastoji ova metoda da bih se do kraja oslobodio straha. Radi se o psihoterapijskoj metodi gde terapeut pomаže pacijentu da razume svoj poremećaj i da stekne veštine koje će mu pomoći da odredjene tegobe poput anksioznosti i depresivnosti drži pod kontrolom i da ih eliminiše. Te veštine su usmerene na učenje pacijenta da prepozna pogrešne procene situacije (recimo, katastrofična procena bezopasnog ubrzanja rada srca) i da se potraže drugačije – alternativne procene koje će biti realnije objašnjenje za odredjenju situaciju (recimo - „to što mi srce ubrzano kuca je znak da trenutno imam napad straha a ne da sam dobio infarkt i da umirem“). Takodje, pacijenti se uče vežbama koje će smiriti uzburkani telesni odgovor (progresivna mišićna relaksacija i vežbe disanja). Veoma važan deo je i izmena bolesnog ponašanja koje, na žalost, dovodi do nastanka, održavanja i produbljavanja tegoba, poput reakcija bežanja i izbegavanja i sigurnosnog ponašanja. Pacijent se, recimo, uči kako će na što lakši i postepen način ponovo da ulazi i ostaje u svim situacijama koje je zbog straha do tada izbegavao.

Imam 28 godina i u poslednje vreme me muči čudan problem. Kada sam u nekom zatvorenom prostoru imam osećaj kao da će sve da eksplodira i ja tada osećam veliki strah. Užasno se uznemirim i neprijatno mi je da tada to nekome kažem. Inače sam se u pubertetu lečila od depresije.

Patim od socijalne fobije duzi vremenski period. Bavim se trgovinom i prvi put sam osetila da imam neku vrstu problema kada su mi u radnju usla tri muskarca i trazili da im upakujem poklon. Ruke su pocela jako da mi drhte sva sam se preznojila i srce je pocelo ubrzano da mi lupa posle izvesnog perioda potrazila sam strucnu pomoc, isla sam na psihoterapiju punih devet maseci, ali nisam pila lekove. stanje je pocelo da se popravlja i bas kada sam pomislila da sam se izlecila imala sam par stresova i krenivsi na posao u autobusu me je obuzela jaka panika koja je izazvala drhtanje citavog tela i svega ostalog sto prati paniku, ali nesto sto mi se do tada nije nikada dogodilo to je da je strasno pocela da mi drhti glava. Sve sam i mogla da podnesem do tada ali drhtanje glave nikako ne mogu, posle toga opet odlazim kod doktora i na moju inicijativu trazim ksalol od 0.25mg jer mi se glava trese sad i kad pricam i sa nepoznatim osobama, ili odlazim na mesta koja bi mi izazvala paniku, mislim da pocinjem da bivam paranoicna, ksalol pijem dva puta dnevno vec devet meseci ali cini mi se da se stanje pogorsava sad pocinjem da bivam i agorofobicna, Situacija je pod kontrolom dok god imam meni drage ljude oko sebe ali kako ostanem sama pocinjem da panicim zbog toga padam u depresiju jer ne mogu da se pomirim sa cinjenicom da ne mogu normalno da hodam ulicom ili stojim na stanici dok cekam autobus, kao sto sam pre svega ovog mogla. Poslednjih mesec dana sam pokusala da postepeno prekinem sa ksalolom, ali to me je samo vratilo na pocetak svega sto je bilo i dok nisam pocela da ga pijem. Sad sam strasno napeta zbog svoh panicnih napada koji su mi se dogodili u poslednjih sedam dana. Ponovo pijem ksalol dva puta dnevno od 0.25 mg pa me interesuje da li moze da se izadje iz ovog "ludila" i da li je potrebno da opet krenem na psihoterapiju. Unapred zahvalna Jelena Bojovic, Beograd.

Imam 22 godine i agorofobiju. Pre godinu dana sam primetila kod sebe simptome straha, strah je nastajao ničim izazvan, na ulici, u prevozu, na kraju i kod kuće. Simptomi su mi se javili u Beogradu, gde sam studirala. Inače nisam iz Beograda i jako mi je teško palo odvajanje od kuće i porodice. Iako su u Beogradu bili svi moji prijatelji, ja sam bila usamljena. Sve više sam se zatvarala u sebe i jedina svetla tačka bio mi je fakultet. Nikome nisam govorila o svom problemu tj. o napadu straha. Taj panični napad obično je trajao nepuni minit, a meni se činio kao večnost. Manifestovao se lupanjem srca, znojenjem dlanova, osećajem bespomoćnosti, ko da ću pasti u nesvest. Problem je uočila moja drugarica i tako je krug onih koji znaju šta mi se dešava počeo da se širi. Moji roditelji su dosli u Beograd po mene i vratili me kući gde sam uz njihovu podrsku započela lečenje. Psihijatar je dijagnostikovao da imam panične atake udružene sa agorofobijom. Pored medikamentozne terapije redovno sam odlazila kod psihologa. Moje lečenje traje već deset meseci. Sada sam mnogo bolje, ponovo funkcionišem sama i prošla me je kriza, ali muči me to što mi je lekar preporučio da ostavim lekove, a ja se plašim da će bez njih moje tegobe ponovo početi. Saznala sam i to da je taj moj poremećaj recidivirajući i da se nikada ne zna da li ću i kada ponovo imati probleme. Da li postoji neko trajno rešenje za moj problem i da li je tačno da je hipnoza idealan oblik terapije za fobična stanja?

Od 21.10.2006.g u jednoj diskoteci mi se pojavio strah od guzve. Kako je vreme prolazilo meni je strah povecavan da u jednom momentu nisam smela da se vozim kolima, fobija je bila od mostova i od zgrada. Pocela sam sa pogresnom terapijom da bi mi olivera skakic promenila terapiju -seroxat 1;1;1/2,ksalol 1;1;2;.Tu terapiju koristim vec tri meseca bez smanjivanja doze.Mnogo se bolje osecam ali jos uvek postoji"strah od straha" Koliko treba da koristim terapiju, da li je ona prava i da li ce te misli ikada prestati. Inace imam26g, srecno udata i dvoje zdrave dece.unapred zahvalna