Imam čudnu osobinu da se ponekad nasmejem na nešto na šta se nije primereno smejati.Ne razumem zasto to radim, smeta mi i neprijatno mi je kada se tako ponašam u prisustvu drugih ljudi.Ovo se ne dešava toliko često, jer se ne nasmejem uvek kada neko ispriča nesto tuzno, ali se ponekad ipak desi.Umesto da odreagujem sa empatijom, ja uradim potpuno suprotno. Jedanput mi je neko ispricao da se jedna devojka rasplakala jer se ugojila 200g, jer pati od anoreksije, a ja sam počela da se smejem. Drugi primer koga se secam je da kada sam videla osobu na ulici koja je pravila grimase i čudne pokrete rukama jer je bolesna, ja sam se nasmejala. Bilo je još situacija.. Nikada se ne smejem dugo jer me blam pojede.Ne umem da objasnim šta mi je smešno, jer razumem da tim osobama o kojima je rec nije nimalo lako i moraju da se nose sa svojim problemima. Plasim se da mi neko opet ne ispriča nešto, a ja ponovo odreagujem smehom i onda ta osoba snizi misljenje o meni.Šta Vi mislite o ovome?Pozdrav
Ljudska psiha poseduje mehanizme odbrana koji svaku osobu štite od sadržaja koji za nju predstavljaju procenjenu pretnju. Npr. kada kada doživimo neki neuspeh mi ga možemo otpisivati ili racionalizovati. Neko drugi ga može potiskivati ili intelektualizovati. Nije redak primer da se mlađe osobe smeju na sahrani, to ih ne čini neempatičnima već se oni na taj način "brane" od neprijatnog sadržaja. Ovi mehanizmi su korisni kada igraju namenjenu ulogu, međutim kad pretnja prođe i kada se više ne nalazimo u potencijalno pretećoj ili preplavljujućoj situaciji tada nam ovi mehanizmi više nisu potrebni. Neki od njih imaju tendenciju da i dalje ostanu na snazi, a tada postaju smetnja jer postaju nefunkcionalni.
Kada su u pitanju emocije, njihovo ispoljavanje će u mnogome zavisti od toga kako smo naučeni da ih ispoljavamo u porodici u kojoj smo odrasli. Ako je u porodici bilo zabranjeno pokazivati tugu ("Šta plačeš, nisi beba"), onda dete to usvoji na taj način. Kada odraste ne ume da se adekvano postavi, nastoji da ovu emociju izbegne i da je na svaki način zamaskira.
Primeri koje ste naveli ukazuju na jedno ili oba stanja koje sam opisao. Istraživanjem Vaših procesa, pored boljeg razumevanja i uvida, može Vam doneti promenu kojoj težite. To možete postići literaturom namenjenoj samopomoći ili u radu sa terapeutom.
Put do rešenja kreće od momenta otkrivanja uzroka. Vaše simptome prenesite izabranom (porodičnom) lekaru koji će Vas dalje preusmeriti na specijaliste. Simptomi koje navodite su dobar povod da se njima ozbiljno pozabavite bez odlaganja.
Mome muzu je prije dva mjeseca u 32.godini dijagnostikovan karcinom jednjaka. To je moj zivot okrenulo bukvalno naglavacke. Jedan od glavnih simptoma na koji su mu doktori skretali paznju (a koji on na srecu nema) jeste otezano gutanje. Nakon dijagnoze mnogo sam citala o toj bolesti, i nakon par sedmica iznenada sam osjetila nesto u grlu. Mislila sam nakon sto jedem da ce proci, medjutim zalogaj mi je zastao u grlu, i od tog trenutka pocela sam da se plasim jesti i imam otezano gutanje. Obrok mi predstavlja veliki stres. Nekada mi je problem pokrenuti samo gutanje, kao da je zalogaj dugo "nespreman " ,kao da nema dovoljno pljuvacke, i kao da mi se grlo jendostavno paralizuje. A nekada osjecam da mi hrana stoji u jednjaku, kao da zaglavi, i osjecam je cijelom duzinom sve dok ne sidje u zeludac. Ti simptomi su nekada jaci, nekada slabiji. Takodjer, ta knedla u grlu nije stalno tu. I ne osjecam je uvijek na isti nacin, nekada je bas kao knedla a nekada kao nesto maleno sto mi grebe grlo. I nije uvijek na istom mjestu. Pored ovog problema imam jos nekih simptoma koji se smjenjuju: problemi sa vidom(zamagljen vid, blijestenje, pritisak u ocima, tesko fokusiranje), blaze vrtoglavice koje su vise kao dezorjentiranost, stezanje u vratu, povremeno trnjenje ruku i nogu, bol prsne kosti kada pomijeram ramena, umor i opsta slabost tijela. Kucni ljekar i neurolog smatraju da je u pitanju depresija i anksioznost. Nalaz krvne slike, hormoni stitnjace, EEG i VEP su uredni. Dobila sam preppruku za psihoterapeuta. Molim za Vase misljenje.
Unaprijed hvala.
Suočavanje sa bolešću drage i bliske osobe predstavlja jedan od najstresnijih životnih događaja na koji niko od nas nikada nije pripremljen. Različito svako reaguje u tim trenucima prolazeći kroz više psiholoških faza tokom ovog procesa.
Pravu stvar ste uradili kada ste se obratili kućnom lekaru i neurologu i kada ste uradili medicinske pretrage i time uklonili sumnju u organsko poreklo simptoma. Psihoterapija u korpusu svojih znanja posebno se bavi odnosom duše i tela, tj. psihosomatikom. Nekada je u potrebno pristupiti i odblokirati određene odbrambene mehanizme, koji nam više ničemu ne služe ili nam zapravo otežavaju funkcionisanje. Druga tema su svakako emocije i načini kako bi se one obradile. U radu sa psihoterapeutom možete sebi olakšati breme i efikasno se razrešiti pomenutih simptoma.
Ovako,sin mi je 2009 godiste i zanima ga kada ce mu glas mutirati, promeniti se, kako god se reklo (sa 9 godina je usao u pubertet) a ja se oko toga ne razumem pa moram pitati na internetu :D
Pubertet je period od 12. do 20. godine kada su u pitanju dečaci, a sve pre toga je zapravo predpubertetski period. U tome svakako postoje individualna odstupanja. Na promene u fizionomiji dečaka utiču hormoni, pa će se od njihove brzine različitim tempom razvijati i pojedine grupe tela, među kojima i glasovni aparat. Za očekivati je da do promene u boji i dubini glasa, mutacije glasa, dođe u starijim razredima osnovne škole.
Добро вече, имам неколико питања у вези са мојом девојком која пати од депресије. Она је већ месецима у слабом менсталном стању и постаје све горе и горе. Тражим психолога који јој може помоћи у овоме. Такође се пре неколико година секла, али је престала, сада ми је рекла да има потребу да се пореже или чак убије. Желео сам да питам колико би ово коштало и да ли је ово право место за њу. Хвала унапред.
Блага депресија се може третирати кроз психолошко саветовање и психотерапију, док се умерена, а посебно тешка депресија неодложно мора лечити од стране психијатра у комбинацији са психотерапијом. Ваша улога у овоме је веома битна пре свега у мотивисању Ваше девојке да се обрати психијатру (државном или приватном) који ће поставити дијагнозу и уколико процени да је потребно одредити медикаментозну терапију. Тек тада се може размишљати о отпочињању психотерапијског рада који ће довести до дубинских промена и трајнијих решења.
Poštovani,
Imam čudnu osobinu da se ponekad nasmejem na nešto na šta se nije primereno smejati.Ne razumem zasto to radim, smeta mi i neprijatno mi je kada se tako ponašam u prisustvu drugih ljudi.Ovo se ne dešava toliko često, jer se ne nasmejem uvek kada neko ispriča nesto tuzno, ali se ponekad ipak desi.Umesto da odreagujem sa empatijom, ja uradim potpuno suprotno. Jedanput mi je neko ispricao da se jedna devojka rasplakala jer se ugojila 200g, jer pati od anoreksije, a ja sam počela da se smejem. Drugi primer koga se secam je da kada sam videla osobu na ulici koja je pravila grimase i čudne pokrete rukama jer je bolesna, ja sam se nasmejala. Bilo je još situacija.. Nikada se ne smejem dugo jer me blam pojede.Ne umem da objasnim šta mi je smešno, jer razumem da tim osobama o kojima je rec nije nimalo lako i moraju da se nose sa svojim problemima. Plasim se da mi neko opet ne ispriča nešto, a ja ponovo odreagujem smehom i onda ta osoba snizi misljenje o meni.Šta Vi mislite o ovome?Pozdrav
Odgovoreno: 08. 03. 2021.Poštovana,
Ljudska psiha poseduje mehanizme odbrana koji svaku osobu štite od sadržaja koji za nju predstavljaju procenjenu pretnju. Npr. kada kada doživimo neki neuspeh mi ga možemo otpisivati ili racionalizovati. Neko drugi ga može potiskivati ili intelektualizovati. Nije redak primer da se mlađe osobe smeju na sahrani, to ih ne čini neempatičnima već se oni na taj način "brane" od neprijatnog sadržaja. Ovi mehanizmi su korisni kada igraju namenjenu ulogu, međutim kad pretnja prođe i kada se više ne nalazimo u potencijalno pretećoj ili preplavljujućoj situaciji tada nam ovi mehanizmi više nisu potrebni. Neki od njih imaju tendenciju da i dalje ostanu na snazi, a tada postaju smetnja jer postaju nefunkcionalni.
Kada su u pitanju emocije, njihovo ispoljavanje će u mnogome zavisti od toga kako smo naučeni da ih ispoljavamo u porodici u kojoj smo odrasli. Ako je u porodici bilo zabranjeno pokazivati tugu ("Šta plačeš, nisi beba"), onda dete to usvoji na taj način. Kada odraste ne ume da se adekvano postavi, nastoji da ovu emociju izbegne i da je na svaki način zamaskira.
Primeri koje ste naveli ukazuju na jedno ili oba stanja koje sam opisao. Istraživanjem Vaših procesa, pored boljeg razumevanja i uvida, može Vam doneti promenu kojoj težite. To možete postići literaturom namenjenoj samopomoći ili u radu sa terapeutom.
Srdačan pozdrav,
Uroš Rajaković
psiholog, psihoterapeut
Postovani doktore ja sam otac 3 dece i imam konstantne bolove u vratu i nesvestice sta da radim i kako leciti i imam sinusitis
Odgovoreno: 08. 03. 2021.Poštovani,
Put do rešenja kreće od momenta otkrivanja uzroka. Vaše simptome prenesite izabranom (porodičnom) lekaru koji će Vas dalje preusmeriti na specijaliste. Simptomi koje navodite su dobar povod da se njima ozbiljno pozabavite bez odlaganja.
Svako dobro,
Uroš Rajaković
psiholog, psihoterapeut
Postovanje,
Mome muzu je prije dva mjeseca u 32.godini dijagnostikovan karcinom jednjaka. To je moj zivot okrenulo bukvalno naglavacke. Jedan od glavnih simptoma na koji su mu doktori skretali paznju (a koji on na srecu nema) jeste otezano gutanje. Nakon dijagnoze mnogo sam citala o toj bolesti, i nakon par sedmica iznenada sam osjetila nesto u grlu. Mislila sam nakon sto jedem da ce proci, medjutim zalogaj mi je zastao u grlu, i od tog trenutka pocela sam da se plasim jesti i imam otezano gutanje. Obrok mi predstavlja veliki stres. Nekada mi je problem pokrenuti samo gutanje, kao da je zalogaj dugo "nespreman " ,kao da nema dovoljno pljuvacke, i kao da mi se grlo jendostavno paralizuje. A nekada osjecam da mi hrana stoji u jednjaku, kao da zaglavi, i osjecam je cijelom duzinom sve dok ne sidje u zeludac. Ti simptomi su nekada jaci, nekada slabiji. Takodjer, ta knedla u grlu nije stalno tu. I ne osjecam je uvijek na isti nacin, nekada je bas kao knedla a nekada kao nesto maleno sto mi grebe grlo. I nije uvijek na istom mjestu. Pored ovog problema imam jos nekih simptoma koji se smjenjuju: problemi sa vidom(zamagljen vid, blijestenje, pritisak u ocima, tesko fokusiranje), blaze vrtoglavice koje su vise kao dezorjentiranost, stezanje u vratu, povremeno trnjenje ruku i nogu, bol prsne kosti kada pomijeram ramena, umor i opsta slabost tijela. Kucni ljekar i neurolog smatraju da je u pitanju depresija i anksioznost. Nalaz krvne slike, hormoni stitnjace, EEG i VEP su uredni. Dobila sam preppruku za psihoterapeuta. Molim za Vase misljenje. Unaprijed hvala.
Srdacan pozdrav Anja
Odgovoreno: 24. 02. 2021.Poštovana Anja,
Suočavanje sa bolešću drage i bliske osobe predstavlja jedan od najstresnijih životnih događaja na koji niko od nas nikada nije pripremljen. Različito svako reaguje u tim trenucima prolazeći kroz više psiholoških faza tokom ovog procesa.
Pravu stvar ste uradili kada ste se obratili kućnom lekaru i neurologu i kada ste uradili medicinske pretrage i time uklonili sumnju u organsko poreklo simptoma. Psihoterapija u korpusu svojih znanja posebno se bavi odnosom duše i tela, tj. psihosomatikom. Nekada je u potrebno pristupiti i odblokirati određene odbrambene mehanizme, koji nam više ničemu ne služe ili nam zapravo otežavaju funkcionisanje. Druga tema su svakako emocije i načini kako bi se one obradile. U radu sa psihoterapeutom možete sebi olakšati breme i efikasno se razrešiti pomenutih simptoma.
Srdačan pozdrav,
Uroš Rajaković
psiholog, psihoterapeut
Ovako,sin mi je 2009 godiste i zanima ga kada ce mu glas mutirati, promeniti se, kako god se reklo (sa 9 godina je usao u pubertet) a ja se oko toga ne razumem pa moram pitati na internetu :D
Odgovoreno: 24. 02. 2021.Poštovani,
Pubertet je period od 12. do 20. godine kada su u pitanju dečaci, a sve pre toga je zapravo predpubertetski period. U tome svakako postoje individualna odstupanja. Na promene u fizionomiji dečaka utiču hormoni, pa će se od njihove brzine različitim tempom razvijati i pojedine grupe tela, među kojima i glasovni aparat. Za očekivati je da do promene u boji i dubini glasa, mutacije glasa, dođe u starijim razredima osnovne škole.
Srdačan pozdrav,
Uroš Rajaković
psiholog, psihoterapeut
Добро вече, имам неколико питања у вези са мојом девојком која пати од депресије. Она је већ месецима у слабом менсталном стању и постаје све горе и горе. Тражим психолога који јој може помоћи у овоме. Такође се пре неколико година секла, али је престала, сада ми је рекла да има потребу да се пореже или чак убије. Желео сам да питам колико би ово коштало и да ли је ово право место за њу. Хвала унапред.
Odgovoreno: 19. 02. 2021.Поштовани,
Блага депресија се може третирати кроз психолошко саветовање и психотерапију, док се умерена, а посебно тешка депресија неодложно мора лечити од стране психијатра у комбинацији са психотерапијом. Ваша улога у овоме је веома битна пре свега у мотивисању Ваше девојке да се обрати психијатру (државном или приватном) који ће поставити дијагнозу и уколико процени да је потребно одредити медикаментозну терапију. Тек тада се може размишљати о отпочињању психотерапијског рада који ће довести до дубинских промена и трајнијих решења.
Срдачан поздрав,
Урош Рајаковић,
психолог, психотерапеут
Prikazano 86-90 od ukupno 226 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke