Zloupotreba droge je osobito karakteristična za moderno društvo. Droga se vise ne događa n...
Prof. dr Bojana Dimitrijević, redovni profesor Departmana za psihologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu, na predmetima kliničke orijentacije. Drži kurseve iz Uvoda u kliničku psihologiju, Psihodijagnostike, Psihodijagnostike dece, Neuropsihologije, Zaštite mentalnog zdravlja. Doktorirala je 2000.godine na Univerzitetu u Beogradu na temu „Psihodinamika agresivnosti delinkventnih narkomana“, a tematikom agresivnosti i socijalno devijantnih ponašanja bavila se kroz brojne naučne članke i dve naučne monografije. U svom istraživačkom radu bavila se i temama primenjene psihodijagnostike, forenzičke procene, ratnim psihotraumatizmom, rizičnim ponašanjima adolescenata, kao i brojnim aspektima primene kliničke psihologije, kao i zaštite i unapređenja menatalnog zdravlja u široj društvenoj zajednici.
Kao specijalista medicinske psihologije radila je više od 25 godina u ustanovama specijalizovane psihijatrijske zaštite, na poslovima psihodijagnostičke procene pacijenata svih uzrasta i najrazličitijih psihopatoloških kategorija. Kao sudski veštak, već oko 30 godina radi na poslovima forenzičke ekspertize kao samostalni veštak, član komisija u psihijatrijskim institucijama u Nišu i Beogradu i član sudsko-psihijatrijskih odbora Medicinskih fakulteta u Nišu i Kragujevcu. Koautor je udžbenika iz oblasti sudske psihijatrije i psihologije. Mentor je specijalizantima u okviru programa specijalizacije iz medicinske psihologije na Medicinskom fakultetu u Nišu i član komisije za polaganje specijalističkog ispita.
Osnivač je i supervizor Psihološkog savetovališta za studente na Univerzitetu u Nišu koji je velika organizacija na volonterskoj bazi i koji već više od deset godina pruža savetodavnu i psihoterapijski psihološku pomoć velikom broju mladih ljudi u rešavanju raznovrsnih emotivnih, porodičnih, adaptacionih i drugih problema. Takođe je edukator u mnogim temama vezanim za probleme adolescentnog perioda i širok spektar psihopatoloških entiteta.
Od 1993. godine učesnik je, koordinator i evaluator brojnih istraživačkih i aplikativnih projekata vladinih i nevladinih organizacija, posebno usmerenih na edukaciju i pomoć posebno vulnerabilnim populacionim grupama.
Htela bih da znam nešto više o mesečarenju. U detinjstvu sam bila aktivan mesečar, po priči mojih roditelja, što je u tinejdžerskom periodu postalo retko, a kao već odrasloj osobi nije mi se dešavalo ili barem nije niko primetio. Nedavno sam ujutru u kuhinji našla na radnom stolu predmet koji retko koristim i do kog je komplikovano doći. Zaključila sam da sam to uradila u snu. Kćerka od 5 godina ponekad noću ustaje i ide u wc, ali se toga ujutru ne seća. Da li je i to mesečarenje?
Mesečarstvo (somnabulizam ili noktabulizam, u stručnoj literaturi) se opisuje kao stanje izmenjene svesti u kome se osoba diže iz postelje i zbunjeno tumara po kući, a nekada i napušta kuću i luta ulicama. Suština ovog poremećaja je u tome što se radi o nepotpunom buđenju, dok se san nastavlja, a motorni i senzitivni aparati su "ukopčani" u svest sna. Ovakva pojava se najčešće viđa kod dece, jer ona burno preživljavaju neke konflikte oživljene u snu, što se može povezati sa dnevnim događajima ili akumuliranom napetošću vezanom za određene unutrašnje probleme. Kada je dečiji uzrast u pitanju, sam proces rasta i razvoja predstavlja dovoljno provokativni faktor za mesečarstvo, posebno kada se radi o preosetljivoj deci, pa se oko toga ne treba brinuti ukoliko ne postoje neki drugi pokazatelji da sa detetom nešto nije u redu. I u odraslijoj dobi, moguće je da pod uticajem snažnih intrapsihickih faktora dođe do somnabulnih ispoljavanja. Ukoliko smatrate da ste imali takvu noćnu epizodu, nije loše da se zapitate šta Vas aktuelno posebno muči i eventualno sami nađete odgovor za ovakav postupak. Generalno ne vidim poseban razlog za brigu oko tog konkretnog postupka, možda pažljivije treba analizirati Vaš nivo stresa i opterećenosti, odnosno potencijalni uzrok za tu disharmoniju između Vašeg stanja svesti i motornog sistema. Nekada nerado priznajemo sebi da smo previše opterećeni ili zabrinuti, pa odlažemo rešavanje problema koji nas više izjedaju i predstavljaju daleko značajniji problem za razmatranje nego što je jedna izolovana epizoda mesečarenja. Što se Vaše kćerke tiče, nema razloga za brigu.