Poštovani, Imam problem pretjeranog vezivanja za partnere sa kojima sam u vezi, u smislu da kad mislim da će doći do prekida veze doživim panični napad i ne mogu da se smirim. Dešavalo mi se da u trenutku kada dodje do svadje sa partnerom fizički sebe povrijedjujem jer mi to služi kao neki mehanizam pomoću koga pokušavam da kontrolišem svoje emocije. Fizičko povrijedjivanje se desilo nekoliko puta i prestala sam to da radim jer sam svjesna da ne mogu tako tako da ispoljavam emotivni bol i nemam problem da kontrolišem taj nagon za porijedjivanjem. Da li mislite da mi je potreban razgovor sa nekim stručnim licem da bih znala kako da savladam ovakve pretjerane reakcije na stresne situacije?

Na sta ukazuje nalaz psihologa, IQv-91, a IQm-129, ispitivano Reviskom, dete ima 7 godina. Blage poteskoce u usmeravanju i odrzavanju paznje.

Imam osećaj krivice kad kažem ne. Čak i kad znam da je to dobro za mene. Pogađaju me previse mišljenja ljudi koji mi znače, a znam da ja njima ne znacim dovoljno, uvek želim da se približim i svidim bas tim ljudima (muškarcima). Nemam volju da se pokrenem ni za sta, sve mi stagnira, fakultet, posao nemam jer imam strah od snalaženja i nemam volju. Godinu dana i više sam u zacaranom krugu izmedju jednog muškarca, moje drugarice i mene. Plašila sam se njihovog druženja bez mene, plašila sam se toga da li se više razumeju nego on i ja. Plašila sam se toga što sam bila ja njemu nebitna i što me je nekad čak i izbegavao, a uvek mi se vraćao, doduše i dalje mu nisam toliko bila bitna. Neobavezno vidjanje je bilo u pitanju. Ne mogu da rascistim u glavi i odlučim da li da nastavim ili prekinem sve to. Uvek me okolnosti do njega vode. Osećam se manje vredno u odnosu na njih. Znam da me niko ni na šta ne primorava ali ja i kad pristajem na tako nešto i kad odbijem osećam se emotivno loše. Plašim se da ga ne izgubim. A i ni u čemu nisam bolja od njih. Osećam se manje vredno. Imaju svoj novac i fakultete a ja ni jedno. Da li da potražim stručnu pomoć? Hvala.

Patim od depresije i anksioznosti , veoma sam stidljiv kad nisam u dobrom poznatom drustvu i probao sam da to prevazidjem ali prosto kada se pojavi neko pred kim nisam opusten, glas krene da drhti i mumlam tako da me niko ne razume pa nekad ni sam sebe . Osim toga zbog zdravstvenih problema za koje nemam petlju da odem kod doktora , osećam se loše psihički i izgubio sam volju za životom . Porodica mi je nudila odlazak kod psihijatra ali nikako ne bih mogao uživo a i verujem da psihijatar ne može ništa da pomogne . Kada me drugari zovu na primer u tržni centar odbijam da idem jer bih mogao da sretnem nekog kog poznajem a to mi stvara neprijatnost i moglo bi se reći i da se stidim sam sebe . Sa društvom se vidjam uglavnom u kafiću ili na nekom ugovorenom basketu ili šetnji ali samo kad sam siguran da nikog poznatog neću sresti u blizini . Osim svega navedenog , završio sam gimnaziju i nisam ni probao da upisem fakultet zato što prosto mi nijedan ne odgovara ,a osim svega ne znam čime bih se bavio a verovali ili ne, ne znam ni šta volim ni šta ne . U poslednje 3 god desi mi se čak da na mesec dana (nekad manje nekad više) promenim klub za koji navijam ne zbog rezultata već prosto mi tako naidje haj da kažem osećaj i isti se ugasi iz čista mira nakon nekog vremena. Da se zaposlim takodje ne želim jer mi jako teško pada ta komunikacija s ljudima a i uobrazavam da i zbog zdravlja ne bih mogao . Treba napomenuti da sam pre jedno 3 godine pao sa šipke za zgibove na potiljak ali nisam imao mučnine ni ništa ali i za to sam čak uobrazio da je uzrok nestanka mojih emocija . Vrlo često se desi da bi trebalo da budem srećan i da možda i jesam , ali nikako da se tad nasmejem . Pre par meseci umrla mi je baka koju sam mnogo voleo , nisam plakao , kao da mi nije došlo do mozga sve to...Da li sam psihopata ludak ili šta već i ima li spasa

Kako da prevaziđem tremu, strah i nervozu tokom polaganja vožnje? Sve ovo me očigledno blokira, jer kada vozim sa instruktorom odradim sve kako treba na poligonu, a onda na polaganju krenem dobro, ali čim napravim i najmanju grešku, unervozim se, uhvati me strah od padanja i naravno - padnem. Na dodatnim časovima sve odradim bez greške. Kako da se oslobodim straha?