Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460
Prof. dr Nađa Marić Bojović - Psihijatar

Prof. dr Nađa Marić Bojović

Psihijatar

Prof. dr Nađa Marić Bojović - Psihijatar

Prof. dr Nađa Marić Bojović

Psihijatar

O lekaru

Vanredni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i naučni savetnik

Doktorirala je na temu primene strukturalnog neuroimidžinga (MRI) u ispitivanju polnih razlika u shizofreniji 2003.godine.

Bavi se lečenjem psihoza i poremećaja raspoloženja (unipolarna depresija, bipolarni poremećaj). Zalaže se za uvođenje metoda ranih intervencija u psihijatriji i razvoj neuronauka.

Internacionalni projekti:

• The European Network of National Schizophrenia Networks Studying Gene-Environment Interactions (www.eu-gei.org) - rukovodilac podprojekta za Srbiju

Istraživanje koje povezuje psihijatre, psihologe, genetičare i istraživače drugih profila iz vodećih centara Holandije, Španije, Velike Britanije, Turske, Irske, Nemačke, Francuske, Grčke, Austrije, Švajcarske, Australije, Kine i Brazila u okviru do sada najvećeg ispitivanja naslednih i sredinskih faktora rizika za oboljevanje od psihoza (shizofrenija i shizofreniji slični poremećaji). U Beogradu, istraživanje se odvijalo na Klinici za psihijatriju Kliničkog centra Srbije i Medicinskog fakulteta u Beogradu, kao i u psihijatrijskoj bolnici u Kovinu.

• Pre-Clinical and Patient Studies of Affective Disorders in Serbia. National Institute of Health, USA. Funding Fogarty Program. –rukovodilac kliničkog podprojekta

• mPIVAS (https://www.psylog.eu) - mHealth psychoeducational intervention versus antipsychotic-induced side effects - rukovodilac podprojekta za Srbiju

• NEMESIS study, Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (koordinator Jim van Os).

• Schizophrenia MRI Famili Study, University Bonn, Labaratory for Psychiatric Brain Research (koordinator Peter Falkai).

• Cumulative Exposure to Estrogen as a Risk–factor for Schizophrenia, kolaborativni projekat između Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (Jim van Os) i Instituta za Psihijatriju UKC, Beograd

• Hypopituitarism following traumatic brain injury (TBI), član The Athens TBI and Hypopituitarism Study Group.

Nacionalni projekti:

• Fosforilisanost glukokortikoidnog receptora kao biomarkera poremećaja raspoloženja / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije III 41029 – rukovodilac podprojekta

• Kontrola energetske homeostaze kod čoveka u različitim patološkim stanjima / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije OI 175033 – istrazivač

• Depresija u shizofreniji, Ministarstvo za nauku tehnologiju, rukovodilac prof. dr M. Jašović Gašić.

Nagrade i priznanja:

• 2005 Okasha Award for Developing Countries, World Psychiatric Association;

• 2004 AEP Research Award for the best paper published by young psychiatrist;

• 2003 Young Investigator Award, International Congress on Schizophrenia Research;

• 1991 Prva nagrada Univerziteta u Beogradu za naučni rad studenata.

Naučni i stručni rad

Kao autor ili koautor, profesorka Nađa Marić Bojović publikovala je preko 60 radova sa SCI liste sa preko 700 citata (h-index 17).

O lekaru

Vanredni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i naučni savetnik

Doktorirala je na temu primene strukturalnog neuroimidžinga (MRI) u ispitivanju polnih razlika u shizofreniji 2003.godine.

Bavi se lečenjem psihoza i poremećaja raspoloženja (unipolarna depresija, bipolarni poremećaj). Zalaže se za uvođenje metoda ranih intervencija u psihijatriji i razvoj neuronauka.

Internacionalni projekti:

• The European Network of National Schizophrenia Networks Studying Gene-Environment Interactions (www.eu-gei.org) - rukovodilac podprojekta za Srbiju

Istraživanje koje povezuje psihijatre, psihologe, genetičare i istraživače drugih profila iz vodećih centara Holandije, Španije, Velike Britanije, Turske, Irske, Nemačke, Francuske, Grčke, Austrije, Švajcarske, Australije, Kine i Brazila u okviru do sada najvećeg ispitivanja naslednih i sredinskih faktora rizika za oboljevanje od psihoza (shizofrenija i shizofreniji slični poremećaji). U Beogradu, istraživanje se odvijalo na Klinici za psihijatriju Kliničkog centra Srbije i Medicinskog fakulteta u Beogradu, kao i u psihijatrijskoj bolnici u Kovinu.

• Pre-Clinical and Patient Studies of Affective Disorders in Serbia. National Institute of Health, USA. Funding Fogarty Program. –rukovodilac kliničkog podprojekta

• mPIVAS (https://www.psylog.eu) - mHealth psychoeducational intervention versus antipsychotic-induced side effects - rukovodilac podprojekta za Srbiju

• NEMESIS study, Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (koordinator Jim van Os).

• Schizophrenia MRI Famili Study, University Bonn, Labaratory for Psychiatric Brain Research (koordinator Peter Falkai).

• Cumulative Exposure to Estrogen as a Risk–factor for Schizophrenia, kolaborativni projekat između Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (Jim van Os) i Instituta za Psihijatriju UKC, Beograd

• Hypopituitarism following traumatic brain injury (TBI), član The Athens TBI and Hypopituitarism Study Group.

Nacionalni projekti:

• Fosforilisanost glukokortikoidnog receptora kao biomarkera poremećaja raspoloženja / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije III 41029 – rukovodilac podprojekta

• Kontrola energetske homeostaze kod čoveka u različitim patološkim stanjima / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije OI 175033 – istrazivač

• Depresija u shizofreniji, Ministarstvo za nauku tehnologiju, rukovodilac prof. dr M. Jašović Gašić.

Nagrade i priznanja:

• 2005 Okasha Award for Developing Countries, World Psychiatric Association;

• 2004 AEP Research Award for the best paper published by young psychiatrist;

• 2003 Young Investigator Award, International Congress on Schizophrenia Research;

• 1991 Prva nagrada Univerziteta u Beogradu za naučni rad studenata.

Naučni i stručni rad

Kao autor ili koautor, profesorka Nađa Marić Bojović publikovala je preko 60 radova sa SCI liste sa preko 700 citata (h-index 17).

Više informacija

Radno Iskustvo

Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Vanredni profesor i savetnik.

Institut za mentalno zdarvlje

Članstvo

Upravnoi odbora Srpskog saveta za mozak

Član.

Društvo za biološku psihijatriju

Predsednik.

Savet Udruženja psihijatara Srbije

Član.

Oblasti Medicine

Psihijatrija

Specijalizacija

Psihijatrija

Grad

Beograd

Jezici

  • Srpski

  • Engleski

Pitajte doktora ili Stetoskop

Broj odgovorenih pitanja: 104

  1. Gušenje prilikom kašlja
    Pitanje broj: #154687

    Poštovani,

    Osećam gušenje čim se nakašljem i onda se izgubim od straha, vrti mi se u glavi i samo što se ne sruši. Više puta ranijih godina sam imala situaciju da se kao zadavim nekom hranom ili mi krene šlajm pa zastane u grlu i nisam mogla disati. Povratim se ja i sve je ok, a onda je sad krenuo taj neki napad straha sa prvim kašljem i toliko se oduzmem da samo čekam kada ću da se srušim. Imam hipotireozu i pijem lekove i nalazi su ok. Znam da je to psiha i treba mi pomoć. 

    Odgovoreno: 13. 12. 2017.
    • Prof. dr Nađa Marić Bojović
      Poštovana,

      Verovatno je da se radi o nekom obliku anksioznog poremećaja i bilo bi korisno da potrazite pomoć psihologa/psihoterapeuta ili eventualno psihijatra.

      Pozdrav
  1. Terapija zbog lošeg spavanja
    Pitanje broj: #154719

    Poštovani,

    Moja svekrva ima 84 godine. Nedavno smo išli kod psihijatra zbog lošeg spavanja i prepisan joj je Tritico retard. Ona sada još više ne spava i noću još više ustaje u nekom strahu. Pila je 150 mg a na poziv doktora on nam je rekao da joj damo 300 mg. Imena nam ne pamti i često pada. Molim Vas da odgovorite da li možda ima neki drugi lek za umirenje i spavanje. Inače mnogo šeta i uvek je u nekoj panici. 

    Odgovoreno: 13. 12. 2017.
    • Prof. dr Nađa Marić Bojović
      Poštovana,

      Moguće je promeniti terapiju, korigovati dozu (umanjiti), posebno jer dolazi do padova i to obavezno napomenite lekaru. Konsultacija sa njim je neohodna, ali efekat terapije (bilo koje) u stanjima koja ima Vaša svekrva je slab. Na žalost, u takvim poremećajima medicina još uvek ne uspeva da nađe efikasan i neškodljiv lek.

      Pozdrav
  1. Poštovani,

    Simptom moje bolesti je, izuzetno, neobjašnjiv, ne otkriven, ne kategorizovan, drugim rečima, nepoznat čak ni većini dotičnih psihoterapeutskih, psiholoških i drugih grana koja se bave ljudskom psihom. Bolešću kojom sam izložen već od 2003 godine (a meni je sad 38 godina) konstantno se suočavam sa neminovnom neuspehu, u pokušaju izlečenja. Štaviše, od početka začeća bolesti pa do ovog trenutku, nisam ni pokušao, blagorečeno, nikakvo iznalaženje za izlečenje. Sto je po svrsi moje sopstevene dijagnoze, samouverenog konstatovanja, moja psiholoska bolest, nazalost je neizleciva. Ovu psiholosku bolest koja me proganja vec duzih niz godina, navela me je da je svrstam u sklopu "fobicnih" poremecaja (iako to nije) , i u vezu sa "poremecaje licnosti". Elem. Postovana/i doktore, prilozno, sta sam vam gore pisao, a to je simptom, odnosno imam psiholosku smetnju od "hladnog vremena", i od "hladnog vetra". I izazovi kojima sam izlozen ova dva kompleksa, doduse, nisu kao takvi fenomeni koje ih koncipiram, nego se ovi fenomeni, u meni izrazavaju, do krajnoj meri, "ispanicenosti", prilikom mog izlaska na bilo koji javni prostor, a na tom vidiku se pojavi "covek" (bilo koji covek) musko, zensko, dete, starac itd. I nebitno koliko se osoba po broju ispred mene pojavljuje. U tom vremenskom segmentu, kad je "hladno i vetrovito" moje "oci" odmah pocinju da "suze". Dakle, da vam detalnjije opisem. Skromnim recima, moje oci izlivaju suze, onda, samo tad kad postoji ljudska osoba (neodredjena) ispred mene, i u uslovima hladne i vetrovite, vremenske prilike. A u tom trenutku liju mi suze sa ociju. I to mi stvara tako neprijatnu situaciju, da nisam ni u kakvom stanju, da prekinem suze (u smislu deteta, ne mogu a da ne placem) . I postovana/i, u tom placnom i panicnom situaciji, iznenadicete se, neprestano sam izlazen. Ovo je stanje, kako bi pojednostavio, slicno stanju, kad je, fobicna osoba direktno izlazena panici, objektu od koje, zapravo, ona boluje. Samo, u moje panicno stanje nije, prilicno izrazen strah, vec suze sa ociju, i to onda samo kad je vreme kao sto rekoh hladno, i kad susrecem bilo nekog recimo, malog decaka ili bilo koju drugu osobu. Iza ovoga sto sam napisao, a tice se moje suze, proisticu samo onda kad se susretnem sa hladnocom i covekom. Dakle u kombinaciji, doktore, hladno i covek, kod mene izazivaju suze, prilicno plac. Postovana/i, ne bih zeleo da vam ostavim utisak sve na crnom. Naravno. Ruku na srce. U mojoj prici sam vise puta pominjao "hladno" dapace i "covek". Pa sa postovanjem cu pokusati da vam ostavim u tisak i to sto u vecoj meri, na svetlecoj nijansi. Sljedeca sretna strana moje price je ta, (da necu vas ostaviti ravnodusnim) je da ja nisam u suznom ili placnom stanju samo tada, kada nema hladnog vremena ili vetra, odnosno kad je "toplo" vreme i prilikom mog izlaska na tom bilo kojim javnim prostorom i pojavljivanju bilo kog ljudskog lika na tom otvorenom prostoru. Pojednostavljujem, u celoj toploj sezoni, recimo ljeti, u mojim ocima se ne izliva ni kap suza, nego kao sto sam vam dao primer "hladno" odnosno, u zimi. Kao sto su suprotne sezone zima i leto, isto tako se ove dve sezone odrazavaju suprotno u mojoj glavi. Dakle, u zimi placem, a ljeti se smejem. Ako ste me razumeli. Dok sam u zimi suocen sa izlivanju suza prilikom susreta nekog bilo kog prolaznika ili prolaznike, dokle u ljeti nisam suocen sa slicnoj situaciji, bezvoljno suzanja ociju. Osim sto u ljeto ne izlivam suze, meni, na svu srecu ne pada mi ni na pamet to, kako sam uopste sebi dopustio tako lako da, recimo poplacem po ulici. Sta je to, na sta hocu da me vi usmerite, je to da mi po vasem upadljivom nalazenju oko ovog teksta, kog sam vam pisao, nadjete mi poprilicno odgovarajuci ljek. U 2009 god. Sam bio kod psihijatra za tretman. Opisao mu bolest pojednostavljeno, prepisao mi neke ljekove. I to nije imalo nikakve primetljive efekte, i odustao sam. Doktore, sasvim je razumljivo, moja bolest nikako ne podleze tretmanu, sa stanovista savetovanja, nego sa doktorom kao st ste vi, a direktno preko ljekova, koje biste mi vi prepisali. Ja verujem da postoji ljek za moju dijagnozu. Verujem iz cinjenice da sam i sam bio konzumer alkoholnih pica. I doktore verujte, da dok sam u stanju pod alkoholnog dejstva, "suze", u zimi dakako kao sto sam imao u prici, nisu mi se pojavljivali. Ili pak alkohol mi smanjivao te izlivanje suze. Dakle u samoj sretnoj prici koju omedjujem sa alkoholom, zeleo bih da cujem neku vasu recepciju u vezi ljekova, pod kojim bi se sprecilo izlivanje suza. Ili, ako postoje ljekovi koji zamenjuju alkohol tj. Ljekovi koji upadljivo efektivno deluju na oci, kao sto alkohol ima svoje ucinke u ocima konzumenata tj. Ocima pridaju neku toplotnu temperaturu, a sto ta temperatura se pozitivno odrazuje po meni, samim tim sto je faktor "ljetne" sezone, uzgred receno, zbog toplote na mojim ocima se ne izlivaju suze. Pa mozete vi doktore po vasem razumevanju analize mojih dijagnoza slobodno mozete mi preporuciti neke ljekove. Pod ovim sta sam vam opisao, iznalazenje recepata je potencijalno prihvatljivo, nego kod samog savetovanja recima. Princip je medikamentski a ne savetodavni. Inace sam potpuno zdrav, hvala bogu, godinama ne koristim nikakve ljekove, ne konzumiram alkohol. Nisam izlazen fizickom radu. Pa mi slobodno preporucite odredjene ljekove. Unapred vam se zahvaljujem

    Odgovoreno: 13. 12. 2017.
    • Prof. dr Nađa Marić Bojović
      Poštovani,
      Preporuka lekova je moguca samo ukoliko se javite lekaru opste prakse ili psihijatru, sto vam i predlazem da ucinite u nadleznoj zdravstvenoj ustanovi.
      Pozdrav
  1. Nervoza, napetost i trzanje mišića
    Pitanje broj: #154817

    Poštovani,

    Prije 3 godine moja mama je počinila samoubistvo nakon što se 2 godine borila se sa depresijom. Iskreno jako puno sam se sikirao oko toga, i tužan bio kada se sve tako završilo. Međutim par mjeseci nakon što je umrla osjetio sam određene promjene, doslovice jedan dan sam sjedio kući i dobio sam osjećaj ko da me struja udarila, bol u želucu, nervoza, napetost, mišići mi trzaju konstantno, bol u stomaku, često sam bezvoljan, crne misli, tuga. S kim god sam se posavjetovao rekao je stres, reakcija na sikiraciju, nisam ništa uzimao od nekih tableta, imam averziju prema njima, i pokušavam već 3 godine da se izborim sa tim. Mene interesuje da li je kod mene u pitanju anskioznost ili depresija, ili nešto treće?

    Odgovoreno: 13. 12. 2017.
    • Prof. dr Nađa Marić Bojović
      Poštovani,

      Na osnovu ovog opisa nije moguće dati dijagnozu. Ako ste se posavetovali sa stručnjacima, verujem da su dali dobru procenu. Ako ste se savetovali sa osobama koje nisu edukovane u domenu mentalnog zdralja, bolesti, predlažem da u direktnom kontaktu sa stručnjakom razgovarate o simptomima i eventualnoj terapiji.

      Pozdrav
  1. Neorganska nespecifična psihoza f29
    Pitanje broj: #154829

    Poštovani,

    Da li je dijagnoza neorganska nespecifična psihoza f29 trajna tj. neizlečiva? 

    Odgovoreno: 13. 12. 2017.
    • Prof. dr Nađa Marić Bojović
      Poštovani,

      Ova dijagnoza obuhvata različite poremećaje i ne mora biti neizlečiva tj. trajna.

      Pozdrav

Prikazano 51-55 od ukupno 104 pitanja

ZAKAZIVANJE 063/687-460