Prof. dr Nađa Marić Bojović

Poštovani,

Osećam gušenje čim se nakašljem i onda se izgubim od straha, vrti mi se u glavi i samo što se ne sruši. Više puta ranijih godina sam imala situaciju da se kao zadavim nekom hranom ili mi krene šlajm pa zastane u grlu i nisam mogla disati. Povratim se ja i sve je ok, a onda je sad krenuo taj neki napad straha sa prvim kašljem i toliko se oduzmem da samo čekam kada ću da se srušim. Imam hipotireozu i pijem lekove i nalazi su ok. Znam da je to psiha i treba mi pomoć. 

Poštovani,

Moja svekrva ima 84 godine. Nedavno smo išli kod psihijatra zbog lošeg spavanja i prepisan joj je Tritico retard. Ona sada još više ne spava i noću još više ustaje u nekom strahu. Pila je 150 mg a na poziv doktora on nam je rekao da joj damo 300 mg. Imena nam ne pamti i često pada. Molim Vas da odgovorite da li možda ima neki drugi lek za umirenje i spavanje. Inače mnogo šeta i uvek je u nekoj panici. 

Poštovani,

Simptom moje bolesti je, izuzetno, neobjašnjiv, ne otkriven, ne kategorizovan, drugim rečima, nepoznat čak ni većini dotičnih psihoterapeutskih, psiholoških i drugih grana koja se bave ljudskom psihom. Bolešću kojom sam izložen već od 2003 godine (a meni je sad 38 godina) konstantno se suočavam sa neminovnom neuspehu, u pokušaju izlečenja. Štaviše, od početka začeća bolesti pa do ovog trenutku, nisam ni pokušao, blagorečeno, nikakvo iznalaženje za izlečenje. Sto je po svrsi moje sopstevene dijagnoze, samouverenog konstatovanja, moja psiholoska bolest, nazalost je neizleciva. Ovu psiholosku bolest koja me proganja vec duzih niz godina, navela me je da je svrstam u sklopu "fobicnih" poremecaja (iako to nije) , i u vezu sa "poremecaje licnosti". Elem. Postovana/i doktore, prilozno, sta sam vam gore pisao, a to je simptom, odnosno imam psiholosku smetnju od "hladnog vremena", i od "hladnog vetra". I izazovi kojima sam izlozen ova dva kompleksa, doduse, nisu kao takvi fenomeni koje ih koncipiram, nego se ovi fenomeni, u meni izrazavaju, do krajnoj meri, "ispanicenosti", prilikom mog izlaska na bilo koji javni prostor, a na tom vidiku se pojavi "covek" (bilo koji covek) musko, zensko, dete, starac itd. I nebitno koliko se osoba po broju ispred mene pojavljuje. U tom vremenskom segmentu, kad je "hladno i vetrovito" moje "oci" odmah pocinju da "suze". Dakle, da vam detalnjije opisem. Skromnim recima, moje oci izlivaju suze, onda, samo tad kad postoji ljudska osoba (neodredjena) ispred mene, i u uslovima hladne i vetrovite, vremenske prilike. A u tom trenutku liju mi suze sa ociju. I to mi stvara tako neprijatnu situaciju, da nisam ni u kakvom stanju, da prekinem suze (u smislu deteta, ne mogu a da ne placem) . I postovana/i, u tom placnom i panicnom situaciji, iznenadicete se, neprestano sam izlazen. Ovo je stanje, kako bi pojednostavio, slicno stanju, kad je, fobicna osoba direktno izlazena panici, objektu od koje, zapravo, ona boluje. Samo, u moje panicno stanje nije, prilicno izrazen strah, vec suze sa ociju, i to onda samo kad je vreme kao sto rekoh hladno, i kad susrecem bilo nekog recimo, malog decaka ili bilo koju drugu osobu. Iza ovoga sto sam napisao, a tice se moje suze, proisticu samo onda kad se susretnem sa hladnocom i covekom. Dakle u kombinaciji, doktore, hladno i covek, kod mene izazivaju suze, prilicno plac. Postovana/i, ne bih zeleo da vam ostavim utisak sve na crnom. Naravno. Ruku na srce. U mojoj prici sam vise puta pominjao "hladno" dapace i "covek". Pa sa postovanjem cu pokusati da vam ostavim u tisak i to sto u vecoj meri, na svetlecoj nijansi. Sljedeca sretna strana moje price je ta, (da necu vas ostaviti ravnodusnim) je da ja nisam u suznom ili placnom stanju samo tada, kada nema hladnog vremena ili vetra, odnosno kad je "toplo" vreme i prilikom mog izlaska na tom bilo kojim javnim prostorom i pojavljivanju bilo kog ljudskog lika na tom otvorenom prostoru. Pojednostavljujem, u celoj toploj sezoni, recimo ljeti, u mojim ocima se ne izliva ni kap suza, nego kao sto sam vam dao primer "hladno" odnosno, u zimi. Kao sto su suprotne sezone zima i leto, isto tako se ove dve sezone odrazavaju suprotno u mojoj glavi. Dakle, u zimi placem, a ljeti se smejem. Ako ste me razumeli. Dok sam u zimi suocen sa izlivanju suza prilikom susreta nekog bilo kog prolaznika ili prolaznike, dokle u ljeti nisam suocen sa slicnoj situaciji, bezvoljno suzanja ociju. Osim sto u ljeto ne izlivam suze, meni, na svu srecu ne pada mi ni na pamet to, kako sam uopste sebi dopustio tako lako da, recimo poplacem po ulici. Sta je to, na sta hocu da me vi usmerite, je to da mi po vasem upadljivom nalazenju oko ovog teksta, kog sam vam pisao, nadjete mi poprilicno odgovarajuci ljek. U 2009 god. Sam bio kod psihijatra za tretman. Opisao mu bolest pojednostavljeno, prepisao mi neke ljekove. I to nije imalo nikakve primetljive efekte, i odustao sam. Doktore, sasvim je razumljivo, moja bolest nikako ne podleze tretmanu, sa stanovista savetovanja, nego sa doktorom kao st ste vi, a direktno preko ljekova, koje biste mi vi prepisali. Ja verujem da postoji ljek za moju dijagnozu. Verujem iz cinjenice da sam i sam bio konzumer alkoholnih pica. I doktore verujte, da dok sam u stanju pod alkoholnog dejstva, "suze", u zimi dakako kao sto sam imao u prici, nisu mi se pojavljivali. Ili pak alkohol mi smanjivao te izlivanje suze. Dakle u samoj sretnoj prici koju omedjujem sa alkoholom, zeleo bih da cujem neku vasu recepciju u vezi ljekova, pod kojim bi se sprecilo izlivanje suza. Ili, ako postoje ljekovi koji zamenjuju alkohol tj. Ljekovi koji upadljivo efektivno deluju na oci, kao sto alkohol ima svoje ucinke u ocima konzumenata tj. Ocima pridaju neku toplotnu temperaturu, a sto ta temperatura se pozitivno odrazuje po meni, samim tim sto je faktor "ljetne" sezone, uzgred receno, zbog toplote na mojim ocima se ne izlivaju suze. Pa mozete vi doktore po vasem razumevanju analize mojih dijagnoza slobodno mozete mi preporuciti neke ljekove. Pod ovim sta sam vam opisao, iznalazenje recepata je potencijalno prihvatljivo, nego kod samog savetovanja recima. Princip je medikamentski a ne savetodavni. Inace sam potpuno zdrav, hvala bogu, godinama ne koristim nikakve ljekove, ne konzumiram alkohol. Nisam izlazen fizickom radu. Pa mi slobodno preporucite odredjene ljekove. Unapred vam se zahvaljujem

Poštovani,

Prije 3 godine moja mama je počinila samoubistvo nakon što se 2 godine borila se sa depresijom. Iskreno jako puno sam se sikirao oko toga, i tužan bio kada se sve tako završilo. Međutim par mjeseci nakon što je umrla osjetio sam određene promjene, doslovice jedan dan sam sjedio kući i dobio sam osjećaj ko da me struja udarila, bol u želucu, nervoza, napetost, mišići mi trzaju konstantno, bol u stomaku, često sam bezvoljan, crne misli, tuga. S kim god sam se posavjetovao rekao je stres, reakcija na sikiraciju, nisam ništa uzimao od nekih tableta, imam averziju prema njima, i pokušavam već 3 godine da se izborim sa tim. Mene interesuje da li je kod mene u pitanju anskioznost ili depresija, ili nešto treće?

Poštovani,

Da li je dijagnoza neorganska nespecifična psihoza f29 trajna tj. neizlečiva?