Molim Vas da mi pomognete,
živim u Francuskoj sa devojkom. Dolazim iz Srbije, a ona je francuskinja, u vezi smo već 4 meseca i ima već mesec dana kako živimo zajedno. Prvi mesec dana ona je bila uvek uz mene, slušala me i pomagala da se smirim, bila je stvarno ljubazna sa mnom, a u zadnjih mesec dana primetio sam da je jako depresivna, ljubomorna i iznervirana svaki put kad hoću da vodimo ljubav. Odbija me, redovno pokušavam da razgovaram sa njom smireno, ali nema odgovora, stalno je nervozna, jednom mi je priznala da me je prevarila i oprostio sam joj bez galame i nerviranja, sve onako smireno rekao sam joj da hoću da joj pomognem da bolje živimo zajedno, ali opet ništa ona je stalno ista. Imam 22 godine ona ima 21.
Molim Vas za odgovor kako bi mogao da joj pomognem da vidim njen osmeh svaki dan i da sve bude kao na početku da budemo sretni. Nadam se da ste razumeli i hvala Vam na odgovoru voleo bi češće da Vam pišem, jer stvarno mi treba pomoć za uspešnu vezu.
Hvala još jednom na razumevanju.

Htela bih da znam koliko vrememena mi treba da se mentalno oporavim od prevremenog porodjaja u 26. nedelji trudnoće gde sam u jednom danu dobila živu devojčicu i u istom je izgubila. Porodjaj je bio izazvan jakom infekcijom e colli, ne krivim nikog, ni sebe ni lekare, svi smo sve od sebe dali da sačuvamu trudnoću i nju ali... sve se desilo pre 16 dana, jako sam tužna, nemam ni jednu emociju, osim ogromnog bola i tuge, pijem bensedin ujutru 2mg i uveče 5mg i čaj od kantariona 3 šolje. Želim novu trudnuću, ali ne bih da sve upropastim ako psihološki nespremna udjem u to da li da idem po stručnu pomoć. Imam 28 god, ovo je bila 1. trudnoća. Imam sjajan brak.

Poštovani,
11g sam u braku, imamo 3 god. sinčića. Gledajući unazad mislila sam da imam prosječan brak, ali eto bila zadovoljna, iako moj muž kad god bi se posvadjali ciljao i birao arogantne riječi za koje zna baš da me bole. Sutradan se opet ponaša kao da ništa nije bilo i tako stalno. Oduvijek mu dajem do znanja da ne može tako sa mnom, da me to odbija od njega i udaljava sve više. Komunikacija medju nama nikakva, sve gora i gora, došli u fazu da smo kao stranci. Prošle god u 11mj u svadji mi je svašta izgovorio i rekao da ga gušim, da ne može ni sa mnom, niti bez mene. Sa ciničnim osmjehom rekao je da samo ima novaca sutra bi otišao, ali on izbora nema "mora me trpjeti", jer kako bi živjeo novčano sam. Kad smo ponekad naveče sa društvom vani, ne može se opustiti kad sam kraj njega (iako i popije i puši koliko mu je volja nikada nisam pregovarala). Šta mu to toliko radim da mu počinjem u takvim trenucima smetati?? Jel se zaželio flerta, pa mu tada smetam??? Zaželio se izlazaka sa društvom, ali sam. Poslije opet bila svadja i prokomentira, tj opravdava osobe koje flertaju i imaju veze na poslu. Ne mogu se svi tako lako razići, pa što da si ne uljepšaju barem sate na poslu. Naravno opet sa ciničnim osmjehom. Kasnije porazgovarali o tome, rekla mu koliko me je povrijedio i da ne znam da li želim s njim imati još jedno dijete. On navodno se ne sjeća da je baš tako nešto mogao meni reći, ja sam njemu sve.....??? Shvatio šta je napravio i da je moju poznatu granicu za povjerenje prešao. Nakon mjesec dana greškom dobijem poruku u kojoj se moj muž radnoj kolegici obraća sa ljubavi, ostali dio je bio poslovan vezan za 5min. raniji poziv te kolegice u vezi poslov.problema.. kao to je samo zezancija. Da li je stvarno?? A kakve li su ostale poruke??? Da li može netko tko je sve to u stanju reći svojoj ženi (koju navodno obožava) zaista imati osjećaje prema meni. Meni se srušio sav moj svijet, doživjela sam veliki šok, u meni je u trenu zamrlo sve!! Ne vjerujem više ni riječi, sumnjam u sve što kaže. Nikada nije kasnio s posla ili da je nestajao novac da ga je trošio negdje drugdje. Kako dalje??? Šta da mislim i u šta da vjerujem??? On se trudi sada kao obožava me, sretan u braku po kojem je donedavno pljuvao. Sada se trudi, a do sada je bio uvijek odgovor "ja sam takav kad se svadjam vrijedjam ma tko bio, al ne mislim tako". Živim kao sa susjedom - moji osjećaji od tada sledjeni, hladna, puna neizmjernog bola, a nemam snage da napravim kraj. Sex mi postaje noćna mora, kao da radim za novce, al nitko ne plati, kad to radimo meni se svi ti problemi motaju po glavi, da umjesto užitka mi se plače......
Da li mu je uopće stalo do mene onako kako govori?? Ta ista kolegica u kartu za oproštaj sa radnog mjesta piše koliko joj je naj naj prijatelj, da joj puno znači i već sad na poslu nedostaje. Druga velika kolegica piše Francuzu moj.....kako ima uvijek da riječi utjehe, uvijek nadje prave riječi da izvuče osmjeh na lice.... uvijek je tu kad ga trebaju...Lijepo za znati da muž nekome izvlači osmjeh na lice, uvijek raspoložen, tješi, dok meni izvlači redovito bol u želucu i nadje riječi da izvuče suze na lice. Da li ću mu ikada moći vjerovati ili isplati li se uopće truditi????
Unaprijed hvala

Poštovani,
imam dečka koji mi je jako drag, i mislim da je prilično inteligentan, vredan i snalažljiv. Međutim, sa mnom ima neki problem. Izražava izuzetnu ljubomoru i posesivnost, stalno me pita da li su moji bivši bili bolji od njega, sam konstatuje da je on loš, najgori od svih, a kada ja puknem i u besu kažem da jeste, on poludi i pitata kako to mogu da kažem čak i da je istina. Ne mogu da nađem sredinu, liniju po kojoj mogu da hodam s njim a da ne postavlja glupa pitanja o tome ko je lepši, bolji, zgodniji, uspešniji, s kim sam više volela ovo i ono... Nikad ne kaže ništa negativno za druge, a za sebe uvek! Ponekad imam utisak da kad bi mogao da bi me zaključao u sobu, da ne vidim i ne čujem niša više na svetu sem njega. Mislila sam da je ljubomora, ali mislim da nije samo to u pitanju. Da li je to kompleks niže vrednosti? Ako jeste, ne vidim korene tog kompleksa, i ne mogu da mu pomognem, a želim.
Hvala unapred,
Danijela.

Poštovani Dr,
Imam jedan mnogo veliki problem koji ne znam kako da rešim. Saznala sam, tj dečko mi je priznao kad je krenuo da se leči da je 4 meseca bio na heroinu, kad ga je prvi put uhvatila kriza u selu na odmoru, pomislila sam da je stomačni grip, pošto je u poslednje vreme bila epidemija, šta drugo da pomislim, ni na kraj pameti mi nije to bilo, jer jednostavno nije on takav, ali sam se grdno prešla. Kada smo se vratili u Beograd ja sam otišla svojoj kući i kad smo se videli posle dva dana rekao mi je šta se dešava i da mu je drugi dan lečenja, nisam mogla da verujem, da me tako neko najgore izda, jer zna kakvu averziju prema tome imam. Našla sam se u čudu, najbližoj osobi i najdražoj da se to desi, i to pored mene koja sam skroz normalna i totalno strejt, sve je imao, šta da radim, u prvom trenutku sam htela da raskinem i da pobegnem, jer takav bol nisam mogla da podnesem. Na kraju sam shvatila da to nije rešenje, da moram da se suočim sa stvarnošću i da mu pomognem, ali ne znam kako? Jer o tome ni jednog trenutka nisam razmišljala. On je rešio stvarno da se skine, ja se iskreno nadam da je tako, jer ne mogu da mu verujem. Sve u svemu trenutno je na terapiji na privatnoj klinici, danas mu je bio 4. dan, i posle 6 dana treba da mu ugrade implant, on ima 28 god, a ja 24 , i ovo mu je prvi put. Kako da mu pomognem da izbaci iz glave taj osećaj i da se promeni.
Molim Vas pomozite mi, preporučite mi literaturu, šta god, samo da mogu da se upoznam sa tom materijom, kako mu pomoći u nastavku lečenja, iskorenjavanja droge iz mozga, bilo koje.
Hvala unapred,
Olja