Milica Vujović: Nađite unutrašnju motivaciju i uzmite život u svoje ruke

Trudnoća, sama po sebi, predstavlja poseban period života za svaku ženu u kome treba maksimalno uživati i biti baš ta "princeza na zrnu graška". Vreme nema jo-jo efekat i nemoguće ga je vratiti unazad ili zaustaviti, pa baš zbog toga ne treba dopustiti nijednoj situaciji da pokvari vrednost određenog trenutka. 

Našoj sagovornici, Milici Vujović, otkriven je gestacijski dijabetes baš u tom periodu kada se život prirodno obrće za 180 stepeni. Nije redak slučaj da trudnicama dijabetes bude otkriven baš za vreme trudnoće, ali neke stvari vam niko neće reći osim onih koje su i same prošle kroz ono što i vi možda sada prolazite. Zbog toga, Milica je odlučila da podeli svoju priču i na taj način pripremi žene na sve ono što ih čeka u trudnoći s dijabetesom.

Prvo, pa...slatko

Prvi put kada se susrela s gestacijskim dijabetesom, Milica je bila u 24. nedelji svoje prve trudnoće. Prilikom redovnih pregleda, doktor koji je vodio trudnoću, pimetio je da je plod malo veći nego što bi trebalo da bude za taj period. U skladu sa time, predloženo joj je da uradi kontrolnu krvnu sliku sa biohemijom, kako bi se otklonila sumnja na bilo šta što može ugroziti nju i bebu.

Iako su tada rezultati pokazali da joj je šećer na gornjoj granici, Milica ističe kako se nalazila u sigurnim rukama iskusnog doktora kome je odmah bilo jasno šta je u pitanju. Nakon što je u bolnici provela ceo dan i odradila sve testove, ustanovljeno je da je ona jedna od žena koje će se u trudnoći suočiti s poteškoćom koja će promeniti tok trudnoće - dijabetesom: 'Odmah sam dobila plan ishrane koji je podrazumevao dijetu, jer sam se od početka trudnoće ugojila čak 18 kilograma. Čak i sama ta činjenica je mogla da ukaže na neki problem i iako mi je, kako kažu, dijabetes otkriven slučajno, iskreno verujem da u životu slučajnosti nema i da se sve dešava s razlogom.'

'Jedino što mi je bilo u fokusu je zdravlje moje bebe'

S obzirom na to da je trudnoća svojevrstan deo života žene i da predstavlja period kada, brinući se o sopstvenom telu, brinemo i o detetu koje raste u nama, pitali smo Milicu da li je bila uplašena kada joj je otkriven dijabetes u trudnoći i sa kakvim se osećanjima suočila: 'Biću maksimalno iskrena - nisam bila uplašena, prvenstveno jer sam i sama zdravstveni radnik i radim baš u Ginekološko-akušerskoj klinici Narodni front. Znala sam da će sve biti u redu i bila sam zahvalna što je na vreme utvrđeno šta je u pitanju.'

Kada joj je dijabetes ušao u život, ostavio je Milicu s gomilom pitanja u glavi: 'Pitala sam se, otkud to da se baš sada pojavio? Tačno je da imam predispoziciju za šećernu bolest, s obzirom na to da su obe moje bake dobile dijabetes tip 2 u svojim poznijim godinama, ali nisam mogla ni da sanjam da ću se s njim susresti u cvetu svoje mladosti i to dok u stomaku nosim novi život.' - napomenula je.

Milica je u svakodnevnom kontaktu sa trudnicama kao i bebama zbog prirode posla koji obavlja. Zahvaljujući svom znanju i iskustvu uspela je da sputa stres koji je lebdeo negde u vazduhu. Bila je svesna da će nerviranje, stres i strah uticati kako na dijabetes, tako i na bebu, a u tom trenutku, jedino što joj je bilo u fokusu je zdravlje njene bebe i regulisanje telesne težine promenom ishrane. 

'Tokom svog radnog vremena se često susrećem s ženama koje su otkrile dijabetes u trudnoći, tako da sam donekle bila pripremljena na ono što me čeka, bar s teorijske strane. Zbog toga sam bila sigurna da je moj problem rešiv i da se može držati pod kontrolom uz redovno merenje šećera i menjanje životnih navika.'

Kako nam je rekla, tokom prve trudnoće, porodica ju je držala kao malo vode na dlanu, pružila joj bezrezervnu podršku i tog perioda se seća u najlepšem svetlu: 'Sve je rešivo i prolazno. U životu ne treba propustiti ni jedan momenat za uživanje, a pogotovo ne u najlepšem periodu života koji žena može da oseti i iskusi. Baš zbog toga svaki izazov treba oberučke prihvatiti i ne bežati od njega, jer što ga pre prihvatimo, pre ćemo ga prevazići.'

'Promena mi je teško pala'

Neretko svima nama dijete teško padaju, odlažemo njihov početak za svaki naredni ponedeljak, mesec ili godinu. Međutim, koliko je zapravo teško jednoj trudnici da započne dijetu onda kada joj se apetit znatno poveća, pa čak i dobija želju za hranom koju ranije možda nije volela? Kako nam je objasnila, prventveno joj je bilo zabranjeno da unosi dodate šećere. Takođe je bilo važno da bude u kalorijskom deficitu i da ograniči unos masti i ugljenih hidrata: 'Bilo mi je izuzetno teško i mučno da budem na toj dijeti. Sećam se da su mi se određene namirnice izuzetno tražile, poput sira, ali mi je sve osim nemasnih sireva bilo zabranjeno.'

'Takva dijeta mi je teško pala. Odjednom se odreći svega na šta si do tada navikao je veliki izazov, pogotovo kad telo počne da se menja i hormoni da upravljaju tvojim razumom. Iako su mi mnoge namirnice bile ograničene i zabranjene, kršila sam pravila s vremena na vreme, jer sam jednostavno morala da zadovoljim trudničke potrebe'

S obzirom na to da se trudnoća bližila kraju, a porođaj kucao na vrata, osećanja su se mešala, a pored svega toga, morala je da brine i o ishrani: 'Morala sam da pazim šta jedem, bila sam konstantno gladna… Za ručak bih mogla da pojedem samo 100g grilovane piletine sa salatom. Sve to me je činilo jako nervoznom.'

'Kada sam primljena u bolnicu zbog porođaja i stavljena na režim ishrane namenjen za osobe s dijabetesom, više mi ništa nije bilo važno.' - rekla je. 'Jedino što sam osećala je iščekivanje da konačno svoje dete uzmem u ruke. S obzirom na to da je Viktor bio velika beba od preko 4kg, predložen mi je carski rez, međutim, povela sam se intuicijom i odlučila da završim svoju trudnoću baš onako kako sam i počela - prirodno.'

Druga trudnoća - emotivni rolerkoster

S obzirom na to da je zbog svoje prve trudnoće izbegla medikamentoznu terapiju za dijabetes, bilo je neophodno da odmah nakon porođaja odradi sve analize. S obzirom na to da je nakon rezultata sve naizgled bilo u redu, Milica se kompletno opustila i vratila se normalnim tokovima života, ne razmišljajući o onome što bi kasnije moglo da joj se desi: 'Na umu sam imala da više nisam trudna, da beba više nije u meni i više uopšte nisam vodila računa, a pritom mi se nakon porođaja kilaža vratila u normalu. Sve je naizgled bilo sasvim u redu, do momenta kad sam želela ponovo da zatrudnim...'

'Druga trudnoća je bila emotivni rolerkoster. Niko me više nije tretirao kao u prvoj, od mene se očekivalo da budem spremna na sve i da sve znanje ovog sveta držim u malom prstu. Imala sam malo dete u kući, bojala se kako će ono prihvatiti bebu, a onda je na vrata ponovo zakucao moj stari, dobri prijatelj - dijabetes.'

Kako naša sagovornica kaže, iako je psihički teško podnosila drugu trudnoću, dijabetes joj više nije bio nepoznat: 'Njegov ponovni dolazak nije bilo najprijatnije iskustvo, ali sam imala na umu da je gestacijski dijabetes nešto što mora da prođe nakon porođaja i da će beba biti zdrava ako se potrudim.'

Međutim, ovaj put, kontrolisati telesnu težinu bilo je teže nego ikada do tada. Šećer joj je znatno otežao regulaciju metabolizma i Milica je do kraja trudnoće dobila čak 23kg preko svoje idealne težine: 'Bilo je pomalo frustrirajuće strogo se pridržavati saveta lekara i restriktivne dijete, a ne videti konkretne rezultate. Drugi sin mi se rodio zdrav, sa 4200g, što je najvažnije, ali su napori koje sam uložila bili poprilično veliki.'

Ovog puta, strah za zdravlje njene bebe ipak nije izostao. Reakcije doktora na veličinu bebe u njenom stomaku činile su je još nervoznijom: 'Svaki put kada bih čula kako je moja beba baš velika, imala bih neki čudan osećaj u stomaku. Baš iz tog razloga sam silno želela da se moja kilaža reguliše, a to mi nikako nije polazilo za rukom.'

Pred sam kraj trudnoće, tik pred porođaj, Milica je dobila jaku alergijsku reakciju na antibiotik koji je pila i upala u anafilaktički šok. Svi ti stresovi su svakako uticali na šećer, koji se tada poremetio. Ono što je napomenula je da se sin rodio zdrav i da joj je objašnjeno da ne bi trebalo da postoji mogućnost da i on dobije dijabetes, pa joj je od tog momenta poprilično laknulo.

Porođaj nije rešenje

Od rođenja drugog deteta, Miličino stanje se stabilizovalo i tri godine nije razmišljala o šećeru, niti o dijabetesu. Kako nam je objasnila, bila je preokupirana ulogom majke i nije se više toliko obazirala na sopstveno zdravlje: 'Jedna iskusna babica me je posavetovala da obavezno odradim testove opterećenja glukozom, jer se neretko dešava da trudnice nakon gestacijskog dijabetesa razviju insulinsku rezistenciju. Međutim, u tom trenutku jednostavno nisam imala vremena da razmišljam o tim stvarima i ubrzo sam smetnula taj savet s uma.'

Vreme je prolazilo i simptomi su se polako pojavljivali: 'Nakon što sam počela da dobijam osećaje gušenja, shvatila sam da moram da proverim šta se dešava. Prva pomisao mi je bila da je u pitanju poremećaj rada štitaste žlezde, jer je gušenje jedan od tipičnih simptoma. Nakon obavljenog ultrazvuka, gde sam shvatila da je sa štitnom sve u redu, jedino mi je preostalo da ponovo proverim šta se dešava sa šećerom. Ne lezi vraže, ponovo je bio blago povišen i nakon svih neophodnih analiza, utvrđeno je da imam insulinsku rezistenciju.'

'Tada sam se setila onoga što mi je babica rekla i sve kockice su se sklopile. Tada sam shvatila da moj problem sa šećerom nije prestao s porođajem i da je ovo nešto oko čega bi trebalo da vodim računa ceo život. Tada mi je objašnjeno da postoji veoma realna šansa da kasnije u životu razvijem i dijabetes tip 2.'

'Čvrsto sam odlučila da promenim svoj život'

Milici je odmah propisana medikamentozna terapija, međutim, ona je imala jaku motivaciju da pokuša samostalno da se izbori sa svojim stanjem: 'Čvrsto sam rešila da se posvetim sebi i svom zdravlju. Nisam želela da se oslanjam na lekove i da nastavim s nekim nezdravim obrascima ponašanja koji su mi urušavali kvalitet života. Prvo što sam uradila jeste pregled nutricioniste. Izrađen mi je detaljan plan ishrane, koji ne samo da mi je pomogao da stabilizujem šećer, već sam uz njega počela da regulišem telesnu težinu.'

'Ovakav plan ishrane mi je mnogo promenio psihičko stanje. Oduševilo me je to što više nisam osećala umor, kao ni ogromnu glad i potrebu za hranom. Pre toga, kada mi je verovatno divljao šećer, mogla sam da jedem mnogo, a da često budem gladna do iznemoglosti. Kada sam počela da jedem na svakih 4 sata, stanje se potpuno stabilizovalo. Imala sam mnogo više energije, bolje spavala i nisam više bila zaboravna, da ne spominjem to što gušenja više uopšte nisam imala.'

Intenzivni treninzi joj nisu bili preporučeni, tako da je počela da se bavi umerenom fizičkom aktivnošću - šetala je i vozil bicikl redovno, te je veoma brzo videla poboljšanje u telesnoj težini, što joj je dalo motivaciju da ne odustaje i da nastavi da ide ka svom cilju. 

Međutim, kako je priroda njene struke izuzetno stresna i često vrlo nepredvidiva, poslednji period je za Milicu bio vrlo izazovan: 'Otkako sam se vratila u smenski rad, gde poslepodnevna smena traje 12 sati, stečene zdrave navike su se poremetile. Nažalost, vrlo je teško biti 12 sati na nogama i jesti kako treba. Dešava mi se često da moram da pojedem nešto s nogu, na brzinu i usred noći, tako da mi to definitivno utiče na šećer, što i sama osećam. Plan mi je da ponovo odem kod nutricioniste kako bih dobila novi plan ishrane koji će biti prilagođen takvom stilu života. Volim svoj posao i ni za šta ga ne bih menjala, ali moje zdravlje i porodica su mi u ovom periodu mnogo važniji, te zaista želim da usmerim sve svoje snage da se sve uklopi kako treba i da nijedan aspekat mog života ne ispašta.'

'Nađite unutrašnju motivaciju i preuzmite kontrolu'

'Svaka žena treba da bude u rukama najboljih ginekologa i akušera koji znaju da prepoznaju ovakve stvari.' - ističe ona i dodaje: 'Da nisam imala dobre lekare uz sebe koji su na vreme otkrili gestacijski dijabetes, ko zna kakvo bi mi stanje sada bilo. Verujem da bi problemi bili mnogo većih razmera. Sada kada znam sve što znam, želim da moje reči dođu do što većeg broja žena koje su se prvi put našle u ovoj situaciji i ne znaju kako dalje. Verujem da je slika mnogo živopisnija kada je nacrta neko ko ima iskustvo iz prve ruke.'

Iako trudnički dijabetes ne ostaje nakon porođaja u najvećem broju slučajeva, treba biti spreman na ono što dolazi: 'Ja sada znam da postoji šansa da razvijem dijabetes tip 2 i da o šećeru moram da vodim računa, ali je važno da na sve to čovek bude pripremljen. Ja ipak i dalje imam tu mogućnost da kontrolišem svoje stanje, ali život je velika neizvesnost i nijedna mogućnost nije isključena.' Ono što nam je istakla kao veoma važno je da, bez obzira na neizvesnost, svaka žena treba da uživa u trudnoći što više i da pokuša da očuva svoje mentalno zdravlje, da se ne nervira i izbegava stres.

'Dijabetes je veoma važno držati pod kontrolom.' - kaže nam. 'Kada mi je dijagnostikovana insulinska rezistencija, mnogo sam istraživala o njoj, čitala i učila, slušala iskustva drugih i učlanila se u nekoliko grupa na drušrvenim mrežama gde sam se povezala s osobama koje su u istoj situaciji kao i ja. Danas sam sigurna da je sve u našim rukama i da možemo šećer držati pod kontrolom uz kvalitetnu i zdravu ishranu, fizičku aktivnost i redovno merenje šećera.'

"Svaka žena, u ovom slučaju, može takvo stanje da kontroliše. Sve je do nas, kao i ostale stvari u životu. Važno je da nađemo unutrašnju motivaciju i budemo odlučni. Verujte mi, mnogo je lakše preuzeti kontrolu nad svojim životom sada, iako se čini nemogućim, nego da se za deset-petnaest godina nađemo u bezizlaznoj situaciji, gde više nema nazad.'