Poštovani....
Već 7 godina patim od socijalne anksioznosti, jako se teško borim i još teže funkcionišem jer se moja socijalna anksioznost ispoljava kroz gastroenteroške tegobe i samim tim sve duplo biva teže... (Zdrava sam inače, podpuno... Za tri godine ispitivanja na gastroenterologiji ništa nisu našli)
Kod kliničkog psihologa idem, ali se ništa konkretno ne dešava....Ne menja...
Gde god ili kod koga god da krenem imam nelagodu u želucu i nagone na povraćanje.... Tako da, ukratko, ja sam kutija koja skuplja prašinu u svojoj zoni komfora....
Ne mogu da stičem nova poznanstva, ne mogu da se družim, ne mogu da boravim kod drugarica, ne mogu da putujem i odaljim se od loše porodične atmosfere....Ne mogu da se obradujem, a da mi tu radost ili sreću ne uguše loše misli i panika! Prosto ne živim život, a želim da ga živim...
Moja pitanja su da li i kako, uz pomoć kojih metoda mogu da se oslobodim "nemogućnosti" da vršim fiziološke potrebe na drugom, nepoznatom mestu???
U čijem je domenu ovaj problem.... klinički psiholog, psihijatar, psihoterapeut?
Hvala Vam unapred..
Hvala na iscrpnom predstavljanju i pruženim informacijama.
Fokusiranost na uzrok umesto na posledicu, kao i fokus na osobi umesto na problemu mogao bi biti jedan od ogovora ka rešenju tegoba. Struka koja bi najadekvatnije odgovorila na ovu temu je psihotepeutska.
Metode i tehnike koje bi mogle biti od pomoći nalaze se u okviu kognitivnih (distrakcija, izlaganje i sl.) pa sve do energetskih (vežbe disanja, vizualizacija i Logosinteza).
Depresija se uspešno leči lekovima i psihoterapijom. Važno je da redovno odlazite na kontrole kod psihijatra koji Vam po potrebi može korigovati terapiju.
Zanima me da li je neophodno Ejakulirati?
Odnosno ima li nekih posledica po Psihu ukoliko se to ne obavlja? Pravoslavni sam vernik i trudim se da to nečim, ali se nakon Ejakulacije osećam oslobodjeno od Pritiska.
Periodično uzdržavanje od onanisanja i ejakulacije kao završnog dela ovog čina, tokom posta, neće proizvesti nikakve štetne posledice na psihu ukoliko pritisak koji doživljavate kanališete na neki drugi zdrav način.
Poštovani, potrebna mi je konsultacija. Ja sam jedna od prilično anksioznih osoba, a uz organsko-psihosomatske gastroenterološke tegobe i epizodično depresivna. Moram pomenuti i socijalnu fobiju koja mi svaki put kada idem u drugi grad, ili međ' nepoznate ljude izaziva i panične napade. Najteže mi pada to što usled socijalne anksioznosti sebe lišavam novih poznanstava i putovanja. Kada to kažem mislim na veoma veliki problem vršenja fizioloških potreba na drugim ili nepoznatim lokacijama. To mi je veliki problem i muka koja me lišava svega što je novo i lepo. S obzirom na to da je moja psihologica jedini psiholog u našoj opštini, pa su time i termini ređi i vremenski traju pola sata,..Ona prosto ne uspeva da se posveti nikome od nas, a i nema ni motivaciju, ni želju za tim, što opet mogu da razumem...
Moje pitanje je da li bi ja trebala i mogla da idem kod stručnjaka kao što je psihoterapeut da bi rešila ili barem ublažila svoje "smetnje" ili to zaista može i psiholog??
Hvala Vam.
Bilo bi i najbolje ako imate mogucnosti da se obratite psihoterapeutu. Verovatno se radi o psihologu u drzavnoj ustanovi, pa je potpuno razumljivo zasto su termini neredovni, prosto ima veliki broj pacijenata i ne moze sve da se stigne. Sada imate veliki izbor online psihoterapeuta. Moze da se desi da Vam psiholog, psihoterapeut ne odgovara ili pristup koji ima prema klijentu. Ali za anksioznost je potrebno imati redovne sesije.
Studiram medicinu i već duze vrijeme imam problem sa stresom. Prelazenje prevelike količine gradiva za kratko vrijeme mi stvara stres. Plačem pred ispite, treba mi prevelika količina energije da se koncentrišem na određene stvari i opet dobijem dobre ocjene.
Kako se blizi polaganje završnog ispita sve manje snage imam, često razmisljam o ispitu dok učim i o drugim stvarima, to mi oduzima ogromnu količinu vremena. Ne umijem da se usrestedim na to što učim, sve mi se čini da ne stižem. Strah me je neuspjeha, uporedjujem sebe sa drugima, hoću da sve bude savršeno, ne mogu sebi da pomognem, brine me i šta će sredina reći. Mnogo volim ovo što sam upisala i znam da mogu mnogo bolje, ali stres mi ubija znanje koje imam.
Ovo sto ste opisali je početak anksioznosti, koja se normalno javlja kada završavamo jedno životno poglavlje kao što je završetak studija. Neko će prevazići sa manjim a neko sa intenzivnijim tegobama, u zavisnosti od toga koliko uspešno smo prevazilazili prethodne faze. Ako postoje neki nerazrešeni konflikti iz prošlosti (bilo svesni ili nesvesni) sada će se pojaviti u vidu simptoma.
Dakle, prvo treba razrešiti pitanje, cega se bojiš ako završiš fakultet? Iracionalna uverenja, intrapsihičke konflikte...itd.
Ono što sama možeš je da obratis pažnju na misli koje te uznemiravaju: zabeleži te misli, tako praviš uvid. Nakon toga se prelazi u fazu ispitivanja misli, odakle dolaze, zašto, da li su racionalne, logične i korisne...
Poštovani.... Već 7 godina patim od socijalne anksioznosti, jako se teško borim i još teže funkcionišem jer se moja socijalna anksioznost ispoljava kroz gastroenteroške tegobe i samim tim sve duplo biva teže... (Zdrava sam inače, podpuno... Za tri godine ispitivanja na gastroenterologiji ništa nisu našli) Kod kliničkog psihologa idem, ali se ništa konkretno ne dešava....Ne menja... Gde god ili kod koga god da krenem imam nelagodu u želucu i nagone na povraćanje.... Tako da, ukratko, ja sam kutija koja skuplja prašinu u svojoj zoni komfora.... Ne mogu da stičem nova poznanstva, ne mogu da se družim, ne mogu da boravim kod drugarica, ne mogu da putujem i odaljim se od loše porodične atmosfere....Ne mogu da se obradujem, a da mi tu radost ili sreću ne uguše loše misli i panika! Prosto ne živim život, a želim da ga živim... Moja pitanja su da li i kako, uz pomoć kojih metoda mogu da se oslobodim "nemogućnosti" da vršim fiziološke potrebe na drugom, nepoznatom mestu??? U čijem je domenu ovaj problem.... klinički psiholog, psihijatar, psihoterapeut? Hvala Vam unapred..
Odgovoreno: 19. 02. 2021.Poštovana,
Hvala na iscrpnom predstavljanju i pruženim informacijama.
Fokusiranost na uzrok umesto na posledicu, kao i fokus na osobi umesto na problemu mogao bi biti jedan od ogovora ka rešenju tegoba. Struka koja bi najadekvatnije odgovorila na ovu temu je psihotepeutska.
Metode i tehnike koje bi mogle biti od pomoći nalaze se u okviu kognitivnih (distrakcija, izlaganje i sl.) pa sve do energetskih (vežbe disanja, vizualizacija i Logosinteza).
Srdačan pozdrav,
Uroš Rajaković
psiholog, psihoterapeut
dobar dan jasm zena os 36godina neapavam nocu rekli sumi da imam depresiju epizodnu uzimam lekve
Odgovoreno: 17. 02. 2021.Poštovana,
Depresija se uspešno leči lekovima i psihoterapijom. Važno je da redovno odlazite na kontrole kod psihijatra koji Vam po potrebi može korigovati terapiju.
Pozdrav,
Uroš Rajaković
psiholog, psihoterapeut
Poštovani,
Zanima me da li je neophodno Ejakulirati? Odnosno ima li nekih posledica po Psihu ukoliko se to ne obavlja? Pravoslavni sam vernik i trudim se da to nečim, ali se nakon Ejakulacije osećam oslobodjeno od Pritiska.
Odgovoreno: 17. 02. 2021.Poštovani,
Periodično uzdržavanje od onanisanja i ejakulacije kao završnog dela ovog čina, tokom posta, neće proizvesti nikakve štetne posledice na psihu ukoliko pritisak koji doživljavate kanališete na neki drugi zdrav način.
Srdačan pozdrav,
Uroš Rajaković
psiholog, psihoterapeut
Poštovani, potrebna mi je konsultacija. Ja sam jedna od prilično anksioznih osoba, a uz organsko-psihosomatske gastroenterološke tegobe i epizodično depresivna. Moram pomenuti i socijalnu fobiju koja mi svaki put kada idem u drugi grad, ili međ' nepoznate ljude izaziva i panične napade. Najteže mi pada to što usled socijalne anksioznosti sebe lišavam novih poznanstava i putovanja. Kada to kažem mislim na veoma veliki problem vršenja fizioloških potreba na drugim ili nepoznatim lokacijama. To mi je veliki problem i muka koja me lišava svega što je novo i lepo. S obzirom na to da je moja psihologica jedini psiholog u našoj opštini, pa su time i termini ređi i vremenski traju pola sata,..Ona prosto ne uspeva da se posveti nikome od nas, a i nema ni motivaciju, ni želju za tim, što opet mogu da razumem... Moje pitanje je da li bi ja trebala i mogla da idem kod stručnjaka kao što je psihoterapeut da bi rešila ili barem ublažila svoje "smetnje" ili to zaista može i psiholog?? Hvala Vam.
Odgovoreno: 25. 04. 2020.Postovana,
Bilo bi i najbolje ako imate mogucnosti da se obratite psihoterapeutu. Verovatno se radi o psihologu u drzavnoj ustanovi, pa je potpuno razumljivo zasto su termini neredovni, prosto ima veliki broj pacijenata i ne moze sve da se stigne. Sada imate veliki izbor online psihoterapeuta. Moze da se desi da Vam psiholog, psihoterapeut ne odgovara ili pristup koji ima prema klijentu. Ali za anksioznost je potrebno imati redovne sesije.
Studiram medicinu i već duze vrijeme imam problem sa stresom. Prelazenje prevelike količine gradiva za kratko vrijeme mi stvara stres. Plačem pred ispite, treba mi prevelika količina energije da se koncentrišem na određene stvari i opet dobijem dobre ocjene.
Kako se blizi polaganje završnog ispita sve manje snage imam, često razmisljam o ispitu dok učim i o drugim stvarima, to mi oduzima ogromnu količinu vremena. Ne umijem da se usrestedim na to što učim, sve mi se čini da ne stižem. Strah me je neuspjeha, uporedjujem sebe sa drugima, hoću da sve bude savršeno, ne mogu sebi da pomognem, brine me i šta će sredina reći. Mnogo volim ovo što sam upisala i znam da mogu mnogo bolje, ali stres mi ubija znanje koje imam.
Odgovoreno: 16. 04. 2020.Poštovana,
Ovo sto ste opisali je početak anksioznosti, koja se normalno javlja kada završavamo jedno životno poglavlje kao što je završetak studija. Neko će prevazići sa manjim a neko sa intenzivnijim tegobama, u zavisnosti od toga koliko uspešno smo prevazilazili prethodne faze. Ako postoje neki nerazrešeni konflikti iz prošlosti (bilo svesni ili nesvesni) sada će se pojaviti u vidu simptoma.
Dakle, prvo treba razrešiti pitanje, cega se bojiš ako završiš fakultet? Iracionalna uverenja, intrapsihičke konflikte...itd.
Ono što sama možeš je da obratis pažnju na misli koje te uznemiravaju: zabeleži te misli, tako praviš uvid. Nakon toga se prelazi u fazu ispitivanja misli, odakle dolaze, zašto, da li su racionalne, logične i korisne...
Prikazano 91-95 od ukupno 226 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke