Prof. dr Nađa Marić Bojović

Psihijatar

Prof. dr Nađa Marić Bojović

Psihijatar

O lekaru

Vanredni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i naučni savetnik

Doktorirala je na temu primene strukturalnog neuroimidžinga (MRI) u ispitivanju polnih razlika u shizofreniji 2003.godine.

Bavi se lečenjem psihoza i poremećaja raspoloženja (unipolarna depresija, bipolarni poremećaj). Zalaže se za uvođenje metoda ranih intervencija u psihijatriji i razvoj neuronauka.

Internacionalni projekti:

• The European Network of National Schizophrenia Networks Studying Gene-Environment Interactions (www.eu-gei.org) - rukovodilac podprojekta za Srbiju

Istraživanje koje povezuje psihijatre, psihologe, genetičare i istraživače drugih profila iz vodećih centara Holandije, Španije, Velike Britanije, Turske, Irske, Nemačke, Francuske, Grčke, Austrije, Švajcarske, Australije, Kine i Brazila u okviru do sada najvećeg ispitivanja naslednih i sredinskih faktora rizika za oboljevanje od psihoza (shizofrenija i shizofreniji slični poremećaji). U Beogradu, istraživanje se odvijalo na Klinici za psihijatriju Kliničkog centra Srbije i Medicinskog fakulteta u Beogradu, kao i u psihijatrijskoj bolnici u Kovinu.

• Pre-Clinical and Patient Studies of Affective Disorders in Serbia. National Institute of Health, USA. Funding Fogarty Program. –rukovodilac kliničkog podprojekta

• mPIVAS (https://www.psylog.eu) - mHealth psychoeducational intervention versus antipsychotic-induced side effects - rukovodilac podprojekta za Srbiju

• NEMESIS study, Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (koordinator Jim van Os).

• Schizophrenia MRI Famili Study, University Bonn, Labaratory for Psychiatric Brain Research (koordinator Peter Falkai).

• Cumulative Exposure to Estrogen as a Risk–factor for Schizophrenia, kolaborativni projekat između Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (Jim van Os) i Instituta za Psihijatriju UKC, Beograd

• Hypopituitarism following traumatic brain injury (TBI), član The Athens TBI and Hypopituitarism Study Group.

Nacionalni projekti:

• Fosforilisanost glukokortikoidnog receptora kao biomarkera poremećaja raspoloženja / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije III 41029 – rukovodilac podprojekta

• Kontrola energetske homeostaze kod čoveka u različitim patološkim stanjima / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije OI 175033 – istrazivač

• Depresija u shizofreniji, Ministarstvo za nauku tehnologiju, rukovodilac prof. dr M. Jašović Gašić.

Nagrade i priznanja:

• 2005 Okasha Award for Developing Countries, World Psychiatric Association;

• 2004 AEP Research Award for the best paper published by young psychiatrist;

• 2003 Young Investigator Award, International Congress on Schizophrenia Research;

• 1991 Prva nagrada Univerziteta u Beogradu za naučni rad studenata.

Naučni i stručni rad

Kao autor ili koautor, profesorka Nađa Marić Bojović publikovala je preko 60 radova sa SCI liste sa preko 700 citata (h-index 17).

O lekaru

Vanredni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i naučni savetnik

Doktorirala je na temu primene strukturalnog neuroimidžinga (MRI) u ispitivanju polnih razlika u shizofreniji 2003.godine.

Bavi se lečenjem psihoza i poremećaja raspoloženja (unipolarna depresija, bipolarni poremećaj). Zalaže se za uvođenje metoda ranih intervencija u psihijatriji i razvoj neuronauka.

Internacionalni projekti:

• The European Network of National Schizophrenia Networks Studying Gene-Environment Interactions (www.eu-gei.org) - rukovodilac podprojekta za Srbiju

• Pre-Clinical and Patient Studies of Affective Disorders in Serbia. National Institute of Health, USA. Funding Fogarty Program. –rukovodilac kliničkog podprojekta

• mPIVAS (https://www.psylog.eu) - mHealth psychoeducational intervention versus antipsychotic-induced side effects - rukovodilac podprojekta za Srbiju

• NEMESIS study, Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (koordinator Jim van Os).

• Schizophrenia MRI Famili Study, University Bonn, Labaratory for Psychiatric Brain Research (koordinator Peter Falkai).

• Hypopituitarism following traumatic brain injury (TBI), član The Athens TBI and Hypopituitarism Study Group.

Nacionalni projekti:

• Fosforilisanost glukokortikoidnog receptora kao biomarkera poremećaja raspoloženja / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije III 41029 – rukovodilac podprojekta

• Kontrola energetske homeostaze kod čoveka u različitim patološkim stanjima / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije OI 175033 – istrazivač

• Depresija u shizofreniji, Ministarstvo za nauku tehnologiju, rukovodilac prof. dr M. Jašović Gašić.

Nagrade i priznanja:

• 2005 Okasha Award for Developing Countries, World Psychiatric Association;

• 2004 AEP Research Award for the best paper published by young psychiatrist;

• 2003 Young Investigator Award, International Congress on Schizophrenia Research;

• 1991 Prva nagrada Univerziteta u Beogradu za naučni rad studenata.

Naučni i stručni rad

Kao autor ili koautor, profesorka Nađa Marić Bojović publikovala je preko 60 radova sa SCI liste sa preko 700 citata (h-index 17).

Više informacija

Radno Iskustvo

Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Vanredni profesor i savetnik.

Institut za mentalno zdarvlje

Članstvo

Upravnoi odbora Srpskog saveta za mozak

Član.

Društvo za biološku psihijatriju

Predsednik.

Savet Udruženja psihijatara Srbije

Član.

Oblasti Medicine

Psihijatrija

Specijalizacija

Psihijatrija

Grad

Beograd

Jezici

Srpski
Engleski

Pitajte doktora ili Stetoskop

Da pročitate preporuku kako da efikasno postavite pitanje kliknite ovde.

Broj odgovorenih pitanja: 104

Problem sa spavanjem
Pitanje broj: #153439

Poštovani,

Već 2-3 godine imam problem sa spavanjem. Budim se pre 5h ujutro, a zaspim oko 24h. Pre sam spavala po 8-10h noću, a sada se rano budim uz jako lupanje srca. Radila sam nalaze za štitnu žlezdu i sve mi je uredu. Imate li Vi neki savet?

Unapred hvala!

Odgovoreno: 04. 09. 2017.
- Prof. dr Nađa Marić Bojović
  
  Poštovana,
  
  Bilo bi dobro da se detaljnije ispita koji problemi spavanja postoje i da se utvrdi da li je, i kako, potrebno intervenisati.
  Nije preporučljivo da duže uzimate lekove tipa Bensedina, Leksilijuma i slično, jer se spavanje može dodatno pogoršati. Postoje druge metode i o tome treba pitati stručnjake.
  Možete se obratiti doktoru Pejović, na klinici za psihijatriju KCS u Beogradu, uz uput i zakazivanje pregleda.
  
  Pozdrav

Psihički problemi nakon infarkta miokarda
Pitanje broj: #153448

Poštovani,

Krajem juna, moja majka, je doživela akutni infarkt miokarda, ugrađen joj je jedan stent i ona se sada fizički dobro oseca. Međutim, od kada se to sve izdešavalo, veoma je preosetljiva, lako zaplače. To je ostavilo traga na njoj, što je donekle i normalno. Situacija u kući, finansije, pubertetlija, moja problematična sestra, ne pomažu. Znam da bi najbolje bilo da porazgovara sa psihijatrom, ali o tome neće ni da čuje. Htela sam da pitam da li postoje neki preparati na biljnoj bazi koje bi mogla uzimati za početak i da li to što uzima antiagragacionu terapiju predstavlja problem za uzimanje istih?

Hvala.

Odgovoreno: 04. 09. 2017.
- Prof. dr Nađa Marić Bojović
  
  Poštovana,
  
  Promene raspoloženja, vrlo često po tipu depresije, česta su pojava nakon infarkta miokarda. Postoji mogućnost da se zbog toga moraju propisati antidepresivi. U dužim praćenjima, u više studija, se pokazalo da uvođenje antidepresiva nakon infarkta miokarda povoljno deluje i na opšte psihičko stanje, ali i na stanje kardiovaskularnog sistema. Lekar mora odrediti lek, uz napomenu da ima antidepresiva koji mogu da se bezbedno koriste sa antiagregacionim lekovima.
  O preparatima na biljnoj bazi nema tako pouzdanih podataka.
  
  Pozdrav

Agresivno ponašanje
Pitanje broj: #153490

Poštovani,

Pijem Lamictal zbog epilepsije, Eliceu zbog depresije i Lyricu kao psihostabilizator. Međutim, pre par dana me je ćerka davila, da sam pala bez vazduha, a dva dana posle me je u ulici ubola nečim što je izazvalo jako krvarenje. Nisam je prijavila, a u domu za maloletnike je znaju. Od tada sam jako agresivna. Budim se jer osećam da me je šutnula ili sela na grudni koš. Nisam u strahu, ali sam izgubila san. Porodica mi kaže da prevaziđem to, ali ovo ne mogu. Agresija je nekonrolisana, bacanjem predmeta po kući i mržnje porodice i deteta. Sta da radim? Što više ide noć meni je gore, a nemam koga da zovem.

Odgovoreno: 04. 09. 2017.
- Prof. dr Nađa Marić Bojović
  
  Poštovana,
  
  Zbog okolnosti koje navodite ne bi trebalo značajnije menjati farmakoterapiju, dodavati nove lekove i slično. Ako su pomenuti neuropsihijatrijsi poremećaji pod kontrolom. Ono što opisujete je akutna reakcija na traumu tj. na okolnosti u kojima ste ugroženi, a osećate se psihološki bespomoćno. Da bi psihološki ojačali, bila bi korisna psihoterapija, a da li je dovoljno da se primeni individualno, ili mozda porodično, to treba da oceni stručno lice. Za početak, najbolje je da razgovarate sa lekarom kome ste se i do sada obraćali.
  
  Pozdrav

Postala sam nezadovoljna i depresivna nakon porodjaja
Pitanje broj: #153304

U postporođajnoj sam depresiji, nezadovoljna sam životom, nesrećna i jako nervozna, imam košmare, nemam apetit, užasno sam razdražljiva. Imam negativne misli, a neretko i samoubilačke. Do trudnoće sam bila vesela i normalna osoba. Dobila sam i pritisak tako da pijem ampril od 2.5 ujutru i bisoprolol 2.5 ujutru ali pola. Sve radim mahinalno i zato što moram. Bodrim sebe i borim se da mislim pozitivno, ali mislim da ne mogu bez lekova. Drugarica je jako davno, koristila ksalol i zoloft. I ja bih probala, imam ih. Molim vas recite mi kako se pije? 2 ksalola od 0.25mg jedan uveče i jedan ujutru, a zoloft je od 50mg i to jedan uveče? Da li da ga prepolovim prvih nedelju dana, a posle povećam, i posle tri nedelje, kad on počne da deluje, da li se izbacuje ksalol ili ne?

Odgovoreno: 20. 08. 2017.
- Prof. dr Nađa Marić Bojović
  
  Poštovana,
  Stanje koje opisujete je složeno i zbog toga bi bilo važno da umesto samolečenja, pomoć potražite kod stručnjaka. Ne samo što postoji psihološki disbalans, već očigledno imate i somatske teškoće, što znači da ceo organizam treba pažljivo i postepeno stabilizovati, a posebno jer ste potrebni Vašem detetu Za zdravlje se, u mesecima i godinama koje dolaze, morate boriti na najefikasniji i najbezbedniji nacin. Molim Vas da nikako ne uzimate lekove na svoju ruku, već da to prepustite stručnjaku i da se što pre javite u dom zdravlja kako bi dobili odgovarajući uput.
  Pozdrav

Apstinencijska kriza posle upotrebe leka Lexilium
Pitanje broj: #153263

Poštovani,

Od 24. 04. 2017. godine pijem Lexilium tablete, 3mg, jendom dnevno. S obzirom da pijem tablete duže od 12 nedjelja, zanima me da li sam postao ovisan? 24. 04. 2017. godine sam prvi put bio kod doktora i dijagnoza mi je disordo anxiotica depressivum. Terapija mi je Zoloft 0, 25mg i Lexsilium uveče 3mg. Zbog psihičkog poboljšanja rečeno mi je da Lexilium moram izbaciti u roku od 15 dana od danas (16. 8. 2017.), tako što ću piti 3mg svako drugo veče. Nakon isteka ovih petnaest dana, postoji li mogućnost da imam apstinencijsku krizu, s obzirom da mi se doza Lexiliuma nije umanjivala postepeno (neko vrijeme da pijem 3mg, zatim 1, 5mg, 1mg itd dok ne izbacim). Srdačan pozdrav!

Odgovoreno: 17. 08. 2017.
- Prof. dr Nađa Marić Bojović
  
  Poštovani,
  
  Nemate razloga da strepite od zavisnosti, tj. apstinencijalne krize nakon prekidanja benzodiazepina po shemi koja je preporučena, jer je ispravna. Posto je antidepersiv u međuvremenu preuzeo ulogu koji je u pocetku imao lek Bromazepam, slobodno nastavite kako je lekar savetovao i pođite na kontrolu kao što je zakazano.
  
  Pozdrav

Prikazano 81-85 od ukupno 104 pitanja

ZAKAZIVANJE 063/687-460

Prof. dr Nađa Marić Bojović

Prof. dr Nađa Marić Bojović

O lekaru

O lekaru