Devetnaestogodišnja studentkinja priča o promenama koje su joj se javile u ponašanju, o to...
Vanredni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i naučni savetnik
Doktorirala je na temu primene strukturalnog neuroimidžinga (MRI) u ispitivanju polnih razlika u shizofreniji 2003.godine.
Bavi se lečenjem psihoza i poremećaja raspoloženja (unipolarna depresija, bipolarni poremećaj). Zalaže se za uvođenje metoda ranih intervencija u psihijatriji i razvoj neuronauka.
Internacionalni projekti:
• The European Network of National Schizophrenia Networks Studying Gene-Environment Interactions (www.eu-gei.org) - rukovodilac podprojekta za Srbiju
Istraživanje koje povezuje psihijatre, psihologe, genetičare i istraživače drugih profila iz vodećih centara Holandije, Španije, Velike Britanije, Turske, Irske, Nemačke, Francuske, Grčke, Austrije, Švajcarske, Australije, Kine i Brazila u okviru do sada najvećeg ispitivanja naslednih i sredinskih faktora rizika za oboljevanje od psihoza (shizofrenija i shizofreniji slični poremećaji). U Beogradu, istraživanje se odvijalo na Klinici za psihijatriju Kliničkog centra Srbije i Medicinskog fakulteta u Beogradu, kao i u psihijatrijskoj bolnici u Kovinu.
• Pre-Clinical and Patient Studies of Affective Disorders in Serbia. National Institute of Health, USA. Funding Fogarty Program. –rukovodilac kliničkog podprojekta
• mPIVAS (https://www.psylog.eu) - mHealth psychoeducational intervention versus antipsychotic-induced side effects - rukovodilac podprojekta za Srbiju
• NEMESIS study, Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (koordinator Jim van Os).
• Schizophrenia MRI Famili Study, University Bonn, Labaratory for Psychiatric Brain Research (koordinator Peter Falkai).
• Cumulative Exposure to Estrogen as a Risk–factor for Schizophrenia, kolaborativni projekat između Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (Jim van Os) i Instituta za Psihijatriju UKC, Beograd
• Hypopituitarism following traumatic brain injury (TBI), član The Athens TBI and Hypopituitarism Study Group.
Nacionalni projekti:
• Fosforilisanost glukokortikoidnog receptora kao biomarkera poremećaja raspoloženja / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije III 41029 – rukovodilac podprojekta
• Kontrola energetske homeostaze kod čoveka u različitim patološkim stanjima / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije OI 175033 – istrazivač
• Depresija u shizofreniji, Ministarstvo za nauku tehnologiju, rukovodilac prof. dr M. Jašović Gašić.
Nagrade i priznanja:
• 2005 Okasha Award for Developing Countries, World Psychiatric Association;
• 2004 AEP Research Award for the best paper published by young psychiatrist;
• 2003 Young Investigator Award, International Congress on Schizophrenia Research;
• 1991 Prva nagrada Univerziteta u Beogradu za naučni rad studenata.
Naučni i stručni rad
Kao autor ili koautor, profesorka Nađa Marić Bojović publikovala je preko 60 radova sa SCI liste sa preko 700 citata (h-index 17).
Najpre, pitanje je šta je “marihuana”?
Radi se o psihoaktivnoj supstanci, koja deluje preko dve komponente: cbd i thc. Dejstva ove dve komponente su dosta razlicita.
Drugo, koliko vrsta “marihuane” postoji?
Postoji indijska konoplja, a postoji i skank, ali i mnogo varijatni izmedju. U ‘marihuanama” dostupnim “na ulici” odnos te dve komponente je vrlo razlicit, toliko da je u nekim oblicima 2: 8, a u drugim 8: 2. Cbd: thc
Ko je upoznat sa time šta tačno uzima, pa može da tačno predvidi efekte?
Niko, jer ilegalne supstance je nemoguće kontrolisati. Ni lekovi, kao visoko kontrolisane supstance, nisu uvek isti, događa se da na primer jedna serija antibiotika iz jedne fabrike lekova bude manje koncentrovana, od druge. O tome koliko se pojedine “serije” pojedinih “marihuana” iz određenih “fabrika” razlikuju niko na svetu ne može dati tačan odgovor!
Šta tačno neko kupi "na ulici", nikad ne može znati. . .
To, u suštini, znači da je i efekat “marihuana” (u množini!) , kratkoročni a posebno dugoročni, vrlo različit i u suštini teško predvidljiv.
Šta se ipak zna?
Zna se da smo svi različiti, da jednima na primer Penicillin izleči infekciju, a drugima izazove penicilinski šok, nekada i fatalni ishod. Ujedno, nekada nam Penicillin izleči infekciju, a kasnije može da se dogodi da on bude neefikasan, da nam treba drugi ili dodatni antibiotik…
Kao što se mi razlikujemo prema osetljivosti na Penicillin, tako se razlikujemo i prema sklonosti da se plašimo, da nam varira raspoloženje, volja, da pamtimo i logički mislimo, da nam se pojavljuju sumnje ili halucinacije. To znači da će jednima smeša “marihuana” koje su jedno vreme uzimali, kupujući ko zna šta, donekle smetati, (u suštini, ne preterano) , a drugima će biti otrov za mozak. Kad ovo govorim, mislim na osobe koje još uvek nemaju nikakav jasan psihijatrijski problem, već uzimaju drogu rekreativno.
No, važno je znati da nije sve jedno kada se sa marihuanom počne. Ako je to u 13-14 godina, kada se mozak intenzivno razvija i ima jednu moc odbrane od otrova, efekti nece biti isti kao kada se počinje i uzima kasnije, kada se mozak manje intenzivno menja i kada mu je moć odbrane drugačija. Ujedno, nije isto ako se uzima 1-2 puta godišnje u par godina, ili 1-2 puta nedeljno u tih istih par godina…
No, u svakom slučaju u pitanju je blaža ili jača zatrovanost receptora u mozgu.
Koje su manifestacije te zatrovanosti?
Manifestacije su pojava napetosti, strahova, povišenog ili sniženog raspoloženja, promene potrebe za snom, hranom, promene volje, ali i nerealni doživljajii i paranoja. Kao i svako trovanje, kad se ukloni uzrok, psihičke promene se povlače, ali zna se da posle dužeg uzimanja marihuana mnogi ljudi manifestuju amotivacioni sindrom, jednu vrstu tuposti, pada raspoloženja, volje, motivacije i da to može da traje mesecima, ćak i godinama. Kod manjeg broja ljudi, međutim, može se dogoditi da se pojave sumjičavost, ideje proganjanja, poremećaj rerzonovanja, čudna razmišljanja, pa čak i halucinacije. Ove promene mogu da se dogode i više meseci, pa čak i godina, od poslednjeg uzimanja droge…
Zaključak
Kombinacije u vezi sa tim kakvo je bilo uzimanje marihuane u rekreativne svrhe kod jedne osobe tokom života su bezbrojne (kombinacije vrsta same supstance koja je unosena, načina kako je korisena, učestalosti, doza) . Zbog toga, kada se proučavaju svi efekti, posebno dugoročni, u naučnim studijama postoji mnogo prepreka da se egzaktno dobije definitivni, jedinstven odgovor. Dosta smo saznali, a dosta još ostaje da se sazna. Odatle polemike. One su opravdane.
No, na Vaše pitanje - pomaže li (ili odmaže) marihuana kod anksioznosti, depresije i psihijatrijskih problema (koji već postoje, pretpostavljam da ste to mislili) , odgovor je – odmaže, i to u velikoj meri, jer pored jedne bolesti tj. poremećaja u radu moždanih ćelija, stvara se i dodatni poremećaj tim isti ćelijama, a i šire, što može imati samo negativni efekat na pojedinca.
zato je to loše…
Pozdrav