Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460
Mr sci. med. dr Miodrag Stanković - Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković - Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

O lekaru

Dr Miodrag Stanković je specijalista dečije i adolescentne psihijatrije i porodični psihoterapeut. 

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu Klinike za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba Kliničkog centra u Nišu. 

Medicinski fakultet je završio u Nišu 1998. godine, a specijalizirao na temu dečije i adolescentne psihijatrije 2006. godine. 

Završio bazičnu edukaciju iz bihejvioralno-kognitivne terapije. Kao edukator pod supervizijom uključen je edukaciju iz sistemske porodične psihoterapije pod okriljem Asocijacije porodičnih terapeuta, a istovremeno je predavač i na četvorogodišnjoj edukaciji iz bihejvioralno-kognitivne terapije u okviru Srpske asocijacije bihejvioralnih i kognitivnih terapeuta u oblasti bihejvioralno-kognitivne terapije dece i adolescenata.

Član je redakcije naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”

Kod dr Miodraga Stankovića možete zakazati pozivom na broj 063/687-460 ili putem našeg sajta Stetoskop.info.

Popunite Formular za Zakazivanje:

Unesite sve potrebne informacije o pacijentu i odaberite željeni termin pregleda.

Potvrdite i Primite SMS Potvrdu:

Nakon popunjene forme, dobićete SMS poruku sa potvrdom termina i svim potrebnim detaljima o pregledu.

Cenovnik usluga

Naziv usluge Cena
Pregled psihijatra

4,500 RSD


*Cene su podložne promenama bez prethodne najave. Trudimo se da sve informacije budu tačne, ali mogućnost greške postoji, pogotovo usled promene kursa ili iz tehničkih razloga. Ukoliko se desi da cena usluge nije ista kao kao ona na sajtu u trenutku rezervacije, obavestićemo Vas telefonom ili putem emaila o ispravnoj ceni i ponuditi Vam da je prihvatite ili odustanete od rezervacije.

O lekaru

Dr Miodrag Stanković je specijalista dečije i adolescentne psihijatrije i porodični psihoterapeut. 

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu Klinike za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba Kliničkog centra u Nišu. 

Medicinski fakultet je završio u Nišu 1998. godine, a specijalizirao na temu dečije i adolescentne psihijatrije 2006. godine. 

Završio bazičnu edukaciju iz bihejvioralno-kognitivne terapije. Kao edukator pod supervizijom uključen je edukaciju iz sistemske porodične psihoterapije pod okriljem Asocijacije porodičnih terapeuta, a istovremeno je predavač i na četvorogodišnjoj edukaciji iz bihejvioralno-kognitivne terapije u okviru Srpske asocijacije bihejvioralnih i kognitivnih terapeuta u oblasti bihejvioralno-kognitivne terapije dece i adolescenata.

Član je redakcije naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”

Kod dr Miodraga Stankovića možete zakazati pozivom na broj 063/687-460 ili putem našeg sajta Stetoskop.info.

Više informacija

Obrazovanje

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Osnovne studije.

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Specijalizacija iz dečije i adolescentne psihijatrije.

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Magistrirao psihijatriju u oblasti adolescentne seksualnosti.

Radno Iskustvo

Klinički centar u Nišu, Klinika za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu.

Srpska asocijacija bihejvioralnih i kognitivnih terapeuta

Predavač na četvorogodišnjoj edukaciji iz bihejvioralno-kognitivne terapije.

Članstvo

Redakcija naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”

Član.

Oblasti Medicine

Psihijatrija

Dečija psihijatrija

Specijalizacija

Psihijatrija

Ustanove u Kojima Radi

Life Impuls

Varnava Neuro

S-Medic 018

Grad

Niš

Jezici

  • Srpski

  • Engleski

Pitajte doktora ili Stetoskop

Broj odgovorenih pitanja: 668

  1. Imam devojcicu od 8 godina (zavrsila je prvi razred). Na testiranju pred polazak u skolu psiholog nam je skrenula paznju da detetu nedostaje samopouzdanje i da na tome treba raditi. Uocila je da puno zna i moze, ali da je treba podsticati, inace se povuce, jer nema vere u sebe. Rekla je i da, kada se opusti, pokazuje sve kvalitete. U saradnji sa uciteljem i slusajuci savete strucne sluzbe, prvi razred je bio vrlo uspesan na svim poljima. Lepo se slaze i druzi sa vrsnjacima, gradivo je savladala bez ikakvih problema.Ucitelj je okarakterisao kao retko odgovorno i poslusno dete (mozda i previse). Predlozili su nam i da se dete rekreativno bavi sportom, jer ce to da razvije upornost i uveca samopouzdanje. (U skoli do petog razreda ne koriste fiskulturnu salu). Moje pitanje se odnosi na izbor vrste sporta. Da li je bolje da se bavi individualnim ili kolektivnim sportom? Ona se interesuje za atletiku i tenis (naravno :- )). Ovo pitam jer sam u TV emisiji od sportskih strucnjaka cula da je i za rekreativno bavljenje sportom, izbor jako bitan i da pogresan izbor moze da napravi velike fizicke i psihicke probleme. Unapred zahvalna na odgovoru.

    Odgovoreno: 10. 08. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Nijedna oblast u organizovanom ponašanju dece nije tako važna u proceni detetovog temperamenta, stepenu samostalnosti, pravljenju kompromisa i razumevanju tuđih prava, kao što je to slučaj sa sportom. U sportu deca pokazuju svoje sklonosti, ali što je još važnije, bavljenjem sportom menja, oplemenjuje i razvija psihoimotorne sposobnosti. Bilo bi jednostavno kada bi u cilju psihomotornog razvoja povučenu i nesigurnu decu gurnuli u kolektivni sport koji bi bio idealan za razvoj interakcijskih sposobnosti, a nepažljivu i brzopletu decu u individualne sportove gde bi se oslanjala na sebe i sopstvenu pažnju i spretnost. Međutim, obično ona prva postanu nezainteresovana jer neuspeh u grupi izgleda mnogo veći nego individualno, a ovim drugima postaje monotono. I jedni i drugi iz istih razloga gube motivaciju da istraju. Predlažem da ne pravite čvrstu odluku o jednom sportu, ili kolektivnom ili individualnom, već da devojčica prema nekom svom afinitetu proceni koja bi to recimo 3 sporta želela da trenira, a da je vi motivišete da istraje u bavljenju onim za koji se odluči. Preteran je stav da pogrešan izbor može napraviti psihike i fizičke probleme. To se može odnositi na izbor sporta koji naprave roditelji za dete i vrše pritisak da dete istraje u sportu koji roditelj ceni, ali ne i dete. Deca retko mogu da pogreše u tome kojim bi sportom trebalo da se bave.
  1. Poštovani doktore, imam ćerku staru 4 godine i ona je sa 7 meseci počela da radi to izgleda kao da radi trbušnjake ukrsti noge i diže gore dole i znoji se.Rekli su da se to zove infantilna onanija i da ćeproći sa 3 godine. Ranije joj je bila potrebna neka plišana igračka da drži da to radi a kada smo to eliminisali nije joj potrbno ništa da ima u rukama. Međutim to ne prolazi. Ona kada fizički nije aktivna.kada je sama , ponekad i kada su tu druga deca o odraslima i da ne govorim , kada igra igrice na računaru,kada gleda televiziju to radi.Nekada radi češće a nekada ređe nema pravila ali to ne prolazi. Nekada se krije a nekada ne. Kada je opomenem ona odmah prekine ali čekaprvu priliku da nastavi. Bojim se da to može da joj utiče na mozak da ako to ne rešim do polaska u školu da će tamo biti problema. Da li vam je poznato takvo ponašanje i šta da radim?

    Odgovoreno: 10. 08. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Poštovani, na osnovu vašeg pitanja smatram da je potrebno obaviti konsultaciju sa dečjim psihijatrom koji će pregledati devojčicu, ali i video snimke koje ćete napraviti u trenucima kada se to socijalno neprikladno ponašanje pojavi. Dilema je da li se radi o naučenom neprikladnom socijalnom ponašanju (svako ponašanje se može naučiti i odučiti) ili o nemogućnosti da razume šta je u određenoj socijalnoj situaciji prikladno, a šta ne, u skladu sa uzrastom i kognitivnim, emocionalnim i socijalnim potencijalima.
  1. Postovani doktore,ja imam brata rodjenog 6.3.2002 god.On je jedno veoma pametno dete,ali je isto tako i lenjo.Njegov problem je u izgovaranju pojedinih slova.Logoped ga je naucio da ih pravilno izgovori,ali on ih pri komuniciranju sa drugim osobama ne izgovara pravilno.Ja bih vas zamolio da mi kazete na koji nacin da ga nateramo da slova pravilno izgovara?

    Odgovoreno: 28. 07. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Cenjeni gospodine, lenje osobe se lako pretvaraju u vredne i zainteresovane ako im se "uključi pravo dugme", odnosno ako se motivišu da urade ono što se od njih traži. Potrebno je da tvoji roditelji naprave spisak bratovih želja, da procene koje su realne i i ostvarljive i da se sa bratom dogovore kojim će redosledom dobijati stvari koje su mu potrebne ukoliko ispuni svoje obaveze među kojima će biti i pravilno i razumljivo izgovaranje glasova i reči. Želje se ispunjavaju po zasluzi
  1. Postovani dr Stankovicu, najljubaznije molim za savet u vezi moje kceri po pitanju nesanice. Kcer je u aprilu og napinila 14 god. Sa 6 god. posla je u skolu, sada je zavrsila 8. OS i 6. Nize muzicke sa svim peticama, cak je redovno isla svake godine na takmicenje u NMS. Napominjem da je rodjena kao HIPER SENZITIVNA beba i bila na redovnim kontrolama sve do polaska u skolu . Doktorka je rekla da je sve u redu a da se javimo u slucaju da iskrsne problem. Problem je bio u 5/om razredu, pojavili se tikovi/zmirkanje i to tvrdo stiskanje ociju, zatim cimanje glavom u stranu i posle toga /nazvali smo MULJANJE STOMAKA. Bila je kod svoje doktorke na dug razgovor a i svi ukucani su bili ukljuceni da se to iskoreni. Mirni razgovori, sala cak i na njen racun, tako da je to postepeno iscezlo. Zadnje 2 godine bilo je sve u redu. SADA imamo problem NE MOZE DA SPAVA, zaspi kada svane i moze da spava do 15/16 h. Problem je nastao oko prijemnog ispita za srednju skolu. Sa pripremama je pocela na vreme i super se spremila. Tremu nije imala sve do vece pred prijemni kada su /nazovi drigarice pocele sa bombaedovanjem mob porukama> da posalje na 20 adresa..... a ako ne bice je nesreca 2 dana i svasta jos. Kada sam to primetila porazgovarale smo i zakljucile da je to ljubomora i spletka a da ona nema sta da brine jer se super spremila sa namerom da upise gimnaziju. Na vreme se istusirala i legla da spava. Tada pocinju more... Na levo, na desno, na stomak, mama dodji i pricaj mi nesto iz detinjstva. Zatim baka da dodje da joj prica kako je ona upisala srednju i kako je bilo, kako se prvi put zaljubila. Kada je to prevrsilo meru, izgrdila sam je i naredila da spava, popila je caj od maticnjaka i mislila sam da spava. KADA SAM USLA U SOBU ONA SEDI PORED PROZORA I KAZE DA MOZE ODMAH DA IDE NA PRIJEMNI JER JE SASVIM ODMORNA. To je bilo u 04 h. Uspela sam da je uspavam i otspavala je oko 3 sata. Ustala i spremila se za skolu, popola caj /nana,majc,dusica i kamilica sa medom i limunom i pojela 1 keksic. Ispit je prosao, matematika odlicno, srpski malo slabije, ali sve u svemu odlicno. E, onda stresovi sta ce kako ce da upise, ovaj ovde onaj tamo, ali je lepo spavala, vesela i imala veliki osecaj olaksanja. Cim je predala listu zelja , zatrazila je da ide kuci na planinu, a razredna ce joj javiti sta je bilo a i ima komp pa moze i tu da sw informise. Upisala zeljenu skolu, i lepo spavala, sem sto je zahtevala da ne ide rano na spavanje 12, 01, 02h. Ustajala je oko 10 ili 11h. Ima drustvo. Medjutim, zadnjih 15 dana nema sna. To su prava mucenja da zaspi. Kaze da hoce da spava ali joj nesto ne dozvoljava. Sta nisam probala i nista. Sada je to postalo opsesija/ kako da zaspi. Pridrema, uhvati je na kratko san i budna. Dugi razgovori, pricanje, citanje, muzika, cajevi, bedoxin. Samo mi govori> Vodi me kod neke bake da mi prebaje. Sigurna sam da cu tada spavati. Gospodine doktore, pomozite mi molim Vas, pretvara noc u dan i obratno. Sve znam da je bila opterecena, ali kako ovo da resim, daleko sam od naseg lekara a kako da cekam do kraja avgusta poremetice se.... Ps. Pocetkom maja je dobila prvu periodu, druga je dosla 30. juna, sada bi trebalo da dobije trecu ovih dana. Najtoplije Vas pozdravljam i molim za savet. Hvala.

    Odgovoreno: 28. 07. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Poštovana, opšte je poznato da je psihogena nesanica praćena i strahom od nesanice koji povećava budnost i dalje pojačaa nesanicu. Takođe, i njena neanica i vaša zabrinustost može uticti na obostrano razbuđivanje. Dok ne odete kod LEKARA, predlažem da preduzmete neke mere u borbi protiv nesanice. Prvo, potrebno je da prekinete sa dugim razgovorima (jer ko priča ili sluša, ne spava), upotrebu čajeva (imaju sastojke koji razbuđuju), čitanje i muziku (jer to ne uspavljuje svakog), bedoksin (jer nema stvaran, već placebo efekat, a njegovo uzimanjemože stvoriti utisak da ni lekovi ne deluju). Takođe, kupanje i gledanje TV-a nije za svakog relaksirajuće. Jedino što možete reći i savetovati ćerku je da i ne mora da spava, već da je noć vreme za odmor i da ležanje zatvorenih očiju. Ono što se događa noću, u velikoj meri zavisi od onoga što se događa danju, a u šta spadaju i događanja van kuće i druženje. Lekove, ako su potrebni, treba da propiše lekar i treba ga potražiti što pre, obzirom da i vaša devojčica traži pomoć (makar i od vračara).
  1. Poštovani doktore, imam dečeka od 2 godine i 8 meseci i veliki problem sa njegovim jelom, i osećam se velikim delom kriva za to. Naime, on još uvek ne guta čvrstu hranu kako treba, samo je sažveće, isisa iz nje sok i ispljune. Sa tečnom hranom nema nikakvih problema, mleko i keks na flašicu, ali jako gusto, "Čokolino" i to punu kašikicu, voćni jogurt, smiksanu hranu jede bez problema. Ja sam mu dugo miksala ili skroz gnječila hranu i mislim da je ovde koren problema. Nismo ga vodili kod lekara specijaliste ORL zato što doktorica pedijatar, koja dete prati od rođenja, kaže da za to nema nikakve potrebe i da on nema nikakvu fizičku prepreku već je sve samo stvar navike i da on samo koristi moju veliku slabost orema njemu (rodila sam ga u 35-oj godini posle 4.godine čekanja!) U prilog tome ide i činjenica daje on sa 13 meseci već jeo samo tek-tek zgnječenu hranu, sredinu hleba sa paštetom i sl., sve dok nije dobio jaku upalu grla i kašalj, usled čega je jako povraćao šlajm, pa smo mi kao roditelji verovatno tu pogrešili, i da bi dete išta jelo ponovo mu počeli miksati hranu. Inače je vrlo bistro dete, jako živo,mesto ga ne drži ni minutu, voli da crta, gleda crtane filmove,čisto govori i ima fond reči koji prevazilazi njegov uzrast (tako kaže pedijatar!). Sve u svemu sve je dobro osim jela. Napominjem da on uopšte ima slab apetit i to od rođenja, ali sad me već sve ovo jako brine, pogotovo što je za 7 meseci dobio samo 0,5kg (ali je porastao 6 cm) i što neće da guta ili se boji da guta, ne znam. Mi smo ga pokušali stimulisati na razne načine i pohvalama, nagradama, kaznama i ucenama (npr.ako ne progutaš nema gledanja Majstor Boba i sl.), ali sve to rezultira time da on pojede nekoliko zalogaja (sažvaće i proguta), silom i onda se, ponekad, sam natera na povraćanje. Ne znamo više šta da radimo. Izvinjavam se ako sam malo preopširna i misli su mi zbrkane, to je zbog straha. Unapred Vam hvala na odgovoru!

    Odgovoreno: 28. 07. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Poštovana, niste preopširni, niti zbrkana. Međutim, nije mi dovoljno jasno šta želite da ja učinim za vas? Vi ste postavili pitanje, odgovorili na njega, a onda samu sebe (i mene zbunili) ponovnom dilemom. Imate vaš osećaj da ste mu stvarali određenu naviku u ishrani (trening jedenja izmiksirane hrane), zatim ste se uverili da on nema fizičkih smetnji ni prepreka u uzimanju čvrste hrane (već da nije naučio da je jede uz vašu preteranu brigu i zatitu), što tvrdi njegova pedijatrica, a onda sami ustvrdili da je osim u oshrani nema drugih problema, koje ste pokušali da rešite stimulisanjem nagradama, kaznama i uenama. Da li od mene očekujete da vam savetujem da nastavite i dalje da mu dajete izmiksiranu hranu i cuclu sa skoro 3 godine i da ga pored slabog apetiti kažnjavate i ucenjujete da bi više jeo a zatim povraćao? Verujem da ne i zato kažem da ste postavili pitanje i sami odogovorili. Moguće je da imate dilemu kako promeniti detetove navike u ishrani. Odmah ću vam reći da to nije lako, jer je ishrana važna oblast za opstanak jedinke, pa se stare naike sporo menjaju kada se jdnom ukorene. Dva su načina. Prvi je naglim rekidom osadašnjeg ponašanja (vašeg) i nestanka flašice i pasirane hrane, promena prostorije gde je jeo, mesta za stolom, pribora, tanjira, ali i drugačiji pristup detetu, sa mnogo više takta i relaksirajuće pripreme, da bi se izbegao očekivani protest i negodovoanje. Drugi je postepeno ukidanje jedne i uvođenje druge vrste hrane, ali je svakako komplikovaniji i zahteva mnogo taktiziranja. Ono što je poznato je da deca sa inače lošim apetitom od rođenja, sa probirljivošću i gadljivošću prema hrani (tzv. Faddy sy) mogu lakše razviti puno uslovnih refleksa gde se mnoge pojave u vezi ishrane postaju ignali za gubitak apetita jer su vezi sa neprijatnim iskustvom.

Prikazano 551-555 od ukupno 668 pitanja

Zakažite pregled kod Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

ZAKAZIVANJE 063/687-460