Imam cerku 2 godine i 3 meseci. Dvie nedelje kaze da ima tvrdu stolici i stegne cjelu snagu ne da da je niko pipne. celo lice i pocrveni kao da je sva krv usla u glavi. to trae desetak minuta a posle se olabavi. bacanje izmeta nastaje mozda cak i posle 1h. Plasim se o cemu se radi jer u tim trenutkama je jako nervozna.

Moje mladje musko dete koje ima 3 godine i 4 meseca (stariji ima 6 godina) je boravilo u jaslicama do pocetka ovog meseca (2 1,5 dana). Sada je presao u vrtic za stariju decu u koji ide i njegov stariji brat. Medjutim, mesec ili dva pre prelaska u vrtic on je u jaslicama poceo da pravi velike probleme - da se baca, skida go, grize vaspitacicu, ne da deci da spavaju...sve te probleme nije pravio u prethodnom periodu. Kod kuce takve stvari nije radio. Kada sam uzela godisnji primetila sam da i kod kuce u prepodnevnim casovima, kada mu kazem da nesto uradi on (kao iz neke navike) pocne da mi se suprotavlja, pocne da se dere, baca i skida go (kao da je neki ritual ili predstava). Mislim da je to upravo to sto je poceo da radi i u vrticu. Ja sam mu rekla da to nije lepo da radi, da nije dobar i da ja to ne volim. Skrenula sam mu paznju na njegove oziljke od padova (jer je jako opterecen svojim ranicama) i polako smo se obukli. U velikom vrticu je pred spavanje opet poceo sa istim ritualom, da se glupira, skida, grize...Ne znam kako je stekao tu naviku i sta ga ustvari nagoni da to radi...Kao da neki bes iz njega izlazi a ja ne znam sta je uzrok...da li se plasi da mu stariji brat ne uzme paznju. Stariji sin je jako tolerantan i trpi sve njegove hirove, ali mu se i suprotstavi vrlo retko. Mladji, kao da zna i zeli i moze da bude glavni svugde...kao da ne priznaje nikakav autoritet. Vaspitacice u starijem vrticu su mi rekle da budem strpljiva i da cemo mu te navike polako izbaciti, ali ja strepim i sramote me je i plasim se da ja negde gresim. Inace zivimo u istoj kuci sa muzevljevom majkom, ocem i sestrom i sve su oci uprte u mene i u to kako sam tako razmazila dete...osecam se kao glavni krivac za sve nevolje. Hvala na savetu i objektivnosti.

Poštovani doktore, Imam problem sa svojim starijim sinom, kom je 9 godina. Naime, prije par godina kod njega se pojavila enkopreza. To ne mogu povezati sa nekom konkretnom stresnom situacijom, možda rođenje mlađeg brata ili operacija fimoze koja je možda bila za njega stresna. Inače je dijete koje je donekle zatvoreno, ali u suštini komunikativno i veselo. Razmišljala sam da odem do psihologa, kako bismo taj problem nekako riješili, ali se bojim da mu to ne stvori dodatni kompleks. Sve se nadam da će to sam regulisati, jer ne vjerujem da se radi o organskom poremećaju. Šta biste mi vi savjetovali? Unaprijed hvala.

Nalazimo se na putu gde mnogo hodamo. Supruga (60 god.) je nekoliko puta tokom hodanja zignulo u desnoj preponi, tj.osetio je kao blago trnjenje. S obzirom da smo daleko od kuce molimo vas za odgovor sta bi o molo da bude. Hvala i puno pozdrava PERISICI

Postovani dr Stankovicu, molim Vas da mi kazete nesto o lecenju sizofrenije kod dece sa mentalnom retardacijom. Naime, radi se kceri moje sestre, koja ima 16 godina i pre par meseci kod nje su se pojavili prvi simptomi sizofrenije (utvrdjena dijagnoza): nesanica, halucinacije, razgovor sa raznim licnostima, zamena licnosti kao i dupliranje osoba iz okruzenja (i sebe same). Ona je dobila terapiju od koje su ovi simptomi delimicno nestali ali je njeno psiho-fizicko stanje krajnje zabrinjavajuce: otezano hoda, ne komunicira, samo sedi i posmatra u jednu tacku, bez ikakve inicijative... Strasno nam je da tako nesto prihvatimo, jer je ona bez obzira na svoju mentalnu zaostalost (ostala je na nivou razvoja 4-5-godisnjeg deteta) bila vrlo zivahna, druzeljubiva, igrala rado videoigrice, komunicirala sa okolinom... Molim Vas da mi odgovorite da li su ovo ocekivane i prolazne nuspojave pri uzimanju antipsihotika ili se mozda radi o losem reagovanju organizma na dati lek i da li je mozda neophodna promena terapije? Unapred zahvalna tetka