Prof. dr Nađa Marić Bojović

Psihijatar

Prof. dr Nađa Marić Bojović

Psihijatar

O lekaru

Vanredni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i naučni savetnik

Doktorirala je na temu primene strukturalnog neuroimidžinga (MRI) u ispitivanju polnih razlika u shizofreniji 2003.godine.

Bavi se lečenjem psihoza i poremećaja raspoloženja (unipolarna depresija, bipolarni poremećaj). Zalaže se za uvođenje metoda ranih intervencija u psihijatriji i razvoj neuronauka.

Internacionalni projekti:

• The European Network of National Schizophrenia Networks Studying Gene-Environment Interactions (www.eu-gei.org) - rukovodilac podprojekta za Srbiju

Istraživanje koje povezuje psihijatre, psihologe, genetičare i istraživače drugih profila iz vodećih centara Holandije, Španije, Velike Britanije, Turske, Irske, Nemačke, Francuske, Grčke, Austrije, Švajcarske, Australije, Kine i Brazila u okviru do sada najvećeg ispitivanja naslednih i sredinskih faktora rizika za oboljevanje od psihoza (shizofrenija i shizofreniji slični poremećaji). U Beogradu, istraživanje se odvijalo na Klinici za psihijatriju Kliničkog centra Srbije i Medicinskog fakulteta u Beogradu, kao i u psihijatrijskoj bolnici u Kovinu.

• Pre-Clinical and Patient Studies of Affective Disorders in Serbia. National Institute of Health, USA. Funding Fogarty Program. –rukovodilac kliničkog podprojekta

• mPIVAS (https://www.psylog.eu) - mHealth psychoeducational intervention versus antipsychotic-induced side effects - rukovodilac podprojekta za Srbiju

• NEMESIS study, Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (koordinator Jim van Os).

• Schizophrenia MRI Famili Study, University Bonn, Labaratory for Psychiatric Brain Research (koordinator Peter Falkai).

• Cumulative Exposure to Estrogen as a Risk–factor for Schizophrenia, kolaborativni projekat između Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (Jim van Os) i Instituta za Psihijatriju UKC, Beograd

• Hypopituitarism following traumatic brain injury (TBI), član The Athens TBI and Hypopituitarism Study Group.

Nacionalni projekti:

• Fosforilisanost glukokortikoidnog receptora kao biomarkera poremećaja raspoloženja / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije III 41029 – rukovodilac podprojekta

• Kontrola energetske homeostaze kod čoveka u različitim patološkim stanjima / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije OI 175033 – istrazivač

• Depresija u shizofreniji, Ministarstvo za nauku tehnologiju, rukovodilac prof. dr M. Jašović Gašić.

Nagrade i priznanja:

• 2005 Okasha Award for Developing Countries, World Psychiatric Association;

• 2004 AEP Research Award for the best paper published by young psychiatrist;

• 2003 Young Investigator Award, International Congress on Schizophrenia Research;

• 1991 Prva nagrada Univerziteta u Beogradu za naučni rad studenata.

Naučni i stručni rad

Kao autor ili koautor, profesorka Nađa Marić Bojović publikovala je preko 60 radova sa SCI liste sa preko 700 citata (h-index 17).

O lekaru

Vanredni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i naučni savetnik

Doktorirala je na temu primene strukturalnog neuroimidžinga (MRI) u ispitivanju polnih razlika u shizofreniji 2003.godine.

Bavi se lečenjem psihoza i poremećaja raspoloženja (unipolarna depresija, bipolarni poremećaj). Zalaže se za uvođenje metoda ranih intervencija u psihijatriji i razvoj neuronauka.

Internacionalni projekti:

• The European Network of National Schizophrenia Networks Studying Gene-Environment Interactions (www.eu-gei.org) - rukovodilac podprojekta za Srbiju

• Pre-Clinical and Patient Studies of Affective Disorders in Serbia. National Institute of Health, USA. Funding Fogarty Program. –rukovodilac kliničkog podprojekta

• mPIVAS (https://www.psylog.eu) - mHealth psychoeducational intervention versus antipsychotic-induced side effects - rukovodilac podprojekta za Srbiju

• NEMESIS study, Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (koordinator Jim van Os).

• Schizophrenia MRI Famili Study, University Bonn, Labaratory for Psychiatric Brain Research (koordinator Peter Falkai).

• Hypopituitarism following traumatic brain injury (TBI), član The Athens TBI and Hypopituitarism Study Group.

Nacionalni projekti:

• Fosforilisanost glukokortikoidnog receptora kao biomarkera poremećaja raspoloženja / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije III 41029 – rukovodilac podprojekta

• Kontrola energetske homeostaze kod čoveka u različitim patološkim stanjima / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije OI 175033 – istrazivač

• Depresija u shizofreniji, Ministarstvo za nauku tehnologiju, rukovodilac prof. dr M. Jašović Gašić.

Nagrade i priznanja:

• 2005 Okasha Award for Developing Countries, World Psychiatric Association;

• 2004 AEP Research Award for the best paper published by young psychiatrist;

• 2003 Young Investigator Award, International Congress on Schizophrenia Research;

• 1991 Prva nagrada Univerziteta u Beogradu za naučni rad studenata.

Naučni i stručni rad

Kao autor ili koautor, profesorka Nađa Marić Bojović publikovala je preko 60 radova sa SCI liste sa preko 700 citata (h-index 17).

Više informacija

Radno Iskustvo

Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Vanredni profesor i savetnik.

Institut za mentalno zdarvlje

Članstvo

Upravnoi odbora Srpskog saveta za mozak

Član.

Društvo za biološku psihijatriju

Predsednik.

Savet Udruženja psihijatara Srbije

Član.

Oblasti Medicine

Psihijatrija

Specijalizacija

Psihijatrija

Grad

Beograd

Jezici

Srpski
Engleski

Pitajte doktora ili Stetoskop

Da pročitate preporuku kako da efikasno postavite pitanje kliknite ovde.

Broj odgovorenih pitanja: 104

Korišćenje Ksalola
Pitanje broj: #155243

Poštovani,

Imam 23 godine i dete od dve godine. Živim sa mužem, svekrom i svekrom. Skoro sve radim sama po kući i oko deteta, jako sam nervozna, ne stižem da obavljam sve svoje obaveze. Stalno sam umorna i napeta, plačem, slabo izlazim jer nemam gde dete. Psihijatar mi je prepisao Ksalol 0, 25 ali sam svašta pročitala o tom leku i bojim se da ga pijem. Šta bi mogla da pijem da se opustim i vratim u normalu?

Odgovoreno: 09. 01. 2018.
- Prof. dr Nađa Marić Bojović
  
  Poštovana,
  
  Xalol je lek koji nije opasan, i koji može da bude koristan 2-4 nedelje, ne više od toga. No plašim se da u Vašem slučaju nije koristan tj. da kratkotrajnim umanjenjem napetosti nećete puno postići jer se ne menja Vaš način ponašanja i organizacije sebe, svog vremena i odnosa sa osobama iz okoline.
  Moguće da se kod Vas radi o teškoćama adaptacije, a najbolje bi bilo da uz pomoć psihologa potražite način da prevaziđete tegobe koje opisujete tj. da popravite veštine prevazilaženja teskobe u kojoj se nalazite. Teskobu oseća mnogo ljudi u nekoj od svojih faza zivota - neko jednom, neko više puta. To stanje nije ništa opasno ali je važno naučiti kako da se savlada (ne lekovima, alkoholom, agresijom i slično, već psihološkim sazrevanjem).
  
  Pozdrav

Lečenje depresivnog raspoloženja
Pitanje broj: #155275

Poštovani,

Otprilike jednom u par meseci upadnem u izuzetno depresivno raspoloženje. Uglavnom bude isprovocirano stresom, ako se nešto baš loše desi ili šta već. Najčešće traje dan ili 2 najviše, ali da traje duže bilo bi neizdrživo. Razmišljam o svemu na najnegativnije moguće načine, ne mogu da podnesem ni sebe ni ikog drugog. Uglavnom sve što ne volim kod sebe ili u svom životu mi se vrti u glavi, pa razmišljanje tipa nikad neće i ne može biti bolje. Totalni mrak, potpuno beznađe. Osećam se potpuno beznadežno i bespomoćno. Tad je nemoguće pričati sa mnom, ne može ništa da dopre do mene. Osim toga tada imam uvek suicidalne misli, sve vreme mi se nameću misli kao recimo da mi je to jedini izlaz, rešenje. Zanima me šta bi ovo moglo da bude, depresija ili nešto teže, ozbiljnije? I kako da se nosim s tim?

Odgovoreno: 09. 01. 2018.
- Prof. dr Nađa Marić Bojović
  
  Poštovana,
  
  Učestalost simptoma koje opisujete ne ispunjava kriterijume da se svrsta u unipolarni depresivni poremećaj tj. nešto "teže i ozbiljnije", već po opisu više liči na kraća reaktivna stanja sa afektivnim i voljno-nagonskim oscilacijama. Ukoliko Vas sve to jako uznemirava i utiče na Vaša postignuća i opšti kvalitet života, ipak se javite stručnjacima da bi uz mnogo više podataka mogla da se pravilno proceni i dijagnoza i da se potraže metode za poboljšanje stanja.
  
  Pozdrav

Emocionalno nestabilan poremećaj ličnosti uz depresiju
Pitanje broj: #155118

Poštovani,

Radi se o mm koji se unazad 2 meseca leči terapijom Amizol 10 3x1, Eglonil 50 mg 3x1, Klonozepam 3x1/4 i Tritico 1 tableta uveče, dijagnoza mu je emocionalno nestabilan poremećaj ličnosti uz depresiju. Zanima me da li je to gpl i ima li pomaka u lečenju? On je u kući jako depresivan, nervozan i agresivan prema meni, sve je gori i gori uprkos terapiji koju uzima, tako da živim u strahu. Kako dalje?

Odgovoreno: 02. 01. 2018.
- Prof. dr Nađa Marić Bojović
  
  Poštovana,
  
  Ima nekoliko nejasnih reči u mejlu, mm, gpl, pa ne mogu tačno da steknem utisak o čemu se radi. U svakom slučaju na pitanja koja imate u vezi sa terapijom i perspektivama lečenja najbolje je da direktno razgovarate sa lekarom koji je započeo lečenje i postavio dijagnozu.
  
  Pozdrav

Kako kontrolisati napad panike
Pitanje broj: #154357

Poštovani,

Patim od anksioznosti, a imam i napade panike ponekad. Išla sam kod psihologa i prepisao mi je Bromazepam od 3 mg da uzmem po potrebi 1/2 - 1 tabletu, pa ja svaki dan uzmem kad osetim malo uznemirenost po pola pre podne i uveče drugu polovinu. Interesuje me da li korišćenje tog leka može prouzrokovati neke bolesti? I kako da iskontrolišem napad panike kad sam sama?

Odgovoreno: 02. 01. 2018.
- Prof. dr Nađa Marić Bojović
  
  Poštovana,
  
  Bromazepam nije lek koji je indikovan za lečenje paničnog poremećaja, on je samo prateći lek i koristan je u prvih par nedelja, a zatim ga treba ukidati. Lečenje paničnog poremećaja sporvodi se drugim lekovima (ssri) , kao i psihoterapijom, pa se što pre obratite Vašem lekaru i potražite odgovarajuću terapiju.
  
  Pozdrav

Uticaj antidepresiva na trudnoću
Pitanje broj: #154904

Poštovani,

Već dugo godina imam problem sa depresijom i anksioznošću i uzimam različite lekove. U poslednje vreme dozu sam sa svojim psihijatrom smanjila na Bromazepam 1. 5 mg ujutru i uveče i Rispolept 0.5 mg po podne i uveče. Naime, sumnjam da sam trudna, pa sam se uplašila kakvo dejstvo ovi lekovi, ali i dugogodišnje uzimanje različitih sedativa i antidepresiva mogu imati uticaja na plod? Svejedno, planiram da ih ostavim u slučaju trudnoće.

Odgovoreno: 02. 01. 2018.
- Prof. dr Nađa Marić Bojović
  
  Poštovana,
  
  U trudnoći se lekovi koriste samo ako su neophodni, i to u dozama koje treba da budu minimalne. U Vašem slučaju, Rispolept je dat u dovoljno maloj dozi da ne bi trebalo očekivati posledice, međutim sve kombinacije lekova u trudnoći treba izbegavati, posebno jer Bromazepam nije tako bezbedan za stalno uzimanje.
  Stoga, preporučujem da polako prekinete sa Bromazepamom i da obavezno posetite lekara koji Vam je propisao terapiju i koji bi trebalo da prati Vašu trudnoću i lečenje. Sa lekarom ćete naći najbolji način da Vas pripremi za porođaj, da prodiskutuje sa Vama laktaciju itd.
  
  Pozdrav

Prikazano 41-45 od ukupno 104 pitanja

ZAKAZIVANJE 063/687-460

Prof. dr Nađa Marić Bojović

Prof. dr Nađa Marić Bojović

O lekaru

O lekaru