Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460
Mr sci. med. dr Miodrag Stanković - Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković - Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

O lekaru

Dr Miodrag Stanković je specijalista dečije i adolescentne psihijatrije i porodični psihoterapeut. 

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu Klinike za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba Kliničkog centra u Nišu. 

Medicinski fakultet je završio u Nišu 1998. godine, a specijalizirao na temu dečije i adolescentne psihijatrije 2006. godine. 

Završio bazičnu edukaciju iz bihejvioralno-kognitivne terapije. Kao edukator pod supervizijom uključen je edukaciju iz sistemske porodične psihoterapije pod okriljem Asocijacije porodičnih terapeuta, a istovremeno je predavač i na četvorogodišnjoj edukaciji iz bihejvioralno-kognitivne terapije u okviru Srpske asocijacije bihejvioralnih i kognitivnih terapeuta u oblasti bihejvioralno-kognitivne terapije dece i adolescenata.

Član je redakcije naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”

Kod dr Miodraga Stankovića možete zakazati pozivom na broj 063/687-460 ili putem našeg sajta Stetoskop.info.

Popunite Formular za Zakazivanje:

Unesite sve potrebne informacije o pacijentu i odaberite željeni termin pregleda.

Potvrdite i Primite SMS Potvrdu:

Nakon popunjene forme, dobićete SMS poruku sa potvrdom termina i svim potrebnim detaljima o pregledu.

Cenovnik usluga

Naziv usluge Cena
Pregled psihijatra

4,500 RSD


*Cene su podložne promenama bez prethodne najave. Trudimo se da sve informacije budu tačne, ali mogućnost greške postoji, pogotovo usled promene kursa ili iz tehničkih razloga. Ukoliko se desi da cena usluge nije ista kao kao ona na sajtu u trenutku rezervacije, obavestićemo Vas telefonom ili putem emaila o ispravnoj ceni i ponuditi Vam da je prihvatite ili odustanete od rezervacije.

O lekaru

Dr Miodrag Stanković je specijalista dečije i adolescentne psihijatrije i porodični psihoterapeut. 

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu Klinike za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba Kliničkog centra u Nišu. 

Medicinski fakultet je završio u Nišu 1998. godine, a specijalizirao na temu dečije i adolescentne psihijatrije 2006. godine. 

Završio bazičnu edukaciju iz bihejvioralno-kognitivne terapije. Kao edukator pod supervizijom uključen je edukaciju iz sistemske porodične psihoterapije pod okriljem Asocijacije porodičnih terapeuta, a istovremeno je predavač i na četvorogodišnjoj edukaciji iz bihejvioralno-kognitivne terapije u okviru Srpske asocijacije bihejvioralnih i kognitivnih terapeuta u oblasti bihejvioralno-kognitivne terapije dece i adolescenata.

Član je redakcije naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”

Kod dr Miodraga Stankovića možete zakazati pozivom na broj 063/687-460 ili putem našeg sajta Stetoskop.info.

Više informacija

Obrazovanje

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Osnovne studije.

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Specijalizacija iz dečije i adolescentne psihijatrije.

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Magistrirao psihijatriju u oblasti adolescentne seksualnosti.

Radno Iskustvo

Klinički centar u Nišu, Klinika za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu.

Srpska asocijacija bihejvioralnih i kognitivnih terapeuta

Predavač na četvorogodišnjoj edukaciji iz bihejvioralno-kognitivne terapije.

Članstvo

Redakcija naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”

Član.

Oblasti Medicine

Psihijatrija

Dečija psihijatrija

Specijalizacija

Psihijatrija

Ustanove u Kojima Radi

Life Impuls

Varnava Neuro

S-Medic 018

Grad

Niš

Jezici

  • Srpski

  • Engleski

Pitajte doktora ili Stetoskop

Broj odgovorenih pitanja: 668

  1. Molim Vas recite mi da li sama mogu pomoći mom starijem sinu koji je predškolac, ima 6 godina i ima paničan strah od golubova. Kada idemo ulicom i ugleda golubove kako kljucaju po ulici, šetaju ili lete, on se toliko uplaši da počinje da beži, dva puta ga umalo auto nije zgazio. Pričali smo o strahovima , navodim ga da mi kaže šta ga to konkretno plaši, a on kaže se uzasava perja i zvuka krila kada golubovi lete, plaši se da ga ne udare.
    Ne znam kako da se postavim, šta da uradim, a da ne pogrešim, jer on uskoro kreće u školu.
    Srdačan pozdrav.

    Odgovoreno: 10. 11. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Paničan strah od golubova je veoma dobro opisao čuveni prof. Pol Salkovski koji je imao pacijentkinju koja je od tog straha patila 50 godina, ali njeno ponašanje izbegavanja nije ozbiljno bilo shvaćeno, ali je bitno uticao na njen kvalitet života. Desenzitizacija i terapija preplavljivanjem u mašti i uživo (tako se zove bihejvioralna metoda lečenja straha) vrši se u visoko specijalizovanim ustanovama i to treba da čini edukovani bihejvioralno kognitivni terapeut koji poznaje principe rada sa decom. Važno je kako je strah nastao (traumatskim putem (verovatnije) ili putem pogrešne informacije(manje verovatno)). Ima teorija koje govore o tzv. simboličkom strahu, ali one aktuelno imaju smisla samo ako se govori u okolnostima prolongiranog stresa (po vašem opisu taj scenario je najmanje verovatan). Kako vi treba da se postavite prema sinu, vodite dnevnik i postepeno ga izlažete i pomažete mu da se relaksira treba da bude predmet savetovanja sa terapeutom.
      Srdačno
  1. Poštovani,
    imam devojčicu od 4 godine i povremeno se dešava da noću mokri u krevet, ne svake noći, ali ponekad da. Ranije to nije radila. Ne postoje promene u njenom ponašanju, niti problema u porodici da bi to vezali za neki stres koji bi mogao da utiče na njenu psihu.
    Imate li neki savet šta da preduzmemo?

    Odgovoreno: 10. 11. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Poštovana,
      neka novija istraživanja sprovedena u Srbiji govore da čak 25% deca do uzrasta od 5 godina ima povremeno "noćno mokrenje" bez jasno uočenog i kontinuiranog dužeg "suvog" perioda. Ipak prema nekim svetskim standardima, očekivano usvajanje kontrole sfinktera većine dece se vezuje za uzrast od 2,5 godine. Tako veliki raspon od čak 2,5 godine je predmet diskusije o normalnosti ili povodu za odlazak u savetovalište i raspitivanje o eventualnim merama prevencije. U svakom slučaju dve situacije su meni kao kliničaru veoma važne. Prva, ukoliko nije bilo "suvog" perioda, a kod deteta nije uspostavljena kontrola mokrenja, treba proveriti sa pedijatrima da li je sve u redu sa mokraćnim traktom. Drugo, ukoliko je bilo kontinuiranog "suvog" perioda, a onda se "noćno mokrenje" vratilo, onda treba sagledati da li u životu deteta postoje neke okolnosti koje bi mogle dovesti do nazadovanja već uspostavljenih funkcija. Ono što možete da preduzmete je da uklonite razloge (delovanje na uzrok), ili da delujete na samo ponašanje (reakciju) bihejvioralnim treningom, koji je jednostavan ali veoma specifičan i potrebno je da se o tome posavetujete sa edukovanim stručnjakom, psihologom ili psihijatrom bihejvioralne orijentacije. Pre svega, omogućite joj da spava sama (iako niste napisali da se to dešava, najčešće se radi o pravilu).
      Srdačno
  1. Poštovani,
    Hvala Vam što ste odmah odgovorili na moje pitanje. Pomogao mi je i članak o trihotilomaniji na ovom sajtu. Poslušaćemo Vas savet i posetiti dejčeg psihijatra, još više jer imamo i problem sa sinom. Ima 11 godina i već nekoliko meseci neće da spava sam u svojoj sobi. Prvo se budio oko 2 ujutru i dolazio u naš krevet, a kasnije nije hteo niti da zaspi sam. Probao je, ali nije uspeo niti sa sestrom u istoj sobi, kaže mala je, ne može da ga zaštiti. Užasno se plaši i ne može to da objasni. U trenutku straha slaže se sa svim "kaznenim " merama kao zabrane za skejt, kompjuter i sl. samo da spava sa nama. Pomislila sam da glumi par puta, ali se njegov izraz lica uistinu izobličuje od straha. Pokušala sam da mu objasnim da svi imamo strahove, ali ne smemo da dozvolimo da nam poremete život i zdravlje. On sve razume i otvoreno razgovara na temu, ali kaže da je to jače od njega. Trudio se kad sam mu predložila da bar zaspi sam (ja ću biti tu). Inače, on je senzibilan i osetljiv, i ranije je tražio otvorena vrata ili svetlo u sobi. Unapred hvala

    Odgovoreno: 10. 11. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Poštovana, ukoliko ćete posetiti dečjeg psihijatra, verujem da ćete se složiti da je logično da otvorite i temu strahova starijeg sina i pojasnite kako funkcionišu porodični principi pružanja sigurnosti i davanja "kaznenih mera", jer delom u u dobrom balansiranju tim principima može doći i do promene u ponašanju i dečaka i devojčice. Srdačno
  1. Kako 11 godišnje dete motivisati za učenje, 5. razred, posebno mu ne leži matematika. Ne shvata da udženik treba pročitati i naučiti, 4. razred je prošao sa 2.

    Odgovoreno: 10. 11. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Postoji specifičan problem u usvajanju veštine baratanja matematičkim pojmovima i naziva se diskalkulija. Ona je obično povezana sa problemom usvajanja čitanja štpo se naziva disleksija. Vi ste oba problema naveli, pa pre nego što se posvetimo motivisanju (a sa decom to nije teško), prvo treba sagledati mogu li da učine ono za šta želimo da ih motivišemo, ili im treba pomoći da na drugačiji način ovladaju veštinama koje ne mogu da usvoje na uobičajen način, što ne znači da ne mogu uopšte, već je to potrebno učiniti drugačije. Za to vam sve treba viđenje sa dečijim psihologom ili psihijatrom (ili čak školskim pedagogom) koji će napraviti procenu.
  1. Čitajuci Vaše odgovore, naišao sam na deo gde ste rekli da raspoloženje nije kostantna i da se menja tokom dana, od trenutaka kada smo raspoloženi i veseli, do trenutaka kada smo neraspoloženi i tužni. Čak i tada kada smo neraspoloženi i tužni, ne znači da bolujemo od nekog oblika depresije.
    Interesuje me koja je razlika izmedju kliničke depresije i momenata tokom dana kada smo tužni i neraspoloženi, koje traje čak i više dana?

    Odgovoreno: 10. 11. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Naravno da tuga, neraspoloženje, osećanje praznine, bespomoćnosti ne znače automatski i stanje depresije. Ta osećanja su najčešće jasno povezana sa nekim uzrokom i obično se ne nastavljaju i kada se otklone uzroci koji su mogli da dovedu do njih. Ukoliko neraspoloženje traje i nakon toga, odnosno povod za loše emocionalno stanje nije srazmerno povodu ili čak ne postoji neki vidljiv povod, onda se može posumnjati na stanje depresivnosti, ali ne i dijagnostikovati dok se to to ne učini valjanim pregledom lekara.

Prikazano 476-480 od ukupno 668 pitanja

Zakažite pregled kod Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

ZAKAZIVANJE 063/687-460