Prof. dr sci. med. Olivera Žikić

Poštovana,

Flunirin spada u grupu antidepresiva, ali je njegovo indikaciono područje znatno šire tako da se primenjuje i kod tretmana pojedinih anksioznih poremećaja, hipohondrije, depersonalizacionog poremećaja, dismorfofobije, poremećaja ishrane itd. Svaki lek, pa i Flunirin treba uzimati onako kako je lekar propisao. Flunirin se obično pije ujutru i po podne, najčešće ne mnogo kasno jer kod nekih osoba večernja doza može negativno da utiče na san. Takodje se preporučuje da se uzima nakon jela, tačnije nakon doručka i ručka, obzirom da kod nekih osoba može da izazove u prvih nekoliko dana mučninu. Ne preporučuje se da se doza samoinicijativno povećava bez konsultacije lekara, obzirom da postoje ograničenja u dozvoljenjim dnevnim dozama za svaku bolest iz indikacionog područja Flunirina.

Poštovana,

Strah se kao simptom (tegoba) može naći u skoro svim psihijatrijskim oboljenjima. Ne leče se svi strahovi na isti način već, zavisno od primarnog oboljenja, dajemo specifične lekove. U najvećem broju slučajeva lekovi za smirenje kao što je Ksalol, nisu u mogućnosti da samostalno razreše strahove, već se dodaju lekovi koji imaju nešto drugačije dejstvo da bi došlo do povlačenja tegoba (što je verovatno neophodno i u Vašem slučaju). Što se tiče postupaka koje možete da primenite za kontrolu straha, oni takodje zavise od vrste strahova. Ako se radi o neurotičnim strahovima, tu su metode izbora iz kruga kognitivno – bihejvioralnih tehnika poput progresivne mišićne relaksacije, vežbe dubokog i sporog disanja, kognitivnih tehnika. Neke od tih metoda možete naći i na našem sajtu, ali je najbolje da se obratite edukovanom psihoterapeutu koji će napraviti procenu Vaših strahova i na osnovu toga predložiti specifičnu metodu. Nestručna upotreba lekova i psihoterapijskih metoda, bez predhodne konsultacije lekara psihijatra može da bude kontraproduktivna.