Radim u laboratoriji i imam strah od zaraznih bolesti, iako se čuvam i nosim rukavice uvek mislim da ću nešto preneti na sebe. Vrlo dobro znam kako se većina tih bolesti prenosi, ali uvek umislim da prilikom skidanja rukavica kontaminiram ruke i tako se zarazim. Jako me to nervira, po sto puta operem ruke dnevno, svesna sam da pretetujem, što mi i koleginice kažu. Zanima me da li je ovo hipohondrija, jer sam već imala problema sa napadima panike i anksioznošću.
Pre bi bilo iz spektra opsesivnosti nego hipohondrije. Kod hipohondrije je sistem malo drugačiji. Ovde po mom mišljenju dominira opsesivna misao i potom ruminacije koje odatle proizlaze.
Ako želite da pročitate više o opsesivnošću, evo mog linka.
Zbog dosta tekstova sa interneta i medijskih duela koji više liče na političke prepirke, imam pitanja u vezi marihuane. Ilegalna je, to je sve jasno pa pitam informativno, a ne radi korišćenja. Pomaže li (ili odmaže) marihuana kod anksioznosti, depresije i psihijatrijskih problema. Svejedno koji je odgovor, molio bih Vas za obrazloženje kako i zašto, kratko naravno, da jednom za svagda razjasanim sebi i informišem druge bez prostog odgovora, to je loše. Hvala
Radi se o psihoaktivnoj supstanci, koja deluje preko dve komponente: cbd i thc. Dejstva ove dve komponente su dosta razlicita.
Drugo, koliko vrsta “marihuane” postoji?
Postoji indijska konoplja, a postoji i skank, ali i mnogo varijatni izmedju. U ‘marihuanama” dostupnim “na ulici” odnos te dve komponente je vrlo razlicit, toliko da je u nekim oblicima 2: 8, a u drugim 8: 2. Cbd: thc
Ko je upoznat sa time šta tačno uzima, pa može da tačno predvidi efekte?
Niko, jer ilegalne supstance je nemoguće kontrolisati. Ni lekovi, kao visoko kontrolisane supstance, nisu uvek isti, događa se da na primer jedna serija antibiotika iz jedne fabrike lekova bude manje koncentrovana, od druge. O tome koliko se pojedine “serije” pojedinih “marihuana” iz određenih “fabrika” razlikuju niko na svetu ne može dati tačan odgovor!
Šta tačno neko kupi "na ulici", nikad ne može znati. . .
To, u suštini, znači da je i efekat “marihuana” (u množini!) , kratkoročni a posebno dugoročni, vrlo različit i u suštini teško predvidljiv.
Šta se ipak zna?
Zna se da smo svi različiti, da jednima na primer Penicillin izleči infekciju, a drugima izazove penicilinski šok, nekada i fatalni ishod. Ujedno, nekada nam Penicillin izleči infekciju, a kasnije može da se dogodi da on bude neefikasan, da nam treba drugi ili dodatni antibiotik…
Kao što se mi razlikujemo prema osetljivosti na Penicillin, tako se razlikujemo i prema sklonosti da se plašimo, da nam varira raspoloženje, volja, da pamtimo i logički mislimo, da nam se pojavljuju sumnje ili halucinacije. To znači da će jednima smeša “marihuana” koje su jedno vreme uzimali, kupujući ko zna šta, donekle smetati, (u suštini, ne preterano) , a drugima će biti otrov za mozak. Kad ovo govorim, mislim na osobe koje još uvek nemaju nikakav jasan psihijatrijski problem, već uzimaju drogu rekreativno.
No, važno je znati da nije sve jedno kada se sa marihuanom počne. Ako je to u 13-14 godina, kada se mozak intenzivno razvija i ima jednu moc odbrane od otrova, efekti nece biti isti kao kada se počinje i uzima kasnije, kada se mozak manje intenzivno menja i kada mu je moć odbrane drugačija. Ujedno, nije isto ako se uzima 1-2 puta godišnje u par godina, ili 1-2 puta nedeljno u tih istih par godina…
No, u svakom slučaju u pitanju je blaža ili jača zatrovanost receptora u mozgu.
Koje su manifestacije te zatrovanosti?
Manifestacije su pojava napetosti, strahova, povišenog ili sniženog raspoloženja, promene potrebe za snom, hranom, promene volje, ali i nerealni doživljajii i paranoja. Kao i svako trovanje, kad se ukloni uzrok, psihičke promene se povlače, ali zna se da posle dužeg uzimanja marihuana mnogi ljudi manifestuju amotivacioni sindrom, jednu vrstu tuposti, pada raspoloženja, volje, motivacije i da to može da traje mesecima, ćak i godinama. Kod manjeg broja ljudi, međutim, može se dogoditi da se pojave sumjičavost, ideje proganjanja, poremećaj rerzonovanja, čudna razmišljanja, pa čak i halucinacije. Ove promene mogu da se dogode i više meseci, pa čak i godina, od poslednjeg uzimanja droge…
Zaključak
Kombinacije u vezi sa tim kakvo je bilo uzimanje marihuane u rekreativne svrhe kod jedne osobe tokom života su bezbrojne (kombinacije vrsta same supstance koja je unosena, načina kako je korisena, učestalosti, doza) . Zbog toga, kada se proučavaju svi efekti, posebno dugoročni, u naučnim studijama postoji mnogo prepreka da se egzaktno dobije definitivni, jedinstven odgovor. Dosta smo saznali, a dosta još ostaje da se sazna. Odatle polemike. One su opravdane.
No, na Vaše pitanje - pomaže li (ili odmaže) marihuana kod anksioznosti, depresije i psihijatrijskih problema (koji već postoje, pretpostavljam da ste to mislili) , odgovor je – odmaže, i to u velikoj meri, jer pored jedne bolesti tj. poremećaja u radu moždanih ćelija, stvara se i dodatni poremećaj tim isti ćelijama, a i šire, što može imati samo negativni efekat na pojedinca.
Da li je moguće da osoba ima blaži oblik epilepsije ukoliko joj nije ustanovljeno lekarskim pregledom? Ima česte napade, jednom je bilo sa penom na ustima, a ranije je imala utisak da je neko drugi, da živi u nekom svom svetu, da živi tuđi život. Pritom, na prvi pogled osoba deluje ok, tek kroz druženje sa njom primećuje se kao dvostruka ličnost. Osoba ima jake glavobolje i odbija da ide kod neurologa. Pri tom vodi koliko toliko normalan život, samo osobe oko nje imaju utisak da je čudna i da nešto nije u redu, da je drugačija od ostalih.
Ako neko ima, kao sto kažete, česte napade, jednom i sa penom na ustima, a ranije je postojao utisak da je neko drugi, da živi u nekom svom svetu, da živi tudji zivot, bilo bi neophodno da se uradi pregled lekara, snimanje eegom, i da se što pre javi i uspostavi odgovarajući vid lečenja.
Da li je blaži ili manje blag oblik poremećaja mora utvrditi stručno lice, uz dijagnostičku proceduru kojom se isključuju ostali mogući uzroci ovih stanja. Predlažem da se što pre javi lekaru u domu zdravlja, koji će uputiti na odgovarajuće specijalizovane službe.
Pozdrav
U zadnjih godinu dana imam problem da ranije odem na spavanje, jednostavno se mučim do kasno u noć da zaspim, ponekad ne zaspim uopšte, bez nekog razloga mi tada stalno lutaju crne misli, borim se sa tim duže vreme, ali ne rešavam se toga, stalno sam umorna i nervozna. Ponekad uzmem Bensedin od 5 ali to mi kratko pomogne. Molim Vas za odgovor
Mozete se javiti lekaru radi ispitivanje prirode poremećaja spavanja i sprovođenja odgovarajućeg lečenja.
Na klinici za psihijatriju kcs u Beogradu, poremećajima spavanja se bavi Dr Slobodanka Pejović Nikolić, potrebno je da nabavite uput.
Moje pitanje je da li mogu postati zavisnik od kokaina nakon što sam probao samo jednom? Naime prije 5 dana sam u društvu za vrijeme neke proslave ponuđen kokainom i ni sam ne znam zašto, pristao sam. Osjećaj mi se nije svidio osim što sam bio budniji. Kad sam ga uzeo bio sam pijan. Nikad u životu nijesam probao nikakvu drogu, ovo mi je prvi put. Dan poslije sam se osjećao grozno, a i sad sam anksiozan i grize me savjest kako sam mogao to dozvoliti sebi. Uhvatila me je panika da li mogu da pokleknem i probam opet, hoće li se javiti želja da opet probam? Do sad nije i gadi mi se pomisao na to ali strah me još drži. Imam 30 god, zapošljen i moglo bi se reći nemam nikakvih zdravstvenih problema. Pušač sam. Molim Vas odgovorite mi i savjetujte me šta da radim. Hvala Vam unaprijed
Pre bi bilo iz spektra opsesivnosti nego hipohondrije. Kod hipohondrije je sistem malo drugačiji. Ovde po mom mišljenju dominira opsesivna misao i potom ruminacije koje odatle proizlaze.
Ako želite da pročitate više o opsesivnošću, evo mog linka.
psihoterapeut Žarko Petrović
Pozdrav
Najpre, pitanje je šta je “marihuana”?
Radi se o psihoaktivnoj supstanci, koja deluje preko dve komponente: cbd i thc. Dejstva ove dve komponente su dosta razlicita.
Drugo, koliko vrsta “marihuane” postoji?
Postoji indijska konoplja, a postoji i skank, ali i mnogo varijatni izmedju. U ‘marihuanama” dostupnim “na ulici” odnos te dve komponente je vrlo razlicit, toliko da je u nekim oblicima 2: 8, a u drugim 8: 2. Cbd: thc
Ko je upoznat sa time šta tačno uzima, pa može da tačno predvidi efekte?
Niko, jer ilegalne supstance je nemoguće kontrolisati. Ni lekovi, kao visoko kontrolisane supstance, nisu uvek isti, događa se da na primer jedna serija antibiotika iz jedne fabrike lekova bude manje koncentrovana, od druge. O tome koliko se pojedine “serije” pojedinih “marihuana” iz određenih “fabrika” razlikuju niko na svetu ne može dati tačan odgovor!
Šta tačno neko kupi "na ulici", nikad ne može znati. . .
To, u suštini, znači da je i efekat “marihuana” (u množini!) , kratkoročni a posebno dugoročni, vrlo različit i u suštini teško predvidljiv.
Šta se ipak zna?
Zna se da smo svi različiti, da jednima na primer Penicillin izleči infekciju, a drugima izazove penicilinski šok, nekada i fatalni ishod. Ujedno, nekada nam Penicillin izleči infekciju, a kasnije može da se dogodi da on bude neefikasan, da nam treba drugi ili dodatni antibiotik…
Kao što se mi razlikujemo prema osetljivosti na Penicillin, tako se razlikujemo i prema sklonosti da se plašimo, da nam varira raspoloženje, volja, da pamtimo i logički mislimo, da nam se pojavljuju sumnje ili halucinacije. To znači da će jednima smeša “marihuana” koje su jedno vreme uzimali, kupujući ko zna šta, donekle smetati, (u suštini, ne preterano) , a drugima će biti otrov za mozak. Kad ovo govorim, mislim na osobe koje još uvek nemaju nikakav jasan psihijatrijski problem, već uzimaju drogu rekreativno.
No, važno je znati da nije sve jedno kada se sa marihuanom počne. Ako je to u 13-14 godina, kada se mozak intenzivno razvija i ima jednu moc odbrane od otrova, efekti nece biti isti kao kada se počinje i uzima kasnije, kada se mozak manje intenzivno menja i kada mu je moć odbrane drugačija. Ujedno, nije isto ako se uzima 1-2 puta godišnje u par godina, ili 1-2 puta nedeljno u tih istih par godina…
No, u svakom slučaju u pitanju je blaža ili jača zatrovanost receptora u mozgu.
Koje su manifestacije te zatrovanosti?
Manifestacije su pojava napetosti, strahova, povišenog ili sniženog raspoloženja, promene potrebe za snom, hranom, promene volje, ali i nerealni doživljajii i paranoja. Kao i svako trovanje, kad se ukloni uzrok, psihičke promene se povlače, ali zna se da posle dužeg uzimanja marihuana mnogi ljudi manifestuju amotivacioni sindrom, jednu vrstu tuposti, pada raspoloženja, volje, motivacije i da to može da traje mesecima, ćak i godinama. Kod manjeg broja ljudi, međutim, može se dogoditi da se pojave sumjičavost, ideje proganjanja, poremećaj rerzonovanja, čudna razmišljanja, pa čak i halucinacije. Ove promene mogu da se dogode i više meseci, pa čak i godina, od poslednjeg uzimanja droge…
Zaključak
Kombinacije u vezi sa tim kakvo je bilo uzimanje marihuane u rekreativne svrhe kod jedne osobe tokom života su bezbrojne (kombinacije vrsta same supstance koja je unosena, načina kako je korisena, učestalosti, doza) . Zbog toga, kada se proučavaju svi efekti, posebno dugoročni, u naučnim studijama postoji mnogo prepreka da se egzaktno dobije definitivni, jedinstven odgovor. Dosta smo saznali, a dosta još ostaje da se sazna. Odatle polemike. One su opravdane.
No, na Vaše pitanje - pomaže li (ili odmaže) marihuana kod anksioznosti, depresije i psihijatrijskih problema (koji već postoje, pretpostavljam da ste to mislili) , odgovor je – odmaže, i to u velikoj meri, jer pored jedne bolesti tj. poremećaja u radu moždanih ćelija, stvara se i dodatni poremećaj tim isti ćelijama, a i šire, što može imati samo negativni efekat na pojedinca.
zato je to loše…
Pozdrav
Ako neko ima, kao sto kažete, česte napade, jednom i sa penom na ustima, a ranije je postojao utisak da je neko drugi, da živi u nekom svom svetu, da živi tudji zivot, bilo bi neophodno da se uradi pregled lekara, snimanje eegom, i da se što pre javi i uspostavi odgovarajući vid lečenja.
Da li je blaži ili manje blag oblik poremećaja mora utvrditi stručno lice, uz dijagnostičku proceduru kojom se isključuju ostali mogući uzroci ovih stanja. Predlažem da se što pre javi lekaru u domu zdravlja, koji će uputiti na odgovarajuće specijalizovane službe.
Pozdrav
Mozete se javiti lekaru radi ispitivanje prirode poremećaja spavanja i sprovođenja odgovarajućeg lečenja.
Na klinici za psihijatriju kcs u Beogradu, poremećajima spavanja se bavi Dr Slobodanka Pejović Nikolić, potrebno je da nabavite uput.
Pozdrav
Zavisnost od kokaina ne razvija se nakon početne upotrebe / prvog korišćenja.
Pozdrav
Prikazano 326-330 od ukupno 2336 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke