Prof. dr Nađa Marić Bojović

Psihijatar

Prof. dr Nađa Marić Bojović

Psihijatar

O lekaru

Vanredni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i naučni savetnik

Doktorirala je na temu primene strukturalnog neuroimidžinga (MRI) u ispitivanju polnih razlika u shizofreniji 2003.godine.

Bavi se lečenjem psihoza i poremećaja raspoloženja (unipolarna depresija, bipolarni poremećaj). Zalaže se za uvođenje metoda ranih intervencija u psihijatriji i razvoj neuronauka.

Internacionalni projekti:

• The European Network of National Schizophrenia Networks Studying Gene-Environment Interactions (www.eu-gei.org) - rukovodilac podprojekta za Srbiju

Istraživanje koje povezuje psihijatre, psihologe, genetičare i istraživače drugih profila iz vodećih centara Holandije, Španije, Velike Britanije, Turske, Irske, Nemačke, Francuske, Grčke, Austrije, Švajcarske, Australije, Kine i Brazila u okviru do sada najvećeg ispitivanja naslednih i sredinskih faktora rizika za oboljevanje od psihoza (shizofrenija i shizofreniji slični poremećaji). U Beogradu, istraživanje se odvijalo na Klinici za psihijatriju Kliničkog centra Srbije i Medicinskog fakulteta u Beogradu, kao i u psihijatrijskoj bolnici u Kovinu.

• Pre-Clinical and Patient Studies of Affective Disorders in Serbia. National Institute of Health, USA. Funding Fogarty Program. –rukovodilac kliničkog podprojekta

• mPIVAS (https://www.psylog.eu) - mHealth psychoeducational intervention versus antipsychotic-induced side effects - rukovodilac podprojekta za Srbiju

• NEMESIS study, Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (koordinator Jim van Os).

• Schizophrenia MRI Famili Study, University Bonn, Labaratory for Psychiatric Brain Research (koordinator Peter Falkai).

• Cumulative Exposure to Estrogen as a Risk–factor for Schizophrenia, kolaborativni projekat između Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (Jim van Os) i Instituta za Psihijatriju UKC, Beograd

• Hypopituitarism following traumatic brain injury (TBI), član The Athens TBI and Hypopituitarism Study Group.

Nacionalni projekti:

• Fosforilisanost glukokortikoidnog receptora kao biomarkera poremećaja raspoloženja / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije III 41029 – rukovodilac podprojekta

• Kontrola energetske homeostaze kod čoveka u različitim patološkim stanjima / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije OI 175033 – istrazivač

• Depresija u shizofreniji, Ministarstvo za nauku tehnologiju, rukovodilac prof. dr M. Jašović Gašić.

Nagrade i priznanja:

• 2005 Okasha Award for Developing Countries, World Psychiatric Association;

• 2004 AEP Research Award for the best paper published by young psychiatrist;

• 2003 Young Investigator Award, International Congress on Schizophrenia Research;

• 1991 Prva nagrada Univerziteta u Beogradu za naučni rad studenata.

Naučni i stručni rad

Kao autor ili koautor, profesorka Nađa Marić Bojović publikovala je preko 60 radova sa SCI liste sa preko 700 citata (h-index 17).

O lekaru

Vanredni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i naučni savetnik

Doktorirala je na temu primene strukturalnog neuroimidžinga (MRI) u ispitivanju polnih razlika u shizofreniji 2003.godine.

Bavi se lečenjem psihoza i poremećaja raspoloženja (unipolarna depresija, bipolarni poremećaj). Zalaže se za uvođenje metoda ranih intervencija u psihijatriji i razvoj neuronauka.

Internacionalni projekti:

• The European Network of National Schizophrenia Networks Studying Gene-Environment Interactions (www.eu-gei.org) - rukovodilac podprojekta za Srbiju

• Pre-Clinical and Patient Studies of Affective Disorders in Serbia. National Institute of Health, USA. Funding Fogarty Program. –rukovodilac kliničkog podprojekta

• mPIVAS (https://www.psylog.eu) - mHealth psychoeducational intervention versus antipsychotic-induced side effects - rukovodilac podprojekta za Srbiju

• NEMESIS study, Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (koordinator Jim van Os).

• Schizophrenia MRI Famili Study, University Bonn, Labaratory for Psychiatric Brain Research (koordinator Peter Falkai).

• Hypopituitarism following traumatic brain injury (TBI), član The Athens TBI and Hypopituitarism Study Group.

Nacionalni projekti:

• Fosforilisanost glukokortikoidnog receptora kao biomarkera poremećaja raspoloženja / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije III 41029 – rukovodilac podprojekta

• Kontrola energetske homeostaze kod čoveka u različitim patološkim stanjima / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije OI 175033 – istrazivač

• Depresija u shizofreniji, Ministarstvo za nauku tehnologiju, rukovodilac prof. dr M. Jašović Gašić.

Nagrade i priznanja:

• 2005 Okasha Award for Developing Countries, World Psychiatric Association;

• 2004 AEP Research Award for the best paper published by young psychiatrist;

• 2003 Young Investigator Award, International Congress on Schizophrenia Research;

• 1991 Prva nagrada Univerziteta u Beogradu za naučni rad studenata.

Naučni i stručni rad

Kao autor ili koautor, profesorka Nađa Marić Bojović publikovala je preko 60 radova sa SCI liste sa preko 700 citata (h-index 17).

Više informacija

Radno Iskustvo

Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Vanredni profesor i savetnik.

Institut za mentalno zdarvlje

Članstvo

Upravnoi odbora Srpskog saveta za mozak

Član.

Društvo za biološku psihijatriju

Predsednik.

Savet Udruženja psihijatara Srbije

Član.

Oblasti Medicine

Psihijatrija

Specijalizacija

Psihijatrija

Grad

Beograd

Jezici

Srpski
Engleski

Pitajte doktora ili Stetoskop

Da pročitate preporuku kako da efikasno postavite pitanje kliknite ovde.

Broj odgovorenih pitanja: 104

Rasejanost misli i poremećaj pažnje
Pitanje broj: #155305

Poštovani,

Imam hroničnu rasejanost misli, odnosno kao da su misli isprekidane, ne mogu da se usresredim na neku temu, događaj ili aktivnost a da je za trenutak ne promenim za neku drugu. Vrlo brzo nastaje blokada pažnje, što se odražava uz nelagodu, pogled i vidno polje ne mogu da se fokusiraju (ukoči se pogled za trenutak). Potrebno mi je da se malo trgnem na neki način da bih se vratio na trenutno dešavanje. I sve se to ponavlja u intervalima. Kada hoću da na silu zadržim pažnju tada nastaje jači otpor i blokade, samim tim moram i jače da se trgnem na neki način da bi otklonio blokadu. Sve mi to stvara napetost i zamara me, kao da kleštima izvlačim misli. Da bi mi bilo lakše moram da sve ide nesvesno, spontano, odnosno da same misli dolaze, zamenjuju ih druge, pa zatim njih neka druga aktivnost. Bukvalno kao da sam izgubljen, borim se sa nekim drugim nesvesnim ja u sebi da bih mogao da se usresredim na dešanja. Naravno vremenom sam naučio i imam neke svoje metode da pratim to unutrašnje ja. Tako da se nekad lako borim sa blokadam a nekad teže. Kada nastanu teže blokade tada osećam veliku potrebu da pobegnem, odnosno da se sklonim od date situacije. A kada pobegnem od takve situacije nastaje olakšanje. Ne znam šta je u pitanju i kako da definišem psihički problem. Da li možete da se definiše moj problem?

Odgovoreno: 21. 01. 2018.
- Prof. dr Nađa Marić Bojović
  
  Poštovani,
  
  Opisali ste određene smetnje u kognitivnim-saznajnim funkcijama, koje je teško dijagnostikovati bez dodatnih ispitivanja i kompletnog intervjua, eventualno i putem testova koji se koriste u psihijatriji i psihologiji. Tek nakon postavljanja dijagnoze moglo bi se razmišljati o odredjenim metodama srecavanja simptoma koje opisujete.
  Možete za početak popuniti upitnik koji se nalazi na linku.
  A ako želite, javite se na pregled u našu ambulantu - klinika za psihijatriju kcs.
  
  Pozdrav

Nastanak bipolarnog poremećaja
Pitanje broj: #155389

Poštovani,

Nedavno sam izgubila zaovu koja je godinama lečena od bipolarnog poremećaja. U poslednjoj depresivnoj epizodi popila je lek koji je redovno uzimala sa alkoholom i na žalost smo je izgubili. Da li možete da mi kažete kako nastaje bipolarni poremećaj i da li je i u kojoj meri genetski? Ono što mene interesuje je dete (znači njen nećak), ima 8 godina, dosta je inteligentan, promene raspoloženja jeste imao ali u granicama normalnog deteta. Da li je moguće da tako nešto može da nasledi od tetke i šta ja mogu da uradim da sprečim to? On zna da je tetka preminula (ne i da se ubila) prihvatio je to i razumeo. Bar se meni tako čini. Brinem da će možda razviti neke strahove za svoje roditelje i slično jer može da poveže stvari. Molim Vas, takođe da mi kažete šta mogu da uradim da to sprečim ili je dovoljno to što sam već rekla, objasnila sam da je tetka bila bolesna i da je sada andjeo na nebu i da ne znači da ako se neko od nas razboli da će se to svima desiti kao i da njegovi roditelji neće umreti (nisam želela time da ga opterećujem.). Ovo za strahove i kako ih preduprediti mi je jako važno jer je moj rođeni brat umro kad sam imala 11 godina i prepuna sam strahova skoro čitavog života pa ne želim da se tako nešto desi mom detetu. Ja na svojim strahovima radim sa terapeutom i sama i naučila sam da ne povezujem stvari. Samo me interesuje kako da pomognem detetu da to prihvati što je moguće bolje i da ne ostavi posledicu sve to?

Odgovoreno: 21. 01. 2018.
- Prof. dr Nađa Marić Bojović
  
  Poštovana,
  
  Dobro ste postupili u objasnjenjima, jer dali ste informacije koje su umirujuće i odgovarajuće za uzrast. Slične okolnosti se dešavaju, i deca i ljudi imaju mehanizme kojima se gubici prevazilaze, jedan od najvaznijih je toplina i sigurnost u neposrednom okruženju (porodica) .
  Bipolarni poremećaj nastaje pod uticajem faktora nasleđa i sredine. Kada je reč o nasleđu, daću Vam primer.
  U slučaju da oba rodjitelja imaju bipolarni poremećaj, dete ima 50x veću šansu za bipolarni poremećaj od opšte populacije (ujedno, ima oko 50% šanse da uopšte nema poremećaj, dakle kao kada bacate novčić, odnos šansi je 1 prema 1). Ukoliko dete ima tetku/ujaka/strica sa ovim poremećajem, šansa je 7x veća od opšte populacije. Kao što vidite, to nije preterano veliki rizik.
  
  Pozdrav

Simptomi paničnog poremećaja
Pitanje broj: #155432

Poštovani,

Dijagnostikovan mi je f41 i dobio sam terapiju Lata 10mg i Ksalol 0, 25 mg. Nakon seksa sa devojkom, tačnije nakon ejakulacije, osetio sam mučninu u stomaku i osećaj slabosti (misli su mi bile haotične od toga da ću se onesvestiti do toga da ću umreti, simptomi su se javili pa onda misli) . Pitanje je da li to mogu da pripišem paničnom poremećaju ili potrebno da obavim dodatne lekarske preglede?

Odgovoreno: 21. 01. 2018.
- Prof. dr Nađa Marić Bojović
  
  Poštovani,
  
  Simptomi koje opisujete mogu se dovesti u vezu sa paničnim poremećajem.
  
  Pozdrav

Negativna glikemija
Pitanje broj: #155225

Poštovani,

Letos sam radila krvnu sliku gde su svi parametri u redu, kao i analizu urina gde su ketonska tela i acetob bili pozitivni a glikemija negativna. Doktorka je rekla da je od gladovanja. Na internetu sam čitala o raznin bolestima nakon čega su se simptomi tih istih bolesti postepeno javljali, i konstantno sam zabrinuta o svom zdravlju i preplašena, opterećena sam, kao hipohondar. Da li je moguće da mozak sam stvara te simptome zbog izloženosti strahu od neke bolesti, ne znam kako da pomognem sebi i skrenem misli i prestanem da se informišem o bolestima.

Odgovoreno: 09. 01. 2018.
- Prof. dr Nađa Marić Bojović
  
  Poštovana,
  
  Postoji mogućnost da imate generalizovan anksiozni poremećaj, a ujedno ako gladujete važno je uočiti zašto sebe dovodite u to stanje. Predlažem da se javite psihologu ili psihijatru i razgovarate o načinima da umanjite napetost i racionalnije se odnosite prema zdravlju.
  
  Pozdrav

Simptomi shizofrenije
Pitanje broj: #155242

Poštovani,

Želio bih da znam da li sam dobio shizofreniju. Inače u mojoj porodici nema niko tu bolest ni roditelji a ni did i majka. Naime bilo je to prije 15 dana, prepao sam se strašno i od straha sam se počeo tresti, bila je to neka fotografija. Izgledao sam stvarno uplašeno, 2 noći nisam mogao oka sklopiti i te druge večeri nisam mogao zaspati. Bilo mi je toliko muka da me je glava jako zaboljela, mislio sam da ću svrciti s pameti. Sutradan me je počela malo lijeva strana do potiljka boljeti. Kada bih zaspao tijelo bi mi se svo trznulo ali i to je prestalo. Ali jedne noći kad sam ušao u mračnu sobu na zidu sam vidio sitne svjetlucajuće tačkice. Sutradan sam po danu vidio crne tačkice koje idu kako pomijeram oči. Inače ja sam rođen sa strabizmom i imam jedno oko minus dioptriju a drugo plus. No kada zaspim pojavi mi se bijeli bljesak. I češće sam počeo sanjati, sanjao sam svaki dan u sedmici po dva tri sna, prije nisam često sanjao tako. Nemam halucinacije, i dalje se ponašam normalo, idem s kolegama na kafu, samo me zabrinjava to i ne osjećam više strah i nervozu vezano za tu fotografiju koju sam vidio.

Odgovoreno: 09. 01. 2018.
- Prof. dr Nađa Marić Bojović
  
  Poštovani,
  
  Stanje koje opisujete ne odgovara shizofreniji.
  
  Pozdrav

Prikazano 36-40 od ukupno 104 pitanja

ZAKAZIVANJE 063/687-460

Prof. dr Nađa Marić Bojović

Prof. dr Nađa Marić Bojović

O lekaru

O lekaru