1997. godine sam upoznala sadašnjeg momka, on je te godine bio pred razvodom i razveo se nakon nepunih godinu dana. Iz te veze ima ćerku. Ostali smo u vezi do 2000g. kada sam ja okončala vezu, jer nisam mogla da podnesem da me krije od bivše žene tj. nije smeo da joj kaže da ja postojim u njegovom životu, a sve ostalo u vezi je bilo u redu. Posle nekoliko godina, tačnije 2003 godine smo se slučajno sreli i pomirili i od tada smo u vezi. Sada je isto kao i ranije sve funkcioniše, ali sadašnji problem je sledeći - sada njegova ćerka ne zna za mene niti za bilo kog rođaka sa njegove strane, ne zna ni da ima baku (njegova majka) jer njena majka to ne dozvoljava. Nikada nisam saznala pravi razlog njenih odluka da tako vaspitava dete. Takođe se odugovlači pitanje naše veze i zajedničkog života. On govori uvek da je rano i da ima vremena (inače ja imam 30, a on 43 godine). Recite mi da li je moja borba uzaludna ili ne? Zašto on ne želi ništa da promeni u životu?
Rekla bih da ni Vaš partner nema mnogo uticaja na vaspitanje svoje kćerke, a još manje Vi s obzirom da ste godinama prikriveni, što je posledica njegove odluke (ili pristajanja na odluku bivše supruge). Nije mi jasno zašto nije bivšoj supruzi smeo da kaže da ste u njegovom životu, pa ona je ipak bivša? Uostalom, verovatno njihova komunikacija i ne podrazumeva posebnu otvorenost i saradnju, posebno kad kažete da dete i ne poznaje njegovu rodbinu. To, naravno, nije dobro za dete koje izgrađuje svoj identitet i kroz porodične korene, ali mislim da nije na Vama da o tome posebno brinete već je to prevashodno na dogovoru roditelja, ukoliko je on uopšte moguć. Što se prikrivanja Vašeg postojanja tiče, iz Vašeg pisma shvatam da niste time zadovoljni. Ukoliko Vas on voli i prihvata, nije prihvatljivo da Vas na ovaj način obezvređuje. Ukoliko se plaši posledica obelodanjivanja činjenice da ima partnerku, kako će se tek boriti i zalagati za Vas u životu, kada budu neke krizne situacije (a njih u svačijem životu ima) došle na red? Za Vas je veoma važno pitanje njegove neodlučnosti po pitanju sledećeg koraka u vezi. Za svaku vezu su od izuzetnog značaja poverenje, poštovanje i jasna komunikacija. Nisam sigurna koliko ovih elemenata ima u Vašoj vezi, a izgleda da je on taj koji sam donosi značajne odluke za Vašu zajedničku budućnost. Bilo bi značajno da mu stavite do znanja da je dogovor važna komponenta partnerske veze i da o bitnim pitanjima treba da se dogovarate i postavite neke razumne, okvirne planove. Ovako ste u veoma neizvesnoj vezi gde se Vi vrlo malo pitate, iako je Vasa budućnost deo te zajedničke priče. Ukoliko sada shvatate da nema dogovora i da je Vaše učešće u donošenju odluka nedovoljno ili beznačajno, zapitajte se da li je to nešto što želite u braku i uopšte u nastavku svog života. Zanimljivo je što njegova bivša supruga sama odlučuje o pitanju njihovog zajedničkog deteta, a sada on preuzima ulogu jedinog zaduženog za odluke u Vašoj zajedničkoj vezi! Ni jedno ni drugo nisu dobro i funkcionalno rešenje. Vaše, a pogotovu njegove godine, daju dobru osnovu za zrelu vezu i brak, a čekanje samo po sebi neće doneti nikakve posebne promene. Ukoliko je on čovek koji se boji novog vezivanja zbog eventualnog lošeg prvog iskustva, teško da će samo odlaganje doneti neku promenu u Vašem odnosu. Potrebno je da on prepozna problem, ukoliko postoji u njemu, i poželjno da se uz eventualnu stručnu pomoć problem razreši.
Odugovlačenje pitanja zajedničkog života
1997. godine sam upoznala sadašnjeg momka, on je te godine bio pred razvodom i razveo se nakon nepunih godinu dana. Iz te veze ima ćerku. Ostali smo u vezi do 2000g. kada sam ja okončala vezu, jer nisam mogla da podnesem da me krije od bivše žene tj. nije smeo da joj kaže da ja postojim u njegovom životu, a sve ostalo u vezi je bilo u redu. Posle nekoliko godina, tačnije 2003 godine smo se slučajno sreli i pomirili i od tada smo u vezi. Sada je isto kao i ranije sve funkcioniše, ali sadašnji problem je sledeći - sada njegova ćerka ne zna za mene niti za bilo kog rođaka sa njegove strane, ne zna ni da ima baku (njegova majka) jer njena majka to ne dozvoljava. Nikada nisam saznala pravi razlog njenih odluka da tako vaspitava dete. Takođe se odugovlači pitanje naše veze i zajedničkog života. On govori uvek da je rano i da ima vremena (inače ja imam 30, a on 43 godine). Recite mi da li je moja borba uzaludna ili ne? Zašto on ne želi ništa da promeni u životu?
Odgovoreno: 22. 04. 2007.Rekla bih da ni Vaš partner nema mnogo uticaja na vaspitanje svoje kćerke, a još manje Vi s obzirom da ste godinama prikriveni, što je posledica njegove odluke (ili pristajanja na odluku bivše supruge). Nije mi jasno zašto nije bivšoj supruzi smeo da kaže da ste u njegovom životu, pa ona je ipak bivša? Uostalom, verovatno njihova komunikacija i ne podrazumeva posebnu otvorenost i saradnju, posebno kad kažete da dete i ne poznaje njegovu rodbinu. To, naravno, nije dobro za dete koje izgrađuje svoj identitet i kroz porodične korene, ali mislim da nije na Vama da o tome posebno brinete već je to prevashodno na dogovoru roditelja, ukoliko je on uopšte moguć. Što se prikrivanja Vašeg postojanja tiče, iz Vašeg pisma shvatam da niste time zadovoljni. Ukoliko Vas on voli i prihvata, nije prihvatljivo da Vas na ovaj način obezvređuje. Ukoliko se plaši posledica obelodanjivanja činjenice da ima partnerku, kako će se tek boriti i zalagati za Vas u životu, kada budu neke krizne situacije (a njih u svačijem životu ima) došle na red? Za Vas je veoma važno pitanje njegove neodlučnosti po pitanju sledećeg koraka u vezi. Za svaku vezu su od izuzetnog značaja poverenje, poštovanje i jasna komunikacija. Nisam sigurna koliko ovih elemenata ima u Vašoj vezi, a izgleda da je on taj koji sam donosi značajne odluke za Vašu zajedničku budućnost. Bilo bi značajno da mu stavite do znanja da je dogovor važna komponenta partnerske veze i da o bitnim pitanjima treba da se dogovarate i postavite neke razumne, okvirne planove. Ovako ste u veoma neizvesnoj vezi gde se Vi vrlo malo pitate, iako je Vasa budućnost deo te zajedničke priče. Ukoliko sada shvatate da nema dogovora i da je Vaše učešće u donošenju odluka nedovoljno ili beznačajno, zapitajte se da li je to nešto što želite u braku i uopšte u nastavku svog života. Zanimljivo je što njegova bivša supruga sama odlučuje o pitanju njihovog zajedničkog deteta, a sada on preuzima ulogu jedinog zaduženog za odluke u Vašoj zajedničkoj vezi! Ni jedno ni drugo nisu dobro i funkcionalno rešenje. Vaše, a pogotovu njegove godine, daju dobru osnovu za zrelu vezu i brak, a čekanje samo po sebi neće doneti nikakve posebne promene. Ukoliko je on čovek koji se boji novog vezivanja zbog eventualnog lošeg prvog iskustva, teško da će samo odlaganje doneti neku promenu u Vašem odnosu. Potrebno je da on prepozna problem, ukoliko postoji u njemu, i poželjno da se uz eventualnu stručnu pomoć problem razreši.
Pregledajte odgovore po oblastima