Poštovani,
imam dečka koji mi je jako drag, i mislim da je prilično inteligentan, vredan i snalažljiv. Međutim, sa mnom ima neki problem. Izražava izuzetnu ljubomoru i posesivnost, stalno me pita da li su moji bivši bili bolji od njega, sam konstatuje da je on loš, najgori od svih, a kada ja puknem i u besu kažem da jeste, on poludi i pitata kako to mogu da kažem čak i da je istina.
Ne mogu da nađem sredinu, liniju po kojoj mogu da hodam s njim a da ne postavlja glupa pitanja o tome ko je lepši, bolji, zgodniji, uspešniji, s kim sam više volela ovo i ono... Nikad ne kaže ništa negativno za druge, a za sebe uvek!
Ponekad imam utisak da kad bi mogao da bi me zaključao u sobu, da ne vidim i ne čujem niša više na svetu sem njega. Mislila sam da je ljubomora, ali mislim da nije samo to u pitanju. Da li je to kompleks niže vrednosti? Ako jeste, ne vidim korene tog kompleksa, i ne mogu da mu pomognem, a želim.
Hvala unapred,
Danijela.
Ako želite da mu pomognete, pronađite i pročitatajte knjigu "Ako me voliš nemoj me voleti" Moni Elkajma- Knjiga je mešavina stručne i popularne sadržine i govori upravo o dvostrukim porukama koje pojedine osobe šalju drugima - ako me voliš pokaži mi to, ali mi nemoj previše pokazati, jer ću ti poverovati, a ti ćeš me posle napustiti i zato je bolje da mi to i ne pokazuješ, da me ne bi povredio kada me napustiš. Takva ponašanja se nesrećno zovu kompleksi niže vrednosti, gde u stvari iza takvog ponašanja stoje strahovi od napuštanja, odbacivanja, nekompetentnosti, a najčešće su naučeni nekim traumatskim iskustvom u relaciji sa bitnom osobom. U knjizi, vi se pozabavite onim delovima gde su dijalozi i objašnjenja, a yanemarite suvoparno teoretisanje. Dakle, imate pravo da ne odgovorite na pitanja na koja ne želite. Ali, moj konkretan savet vam je da vašu paradoksalnu komunikaciju sa dečkom pokušate da razrešite paradoksalnim odgovorima. Ako već nemate izbora, ili želite da odgovorite, kažite ono što mislite, ali dodajte da vam je lekar rekao i da kažete suprotno od toga. Tako npr. kažite da je on onakav kakav vi mislite da jeste (recimo dobar), ali da vam je doktor savetovao da morate da kažete i da je on najgori od svih pre njega. Tako ćete reći ono što mislite, a istovremeno i ono što on zahteva da kažete ("ako me voliš nemoj me voleti"). Ovakvim pristupom vi ćete izbeći sluđivanje (jer nećete ništa morati da govorite što ne želite), koristići pri tome njegov princip komunikacije, a njegov dalja pitanja će biti dovedena do apsurda jer ćete uvek imati i dvostruki odgovor na dvostruko pitanje. Ukoliko budete dosledni, verujem da će on prvi odustati.
Pitanje broj: #14271
Poštovani,
Odgovoreno: 05. 11. 2008.imam dečka koji mi je jako drag, i mislim da je prilično inteligentan, vredan i snalažljiv. Međutim, sa mnom ima neki problem. Izražava izuzetnu ljubomoru i posesivnost, stalno me pita da li su moji bivši bili bolji od njega, sam konstatuje da je on loš, najgori od svih, a kada ja puknem i u besu kažem da jeste, on poludi i pitata kako to mogu da kažem čak i da je istina. Ne mogu da nađem sredinu, liniju po kojoj mogu da hodam s njim a da ne postavlja glupa pitanja o tome ko je lepši, bolji, zgodniji, uspešniji, s kim sam više volela ovo i ono... Nikad ne kaže ništa negativno za druge, a za sebe uvek! Ponekad imam utisak da kad bi mogao da bi me zaključao u sobu, da ne vidim i ne čujem niša više na svetu sem njega. Mislila sam da je ljubomora, ali mislim da nije samo to u pitanju. Da li je to kompleks niže vrednosti? Ako jeste, ne vidim korene tog kompleksa, i ne mogu da mu pomognem, a želim.
Hvala unapred,
Danijela.
Ako želite da mu pomognete, pronađite i pročitatajte knjigu "Ako me voliš nemoj me voleti" Moni Elkajma- Knjiga je mešavina stručne i popularne sadržine i govori upravo o dvostrukim porukama koje pojedine osobe šalju drugima - ako me voliš pokaži mi to, ali mi nemoj previše pokazati, jer ću ti poverovati, a ti ćeš me posle napustiti i zato je bolje da mi to i ne pokazuješ, da me ne bi povredio kada me napustiš. Takva ponašanja se nesrećno zovu kompleksi niže vrednosti, gde u stvari iza takvog ponašanja stoje strahovi od napuštanja, odbacivanja, nekompetentnosti, a najčešće su naučeni nekim traumatskim iskustvom u relaciji sa bitnom osobom. U knjizi, vi se pozabavite onim delovima gde su dijalozi i objašnjenja, a yanemarite suvoparno teoretisanje. Dakle, imate pravo da ne odgovorite na pitanja na koja ne želite. Ali, moj konkretan savet vam je da vašu paradoksalnu komunikaciju sa dečkom pokušate da razrešite paradoksalnim odgovorima. Ako već nemate izbora, ili želite da odgovorite, kažite ono što mislite, ali dodajte da vam je lekar rekao i da kažete suprotno od toga. Tako npr. kažite da je on onakav kakav vi mislite da jeste (recimo dobar), ali da vam je doktor savetovao da morate da kažete i da je on najgori od svih pre njega. Tako ćete reći ono što mislite, a istovremeno i ono što on zahteva da kažete ("ako me voliš nemoj me voleti"). Ovakvim pristupom vi ćete izbeći sluđivanje (jer nećete ništa morati da govorite što ne želite), koristići pri tome njegov princip komunikacije, a njegov dalja pitanja će biti dovedena do apsurda jer ćete uvek imati i dvostruki odgovor na dvostruko pitanje. Ukoliko budete dosledni, verujem da će on prvi odustati.
Pregledajte odgovore po oblastima