imam sina starog 20 mjeseci. Ne znam je li za moj upit bitno, ali dijete je rođeno carskim rezom nakon dugotrajnog i mukotrpnog poroda tijekom kojeg je došlo do bradikardije i fetalne acidoze te se odlučilo dovršiti na taj način. Dijete se razvijalo motorički normalnim ritmom, jedino u govoru zasada zaostaje malo za vršnjacima, ali razumijevanje mu je na visokoj razini pa smo to pripisali "lijenosti" (rečeno nam je da do dvije godine nije zabrinjavajuće za muško dijete da ne govori ako inače pokazuje razumijevanje i ima razvijene druge oblike komunikacije - neverbalne). Problem uz koji je vezano pitanje je zapravo agresija koju dijete u zadnje vrijeme ispoljava prema sebi i prema nama kao roditeljima. Npr. ako mu se zabrani nešto što je on naumio, a mi smatramo neprikladnim, maleni se udara rukicama po glavi ili u ekstremnijim slučajevima, kada je već jako nervozan udari glavom u ormar ili zid. Isto tako, ako ga usred takve neke epizode pokušamo umiriti zagrljajem, on se odupire i grebe nas noktima ili udara rukama. Primijetili smo da kad se mi uspješno kontroliramo u ignoriranju takvih epizoda one se prorijede, ali ne možemo uvijek ne reagirati, ipak nam to izgleda kao krajnje neprimjereno ponašanje. Osim tih "epizoda" dijete je veselo, zaigrano, živahno i inače zdrav. Molila bih vas za objašnjenje je li to ponašanje normalan dio agtresije koju djeca u toj dobi uče svladavati ili da ipak uživo potražimo savjet kod nekog dostupnog dječjeg psihologa?
zamislite sledeću situaciju. Adolescent traži od roditelja izlazak ili džeparac, ali se oni tome protive. On počinje da drami, optužuje za kontrolu i nedostatak autonomije, a oni žele da ga umire zagrljajem. Da li biste rekli da takav postupak roditelja može umiriti ili još više razludeti buntovnog adolescenta? Dakle, ne radi se o tome da li adolescenta treba pustiti ili ne kada on to traži (što je česta zamena teza), nego kakvu komunikaconu poruku roditelji šalju svojoj deci (razumem te - ne razumem te, primio sam k znanju - ignorišem to što govoroš) . Dakle komuniciramo na različitim nivoima koji moraju da budu usklađeni da ne bi došlo do ponašajnih problema. Sa mališanima je još komplikovanije ukoliko ne govore. Učimo ih da oni pravilno komuniciraju, a kada oni to pokušaju onda roditelji šalju čudne neverbalne poruke. Šta znači da ga grlite i umirujete kada ste ga prethodno frustrirali zabranom? Dakle opet nije važno da li to treba ili ne treba, već kako reagujete. Ono ne traži od vas umirenje, već jasanu i doslednu i verbalnu i neverbalnu poruku, može ili ne može. Ako je verbalno "to ne", to treba da prati i neverbalno (što grljenje svakako nije) u vidu ignorisanja daljih zahteva (dva minuta za njegov uzrast, čak i izlaskom iz prostorije pogotovo ukoliko počne predstava udaranja, što će pomoći bržem samosmirivanju) ili skretanjem pažnje na neku drugu aktivnost. To će izazvati kratkotrajnu patnju, ali će dete naučiti šta je dozvoljeno a šta nije, kako da se samo smiri kada je nešto zabranjeno i a što je najvažnije neće biti razluđeno duplim porukama.
Poštovani
Pre 2 mjeseca imao sam strašnu saobraćajnu nezgodu. Ta saobraćajna nezgoda uzrokovala mi je mnoge probleme u mom životu. Počeo sam svake noći da sanjam razne saobraćajne nesreće, svakodnevno razmišljam o tome i to mi donosi ogromnu nervozu. 10-ak dana posle te nesreće počelo je po koži glave da mi se pojavljuje nešto u vidu bubuljica. I neko veliko i izraženo crvenilo. To crvenilo je prvi put nestalo posle 3-4 dana. Ali se nakon 2 dana opet pojavilo. I ponovo nestalo nakon 3-4 dana. I tako se stalno vrti u krug. Nisam nikome govorio o tom crvenilu međutim, nedavno sam se sjetio da moj tata ima problema sa živcima i da se i njemu pojavljuje to crvenilo. Pa me zanima samo da li je to prouzrokovano na nervnoj bazi ili je to neki vid alergije? Biću vam zahvalan mnogo na odgovoru!
sve što se nabroali ukazuje da imate posttraumatsko stresno reagovanje (ili ranije nazivana "traumatska neuroza") čemu možete čitati i na internetu ukoliko ukucate ptsd, a pojava prolaznih crvenila po kožu ukazuje na inače veliku osetljivost vas kao ličnosti. Srećom sve je više stručnjaka koji znaju kvalifikovano da se efikasno izbora sa ovim problemom (ptsd), pre svega specifičnim bihejvioralnim tehnikama (emdr - desenzitizacija pokretima očiju) zbog čega je i potrebno da potražite takvog stručnjaka (psihologa ili psihijatra). Ukoliko takvog stručnjaka nema u vašoj okolini posavetuje se sa onima koji su uključeni u pružanje psiholiške i psihijatrijske pomoći o drugim vidovma terapije, a prvenstveno je važno regulisati spavanje. Važno je ne prepustiti da "vreme zaleči rane".
odgovor je ne ukoliko hrana ne predstavlja tvoj instrument borbe za samokontrolu, nezavisnost, čuvanje porodice od raspada uz pomoć štrajka glađu i ukoliko ti zbog toga nije prestao menstrualni ciklus. Sa druge strane, tvoj bodi mas indeks (body mass index bmi) ukazuje na neuhranjenost kojom ozbiljno možeš narušiti svoje zdravstveno stanje, zbog čega savetujm da zatražiš pregled lekara pedijatra i dečjeg psihijatra. Samo hrabro!
moja kćerka ima 14 godina, visina 170 cm, a težina 69 kg, naš je problem noćno mokrenje. Da li možemo koristiti minirin tablete ili da koristimo sprej? Napominjem da je inače zdrava djevojčica. Do sada nije koristila nikakve lijekove za ovaj problem, sem čajeva, ali bez rezultata.
čiji je problem noćno mokrenje? Ćerkin i vaš ili samo njen? Ukoliko je samo njen vaš način sagledavanja vašeg odnosa u kome vi (vas dve) imate porblem sugeriše da psihološka separacija na dve individue nije napravljen. Vi za sebe kao osobu koja možda ima neki ginekološki problem ne govorite da "mi" (mislim na vas radmila i vašu ćerku) imate taj problem, ali kada vaša ćerka ima problem, onada ona nije osoba koja ima problem nego ga imate obe i govorite "mi" imamo problem. Ako nema dobre psihološke separacije i osamostaljivanja i simptomi koji se javljaju biće adekvatni uzrastu u kome se osoba i psihološki zaglavi. Da ste kod mene u ordinaciji pitao bih i da li spavate zajedno. Treće, ona nije više ni devojčica već adolescent kojoj noćno mokrenje, pogotovo na ekskurzijama može predstavljati prvorazredni stres. Minirin je koristan, ali dok se ne sagledaju individualni uzroci, bilo telesni (kod nefrologa), bilo psihološki i porodični, ne predlažem nikakvu terapiju već konsultaciju nefrologa i adolescentnog psihijatra. Pozdrav
Poštovani,
Naravno da možeš. Postoji pravilo da panični napad ne možeš dopiti ukoliko zatvoriš usta i
dišeš isključivo na nos. Još je bolje zaustaviti disanje ili
disati u papirnu kesu dok se iznenadni strah od katastrofe, gubitka kontrole, smrti i ludila ne povuku.
Pozdrav.
Pre 2 mjeseca imao sam strašnu saobraćajnu nezgodu. Ta saobraćajna nezgoda uzrokovala mi je mnoge probleme u mom životu. Počeo sam svake noći da sanjam razne saobraćajne nesreće, svakodnevno razmišljam o tome i to mi donosi ogromnu nervozu. 10-ak dana posle te nesreće počelo je po koži glave da mi se pojavljuje nešto u vidu bubuljica. I neko veliko i izraženo crvenilo. To crvenilo je prvi put nestalo posle 3-4 dana. Ali se nakon 2 dana opet pojavilo. I ponovo nestalo nakon 3-4 dana. I tako se stalno vrti u krug. Nisam nikome govorio o tom crvenilu međutim, nedavno sam se sjetio da moj tata ima problema sa živcima i da se i njemu pojavljuje to crvenilo. Pa me zanima samo da li je to prouzrokovano na nervnoj bazi ili je to neki vid alergije? Biću vam zahvalan mnogo na odgovoru!
Imam panično poremetuvanje, kažete mi kako i da li možam da si pomognam samata sebe si?
Hvala.
Naravno da možeš. Postoji pravilo da panični napad ne možeš dopiti ukoliko zatvoriš usta i dišeš isključivo na nos. Još je bolje zaustaviti disanje ili disati u papirnu kesu dok se iznenadni strah od katastrofe, gubitka kontrole, smrti i ludila ne povuku.
Pozdrav.
Prikazano 171-175 od ukupno 529 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke