Postovani, u pitanju je moja majka. Ja sam se udala sa 20 g jer sam bila trudna, tada sam pauzirala studije. Rodila sam bebu, zavrsila studije, zaposlila se, rodila drugu bebu. Sada imam skoro 30 godina. Sestra od ujaka se pre neki dan udala sa 17 g, pobegla od kuce, haos opsti. U mom razgovoru sa svojom majkom ona je tu sestru stavila ispred mene, rekavsi da sam i ja kao ona. Mala je spornog morala iako ima tako malo godina. Rekla sam majci da nije lepo sto me na taj nacin vredja. Ona je tada osula paljbu na mene po svim frontovima. Vredjala me, na neki nacin kune moje cerke i da se one tako sutra ophode prema meni. Ne zeli da prica sa mnom, 3 nedelje me nije okrenula telefonom, pod izgovorom da je moja obaveza da nju zovem, prica da je ne postujem, da sam joj puno loseg u zivotu uradila. Kaze da me gajila, sve mi dala itd. Nikad joj nisam naudila, jedini oslonac sam joj bila, uvek joj drzala stranu, svaki dan je zvala kad sam se udala. Ona sada to sve porice. Srce mi se cepa. Imala je jako tezak zivot sa mojim ocem. Pun stresa. Uvek sam je psihicki dizala. Nas konflikt je zapoceo jer je zaboravila da sam ja njeno dete, a ta mala bratanica je kako kaze njena krv. . . Moram jos nesto reci: pre dve godine je umislila da je neko postavio bubice za prisluskivanje po kuci. Svuda je trazila. Nije htela da se javlja na telefon i istu tu malu sto je sad brani, vredjala i kritikovala zbog ponasanja. Mislim da je to neki psihicki problem. Izvinite sto sam ovoliko pisala. Ali verujte, nakon svega, ni ja ne mogu da funkcionisem kako treba. To njeno ponasanje lose utice na mene. Boli me i srce i dusa. I na kraju pocnem i sebe da preispitujem gde gresim. . . Sta da radim? Hvala vam najlepse na svemu. Izvinite zbog opsirnosti. Mada, dva dana da pisem, bilo bi malo
Poštovana, Razgovarajte sa majkom u periodu kada je kritična i smirena o tome da joj je potrebna pomoć stručnjaka (psiholog, psihijatar) jer joj je očigledno nervni sistem veoma ugrožen i ne može da se kontroliše. Nepotrebno je i nekorisno da joj dokazujete da ste vi ispravni, da ste joj pomagali kada je bilo teško (što uzgred budi rečeno i nije bio vaš posao kao deteta) jer njoj je potrebno da stekne uvide u sopstveno ponašanje i bude svesna svojih postupaka i načina razmišljanja koji i privlače okolnosti u kojima se nalazi. To isto važi i za vas pa, mada znam koliko vam je teško, ipak nađite ličnu snagu i prevaziđite ovo što se dešava između vas i majke svešću da ste odrasla i zrela osoba koja ima svoj život i porodicu, da ne zavisite od majčinog mišljenja. To nije nimalo lako, ali ona očigledno ima psihičke probleme i zato je treba uputiti na pravo mesto. Ako ona to ne bude želela onda je to njena odgovornost, a ne vaša. U tom slučaju, izbagavajte da dolazite u konflikte sa njom i da sebe izlažete njenim uvredama.
Poštovani, imam problema sa anksioznošću preko godinu dana. Simptomi su otežan udah važduha i blaga tahikardija 85 u sec. Radim posao u struci, prosjecne plate, a ovi simptomi mi se jedino pojavljuju na poslovnim sastancima, pa sebi izgledam smijesan i nekako se borim sa tim. Idem kod psihijatra ali mi on upućuje psihoterapiju, a jedino može privatno, iako jedini radim u kuci. Napminjem da sam jako mrsav i visok, i to me tisti, volim zene, ali nemam hrabraosti ni jednoj prici, ujedno bio sam najbolji student u svojoj generaciji i imao mnoge nagrade, ali sa svojih 24 godine shvatam da bez ljubavi i intezivnog seksa, tesko mogu vise. Imam problema sa socijalnom interakcijom ali imam iq 122, iako ne smatram sebe nesto pamentnim, kad ne umijem uputiti kompliment djevojci niti imam hrabrosti prici, ne zelim ljubav koliko seks. Ujedno ne pijem, ne pusim, ne drogiram se, jedino na svoju ruku posledljih 2 mjeseca uzimam lexilium pola doze od 1, 5mg. Po prirodi sam hipohondar, valjda zato sto vidim da mnogi su muskulaturno dominantniji od mene i jako sam potisten. Pokusao sam sa meditacijom, fiskulturom, teretanom, knjigama iz popularne psihologije, klasicnom muzikom, jedino sto mi pomaze jesto sopenov noknutno. Ako moyete odgovoritite, ako ne u svakom slucaju hvala sto ste omogucili da kazem svoj problem ljudima koji mnogi vise znaju jer veci strucnjaci od ovih nasih iz pg.
Poštovani, Ipak poslušajte svog psihijatra i otiđite na psihoterapiju (možete i u dz " jedro" gde radim u toj struci) . Neophodno je jer po svemu što ste rekli vi imate kapacitet da izađete iz svega ovog što navodite. Verovatno je kod vas u pitanju lična nesigurnost odnosno nesigurnost u sebe pa otuda svi ovi problemi sa druženjem, socijalnim kontaktima i prilaženjem devojkama. Kada jednom ovladate svojim strahovima i steknete oslonac u sebi, ličnu snagu i sigurnost svi problemi će biti rešeni.
Poštovani, već dva meseca se osećam jako loše. Naime, od kako sam raskinuo prvu emotivnu vezu u svom životu, i pošto se to vrlo loše završilo, probemi su počeli da se nagomilavaju. Prvo sam izgubio jesenje ispitne rokove na fakultetu, bilo kakvu želju za učenjem, ali i druženjima i socijalnim životom uopšte. Prvih mesec dana mi je svako smetao, vršen je pritisak na mene zbog ispita, slabo sam spavao i nisam imao volju ni za šta. U poslednjih mesec dana uspevam da spavam zbog obaveza, ali misli su mi konstno uznemirujuće. Ležem, budim se i po ceo dan mislim na jednu jedinu stvar - svoju prethodnu vezu. Uz to smatram da imam i socijalnu anksioznost koja se jedno vreme smanjila i u poslednje vreme ponovo pojavila, prosto osećam se neugodno i smatram da me svi ljudi gledaju. Kada nisam savladan umorom, potrebno mi je i više sati da zaspim, a snovi su mi puni košmara koje nikada do sada nisam sanjao i ispunjeni su samo jednom osobom. Sada posle nekog vremena mislim da nemam problem sa raskinutom vezom, ali moje konstantno stanje nezadovoljstva primećuju svi oko mene, a po prirodi sam vrlo ozbiljna osoba. Sve to mi smeta u obavljanju svakodnevnih obaveza jer sam odličan student aktivan na mnogim poljima, ali sem bežanja u velike obaveze i samovanja ne izdržavam ni u jednoj drugoj situaciji. Molio bih vas za mišljenje i savet za ponašanje. Lično ne mislim da imam neki klinički oblik depresije, ali ni manifestacije toga mi nisu potpuno jasne. Da li bi poseta psihologu ili psihoterapeutu bile od pomoći?
Poštovana, Da, itekao bi bila od pomoći (možete doći i u dz " jedro" gde radim kao psiholog - psihoterapeut) jer ste vi veoma samosvesni i već ste sami otkrili da je uzrok vaših simptoma depresivna reakcija na stres. To nije isto što i dijagnoza depresije za koju je potrebno piti i lekove - antidepresive. Vi možete kroz razgovor i dijalog sa stručnjakom da izađete iz ovog " začaranog kruga" u koji ste upali zbog raskida emotivne veze. Nesanice, neraspoloženje, košmarni snovi, anksioznost i drugi simptomi - sve su to pokazatelji ove depresivne reakcije na stres. Pozdrav
Postovani interesuje me vase misljenje u vezi moga brata. Potiče iz porodice koja je skromno živela, zaljubio se u curu koja mu je danas žena. Obzirom da nas je bilo u stanu četvoro, udao se. . . Njena porodica je dobro živjela. Dopalo mu se i na pogrešan način pokušao da se prilagodi. Trošio je. . . Njegovi su prodali stan i on je dobio40000maraka, koje je troškario za obične životne stvari porodice i svoje provode! Kasnije je počeo da se zadužuje, zajma novac i ne vraća na vrijeme, dok ga ne bi pritjerali uza zid. Onda se zaduživao kod dr. Da bi vratio prethodni dug. Tako je i danas poslije30god. Prije 3god. Počeo je da krizira zbog vel. Dugova i to stanje nazivao depresijom. Čak je u stanju da uzme novac i od ukućana. Išao na grupne terapije u zzmz. Nešto je puklo u njemu, počeo je da odlazi od kuće zbog pritiska ljudi kojima je dugovao iz straha da mu ne maltretiraju porodicu. Neki novac je vratio, ali je ostalo još dugova. Iako je dobio svesrdnu podršku porodice, opet je otišao od kuće zbog drugog duga. Izbjegava odlazak na posao iako zna da može lako da ostane bez njega u današnje vrijeme. Ne pokriva dane odsustvovanja. Sada živi sam u iznajmljenom stanu, piše čekove da bi mogao da preživi! Mnogo duguje banci. Ali to mu ne smeta da
ode u kafanu i da ruča kao svi sretni. Za to vrijeme dobio 2čira na želucu i 2 infarkta i 3stenta. Da trenutno uzima lorazepam, eliceu i kardiološku terapiju. Molim vas recite mi vase misljenje i sta da radimo sa njim. Unapred hvala.
Imam 26 godina i zadnjih 6 godina radim kao konobar. U zadnjih godinu i po dana imam problem sa nekom vrstom paničnih napada. Dešava mi se da kad treba nekome da poslužim malu šolju espreso kafe ruke krenu da mi se tresu, krenem da se znojim, srce ubrzano lupa i odjednom se stvorim u neprijatnoj situaciji. Desavalo mi se da nedeljama normalno radim, bez ikakvih napada i onda se odjednom opet stvori.
Da li imate neki savet kako da se oslobodim ovih napada?
Poštovani, Savet je da se javite na psihoterapiju, jer ovako iz pisma i pismenim putem ne mogu se lečiti napadi panike i strahovi koje navodite. Potrebno je pronaći uzrok zašto se oni javljaju, a to se može samo putem dijaloškog odnosa sa psihoterapeutom, ako već ne možete sami proniknuti u to.
Moguće je da je neki veći stres prethodio pojavi vaših simptoma, ali to sve treba videti na ragovoru sa psihologom.
Razgovarajte sa majkom u periodu kada je kritična i smirena o tome da joj je potrebna pomoć stručnjaka (psiholog, psihijatar) jer joj je očigledno nervni sistem veoma ugrožen i ne može da se kontroliše. Nepotrebno je i nekorisno da joj dokazujete da ste vi ispravni, da ste joj pomagali kada je bilo teško (što uzgred budi rečeno i nije bio vaš posao kao deteta) jer njoj je potrebno da stekne uvide u sopstveno ponašanje i bude svesna svojih postupaka i načina razmišljanja koji i privlače okolnosti u kojima se nalazi. To isto važi i za vas pa, mada znam koliko vam je teško, ipak nađite ličnu snagu i prevaziđite ovo što se dešava između vas i majke svešću da ste odrasla i zrela osoba koja ima svoj život i porodicu, da ne zavisite od majčinog mišljenja. To nije nimalo lako, ali ona očigledno ima psihičke probleme i zato je treba uputiti na pravo mesto. Ako ona to ne bude želela onda je to njena odgovornost, a ne vaša. U tom slučaju, izbagavajte da dolazite u konflikte sa njom i da sebe izlažete njenim uvredama.
aida zonjić
psiholog
Pozdrav
Ipak poslušajte svog psihijatra i otiđite na psihoterapiju (možete i u dz " jedro" gde radim u toj struci) . Neophodno je jer po svemu što ste rekli vi imate kapacitet da izađete iz svega ovog što navodite. Verovatno je kod vas u pitanju lična nesigurnost odnosno nesigurnost u sebe pa otuda svi ovi problemi sa druženjem, socijalnim kontaktima i prilaženjem devojkama. Kada jednom ovladate svojim strahovima i steknete oslonac u sebi, ličnu snagu i sigurnost svi problemi će biti rešeni.
aida zonjić
psiholog
Pozdrav
Da, itekao bi bila od pomoći (možete doći i u dz " jedro" gde radim kao psiholog - psihoterapeut) jer ste vi veoma samosvesni i već ste sami otkrili da je uzrok vaših simptoma depresivna reakcija na stres. To nije isto što i dijagnoza depresije za koju je potrebno piti i lekove - antidepresive. Vi možete kroz razgovor i dijalog sa stručnjakom da izađete iz ovog " začaranog kruga" u koji ste upali zbog raskida emotivne veze. Nesanice, neraspoloženje, košmarni snovi, anksioznost i drugi simptomi - sve su to pokazatelji ove depresivne reakcije na stres.
Pozdrav
Već sam odgovorila na ovo isto pitanje.
Pozdrav
Savet je da se javite na psihoterapiju, jer ovako iz pisma i pismenim putem ne mogu se lečiti napadi panike i strahovi koje navodite. Potrebno je pronaći uzrok zašto se oni javljaju, a to se može samo putem dijaloškog odnosa sa psihoterapeutom, ako već ne možete sami proniknuti u to.
Prikazano 371-375 od ukupno 2336 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke