Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460
Prof. dr Nađa Marić Bojović - Psihijatar

Prof. dr Nađa Marić Bojović

Psihijatar

Prof. dr Nađa Marić Bojović - Psihijatar

Prof. dr Nađa Marić Bojović

Psihijatar

O lekaru

Vanredni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i naučni savetnik

Doktorirala je na temu primene strukturalnog neuroimidžinga (MRI) u ispitivanju polnih razlika u shizofreniji 2003.godine.

Bavi se lečenjem psihoza i poremećaja raspoloženja (unipolarna depresija, bipolarni poremećaj). Zalaže se za uvođenje metoda ranih intervencija u psihijatriji i razvoj neuronauka.

Internacionalni projekti:

• The European Network of National Schizophrenia Networks Studying Gene-Environment Interactions (www.eu-gei.org) - rukovodilac podprojekta za Srbiju

Istraživanje koje povezuje psihijatre, psihologe, genetičare i istraživače drugih profila iz vodećih centara Holandije, Španije, Velike Britanije, Turske, Irske, Nemačke, Francuske, Grčke, Austrije, Švajcarske, Australije, Kine i Brazila u okviru do sada najvećeg ispitivanja naslednih i sredinskih faktora rizika za oboljevanje od psihoza (shizofrenija i shizofreniji slični poremećaji). U Beogradu, istraživanje se odvijalo na Klinici za psihijatriju Kliničkog centra Srbije i Medicinskog fakulteta u Beogradu, kao i u psihijatrijskoj bolnici u Kovinu.

• Pre-Clinical and Patient Studies of Affective Disorders in Serbia. National Institute of Health, USA. Funding Fogarty Program. –rukovodilac kliničkog podprojekta

• mPIVAS (https://www.psylog.eu) - mHealth psychoeducational intervention versus antipsychotic-induced side effects - rukovodilac podprojekta za Srbiju

• NEMESIS study, Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (koordinator Jim van Os).

• Schizophrenia MRI Famili Study, University Bonn, Labaratory for Psychiatric Brain Research (koordinator Peter Falkai).

• Cumulative Exposure to Estrogen as a Risk–factor for Schizophrenia, kolaborativni projekat između Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (Jim van Os) i Instituta za Psihijatriju UKC, Beograd

• Hypopituitarism following traumatic brain injury (TBI), član The Athens TBI and Hypopituitarism Study Group.

Nacionalni projekti:

• Fosforilisanost glukokortikoidnog receptora kao biomarkera poremećaja raspoloženja / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije III 41029 – rukovodilac podprojekta

• Kontrola energetske homeostaze kod čoveka u različitim patološkim stanjima / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije OI 175033 – istrazivač

• Depresija u shizofreniji, Ministarstvo za nauku tehnologiju, rukovodilac prof. dr M. Jašović Gašić.

Nagrade i priznanja:

• 2005 Okasha Award for Developing Countries, World Psychiatric Association;

• 2004 AEP Research Award for the best paper published by young psychiatrist;

• 2003 Young Investigator Award, International Congress on Schizophrenia Research;

• 1991 Prva nagrada Univerziteta u Beogradu za naučni rad studenata.

Naučni i stručni rad

Kao autor ili koautor, profesorka Nađa Marić Bojović publikovala je preko 60 radova sa SCI liste sa preko 700 citata (h-index 17).

O lekaru

Vanredni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i naučni savetnik

Doktorirala je na temu primene strukturalnog neuroimidžinga (MRI) u ispitivanju polnih razlika u shizofreniji 2003.godine.

Bavi se lečenjem psihoza i poremećaja raspoloženja (unipolarna depresija, bipolarni poremećaj). Zalaže se za uvođenje metoda ranih intervencija u psihijatriji i razvoj neuronauka.

Internacionalni projekti:

• The European Network of National Schizophrenia Networks Studying Gene-Environment Interactions (www.eu-gei.org) - rukovodilac podprojekta za Srbiju

Istraživanje koje povezuje psihijatre, psihologe, genetičare i istraživače drugih profila iz vodećih centara Holandije, Španije, Velike Britanije, Turske, Irske, Nemačke, Francuske, Grčke, Austrije, Švajcarske, Australije, Kine i Brazila u okviru do sada najvećeg ispitivanja naslednih i sredinskih faktora rizika za oboljevanje od psihoza (shizofrenija i shizofreniji slični poremećaji). U Beogradu, istraživanje se odvijalo na Klinici za psihijatriju Kliničkog centra Srbije i Medicinskog fakulteta u Beogradu, kao i u psihijatrijskoj bolnici u Kovinu.

• Pre-Clinical and Patient Studies of Affective Disorders in Serbia. National Institute of Health, USA. Funding Fogarty Program. –rukovodilac kliničkog podprojekta

• mPIVAS (https://www.psylog.eu) - mHealth psychoeducational intervention versus antipsychotic-induced side effects - rukovodilac podprojekta za Srbiju

• NEMESIS study, Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (koordinator Jim van Os).

• Schizophrenia MRI Famili Study, University Bonn, Labaratory for Psychiatric Brain Research (koordinator Peter Falkai).

• Cumulative Exposure to Estrogen as a Risk–factor for Schizophrenia, kolaborativni projekat između Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (Jim van Os) i Instituta za Psihijatriju UKC, Beograd

• Hypopituitarism following traumatic brain injury (TBI), član The Athens TBI and Hypopituitarism Study Group.

Nacionalni projekti:

• Fosforilisanost glukokortikoidnog receptora kao biomarkera poremećaja raspoloženja / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije III 41029 – rukovodilac podprojekta

• Kontrola energetske homeostaze kod čoveka u različitim patološkim stanjima / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije OI 175033 – istrazivač

• Depresija u shizofreniji, Ministarstvo za nauku tehnologiju, rukovodilac prof. dr M. Jašović Gašić.

Nagrade i priznanja:

• 2005 Okasha Award for Developing Countries, World Psychiatric Association;

• 2004 AEP Research Award for the best paper published by young psychiatrist;

• 2003 Young Investigator Award, International Congress on Schizophrenia Research;

• 1991 Prva nagrada Univerziteta u Beogradu za naučni rad studenata.

Naučni i stručni rad

Kao autor ili koautor, profesorka Nađa Marić Bojović publikovala je preko 60 radova sa SCI liste sa preko 700 citata (h-index 17).

Više informacija

Radno Iskustvo

Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Vanredni profesor i savetnik.

Institut za mentalno zdarvlje

Članstvo

Upravnoi odbora Srpskog saveta za mozak

Član.

Društvo za biološku psihijatriju

Predsednik.

Savet Udruženja psihijatara Srbije

Član.

Oblasti Medicine

Psihijatrija

Specijalizacija

Psihijatrija

Grad

Beograd

Jezici

  • Srpski

  • Engleski

Pitajte doktora ili Stetoskop

Broj odgovorenih pitanja: 104

  1. Ubrzane misli
    Pitanje broj: #155903

    Poštovani,

    Imam ubrzane misli koje skaču sa teme na temu bez mogućnosti zadržavanja na bilo koju temu. Ako pokušam da se zadržim svesno na temu nastaje blokada. Tada osećam prazninu u glavi i pogubljenost. To se odrazi na napetost u raznim delovima tela kao da ću da eksplodiram. Pogled se nekad ukoči. Osećaj kao da se sve iskrivljuje. 

    Odgovoreno: 16. 02. 2018.
    • Prof. dr Nađa Marić Bojović
      Poštovani,

      Podaci koje ste dali su nedovoljni da bi se moglo zaključiti "šta to moze da bude". Bilo bi dobro da se javite u našu ambulantu za rane intervencije u psihijatriji (klinika za psihijatriju kcs), a ako želite možete uraditi mali test na linku
      http://fakultet.Totalassessment.Net/td2/mila/exe.PhpRun&t=demjmbgep.Deltabfi10.Ssprodroma&g=male&l=sr&link=ssprodroma

      Pozdrav
  1. Simptomi anksioznosti
    Pitanje broj: #155557

    Poštovani,

    Imam pitanje u vezi anksioznosti. Imam prenaglašen pms koji traje po 2 nedelje, promene raspoloženja, plač, nervoza, bes, uznemirenost i preterana briga oko naizgled manjih problema. Međutim, ta preterana briga ostaje ponekad i kada pms prođe. Moje pitanje je da li imati anksioznost može imati veze sa preteranom zabrinutošću oko nekih određenjih stvari ili strah uvek mora biti neodređen i da nije usmeren na neki problem da bi dijagnoza bila anksioznost? 

    Odgovoreno: 16. 02. 2018.
    • Prof. dr Nađa Marić Bojović
      Poštovana,

      Anksiozni poremećaji su upravo stanja povišene brižnosti, bez jasnog razloga - lebdeći dozivljaj opasnosti, nelagode. Nije sasvim uobičajeno da pms traje 2 nedelje, pa se verovatno radi o povišenoj napetosti i poremećaju raspoloženja koji se dodatno pojačavaju hormonskim oscilacijama.
      Bilo bi dobro da o svom stanju razgovarate sa stručnjakom, da bi se umanjili neprijatni simptomi.

      Pozdrav
  1. Nastanak anksiznosti
    Pitanje broj: #155509

    Poštovani,

    Nedavno sam ovdje pisao da sam se prepao jedne fotografije i da sam kasnije osjećao napetost i strah. Strah je prestao nakon dva - tri dana ali osjetim i sad napetost. Mogu da osjetim u ramenima ali nakon 20 minuta nestane. Pitao sam čak da li se od toga može dobiti shizofrenija ali rečeno mi je ovdje da ne mogu dobiti. Zanima me samo da li sam dobio anksioznost jer sam se dobro prepao i nisam spavao kako treba?

    Odgovoreno: 16. 02. 2018.
    • Prof. dr Nađa Marić Bojović
      Poštovani,

      Da, anksioznost postoji na osnovu opisa stanja koje ste dali.

      Pozdrav
  1. Trauma nakon silovanja
    Pitanje broj: #155464

    Poštovani,

    Sestra mi je silovana u 16. godini. Na predlog lekara opšte prakse, ginekologa, rodbine i komšija i mnogih drugih, drugova i prijatelja sa kojima sam razgovarao o problemu moje sestre, nakon silovanja, da ima frustracije, odnosno psihičke traume, odveli smo je kod psihologa ali su je preuzeli neuropsihijatri. Psihijatar nije saslušao priču ni 10. deo, napisao joj je uput za bolničko lečenje u Beogradu u Palmotoćevoj ulici. Tamo je bila oko 6 meseci. Kad je došla kući, mislili smo da je izlečena ali nije bilo tako, bila je bolesnija nego kad je otišla. Otišla je sa traumama od silovanja a vratila se poremećena od lekova, koji su zapravo toksini - otrovi i truju čitav organizam, pored toga izazivaju zavisnost od koje može da se poludi pa čak i umre ako se naglo prekine sa dugogodišnjim konzumiranjem. To znam jer su zabeleženi i smrtni slučajevi nakon naglog prestajanja uzimanja leka. Odjednom je počela da se ponaša agresivno, a nikad se pre nije ponašala tako. U bolnici je naučila da puši, stekla je ružne i štetne navike. Nakon dve godine provedene u beogradskoj neuropsihijatrijskoj bolnici u Palmptićevoj ulici, jer je postala punoletna, prebacili su je u Kovinsku neuropsihijatrijsku bolnicu, gde su je sestre terala u "šumsku terapiju" na sex, pa su je silovali alkoholičari a ona je trebala da bude lečena od trauma silovanja, pa umesto lečenja, dobila je još sexualnih silovanja i maltretiranja u ustanovi u kojoj je trebala da bude lečena. Kad je ostala u drugom stanju, izvršili su joj abortus, a da nas nisu ništa ni pitali, ni oca ni majkui a ni brata. Kako je to moguće, da se neuropsihijatri tako ponašaju? Nakon toliko godina lečenja od 1983. do 2013. 3. Oktobra, upalila je kuću sa cigaretom. Bacila je cigaretu na pod svoje sobe i otišla da se kupa u kupatilo. Izgorla je njena, mamina i tatina soba do njene, do patosa sa svim stvarima, ormari i regali, kreveti, plafoni su otpali a kujna i moja soba, predsoblje i kupatilo su crni nadimljeni plafoni i zidovi. Krov je pao jer su rogovi i grede izgoreli. Neuropsihijatrija nam je napravila ogromnu štetu, prvo što se tiče najbinijeg: zdravlje moje sestre. Toliko su je uništili trovanjem lekovima da je upalila kuću, ne može da bude nikad ništa od nje, žena i majka, da se uda i zasnuje porodicu. Materijalne štete: upalila je kuću, pola kuće je izgorelo u požaru. Ko će da mi nadoknadi svu tu štetu. Duhovnu, psihofizičku i materijalnu?

    Odgovoreno: 21. 01. 2018.
    • Prof. dr Nađa Marić Bojović
      Poštovani,

      Veoma mi je žao što su okolnosti u mladosti Vaše sestre bile tako traumatične. Na žalost, seksualno zlostavljanje nije retka pojava kod nas, ali i širom sveta. Jedino što svi mi kao građani možemo da se nadamo je da ce pravni sistem uvesti i sprovoditi drakonske kazne za silovatelje, što žrtvu ne umiruje mnogo, ali će makar pomoći da se smanji njihov broj.
      U vezi sa pojavama koje opisujete tokom lečenja, teško je dati bilo kakav komentar bez detaljnijeg uvida u sve okolnosti. Nekad smo skloni da određene zaključke donesemo ishitreno, ili pristrasno, a toga se treba čuvati ako hoćemo da budemo korektni i prema sebi, i prema okolini.
      U vezi sa nadoknadom Vaše štete - postoje mnoge štete koje se dogode u nekom segmentu zivota, i koje postanu nenadoknadive. Sigurno je da u Vašem životu postoje i segmenti gde ste mirniji, gde uspeh zavisi od Vas, i gde ga imate. U tome se može naći mir i snaga za borbu sa nepovoljnim okolnostima.

      Pozdrav
  1. Problem sa nesanicom
    Pitanje broj: #155436

    Poštovani, 

    Nisam psihijatriski bolesnik, međutim imam problema sa nesanicom. Dugo sam koristio Lexilium, a sada Diazepam 5 mg. Doneo sam odluku da se odviknem od ove zavisnosti pa bih hteo da mi pomognete kako to da uradim. Ili eventualno da pređem na neke preparate ili čajeve na prirodnoj osnovi?

    Odgovoreno: 21. 01. 2018.
    • Prof. dr Nađa Marić Bojović
      Poštovani,

      Bilo bi vrlo važno da postepeno redukujete benzodiazepine, kao što ste i odlučili, ali i da se nađe najbolji način da se zaustavi nesanica.
      Najbolje je da se za to javite stručnjaku, ako ste u Beogradu predlažem Dr Slobodanku Pejovic, ambulanta petkom pre podne, klinički centar Srbije, klinika za psihijatriju, Beograd.
      Javite se lekaru u domu zdravlja da bi dobili uput.

      Pozdrav

Prikazano 31-35 od ukupno 104 pitanja

ZAKAZIVANJE 063/687-460