Prof. dr Nađa Marić Bojović, Psihijatar, Beograd

Oblasti medicine

Psihijatrija

Specijalizacija

Psihijatrija

Grad

Beograd

Jezici

Srpski
Engleski

Pitajte doktora

Odgovori doktora

O doktoru

Vanredni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i naučni savetnik

Doktorirala je na temu primene strukturalnog neuroimidžinga (MRI) u ispitivanju polnih razlika u shizofreniji 2003.godine.

Bavi se lečenjem psihoza i poremećaja raspoloženja (unipolarna depresija, bipolarni poremećaj). Zalaže se za uvođenje metoda ranih intervencija u psihijatriji i razvoj neuronauka.

Internacionalni projekti:

• The European Network of National Schizophrenia Networks Studying Gene-Environment Interactions (www.eu-gei.org) - rukovodilac podprojekta za Srbiju

Istraživanje koje povezuje psihijatre, psihologe, genetičare i istraživače drugih profila iz vodećih centara Holandije, Španije, Velike Britanije, Turske, Irske, Nemačke, Francuske, Grčke, Austrije, Švajcarske, Australije, Kine i Brazila u okviru do sada najvećeg ispitivanja naslednih i sredinskih faktora rizika za oboljevanje od psihoza (shizofrenija i shizofreniji slični poremećaji). U Beogradu, istraživanje se odvijalo na Klinici za psihijatriju Kliničkog centra Srbije i Medicinskog fakulteta u Beogradu, kao i u psihijatrijskoj bolnici u Kovinu.

• Pre-Clinical and Patient Studies of Affective Disorders in Serbia. National Institute of Health, USA. Funding Fogarty Program. –rukovodilac kliničkog podprojekta

• mPIVAS (https://www.psylog.eu) - mHealth psychoeducational intervention versus antipsychotic-induced side effects - rukovodilac podprojekta za Srbiju

• NEMESIS study, Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (koordinator Jim van Os).

• Schizophrenia MRI Famili Study, University Bonn, Labaratory for Psychiatric Brain Research (koordinator Peter Falkai).

• Cumulative Exposure to Estrogen as a Risk–factor for Schizophrenia, kolaborativni projekat između Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (Jim van Os) i Instituta za Psihijatriju UKC, Beograd

• Hypopituitarism following traumatic brain injury (TBI), član The Athens TBI and Hypopituitarism Study Group.

Nacionalni projekti:

• Fosforilisanost glukokortikoidnog receptora kao biomarkera poremećaja raspoloženja / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije III 41029 – rukovodilac podprojekta

• Kontrola energetske homeostaze kod čoveka u različitim patološkim stanjima / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije OI 175033 – istrazivač

• Depresija u shizofreniji, Ministarstvo za nauku tehnologiju, rukovodilac prof. dr M. Jašović Gašić.

Nagrade i priznanja:

• 2005 Okasha Award for Developing Countries, World Psychiatric Association;

• 2004 AEP Research Award for the best paper published by young psychiatrist;

• 2003 Young Investigator Award, International Congress on Schizophrenia Research;

• 1991 Prva nagrada Univerziteta u Beogradu za naučni rad studenata.

Naučni i stručni rad

Kao autor ili koautor, profesorka Nađa Marić Bojović publikovala je preko 60 radova sa SCI liste sa preko 700 citata (h-index 17).

Radno iskustvo:

Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Vanredni profesor i savetnik.

Institut za mentalno zdarvlje

Članstvo:

Upravnoi odbora Srpskog saveta za mozak

Član.

Društvo za biološku psihijatriju

Predsednik.

Savet Udruženja psihijatara Srbije

Član.

Raspored rada doktora

Najnoviji tekstovi koje je lekar objavio:

Postavite pitanje

Tekst pitanja * Da pročitate preporuku kako da efikasno postavite pitanje kliknite ovde

Kategorija pitanja *

EMAIL ADRESA*

Broj odgovorenih pitanja: 104

Lek Quetiapin u Srbiji
Pitanje broj: #154956

Poštovani,

Interesuje me da li u Srbiji postoji lek Quetiapin? Da li postoje lekovi Perazin, Chrloprothixen ili Promethazin? Da li postoji zamena za njih? Da li zdravstveno osiguranje pokriva troškove leka ili pacijent sam snosi troškove?

Odgovoreno: 02. 01. 2018.
- Prof. dr Nađa Marić Bojović
  
  Poštovana,
  
  Postoji kvetiapin, a osiguranje pokriva troškove za izdavanje leka u samo u određenim psihijatrijskim dijagnozama - lek se uvodi u terapiju na osnovu mišljenja psihijatra ili neuropsihijatra.
  
  o rfzo listi lekova možete se informisati ovde-
  http: //www. Rfzo. Rs/index. Php/osiguranalica/lekovi-info/pretraga-liste-lekova
  
  Pozdrav

Osnova za hospitalizaciju osobe
Pitanje broj: #155059

Poštovani,

Potreban mi je savet oko opcija koje mi se nude za sledeći problem. Imamo stanara koji je u poslednjih godinu dana počeo jako da se goji i da nas izbegava. Ponašanje mu je ostalo isto, ljubazan i slatkorečiv i reklo bi se razuman. Pre nekih mesec dana dobili smo poziv od komšija da se iz stana oseća nesnosan smrad i posle zaobilaženja njegovih izgovora uspeli smo da uđemo u stan na kome je on u međuvremenu zamenio bravu. Situacija je bila neopisiva. On vrši obe nužde svugde po kući, na jednom mestu je gomila fecesa preko metar visoka bila, bare urina svugde. Sav nameštaj truli od vlage i prljavštine i on spava u tome. Čitavo brdo đubreta je na sred sobe iz čega se vidi da se hrani samo brzom hranom i energetskim pićima što je izgleda dovelo do dijabetesa jer su mu noge crne i u ranama. Stan je uništen a o muvama i bubašvabama da i ne govorim. On je biohazard i za sebe i za druge ljude. Uz neviđen napor smo organizovali čišćenje i zakazali ddd službu ali ona može da uđe tek kada on i sve stvari izađu. Međutim on sve radi i dalje i nema nade da se nešto uradi do kraja. Koga god pozovemo kaže da nema nadležnost i interesuje me da li postoji neka osnova da se on hospitalizuje i odvede jer one strahote ni približno normalna osoba ne bi radila.

Odgovoreno: 02. 01. 2018.
- Prof. dr Nađa Marić Bojović
  
  Poštovana,
  
  Najbolje je da se savetujete u Vašoj opstini, i to sa pravnikom, a ako komšije imaju problem koji opisujete, imaju pravo da se obrate (zajedno sa Vama kao vlasnikom) , i komunalnoj policiji.
  Da bi se videlo da li je moguće pokrenuti postupak prinudne hospitalizacije potrebno je angažovanje i policije i hitne pomoći, ali tek ako osoba ugrožava sebe ili druge u sklopu psihijatrijske bolesti.
  
  Pozdrav

Perceptivni poremećaji
Pitanje broj: #154595

Poštovani,

Moja baka, koja ima 80 godina, je od pre dva meseca počela da spominje kako čuje muziku u daljini, nekoliko ulica dalje (nekad stare izvorne pesme, nekad misli da je cirkus koji se reklamira ulicama), a pre nekoliko dan je par puta i tvrdila da neko kuca ili zvoni na vrata. Vređa se kad joj kažemo da greši, da se ne čuje ništa. Inače normalno funkcioniše, nema ozbiljnijih bolesti. Sluh joj je čak jako oslabljen godinama, koristi aparat, ali kaže da joj ne pomaže. Malo je svađalačkije raspoložena, ali ne često. Izgubila je muža i ćerku u zadnjih 1,5 godinu. Preselili smo je na drugi sprat u istoj kući što je potreslo - to se možda malo vremeneski poklapa sa pojavom da čuje pomenute zvuke. Pitam se da li joj je potreban psihijatarski pregled? (mada mislim da bi se ljutila i ako bi joj predložili)

Odgovoreno: 13. 12. 2017.
- Prof. dr Nađa Marić Bojović
  
  Poštovana,
  
  Bilo bi dobro da se javi, moguće da bi manjim dozama lekova došlo do povlačenja perceptivnih poremećaja, ali ovi simptomi nisu alarmantni, česti su tokom starenja, a lekovi mogu imati neželjene efekte. Svakako bi stručnjak morao da proceni koris/rizik, a za to je neophodno da pacijent ode kod lekara.
  
  Pozdrav

Poremećaj ličnosti
Pitanje broj: #154612

Poštovani,

Nalaz glasi: izrazita tenzija, logoričan, religiozne ideje sumanutog karaktera, nema uvid u svoje stanje, slika psihotične reakcije vezana za politoksikomaniju s mogućim poremećajem osobnosti u podlozi. Da li je potrebna prisilna hospitalizacija, bez pokazivanja agresije?

Odgovoreno: 13. 12. 2017.
- Prof. dr Nađa Marić Bojović
  
  Poštovani,
  
  Poželjna je svakako hospitalizacija i temeljno ispitivanje - odabir terapije, ali za prisilnu hospitalizaciju je pitanje da li ima indikacija (opasnost po sebe ili okolinu - predmete/ljude usled mentalnog poremećaja). Ukoliko nema, trebalo bi naći načina da se dobrovoljno javi na lečenje.
  
  Pozdrav

Psihotični simptomi u okviru degenerativnih promena
Pitanje broj: #154652

Poštovani,

U mojoj porodici postoji starija osoba za koju smatram da ima psihičkih problema. Laže, izmišlja, umišlja kako su svi protiv nje, ljubomorni, zavidni, itd..U stvari se krije od ljudi, priča sama sa sobom, ako joj se neko suprotstavi i skrene joj pažnju da to nije istina, svađa se, malo se smeje pa plače i sve tako iznova. Pokušano je na lep način, razgovorom da se reši problem ali nema poboljšanja, svaki put je sve gore. A kada se spomene doktor, počinje da viče kako nije luda, nego svi ostali i slično, i odbija bilo kakav pokušaj nagovora da ode na pregled. Zanima me Vaše mišljenje i moguća dijagnoza. I na koji način je moguće takvu osobu nagovoriti na pregled?

Odgovoreno: 13. 12. 2017.
- Prof. dr Nađa Marić Bojović
  
  Poštovana,
  
  Verovatno se radi o psihotičnim simptomima u okviru degenerativnih promena (senijuma).
  Vrlo teško je moguće uspostaviti saradnju i lečenje, jer su simptomi već poodmakli, tj. iz Vašeg pisma se vidi da je uvid slab. Najbolje da se neki drugi simptom (neki telesni simptom - prehlada, bolovi, pritisak. . .) stavi u fokus, umesto psihičkih, pa da se tim povodom ode kod lekara i potraži pomoć i za ove tegobe.
  
  Pozdrav

Prikazano 46-50 od ukupno 104 pitanja

Prijavite se

Prof. dr Nađa Marić Bojović