Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460
Mr sci. med. dr Miodrag Stanković - Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković - Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

O lekaru

Dr Miodrag Stanković je specijalista dečije i adolescentne psihijatrije i porodični psihoterapeut. 

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu Klinike za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba Kliničkog centra u Nišu. 

Medicinski fakultet je završio u Nišu 1998. godine, a specijalizirao na temu dečije i adolescentne psihijatrije 2006. godine. 

Završio bazičnu edukaciju iz bihejvioralno-kognitivne terapije. Kao edukator pod supervizijom uključen je edukaciju iz sistemske porodične psihoterapije pod okriljem Asocijacije porodičnih terapeuta, a istovremeno je predavač i na četvorogodišnjoj edukaciji iz bihejvioralno-kognitivne terapije u okviru Srpske asocijacije bihejvioralnih i kognitivnih terapeuta u oblasti bihejvioralno-kognitivne terapije dece i adolescenata.

Član je redakcije naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”

Kod dr Miodraga Stankovića možete zakazati pozivom na broj 063/687-460 ili putem našeg sajta Stetoskop.info.

Popunite Formular za Zakazivanje:

Unesite sve potrebne informacije o pacijentu i odaberite željeni termin pregleda.

Potvrdite i Primite SMS Potvrdu:

Nakon popunjene forme, dobićete SMS poruku sa potvrdom termina i svim potrebnim detaljima o pregledu.

Cenovnik usluga

Naziv usluge Cena
Pregled psihijatra

4,500 RSD


*Cene su podložne promenama bez prethodne najave. Trudimo se da sve informacije budu tačne, ali mogućnost greške postoji, pogotovo usled promene kursa ili iz tehničkih razloga. Ukoliko se desi da cena usluge nije ista kao kao ona na sajtu u trenutku rezervacije, obavestićemo Vas telefonom ili putem emaila o ispravnoj ceni i ponuditi Vam da je prihvatite ili odustanete od rezervacije.

O lekaru

Dr Miodrag Stanković je specijalista dečije i adolescentne psihijatrije i porodični psihoterapeut. 

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu Klinike za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba Kliničkog centra u Nišu. 

Medicinski fakultet je završio u Nišu 1998. godine, a specijalizirao na temu dečije i adolescentne psihijatrije 2006. godine. 

Završio bazičnu edukaciju iz bihejvioralno-kognitivne terapije. Kao edukator pod supervizijom uključen je edukaciju iz sistemske porodične psihoterapije pod okriljem Asocijacije porodičnih terapeuta, a istovremeno je predavač i na četvorogodišnjoj edukaciji iz bihejvioralno-kognitivne terapije u okviru Srpske asocijacije bihejvioralnih i kognitivnih terapeuta u oblasti bihejvioralno-kognitivne terapije dece i adolescenata.

Član je redakcije naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”

Kod dr Miodraga Stankovića možete zakazati pozivom na broj 063/687-460 ili putem našeg sajta Stetoskop.info.

Više informacija

Obrazovanje

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Osnovne studije.

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Specijalizacija iz dečije i adolescentne psihijatrije.

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Magistrirao psihijatriju u oblasti adolescentne seksualnosti.

Radno Iskustvo

Klinički centar u Nišu, Klinika za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu.

Srpska asocijacija bihejvioralnih i kognitivnih terapeuta

Predavač na četvorogodišnjoj edukaciji iz bihejvioralno-kognitivne terapije.

Članstvo

Redakcija naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”

Član.

Oblasti Medicine

Psihijatrija

Dečija psihijatrija

Specijalizacija

Psihijatrija

Ustanove u Kojima Radi

Life Impuls

Varnava Neuro

S-Medic 018

Grad

Niš

Jezici

  • Srpski

  • Engleski

Pitajte doktora ili Stetoskop

Broj odgovorenih pitanja: 668

  1. Imam 35 god., petnaest god sam u braku i već duže vremena nemam želju za seksualni odnos! Šta da radim i zbog čega je to?

    Odgovoreno: 05. 11. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Seksualno ponašanje je pod snažnim uticajem unutrašnjih i spoljašnjih faktora. Seksualni nagon je osetljiviji od nagona za egzistencijom, pa kod slabljenja seksualne želje prvo treba razmotriti kakva je trenutna životna situacija osobe koja ima gubitak seksualne želje. Loš život (loš partnerski odnos i komunikacija, loš socijaln i ekonomski status itd,), utiže na raspoloženje, a loše raspoloženje na gubitak seksualne želje. Ali ovo je samo jedna od mnogih pretpostavki i čak postoji i različito seksualno reagovanje zavisno od pola (a vi niste kojeg ste pola). Ukoliko želite više konkretnih saveta, a manje nagađanja, potrudite s da psihijatru ukažete na što više informacija vezanih za vaš partnerski i seksualni život i aktuelne životne okolnosti.
  1. Moja devojčica ima 9 i pol god. Pre 9 meseci isčupala je trepavice. Posle tri meseca počela je čupati obrve. Onda ja sve bilo ok dok prošlog meseca nije opet počupala bukvalno cele obrve. Onda je bilo problema i opomena u školi, jer se sramila zbog obrva, pa je lice prekrivala kosom. Ne mogu da shvatim zašto to radi s obzirom na to da smo prilično normalna familija, decu ne kažnjavamo fizički, dobijaju puno ljubavi i razumevanja. U periodu u kom ja čupala obrve nije bilo nikakvih drastičnih promena, osim možda moja prezauzetost i malo vremena provedeno s njom.
    Hvala.

    Odgovoreno: 05. 11. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Čupanje obrva, trepavica, kidanje kose se stručno zove trihotilomanija. Naizgled, takvo ponašanje nema jasnu racionalnu motivaciju niti objašnjenje (zato nema mnogo smisla pitati dete zašto to radi, ali roditelji to uporno čine iz nemoći), ponavlja se, šteti izgledu deteta i najčešće se teško kontroliše. Međutim, mnogo važnije od same dijagnoze je da se sagleda šta se događa pre nego što to počne da čini (usamljenost, malo pažnje, dosada, naoppetost), kako to čini (impulsivno ili strpljivo temeljno u prisustvu drugih ili sama), kako reagujete u periodu kada to čini i šta utiče na to da se taj period završi. Nešto ste i sami prepoznali. Ukoliko nemate ideju na osnovu te analize šta treba učiniti, savetujem da se javite dečjem psihijatru, prvenstveno bihejvioralne terapijske orijentacije i posavetujete se o tretmanu.
      Srdačno
  1. Poštovan,
    imam sedmogodišnjeg sina, kao i bebu od 6 meseci. Živim u veoma srećnom i uspešnom braku, ali u veoma maloj i udaljenoj seoskoj sredini. Prema starijem sinu suprug i ja smo gradili drugarski odnos, pun razumevanja, ljubavi i poštovanja. Nije imao prilike da se svakodnevno druži sa vršnjacima, pa sam mu ja, obzirom m da nisam radila, bila i mama i najbolji drug. Veoma je inteligentan, sa pet godina je već znao da piše i čita, da radi na računaru, veoma pažljivo je pratio kvizove (sve to isključivo svojom voljom). Početkom ove godine imao je lakšu hirušku intervenciju u totalnoj anesteziji, posle čega je počeo panično da se boji lekara i svega vezanog za njih. Imam utisak da je izgubio poverenje u mene i počeo da me kinji. Počinje neposlušnost, korišćenje ružnih reči, strahovi od svega i svačega. Kada je dobio mlađeg brata situacija pogoršala. Prema njemu je dobar, ali nas prosto provocira, naziva nas pogrdnim imenima, psuje nas, viče, pravi neprijatne scene. Tačno zna čime će izazvati problem i to namerno radi. Pošao je u školu (kombinovano odeljenje-4razreda) ali mu teško pada da radi domaće zadatke, odlaže ih do odlaska na spavanje i ako ih ne uradi sutradan neće u školu. Strašno je što ne prihvata savete, pa čak ni narebe. Često ni kazne nemaju efekta. Očajni smo, imamo osećaj da nam izmiče iz ruku a ne nalazimo načina da ga zadržimo. Neophodna nam je stručna pomoć, te Vas molim za savet i preporuku kod koga bi smo i gde, u Nišu, mogli da se obratimo.
    Unapred hvala!

    Odgovoreno: 05. 11. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Obzirom da ne tražite komentar, a on bi se odnosio na novu fazu u životu vaše porodice u kojoj stare porodične navike treba zameniti novim, a tražite preporuku kome se obratiti za stručnu pomoć, savetujem da inicijalno odete do školskog psihologa i posavetujete se kako mu pomoći da stvori nove navike vezane za školske obaveze, ali i kako napraviti novi balans u raspoređivanju roditeljskog vremena i pokazivanja emocija prema dečaku (pozitivnih ali i njihovog uskraćivanja). Ukoliko je potrebno proširiti mrežu stručnih lica, preporučujem da se javite na Kliniku za zaštitu mentalnog zdravlja i potražite nekog od lekara iz dečje službe (dr Milosavljević, dr Milojković, dr Krasić, dr Kostić ili kod mene posle 15.og novembra).
  1. Poštovani,
    suprug i ja smo dve godine u braku, sada smo mnogo počeli da se svađamo oko sitnica. Ne razumem njega, a on ne razume mene, situacija u kući je stalno napeta. On jako viče kada se svađamo, a naš sin posle svake naše svađe i muževljevig dranja po kući dobije visoku temperaturu i danima neutesno plače, a ima samo deset meseci.
    Molim Vas za praktičan savet šta dalje činiti

    Odgovoreno: 03. 11. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Rođenje deteta je nova životna faza u porodičnom životu i nosi drugačije i teže zadatke nego iz faze kada su bračni partneri živeli u dvoje. Menja se raspored slobodnog vremena, pravila dogovaranja, ritmovi završavanja obavaze i odmora, emocionalna pristupačnost, a da ne pričam o seksualnim odnosima, a uz to kao pomoć uključuju se porodice porekla (babe i dede) jer je sve podređeno novom članu prodice. I sve je to očekivano. Porodice koje se prilagođavaju novim porodičnim okolnostima su one koje menjaju dotadašnja pravila i shvatanja koja važe ya život u dvoje. Ukoliko se u novu fazu prenesu stare navike i očekivanja, onda dolazi do povećanja tenzije, a sitnice su samo okidači da se tenzija na kratko spusti kroz pražnjenje. Deca, iako mala reaguju menjanjem telesnih funkcija i reakcijama koje su im uzrasno omogućene, a u vašem slučaju to je plač i uznemirenost. Savetujem da prvo sagledate šta je već deset meseci ostalo od starih navika u ponašanju vas i supruga, i da lli na isti način rešavate drugačije probleme. a što nije u skladu sa potrebama nove životne faze, pa otvoreno o tome razgovarati, ako možete vi i vaš partner, a ako ne ide, potražite pomoć od bračnog savetnika da vam pomogne da to učinite.
      Srdačno
  1. Doktore,
    moja žena i ja smo otkrili da naš sin mastrubira u 12 god. Da li je to u redu? Takođe imam još jedno pitanje, sin mi se žalio da mu je malo kriv penis ulevo, da li je to normalno?

    Odgovoreno: 03. 11. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      U istraživanju koje sam sproveo na 1100 adolescenata oba pola, rezultati su pokazali da oko 25% dečka počinje sa masturbacijom između 12te i 13te godine. Adolescenti će imati mnogo pitanja dok ne utvrde da im se roditelji srame, postavljaju tabu teme ili im daju nelogične i netačne odgovore. Tada su skloni da komunikaciju o osetljivim temama preusmere na vršnjake i druge osobe od poverenja. Za adolescente je logično da pitaju, a za odrase da imaju odgovor koji se tiče osnovnih znanja o izgledu i funkciji delova tela. Tako vi kao odrasla muška osoba ukoliko niste do sada primetili da određene asimetrije postoje i na licu a kamoli na drugim delovima tela, predlažem da to ispitate odmah ispred ogledala. Najuobičajenija pojava je da postoji asimetrija u izgledu mošnica, odnosno da se ne nalaze u istoj ravni. Dužina, veličina i obim penisa je izuzetno varijabilan kao i uostalom izgled, visina i obim ljudi. Samo deformacije i anomalije koje izazivaju poremećaj funkcije mokrenja i kopulacije zahtevaju stručnu konsultaciju, a u vašem slučaju samo dobru informisanost. Srdačno,

Prikazano 486-490 od ukupno 668 pitanja

Zakažite pregled kod Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

ZAKAZIVANJE 063/687-460